10 zanimljivih činjenica o snovima

Jedan od razloga zbog čega neke osobe mogu da se sete većine svojih snova jeste taj što se bude u toku noći, makar i samo na trenutak. Da bi snovi prešli u dugoročnu memoriju potrebno je da budemo budni, inače oni će biti zauvek zaboravljeni.

2. Centar za kontrolu snova

Da li ćete upamtiti svoje snove zavisi od toga da li imate „lak“ ili čvrst san.

Istraživanje koje se bavilo snimanjem mozga, pokazalo je da kod osoba koje se sećaju većine svojih snova postoji velika aktivnost u medijalnom prefrontalnom korteksu (Eichenlaub et al., 2014). Takođe, javlja se i povećana aktivnost i na temporalno-parijetalnom spoju – delu mozga zaduženom za pažnju usmerenu ka spoljašnjem svetu. Ove dve oblasti zajedno veoma su značajne za upamćivanje snova.

Jedan od autora istražvanja, Perin Rubi (Perrine Ruby) objašnjava:

„Ovaj podatak pokazuje da su osobe koje se sećaju većine svojih snova reaktivnije na spoljašnje stimuluse, češće se bude i zbog toga bolje kodiraju snove u dugoročnu memoriju od osoba koje se uglavnom ne sećaju svojih snova. Zaista, mozak koji spava nije u mogućnosti da upamti novu informaciju; potrebno je da bude budan da bi to uradio.“

Foto: Pixabay

3. Sanjarenje takođe spada u snove

Prelaz između stanja budnosti i sna, glavna je tema filma „Matriks“. Ukoliko izostavimo naučnu fantastiku, ovaj film postavlja jako važno pitanje: kada smo budni, da li smo zaista budni ili je to samo još jedan san?

U pravu ste, filozofsko je pitanje, ali ipak, u njemu postoji deo neurobiološke istine.

Neuronaučnici su pronašli da su delovi mozga zaduženi za dnevno sanjarenje, takođe odgovorni i za snove prilikom spavanja. Neuralni centar odgovoran za sanjarenje može biti podsistem koji je odgovoran za naše budno stanje.

„Snovi se mogu smatrati kognitivnom simulacijom, zbog toga što su veoma složeni, uključuju živopisne čulne nadražaje, odvijaju se u trajanju od nekoliko minuta do pola sata i često se doživljavaju kao da su stvarni.“ (Domhoff, 2011).

4. Neke osobe ne mogu da sanjaju

Često čujete od ljudi da nisu ništa sanjali. Svakako da jesu, samo se ne sećaju zbog toga što imaju čvrst san. Međutim, ipak postoje ljudi koji zaista ne mogu da sanjaju.

Često kao posledica povrede mozga ili moždanog udara neke osobe ostaju bez mogućnosti da sanjaju. Čak i kada ih nekoliko puta probudite u toku noći i pitate o snovima, oni će vam i dalje govoriti da ne sanjaju (Bischof & Bassetti, 2004).

5. Smisao snova

Naravno, još uvek ne znamo čemu snovi služe.

Može biti da oni nemaju nikakvu svrhu, da nastaju kao rezultat gubitka svesnosti usled uspavljivanja. Ipak, biti čovek znači tragati za objašnjenjima, te stoga postoji gomila teorija o tome čemu snovi služe. Neki smatraju da služe za testiranje ideja; drugi da služe za integraciju i slaganje informacija; da nam omogućavaju da rešavamo probleme dok spavamo ili pak da se preko njih oslobađamo svih emocija koje su se nakupile u nama u toku dana.

U koju od njih ćete vi poverovati zavisi samo od vaših ličnih preferencija i nema nikakve veze sa naukom. Dakle, verujte u ono što vam život čini zabavnijim.

Foto: Pixabay

6. Mit: Snovi se dešavaju samo za vreme REM faze spavanja

Od 1950-ih veruje se da su snovi povezani samo sa takozvanom REM fazom (rapid eye movement – faza brzih pokreta očiju), koja čini 20-25% ukupnog spavanja.

Danas se ova ideja preispituje.

Istraživanja su pokazala da neke osobe ne mogu da se sete snova čak i onda kada ih probudite iz REM faze. S druge strane, ponekad osobe koje se probude iz ne-REM faze govore o snovima i sećaju ih se (Nielsen, 2000).

Iako se većina naših snova dešava za vreme REM faze spavanja, neki deo se verovatno dešava i u ne-REM fazi.

7. Ljudi širom sveta sanjaju o istim stvarima

Američki psiholog Kelvin S. Hal (Calvin S. Hall), zajedno sa svojim kolegama, ispitao je izveštaje 50.000 snova i pronašao značajne sličnosti u načinu na koji ljudi sanjaju širom sveta:

Snovi su poput halucinacija: ljudi, mesta, događaji i objekti kao da su spojeni u jedno i pomešani. Najčešće osećanje u snu je anksioznost. Negativne emocije češće su od pozitivnih.

Većina ljudi sanja u boji. Veću verovatnoću da sanjaju crno-belo imaju osobe koje su gledale crno-belu televizuju u detinjstvu.

Samo 10% snova je seksualne prirode, a taj procenat je nešto veći kod adolecenata.

8. Šta snovi znače?

Ništa.

Ja lično ne verujem da snovi išta znače, bar ne na način na koji većina ljudi to očekuje, ali ja sam u manjini. U jednom istraživanju dobijeno je da 56% Amerikanaca prihvata Frojdovo gledište snova – da oni predstavljaju duboku psihološku istinu o nama samima (Morewedge & Norton, 2009).

Zapravo, ovo istraživanje možda i potcenjuje koliko ljudi veruju u snove. Ovi autori su takođe pronašli da većina ljudi smatra da njihovi snovi imaju uticaja na njihov život u stanju budnosti, čak i više nego mislite.

Dakle, izgleda nisam u pravu: snovi mnogo znače ljudima, čak iako je to samo zbog važnosti koju im ljudi pripisuju.

Foto: Pixabay

9. Snimanje lucidnih (svesnih) snova

Snimanje šta se dešava u mozgu za vreme nekog sna je veoma teško. Možete staviti ljude unutar skenera dok spavaju i nakon toga ih upitati šta su sanjali, ali problem je što oni ne znaju kada su to sanjali, te postaje teško povezati slike mozga sa određenim snom.

Jedno od rešenja je korišćenje lucidnih snova. Osobe koje imaju ove snove, istrenirale su sebe da budu svesne u toku sna i imaju kontrolu nad svojim snovima.

Skorašnje istraživanje koje je koristilo ovaj pristup pronašlo je značajna preklapanja u aktivnosti mozga za vreme budnosti i spavanja (Dresler et al., 2011). Autor istraživanja objašnjava:

„Naši snovi nisu spavajući bioskop, u kome smo mi samo pasivni posmatrači, već uključuju aktivnosti u regionima mozga koji su značajni za sadržaj snova.“

10. Da li slepi ljudi vide u svojim snovima?

Da li ste se ikada pitali da li slepi ljudi vide u svojim snovima? Slepe osobe često slušaju ova pitanja. U nastavku vam pokazujemo snimak YouTube zvezde i „slepog filmskog kritičara“ Tomija Edisona, koji odgovara na ovo pitanje.

Istraživanja potvrđuju njegov odgovor da slepe osobe koje nikad nisu videle ili koje su izgubile vid pre pete godine ne sanjaju vizuelno i ne vide u svojim snovima.