Komentari za tekst "Sprečite napad besa, i detetov i vaš!"

Komentara
18
Ostavite komentar
Naravno da je batina iz raja izasla, stari ljudi nisu bili ni ludi ni glupi, kroz sve su to prolazili u porodicama sa 10 dece i shvatili kako to ide, a i veoma je jednostavno ako ig norisete lose ponasanje kako ce dete shvatiti da je to lose? Ako ste besni i lupite ga po turu bogami ce shvatiti, mora dete nekoga da se boji inace cemo stvoriti naciju debila.
Imam sina od 7 ipo godina, jako histerise na sve sto nije po njegovom.
Cak je u sranju I da digne ruku na mene, nepomazu ni kazne kada mu uzmemo telefon ili tablet.Kako se postaviti prema takvom djetetu ? On je jako osjecajan I ima dobru dusu, dali postoji da je tu u pitanju I doza ljubomore jer imam I kcerkicu od 3 godine ?Poz.
Imam devojčicu od dve godine, koja me bukvalno terorise pred svako spavanje, naime sve se mi sredimo za spavanje e onda nastaje pakao. Da bi ona zaspala bez histerije ja moram strogo da sedim na ivici kreveta i ona da mi lezi na nogama tako da lezi. Naslonim li se ja centimetar unazad haos. Tako pola godine, kad vise nisam osecala nijedan deo od ukocenosti resila sam da to prekinemo. Ona vristi viče "dole,dole mama dole" ja se pravim da spavam a ona se i do 45min baca po krevetu, jeca vristi ,kida , baca sve redom, poplavi od plakanja promukne skroz, e onda kad zaspi onda jeca u snu..... i ta borba jos uvek traje
Imamo decaka od 2 godine i 4 meseca u zadnje vreme pogotovo nocu ima takve izlive besa i histerije da pocne da baca posteljinu igracke gura krevetac baca se i vristi od plakanja hoce da se nosi ali ni to ne pomaze cak i kada ga postavimo u kaznu on toliko vristi da se bojimo da ne probudi ceo komsiluk,po nekad to traje satima i vise puta u toku noci. U vrticu i preko dana je sve ok,cim krene na spavanje pretvara se u histericno deriste. Molim za savet prosto ne znamo kako da izadjemo na kraj sa tim
Potpuno ista situacija je i kod mog sina (2 godine i 1 mesec). Probali smo isa zagrljajima i sa pricom ali jedino sto za sada uspeva je skretanje paznje na nesto drugo ili ignorisanje ( sto je veoma tesko,bar meni) .Ne smiri se odmah i treba to sve izdrzati
Ови савети су у складу са педагогијом новом доба и америчких популарних психолога, који изгледа децу видели нису у животу. Имам кући пет књига из циклуса ''како васпитати дете'', ''шта да очекујете од детета'' и томе слично, од америчких аутора, и у њима никад ништа не нађох осим бесмислица типа ''договорите се са дететом, причајте му кад је љут'', и томе слично. То нема везе са животом. Мој трогодишњи син се нпр.сети да жели да носи јапанке по киши и температури око нуле. Објаснимо му да не може то да носи, да је напољу хладно, да ће се прехладити, да је то обућа за лепо и топло време, а сад је зима, да има лепе чизмице и ципелице, итд. Све то чинимо умирујућим тоном и пуни разумевања. Само што се жуборење воде не чује из нас! Резултат? Почне да баца ствари по кући, ломи играчке и хоће да удари мајку. И шта сад? Како реаговати? Ја сам почео да га чупам за зулуф и дам му мало до гузи, али не помаже, не схвата очигледно, јер сваки дан понавља такву сцену. Не кажем да је ''батина из раја изашла'', али савети типа ''објасните му сталожено'' још су бесмисленији. То је упорна борба у којој дете мора схватити да не може да ради шта год му падне на памет, а још више борба са самим собом да човек сачува хладну главу и разум. Врло је тешко. Можда би неко стручан могао да се позабави утицајем данашње хране и разних екрана који су им доступни свуда, на дечије понашање. Они уносе пуно простих шећера, слаткише, грицкалице и свакакав ''junk food'' (не успевамо сви да баш увек детету обезбедимо супер здрав оброк, или неће то ни да једу) па од тога повилене. Такође, екрани (моје дете нпр. не гледа телевизор, ни ми га не гледамо, али гледа на телефонима и таблетима цртаће разне) и недостатак боравка у природи код градске деце сигурно утичу на такво понашање код деце. Ко је правио сцене када су породице имале по петоро, шесторо или више деце? И кад су правили, нико није имао времена да се тиме бави и обраћа пажњу на то, па би деца брзо прешла на следећу фазу. Поздрав свима и срећно у педагогији!
