Komentari za tekst "Postporođajna depresija"

Komentara
73
Ostavite komentar
Moj prvi porodjaj je bio jako tezak, posle 12 sati mucenja, rodila prelepu devojcicu. Otisle Kuci, meni preko noci otkazu ruke i noge. Onda bolnica mesec Dana skoro, dok su ustanovili Sta je samnom. Dete kod moje majke, tek rodjena beba. Kad sam dosla Kuci Nisam mogla da je uzmem u ruke, jer i dalje Nisam bila povratila osecaj u rukama. Kasnije pokusam da je uzmem ona Place, iako sam pored nje, Nisam je u rukama drzala i dete me ne poznaje. Strasan udarac je to bio za mene. Onda se javila depreseija zbog svega toga predpostavljam. Zapostavila muza, dete je i dalje bilo udaljeno od mene. Kad sam se pozalila mom neurologu dao mi je neke lekove, na kraju su pomogli. Ali je jako tezak period bio tada. Suprug je bio uz mene, i pomagao da se oporavim, bio sve vreme uz dete. Njegova podrska me je najvise izvukla iz svega toga. Sada sam u 26 nedelji trudnoce, i kako se blizi, ja se plasim da se ponovo ne desi isto.
E ovako,bilo je katastrofalno porodjaj 15 sazi dete neplace simfiza mibse desila,to su napukle hrskavice nemogucnost hoda i sedenja tako reci nepokretna,rane od konaca nisu ispale morala ici privatno,izgubila krv,vrtoglavice pp celi dan,i na hitnu na infuzije to sve traje mesec i po dana,i maravno sa svim tim prolupala utripovala se da ce mi dete umreti cujem glasove napadi panike ludilo nemoguce,mislim da mi svi zele zlo,nedaj boze mogla sam nekog povrediti,i na to sve u tim paranojama vredjam muza svekrvu i molim ga da mi pomogne on odbija kaze da sam luda i besna sama od sebe.i tad sam mu se smucila i vide me nije voleo.razvedeni smo.bilo je uzas mad uzasima nedaj boze nikom.
Porodila sam se pre 12 dana, kada sam izasla iz bolnice nocu sam plakala krijuci da me niko ne cuje. Posle 6 dana sam se posvadjala sa svekrvom i muz je stao na njenu stranu, ostala sam sama u kuci posle te svadje oni su otisli, ujutro je dosao muz da mi kaze da podnosi zahtev za razvod, sad sam u kuci jos i moja tetka je samnom. I muz je tu ali ne pricamo. Tetka ce biti jos kratko. Ne znam kako cu sama sve trpiti kada ona ode. Verovatno i ja imam tu depresiju, nisam ista od kako sam se porodila.
Pricajte sa muzem, to je opasno stanje. To niste VI, to je depresija. Kazite mu da vam se place bez razloga, da ne znate sta vam je. Depresija traje dugo, nekada i citavu godinu. Samo razgovor sa bliznjima je bitan, morate da pricate sa nekim, ne smete da drzite to u sebi. Iz iskustva vam pricam.
Zdravo mame ...prolazim i ja kroz tezak period...zapravo beba mi ima 4 ipo meseca..u 7 mesecu trudnoće sam izgubila tatu...drzala sam se mnogo jako u tom periodu ...cim sam se porodila sledi pakao....non stop placem ..razmišljam o tati ne o detetu..svadjam se sa muzem i ako me on razume ali ja teram po svom...jako se lose osecam i ako sam svesna ali mi dodju te lutke...strah me je da idem kod lekara i ako smatram da mi je potrebna pomoć?? Sta Bih mogla da pijem da ublazim taj proces.?
