Žene koje imaju otpor prema dojenju zapravo se plaše da će im se tim činom dojke uvećati i deformisati. Što u nekom društvu više žena ugradi silikone, to je manje žena koje doje.

Pored toga, neke žene smatraju da je dojenje primitivno i nekako životinjsko, nešto što bi moglo biti zamenjeno savremenim načinom pripremanja hrane za bebe kao savršenijim postupkom.

Nekada je problem i u tome što se žena trudi da doji, iako ima regade koje donose bol, koji ona nesvesno želi da izbegne. Mnogi od ovih otpora su, dakle, sasvim nesvesni.

Muškarci koji su imali iskustva s različitim partnerkama znaju da žene imaju veoma različit odnos prema dodirivanju grudi - da su neke preosetljive a da nekima ne smeta ni snažniji dodir.

Neke žene se plaše bola i zato ne žele da doje

Ova razlika nije biološka, već prvenstveno psihološka: osetljive žene nesvesno očekuju da će biti povređene i da će doživeti bol. Slično je i s bebama.

S druge strane, neke žene tokom dojenja mogu da dožive osećaj blizak orgastičnom. To je sasvim u redu, jer on podstiče ženu da doji dete. Međutim, mnoge žene pomisle da je to nešto incestuozno i monstruozno, pa se uplaše.

Trend po kojem majke u Srbiji sve manje doje za mene je prvenstveno deo narcisoidnog pokreta. Pojedinac postaje sebi sve važniji, sve mu je važnije njegovo telo i spreman je sve manje da se daje drugima, da se odriče za druge.

Ne samo da je dojenje problem, već je sve manje dece i dece koja se rađaju sve kasnije.