Upravo smo se vratili sa letovanja i nasa dvoipogodisnja cerka je imala blazi napad besa u avionu. Na letovanju je bila zucnija od njenih drugara iz Skandinavije, a tek kada sam je, po dolasku kuci izveo u luna park... Moje je misljenje da su mala deca strasno dobri logicari i da sve kod njih ima nekog smisla. Samo kada bismo se vise posvetili njima umesto ispraznim prijateljima ili zatupljujucem TV programu. Nasa Miona je besna kada je umorna ili joj je zestoko dosadno i to treba proveriti kod dece. Takodje, primetio sam da nekim aktivnostima zele da fasciniraju roditelje (npr. spust visokim toboganom), te ukoliko im se to ne dopusta ili nemaju hrabrosti da to ucine, a jos dobiju i grdnju osecaju se frustriranim i izneverenim. Primetili ste da kada odrade gomilu stvari, ukljucujuci i padanje na beton, prvo pogledaju odrasle i tada "procitaju" kako i oni treba da se ponasaju. Ukratko, naucimo da ih desifrujemo. Nije tesko ali zahteva, u pocetku, strpljenja i vremena.
Moj sin ima 18mjeseci i jako je ljuto dijete,to se vidi iz aviona! on se ljuti za bukvalno sve i cim nije po njegovom on vristi,histerise,cupa se za kosu,baca itd..meni tad jedino pomogne da ga po guzi isklofam i ostavim da place malo sam sa sobom jer se drugacije nece smirit,pokusala sam fino i polako al on nastavi da vristi i udara me...na igraliste kad ga izvedem,galami na drugu djecu i uzima im igracke,i roditelji se bune jer to nije lijepo,znam i sama,nisam glupa i onda ga odvedem u kucu gdje se na meni istrese..ja ne znam nacin da ga smirim sem batina..ne znam ni zasto je takav,mozda jer otac nije uz njega,sa mnom je stalno i sve zajedno obavljamo...
Ništa me više ne iritira kao kada me neko ignoriše kada sam bijesna kada mi se smije u lice i izvodi neke gluposti kako bi me smirio.Isto mislim da važi i za diejte.
Bijes se najbolje smiruje adekvatnom altenativnom aktivnošću i usmjeravanje pažnje ka nečemu sasvim drugom od onoga što nam izaziva bijes.
mislim da ovi savjeti nisu bas generalno uputstvo za savladavanje bijesa,kada bih i jedan od njih primjenila došlo bi do još gorih reakcija.I kada bi ih neko isprobao na meni jednostavno bih prošištala kao pretis lonac.
treba se empatisati sa djecom.