ok je prica i sve ali ne pomaze...lekovi i sto raznovrsnija ishrana..bukvalno pojedite sve cega se setite da ste ikada jeli i uzivali u tome...slobodno preterujte u tome i rezultat ce se videti vec u prvih par dana...pozz
Licno sam prosla kroz post partalnu psihozu, nedaj Boze nikome...nije sramota leciti se i javno govoriti o tom problemu... Duzi period mi je trebao da se oporavim uz strucnu pomoc. Dakle savetujem svima ko primeti ovakav problem da reaguje na vreme sto pre, odmah je brzi oporavak
Nakon porodjaja se osecam jako lose,inace to sa moje strane nije bilo planirano. Par puta sam sebe uhvatila da prosto pustim dete da place jer mi je muka od svega. Sa partnerom zivim u vanbracnoj zajednici,on ne radi a kada je kuci prosto ne zeli da se angazuje oko deteta. Svekrva se mesa u odgajanje deteta i sve sto uradim uvek negativno prokomentarise a mene to pogadja. Imam osecaj kao da nista ne radim kako valja,da nisam dobra majka i uzasno mi je tesko. Beba ima 5 meseci a sve je apsolutno isto... Ja sam morala da promenim svoj zivot iz korena dok partner na to i ne pomislja. Razmisljam vec duze vreme da ga napustim jer moji razgovori sa njim nisu nimalo delotvorni... Da li neko zna nekog strucnjaka,psihologa ili psihijatra sa kojim mogu da pricam? Hvala unapred...
Draga Luna. Imam isti problem kao i ti. Placem non stop nemam apetit anksiozna sam umorna jako kad beba zaplace dobijem napad panike ne osecam povezanost sa njim. Bojim se svega kad muz nije kuci imam osecaj da cu uzludeti. Ne mogu da spavam. Uzasno se osecam
Posle 5 meseci mučenja sa raznoraznim osećanjima, pet meseci plakanja, ridanja, kukanja, mučenja sa dojenjem, sama svih 5 meseci, bez ičije pomoći oko deteta....osim muža kada dodje sa posla kratko, i nekad neko preko dana na sat vremena na kafu kada dodje.... drzim je, gledam kroz prozor i zavidim ljudima koji mogu u prodavnicu da odu, da izadju napolje, da pokisnu, greju se na suncu.... Posle 5 meseci pakla ja sam otišla kod psihijatra.... rekla šta me muči.dao mi je terapiju, uz koju mogu da dojim. Osećam se bolje. mnogo bolje. rešila sam i problem oko dojenja, imam utisak da me beba više voli...ŽENE, POTRAZITE STRUCNU POMOC. AKO NECE NIko DETE DA VAM PRICUVA, PONESITE GA I IDITE KOD LEKARA. Ja da nisam dobila terapiju, ubila bih se za par dana. Bukvalno.
Uveče amitriptilin 10mg a preko dana po 1/4 rivotrila ujutru i uveče. Evo posle dva meseca je bolje... ali na poslednjoj kontroli je doktor rekao da nastavim još dva meseca....
Koji lek pijes?
Zdravo drage mame.Evo i ja sam jedna od tih koja se susrela sa ppd.posle drugog poroda, iskreno ni slutila nisam da moze tako nesto da me snadje verovatno zbog mog neznanja da to moze ipak da se dogodi.Ostala sam neplanirano u drugom stanju , a da za to nisam bila spremna ni psihicki , a ni emotivno.Muz nije bio za to da idem na abortus i ako sam se ja kolebala da li da zadrzim vebu ili ne , ali me je suprug od toga odvratio i zadtzala sam trudnocu.Kada se to sve to stisalo oko moje trudnoce , ja sam se konacno smirila i prihvatila trudnocu i jedno jutro ja suprugu ajde da odemo na ultra zvuk jer me je zanimalo i volela sam da znam sta nosim i kafa su mi rekli da je devojcica jako sam se obradovala.Pocela sam lagano da sredjujem sobicu za bebu , gardarobicu da kupujem itd.E , doslo je vreme da ja odem na porodjaj, porodila sam se i sve je bilo da kazem ok.samo sto tad ta 3 ili 4 dana boravka u bolnici ja nekako nidam nesto neku emociju lepu osetila prema bebi , a sa prvim detetom totalno drugscijem odmah sam se zaljubila u nju.Dosla sam kuci, prvo sto sam pocela da placem i odna sam oseyila da ja nemam osecaja emocija nikakvih prema bebi i to me emotivno slomilo i ja sam se utopila u tome i doslo je do klinicke teske depresije.Nakon tri meseca ja se javljam psihijatru za pomoc jer visr nisam mogla da se nosim sa sobom.prepisala mi je antidepresiv ZOLOFT i jos jedan za smirenje to mi je dosta pimoglo i iscupalo me iz mraka. Molim samo anonimno
Samo da kazrm sto sam izostavila u mom komentaru ja sam sad srecna i ponosna mama.Svakoj majci mozr to da se desi i desava se , samo sto se jako malo ili ni malo ne prica o toj temi.
