U mom slucaju depresivnom raspolozenju su pomogli nekonstruktivni saveti sestara u porodilistu, patronazne setre i pedijatra. Komentari "Nemate dovoljno mleka", "Nema tu nista od sisanja","Zasto mucite sebe i dete" su samo doprineli da se osecam promaseno, jer mi je uzasno bilo stalo da dojim svoju bebu. Savetovano mi je da uradim "test", da se izmuzem i navodno proverim koliko mleka imam. I na ovom njihovom testu sam "pala", mogla sam da izmuzem samo 10ml za pola sata. Zbog toga sam se osecala sve gore. Svaki dan sam plakala, ali nisam odustajala i bila sam spremna da zrtvujem sve da bih uspela. I uspela sam, zahvaljujuci savetnici za dojenje, dragoj Bojani Kukulj Gez, od koje sam dobila prave savete i podrsku. Moje dete za tri meseca puni 2 godine i jos uvek sisa. Sada, posle svega jasno mi je da ja nisam ni imala problem, nego sam verovala da ga imam zbog losih saveta koje sam dobila od med.radnika oko mene. Drage mame, pre nego sto odustanete razmislite da li su saveti koje ste dobile ispravni.