Imam dva sincica. Jedan je star 3 god a drugi 18 mjeseci. Stariji je emotivan i pun razumijevanja i slusa skoro sve sto mu kazem, mladji tvrdoglav i tjera svoje po svaku cijenu, ima ceste izlive bijesa i stalno se ljuti, cucne iza vrata ili u cosak sve dok neko nedodje po njega... Do skoro sam popustala i uzimala ga u narucije mazila cak i kad me lupa sakama po licu ali vise ne, sad kad se on naljuti,naljutim se i ja i kad vidi da necu doci ili popustiti od sam dodje i pocne se mazit. Bilo pogresno ili ne to je jedini nacin da se smiri
Imam sina od pet godina i slazem se s prvim savjetom.Izolujem ga u sobu da shvati da je pretjerao i da mi ponudi izvinjenje i da to vise nece raditi.LP
i evo jos jednom da se dopunim i rezimiram..... nasi najdrazi ce i dalje nastaviti da besne i histerisu. na nama je ipak da ostanemo dosledni i pribrani u tim trenucima i da ne dozvolimo da nas neki drugi poriv vodi u resavanju tih situacija. nemojmo ici linijom manjeg otpora, nemojmo prilagodjavati situaciju nasem trenutnom raspolozenju. budimo uvek dosledni identicnom kriterijumu u tim situacijama a ne kako nam kada odgovara. "po dupetu" kako neko ovde rece izbegavajmo sto vise mozemo, mada ja licno nisam protiv toga kada bi dalo zeljene rezultate, ali u vecini situacija nece dati rezultate. ipak treba i to probati, smatram da svako treba jednom barem udariti svoje dete i onda da proanalizira sebe i kakav efekat je to kod nas izazvalo. ako se osecate bolje nakon toga onda dobro porazmislite o svojim postupcima, ako vam se dopadne i pozelite to da ponovite, onda bi i sami trebali da potrazite neku vrstu pomoci. u koliko s nakon toga osecate lose onda ste i vi kao i ja samo jos jedan roditelj koji u trenucima nemoci pokaze svoju slabost u svakodnevnim naporima da svoje dete izvedete na na pravi put i stvorite od njega dobru osobu
postovani, bas pokusavam da shvatim vasu zelju i volju da nam pomognete ili obucite. medjutim od ovih 5 teorijskih primera samo jedan (prvi) daje bilo kakav efekat u praksi. svi ostali su apsolutno beskorisni pa cak i iritantni. ako pokusavate jednom trogodisnjaku da pevusite u toku njegovog besa ili da ga golicate izazvacete jos veci bes i iritaciju kod njega. o nagovaranju deteta u tim trenucima da dise duboko ili da broji do deset mislim da nema potrebe ni da komentarisem, da nije tuzno bilo bi smesno. daklem, stogim glasom otpratiti dete u njegovu sobu uz konstataciju da je kaznjen zbog neprimerenog ponasanja i da moze da se vrati kod vas cim se smiri i prestane da besni. nakon par minuta bice mirni kao bubice, moje skromno misljenje je da tada prvo treba skrenuti paznju da takvo ponasanje nece biti tolerisano. naravno tada je vec smiren/na i mozete disati duboko, smejati se itd ali bespotrebno. dovoljno je porazgovarati o tome sta ga muci, zasto besni i slicno ali pri tome zadrzati ozbiljnost u svom stavu i napomenuti mu u vise navrata da niste ljuti na njega ili nju ali da takvo ponasanje ne sme da se ponavlja.
To kod dece nije tipican bes...jer oni to nemaju generalno u sebi dok su mali, to je njihov nacin da skrenu paznju na sebe, da dobiju sta zele, vrsta komunikacije, a mi odrasli to karakterisemo kao bes. Svaki od ovih saveta ima svoje znacenje i svaki odgovara razlicitom tipu deteta.
Ne znam kako to dete ima pravo da bude besno zbog najmanjih sitnica...od ovih saveta mi se mozda samo prvi svidja...bacanje po podu,valjanje po ulici ,histerisanje u zacenjivanje po meni zasluzuje "po dupetu.." Ja volim nemirnu decu,ali bezobrazluk ne verujem da bih mogla da trpim..
hej ovo stvarno uspeva! upravo sam isprobala savet broj tri :)
moja devojcica uskoro puni dve godine i cesto imamo priliku da gledamo njen izliv besa,zbog i najmanjih sitnica.....naravno da ima pravo da bude besna i sada mi nije tesko da je obuzdam bas uz pomoc ovih saveta.....
MOJ SIN IMA 13 MESECI I PRAVI HAOS KAD MU MENJAM PELENU,U TOM TRENUTKU BI URLALA.NARAVNO NE URLAM,ALI TRPIM U SEBI.NE RAZUMEM U ČEMU JE PROBLEM.VOLELA BIH DA TO PROTEKNE KAO I SVE DRUGO UZ SMEH.
Vratite se nazad na tekst
Ostavite komentar
Forum
Moja priča

Patronažna sestra koju smo angažovali oko masaže i izmlazanja je optimistična:„Začas ćemo mi to, ne brinite se, uskoro Vaša beba dobija mleko made in...»