Govoreći u „Danu uživo“ o izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, urednica Roditeljskog portala Bebac Jasmina Mihnjak istakla je da je očekivala da će se naći adekvatnije rešenje, ali se, kako je dodala, konačno barem nešto posle tri godine pomera s mesta.

 

Ona podseća da su sva udruženja na ovaj problem ukazivala počev od 2018. godine, kada je usvojen sporni zakon, ali da je moralo da se čeka sve dok Ustavni sud nije presudio da su odredbe na koje su skretali pažnju neustavne.

 

 

 

Jedna od glavnih izmena jeste ona koja se odnosi na roditelje dece sa smetnjama u razvoju, kojima je učinjena velika nepravda u starom zakonu, dodajući da i novi ipak neće u potpunosti rešiti njihove probleme.

 

— Jedina izmena, najveća, odnosi se na roditelje dece sa smetnjama u razvoju. Njima je učinjena velika nepravda ovim zakonom. Mi smatramo da roditelji zaslužuju mnogo veću podršku, jer im je ona neophodna. Čak se i ovom izmenom neće rešiti njihov problem, jer tuđa nega je jedna mala novčana nadoknada za sve ono što je toj deci neophodno. Idealno bi bilo da svako dete ima i besplatnog logopeda i bilo kakvu drugu besplatnu pomoć. Takve dece i takvih roditelja nema puno. Umesto takve podrške, oni su dobili mogućnost da biraju između dva prava koja nemaju veze jedno sa drugim. Ovim izmenama se ta velika nepravda otklonila — rekla je Mihnjak.

 

 

Još jedna od promena jeste način na koji će biti obračunavana naknada zarade poljoprivrednim osiguranicama, koje su bile diskriminisane u odnosu na sve ostale mame. Takođe, od sada će pravo na minimalac tokom porodiljskog odsustva umesto žena koje su radile šest meseci, imati i one koje su radile samo mesec dana.

 

— I ono što je takođe novina i koja malo zbunjuje mame je izmena koja se tiče minimalne novčane naknade koja se odnosi isključivo na porodiljsko odsustvo koje počinje 28 ili 45 dana pre porođaja i traje do trećeg meseca nakon rođenja deteta. Dakle, minimalac se odnosi samo na taj period. U prvobitnom zakonskom rešenju, samo žene koje su radile šest meseci imale su pravo na taj minimalac, dok će, nakon izmena, i žena koja je radila mesec dana, moći da dobije minimalnu naknadu u prva tri meseca — pojasnila je ona.

 

 

 

Ipak, novi zakon nije u potpunosti uklonio stare problematične odredbe koje se tiču odsustva radi nege deteta, a koje su suprotne Međunarodnoj konvenciji o zaštiti materinstva.

 

— Ono što se nije, nažalost, promenilo i što jeste najveća okosnica ovog zakona, jeste umanjena naknada zarade za odsustvo radi nege deteta, velikom broju žena, čak i ženama koje su radile 12 meseci, zbog jako dugog perioda obračuna naknade zarade. Nema nigde u Evropi, a suprotno Međunarodnoj konvenciji o zaštiti materinstva, da tako dug period od čitavih 18 meseci utiče na to kolika će biti plata na porodiljskom i odustvu radi nege deteta — istakla je ona.

 

 

Komentarišući poziv koji resorni ministar Ratko Dmitrović upućuje za što većim rađanjem dece, ona kaže da pomoć koju oni nude nije dovoljna kao i da se natalitet podstiče tako što brinemo o deci koja su već rođena.

 

— Nama je žao što oni nemaju sluha za sve ono što im roditelji upravo govore. Kada je zakon stupio na snagu i kada se povećao roditeljski dodatak, tada su krenuli u kampanju da podstiču rađanje, a kao da ne čuju žene koje uporno poručuju da nisu zadovoljne – iako je roditeljski dodatak povećan! Mi hoćemo da imamo adekvatnu naknadu koju smo zaslužili svojim radom sve vreme dok ne možemo da radimo. Dakle, ovaj zakon u nedovoljnoj meri podržava porodicu i u nedovoljnoj meri podstiče natalitet. Ovde je veoma značajno naglasiti da se natalitet podstiče tako što vodimo računa o deci koja su već rođena. Danas, na primer, na 40 stepeni, žene se u Leskovcu porađaju bez klime i preznojavaju u neuslovima. Da ne pričam šta se sve dešava u drugim porodilištima. Isto tako i ono malo dece koja imaju mogućnost da budu upisana u državni vrtić, borave u vrtićima bez klime. Država se ne ponaša kao jedan odgovoran i zreo roditelj deci i nama koji smo već tu, a očekuje da, ako nam plate, da ćemo svi pohitati za tim novcem i da ćemo rađati više dece — smatra Mihnjak.

Na testu o vođenju populacione politike države, prema njenim rečima, pada i pravo na roditeljski dodatak za porodice sa petoro ili više dece.

 

— Ovaj zakon prepoznaje da pravo na roditeljski dodatak imaju i roditelji koji dobiju četvrto dete, a za peto dete se ne dobija više ništa. Postoji neko potpuno nelogično objašnjenje da se nešto ne preporučuje – sada nije jasno da li se preporučuje ili se ne preporučuje — kaže ona.

 

Glavna stvar koju bi trebalo razumeti prilikom donošenja odluka jeste, prema njenim rečima, da se ne pravi razlika između porodilja, i da državu na drugačiji način sagleda populacionu politiku, da nadležni razumeju da se svaki dinar koji država uloži u decu višestruko vraća.

 

— Bitno je da ne treba praviti razliku. Svako dete je važno i svaka porodilja je važna, svaka trudnica je važna, svaka porodica je važna. Nebitno je koje je dete po redu, kao što je nebitno i da li je žena nezaposlena, a dobila je bebu u Zaječaru ili u Beogradu, jer se razlikuju pomoći u različitim mestima i to nije dobar pravac. Zapravo bi trebalo sve nezaposlene porodilje i sve porodice koje su u težem materijalnom stanju da dobiju adekvatnu pomoć, kako bi to dete dostojanstveno započelo svoj život, i mislim da je to ulaganje države jako važno. Time država ne gubi ništa. Stalno se priča kako se izdvajaju sredstva iz budžeta, kako je to gubitak za budžet. Pa čitav ovaj zakon je nastao tako što su rekli da su trudnice mafijašice koje hoće da opljačkaju državu, pa je zato bio period obračuna od 18 meseci. Zapravo, svaki dinar koji država uloži u dete i porodicu će joj se sutra višestruko vratiti i volela bih da nadležni konačno dobiju, nekim čudom, sluha za sve — zaključila je Mihnjak.
 

 

Snimak celog gostovanja pogledajte OVDE >>