Istraživanja nedvosmisleno pokazuju da deca kojoj se čita od najranijih dana imaju razvijeniju pažnju, a zatim i razvijeniji rečnik i one jezičke veštine koje su od ključne važnosti za kasnije opismenjavanje i razumevanje pročitanog teksta. Deca kojoj se čita su veštija i u upotrebi jezika i komunikaciji, logičkom rezonovanju i analizi situacija (ključnih činilaca, toka događaja, zaključivanju o uzrocima i posledicama).

Sve ovo daje im oslonac za bolji socijalni razvoj- veštija su u razumevanju socijalnih situacija, ponašanja drugih, posledica i uzroka svog i ponašanja drugih, pa su bolja i u rešavanju vršnjačkih konflikata i imaju više tolerancije na različitost. Istovremeno, ranije usvajaju nazive emocija, pa ih ranije i istražuju i uče da ih prepoznaju i regulišu, ali i prepoznaju kod drugih i razvijaju veštine empatije.


Foto: Fotolia

Sve ovo zajedno, vodi kvalitetnijem emotivnom i socijalnom životu i u kasnijem detinjstvu, adolescenciji i odraslom dobu, boljem snalaženju u stresnim situacijama, boljem akademskom uspehu i završavanju viših nivoa školovanja. 
 

 Iako imamo utisak da je čitanje deci toliko rasprostranjeno da se gotovo podrazumeva kao iskustvo koje ima svako dete, podaci iz Istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Srbiji (MICS V, Republički zavod za statistiku i UNICEF)- govore drugačije.

Nešto manje od 20% najbogatijih i blizu 60% porodica sa lošijim materijalnim stanjem nema ni tri knjige za decu.  Samo 12% romske dece živi u domaćinstvu koje ima tri ili više dečijih knjiga. U čak 30% porodica izostaju aktivnosti sa decom uzrasta 3-5 koje podstiču rano učenje (kakvo je čitanje sa detetom, na primer). Ove aktivnosti su ređe što su roditelji manje obrazovani, tako da ih nema u čak 50% porodica nisko obrazovnih roditelja. 

Razvojne- očekivane- parametre u domenu rane pismenosti (veština koje prethode i neophodan su preduslov usvajanju pisanja i funkcionalnog čitanja- čitanja sa razumevanjem i mogućnošću analize teksta i povezivanja sa drugim znanjima)- postiže samo 35% dece, odnosno samo 16% dece iz romskih porodica.

Ovi podaci ukazuju na to da je svim porodicama neophodna podrška u organizaciji kvalitetnih aktivnosti koje podstiču razvoj i učenje deteta.

Zašto je čitanje toliko korisno za razvoj deteta?

Istraživanja istovremeno pokazuju i da nije dovoljno samo deci ponuditi knjigu ili ispričati priču. Ključni činioci koji doprinose efektima ove aktivnosti za razvoj su ko čita i kako čita:
 

• Čitanje se oslanja na odnos sa roditeljem, doživljaj poverenja i sigurnosti u kom dete može neometano da istražuje, pita, povezuje, proba i dobija odgovor i podršku od roditelja;
   
• Osim samih reči ili činjenica i znanja, čitanje omogućuje da dete od najranijih dana čuje kako se imenuju neke stvari koje oseti, oseća, koje su joj zabavne ili neprijatne; da čuje nazive za emocije, socijalne odnose, ali i doživi i uči kako se razgovara o nekim temama, šta sve može da bude povezano sa temom čitanja, kako se stvari (priče) odvijaju kroz vreme,  da analizira neku situaciju i razmišlja o pozicijama svih aktera, da zaključuje o odnosima među stvarima i pojavama, pa razume uzrok i posledicu. Takođe, u aktivnosti čitanja dete uči da formuliše i kaže svoje mišljenje, stav, pokaže inicijativu, isprati svoje interesovanje, da pita i istražuje;
   
• Čitanje nudi priliku za bogato iskustvo saradnje, zajedničkog istraživanja, združene pažnje sa roditeljem. Na osnovu ovih iskustava dete razvija veštinu da uči oslanjajući se na odnos i saradnju sa drugim odraslima - što će biti važan resurs za učenje i saznavanje u vrtiću sa vaspitačem, učiteljem i nastavnicima školi. 
  
  
   

Dakle- ne čita se detetu- čita se sa detetom?


Upravo tako i to od prvog dana. Stil čitanja koji podrazumeva dijalog sa detetom i način uključivanja deteta u čitanje pokazuje se značajnijim za podsticaj razvoju od toga koliko često čitamo. Najbolja iskustva zajedničkog čitanja su ona u kojima odrasli ima ulogu slušaoca detetove priče koji podstiče interakciju i radoznalost- postavlja pitanja, odgovara na detetova pitanja i izjave, pravi pauze, čudi se, kreira prilike da dete analizira temu teksta i poveže je sa realnim iskustvom. Istovremeno, od velikog je značaja podrška za dete, usmerenost na igranje rečima i uživanje u razmišljanju, zamišljanju i zajedničkim avanturama, a ne na postignuću- pamćenju ili usvojenim znanjima i veštinama.



Odabir knjiga olakšava čitanje sa detetom i uključivanje deteta

Birajte knjige koje su bogate ilustracijama koje prate priču. Neka priče koje čitate budu o likovima koji su zanimljivi i privlačni detetu, a situacije i zapleti takvi da traže razmišljanje, zaključivanje i rešavanje problema. Neka to budu knjige bogate čudnim, zanimljivim rečima, knjige i priče koje omogućuju igre rečima, rimu. Menjajte svoje strategije uključivanja deteta i prilagodite ih uzrastu, veštinama, interesovanju i raspoloženju deteta. Pratite detetove želje i doživljaj, teme koje nudi za razgovor o knjizi. Da bi bilo efikasno, čitanje sa detetom treba da bude zabavno i opuštajuće za oboje i da pre svega kreira doživljaj bliskosti i zajedničkog istraživanja. 

Tim Inicijative Novi Sad čita deci