Kako pokazuje Analiza stanja ekonomskih i socijalnih prava u Republici Srbiji koju je izradio Centar za dostojanstven rad, u odnosu na 2014. godinu u gotovo svim oblastima nije bilo napretka. Naprotiv, u Srbiji je umanjen nivo dostignutih prava, a poseban deo ove sveobuhvatne analize odnosi se i na Zakon o finansijskoj podršci porodici koji je oštetio roditelje u Srbiji. 

Foto: Shutterstock
 

Urušena prava u oblasti  zaštite porodice, dece i materinstva
 

Analiza socijalnih i ekonomskih prava, ukazuje na sve manjkavosti Zakona o finansijskoj podršci porodici koji je doveo do urušavanja prava i dostojanstva roditelja. 

Od kada je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom na snazi zaštita materinstva i porodice značajno je pogoršana. 

Period koji se uzima za prosek primanja, kako bi se utvrdila osnovica za isplatu naknade, produžen je sa 12 na 18 meseci. Nijedna druga evropska zemlja ne zahteva toliku dužinu staža pre početka korišćenja prava.

Za svaki mesec u kojem nije ostvaren prihod, računa se osnovica od nula dinara, što utiče na naglo spuštanje osnovice i dovodi do toga da se pravo obesmišljava u praksi, jer iznos naknade ne samo da nije dovoljan za normalan život trudnice/porodilje/majke/porodice, već je u pojedinim slučajevima i apsurdno nizak. 


Foto: Shutterstock

 

Nadležni ističu prednosti zakona bez adekvatnih činjenica i dokaza

U izveštaju Srbije Komitetu za ekonomska i kulturna prava država ističe dobit ovog Zakona navodeći novo pravo na ostale naknade čime je obuhvaćen veći broj žena koje po zakonskim novinama imaju pravo na naknadu na porodiljskom odsustvu. Međutim nigde se u izveštaju ne navodi koliko je tih žena i koliko zapravo novca one dobijaju. 

Imajući u vidu da podaci zvanične statistike pokazuju da preduzetnici i zaposleni kod njih imaju upola manje prosečne zarade od ostalih zaposlenih, da su zarade angažovanih na privremeno povremenim poslovima za trećinu niže od zarada zaposlenih na neodređeno vreme, da individualni poljoprivrednici uplaćuju doprinose na minimalnu osnovicu, čak i kada bi njihov broj bio velik, država za ovu namenu ne izdvaja mnogo novca. U praksi znamoda veliki broj žena koje su obuhvaćene u pravu na naknadu na porodiljskom bolovanju dobijaju platu manju i od 1.000 dinara mesečno. 

 

Bebac je, početkom jula, uputio dopis nadležnom ministarstvu sa zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja, kako bismo imali jasniju sliku o broju oštećenih roditelja. Odgovor Ministarstva za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, još uvek nismo dobili. 

Foto: Shutterstock 

Zakon o finansijskoj podršci porodici sadrži neustavne i diskriminatorne odredbe

Jedna od autorki detaljne Analize socijalnih i ekonomskih prava Sarita Bradaš smatra da je Zakon o finansijskoj podršci porodici doveo roditelje u još gori položaj i napominje da  ovaj Zakon sadrži neustavne i diskriminatorne odredbe suprotne međunarodnim standardima o čemu je Bebac ranije pisao. 
 

PRAVNA ANALIZA: Zakon o finansijskoj podršci porodici krši Konvenciju o zaštiti materinstva>>>

 Foto: Sarita Bradaš 

 - Zašto je zakonodavac odlučio da period koji se uzima za prosek primanja, kako bi se utvrdila osnovica za isplatu naknade, bude produžen sa 12 na 18 meseci u situaciji kada se ogromna većina mladih ljudi zapošljava u nesigurnim poslovima, rade na osnovu ugovora o privremeno povremenim poslovima ili na određeno vreme? Da su zakonopisci sagledavali situaciju na tržištu rada i da im je motiv bio zaštita, upravo iz navedenih razloga primenili bi praksu evropskih država koje uopšte ne postavljaju kao uslov ostvarivanje perioda prethodnog staža osiguranja što je slučaj u Austriji, Slovačkoj, Finskoj i Italiji - smatra Dragaš i dodaje da će odredbe ovog Zakona produbiti već velike rodne nejednakosti.

Analize, kako ističe naša sagovornica,  pokazuju da žene u Srbiji teže dolaze do posla od muškaraca, da zarađuju manje od svojih kolega, da su izložene diskriminaciji i prilikom zapošljavanja i na poslu, da po povratku sa porodiljskog i odsustva radi nege deteta bivaju otpuštene ili premeštene na niža radna mesta. Sarita Dragaš dalje napominje da je rodni jaz veći sa povećanjem broja dece u porodici: 

 - Najmanji rodni jaz je kod muškaraca i žena koji nemaju decu, a razlika se povećava kako raste broj dece. Rodni jaz kod muškaraca i žena koji imaju troje i više dece u 2017. bio je pet puta veći od rodnog jaza kod muškaraca i žena bez dece 

Zakon nije usklađen sa ostalim zakonskim rešenjima Republike Srbije te je po stupanju na snagu došlo do konfuzije. Ovako loša rešenja u ovom Zakonu dovode do zaključka da je osnovni cilj bio značajno smanjenje broja korisnika, kao i obima i kvaliteta uživanja prava. 

Socijalna politika nije na strani građana

Zaključak autora Analize ekonomskih i socijalnih prava ukazuje na poražavajuće finansijsko stanje porodica u Srbiji. U izveštaju se detaljno analiziralo stanje ekonomskih i socijalnih prava, ali još bitnije napravljen je osvrt na primenu tih prava.

U izveštaju je navedeno da situacija, kada je reč o društvenim pokazateljima, nije  zadovoljavajuća i da je u pojedinim segmentima čak i alarmantna. Takođe se navodi da je stanje na tržištu rada veoma loše, a podaci o siromaštvu ukazuju na nužnost hitne akcije države koje za sada nema.

Mario Reljanović/ Izvor: Medija centar Beograd

Analizirajući stanje u zemlji povodom socijalne politike Srbije Mario Reljanović ispred Centra za dostojanstven rad  kaže za Bebac:

“Na delu su razne politike koje idu na štetu građana. Socijalna davanja su nedovoljna u odnosu na 2014.godinu. U nekim segmentima stojimo u mestu dok smo sa nekim otišli i korak unazad”

Oko pola miliona stanovnika Republike Srbije nije u stanju da zadovolji egzistencijalne minimum. Najviše stope siromaštva zabeležene se kod nezaposlenih osoba, građana bez  osnovne škole, dok je stopa siromaštva  od 15,2% ustanovljena u višečlanim porodicama. “Najviše zabrinjava porast siromaštva u višečlanim domaćinstvima i kod dece. Najviša stopa rizika od siromaštva zabeležena je kod lica u domaćinstvima s dvoje odraslih i troje ili više izdržavane dece (55,8%)” navedeno je u izveštaju.

Kompletnu analizu ekonomskih i socijalnih prava možete preuzeti OVDE.