Pozdrav mame.I ja sam jedna od vas koja pada u depresiju.Porodila sam se osamnaestog novembra,rodila sam jednu prelijepu djevojcicu.Jeste da imam dvije gotov odrsle djevojke,rodim i nju trecu.Takodje nisam bila za tu trecu trudnocu,al muz je godinama insistirao na trecem djetetu.A takodje je volim vise od zivota svog.Podrsku od muza nemam,nikad se sam nesjeti da je uzme u ruke ili da pricuva i da kaze idi izadji iz kuce bar pola sata.A sa druge strane su obaveze o kucnim poslovima,briga i obaveza prema ovim starijima.One pomognu koliko mogu od obaveza oko skole.Ja tako polako al sigurno padam u depresiju jer me niko ne razumije kako se osjecam.A uz to mi je pritisak visok.
Pozdrav, i ja imam problem u poslednje vrem, tacnije imala sam i posle porodjaja ali je proslo, sad kad mali ima grceve krece opet i moje ludilo. Beba ima mesec i po dana. I svaki dan u isto vreme place, svesna sam da su grcevi i to ali nekad predugo traje, skoro ceo dan. Ja sam sama stalno sa njim, muz vozi kamion pa nikad skoro nije tu, i kad jeste i sto kao i da nije. Ja sam pocela bas lose da se osecam, nerviram se kad mali place, pocnem nekad i ja da placem, pomislim sto mi je sve ovo trebalo, i ako sam ga dugo zelela i volim ga vise od zivota, ali eto dodje mi..sto mi je ovo trebalo, trebala sam da budem sama i da imam kuce samo a ne muza i dete. Uvek sam bila jaka, trpela sve i svasta a sad sa malom bebom nmg da izadjem na kraj. Tj taj njegov plac kad sednem da popijem kafu kad hocu da jedem kad udjem u kupatilo. Kao da zna pa se probudi i place..isto nekad svasta pomislim..da bih mogla da mu naudim. Ja msm da cu potraziti pomoc, i ako znam da meni hormoni rade jer sam i dobila prvu menstruaciju posle porodjaja. Al svejedno cu otici po savet. Ne zelim tako da mislim..da toliko dugo nesto zelim i cekam i sad kad imam ja zelim da sam sama. Muzu i da kazem on nema razumevanja...samo lepu rec da kaze znacilo bi..a ne uvek neka osuda ili nerazumevanje. Najbolje ne pricati im nista...a nek mi neko jos kaze kao on npr sta , vama je lako sedite kuci i cuvate dete.. Glavu bi mu otkinula..dodji i sedi i cuvaj..a ja cu da idem da radim
Potpuno se razumijemo.Ja imam jedno dijete od tek napunjenih 5 god.Drugo 3god.Trece 2godine.Cetvrto od mjesec dana.Fantastican put ka ludilu..:) sve radim sama.Muz kad je kod kuce kao potrudi se ali..
Evo mene, sad tek vidim odgovore, moj bebac sad ima 5 i po meseci, sve se resilo, tata pomaze, sve funkcionise super...ono je bio pocetak...muz zbunjen, valjda jos nije bio svestan sta ga je snaslo, jer su svi pricali a beba ce sad samo mesec dana da spava....a nas nije spavao uopste ☺ hvala Bogu proslo je sve...ja sam navikla sama s njim sve, muz kad je tu pomogne , cuva ga...dakle sve prodje...svaki pocetak je tezak..pogotovo kada je prvo dete ☺
Ja se isto tako osecam.Imam dete od 9 god,26 meseci, 16 meseci i bebicu 2 nedelje. Sve je na meni,muz mi dodje kao 5.dete. Dodje mi da sve ostavim isamo pobegnem negde i krenem odnule
Potražite pomoć stručne osobe. Ja sam de porodila pre dve dve i po nedelje, srećom imam divnog muža, i hoće da mi pomogne, ali kada treba da ode na posao ili bilo gde, mene uhvati strah da neću moći sama sa bebom. Ako de nastavi ovo ovako i ja ću otići po pomoć. Nemojte sebe da zanemarite, vašem detetu ste vi najpotrebniji zdravi i sposobni.
Vratite se nazad na tekst
Ostavite komentar
Forum
Moja priča

Patronažna sestra koju smo angažovali oko masaže i izmlazanja je optimistična:„Začas ćemo mi to, ne brinite se, uskoro Vaša beba dobija mleko made in...»