Evo iskreno, uopste ne verujem u babine i tih 40 dana, ali u mom slucaju prvo mi je dete i babine su mi bile super izgovor da imam mir u kuci i da sve smarace uklonim da mi ne vise nad glavom a realno porodila sam se u DM i baby friendly mi je bio super da sve oko deteta naucim odmah sama a patronazna je bila dobrodosla naravno ali ostali su morali da ispostuju tih 40 dana jer mi je bio bitniji moj mir da bih mogla da lepo i u tisini uspostavim odnos izmedju deteta i mene a pogotovu zbog dojenja.

U setnju smo izasli nekih 20 dana po rodjenju, iako je bio februar mesec i 0 stepeni... sami smo bili od starta, jedino sto su baba i deda dolazili na pola sata samo da vide unuce i to je to. Prvi izlazak nam je bio do parkica kod nase zgrade. I od tog dana se ne skrasavamo, bilo kiša, sneg, sunce ili vetar (normalno ne olujni) mi smo napolju. I mogu reci samo da je dosta otporniji od dece koja su bila zasticena maksimalno. E sto se tice babina rodbini sam naglasila da ne dolazi prvih 40 dana iz jednog prostog razloga zato sto je meni trebao odmor i da se naviknem na bebu u kući sto su svi maksimalno ispostovali. Ostalo sto se tice babina nisam postovala, ves sam i nocu susila napolju, kupala se i prala kosu redovno, i druzila se sa drugaricom koja ima bebu par dana stariju od mog sina. Da sam slusala te babske price verovatno bih davno poludela jer po mojima dete ne bih smela da izvedem nigde sem do njih i moralo bi u sred leta da bude skroz uvijeno u cebe da ga slucajno ne produva vetar 😕🙄😤 toliko o tome.

Ja sam bila protiv babina,medjutim kako se porodjaj blizio odlucila sam da ispostujem 40dana .... i zaista meni je znacilo,ne kajem se i opet bih tako.. Pocev od toga sto u porodilistu nisam oka sklopila,bila sam preumorna,krvarila sam svih 40dana,rana me je isto toliko bolela,nisam mogla da hodsm koliko je bolelo... Mucno mi je bilo kad mi dodju svekar i svekrva pa posedi malo s njima,a ne neko drugi... A bebu smo izvodili napolje,tj u dvoriste svaki dan :)

U Srbiji i dalje primitivizam. U svetu dete ide napolje odmah. Stigli smo iz porodilišta tipa oko 10 h i nakon dva sata kad se beba probudila izašli napolje na 15 minuta. Jedino u Srbiji 40 dana budete u stanu misleći valjda da je više virusa napolju na svežem vazduhu u parku, nego u stanu.

Sto se tice izvodjedjenja deteta to je individualna stvar na koju uticu takodje i mnogi faktori,vremenske prilike,kako se majka oseca i takodje da li vladaju neki virusi...Znog jladnog vremena jer sam cerku rodila u nivembru prvi put je izasla kad je isla na prvu kontrolu,sada sam 6.mes i termin mi je na leto,ne vidim tazlog,ako se ja budem osecala dobro zasto da ne izvedem bebu i prosetam je...Ali isto tako mislim da sa neke strane i treba da se drzimo neke tradicije,mislim na izlazak majke sa bebom iz bolnice,sta fali ispostovati majku ili svekrvu i pojesti sve sto su spremile i namenile za taj dan,mozda je to simbolika neka,ali opet to je i nasa srpska tradicija!

Bez uvrede ali meni su to tako primitivna shvstanja...

Babske price. U Norveskoj bebe idu u setnju po rodjenju i spavaju napolju bilo da je jun ili decembar. Na poklon se donese vuneni bodic a ne beli lukac.

Ja sam prvo dijete rodila u Bosni. Oktobar,vani sunce i toplo a svi su mi govorili da beba ne smije vani i ja sam ga iznijela tek nakon 20 dana,samo malo ga pronosala i to je to. Drugo rodila u Sloveniji i u bolnici mi rekli da idemo u setnju odmah isti dan kad izadjemo,to je bio 6.dan i odmah smo prosetali 15ak min i tako svaki dan ujutro ili popodne jer je bio avgust. Tako sam sad i sa trecom bebom rodjenom u septembru. A nju sad obucem dobro i pokrijem i stavim na balkon da spava bar pola sata pa je unesem. I mogu vam reci da su mi ovo dvoje otporniji i zdraviji nego prvo dijete koje sam toliko cuvala i suskala. Pozdrav svim mamama i bebama :)

Sa cerkom sam cekala 40 dana ( toliko je meni trebalo da stanem na noge) a sa sinom smo poceli da primamo goste tek sa 3,5 meseca( zbog epidemije malih boginja i virusa i sl...) a izvela sam ga sa 2 meseca 😐😐😐 prosto osecala sam da tako treba, bas me briga za obicaje

40 dana je period koji je dovoljan da se naviknete da izuzetno veliku promenu u zivotu kao sto je rodjenje ili gubitak bliske osobe. Zato postoje babine/crnina se nosi 40 dana. Tri puta sam se poradjala I tatu ispratila I tih 40 dana, su meni bili veoma bitni I nisam zelela da me bilo ko dodatno poremeti u navikavanju I preuzimanju kontrole nad novonastalom situacijom.

Kao sto je autorka objasnila, prosto je, gledas bebu na prvom mestu i sebe na drugom pa sve ostale. Meni je prvih dve nedelje trebao mir, cim smo se uhodale trebali su mi ljudi jer sam bila malo u depresiji i prijalo mi je druzenje. Isto tako beba je bila na terasi 5, 10 min petog dana svog zivota i izlazile smo napolje svakog dana dok nisu krenuli ovi minusi. Drzati se necega zato sto "tako treba" je teska glupost jer niko ne zna bolje od majke sta je najbolje za njenu bebu.

Hvala Bogu daleko smo od sve rodbine, pa nam niko nije ni dolazio,sem roditelja kojima smo rekli da nas ispoštuju prvih 20 dana,jer želimo nas troje da uživamo sami, bez ikoga.

Ja sam pogresila sto sam dozvolila da nam dolaze u posetu rodjaci i prijatelji vec u drugoj-trecoj nedelji. Htela sam da ucinim muzu, iako mi uopste nije bilo do toga. I zazalila sam. Sad kad bih mogla da vratim vreme, lepo bih mu objasnila da mi nije do toga i sigurna sam da bi me razumeo. Moj savet vam je da izbegnete u to vreme sto vise mozete poseta, posvetite se bebi i sebi. Tad vam je to vreme dragoceno i zaista potrebno da se oporavite, prilagodite. Ima vremena, dolazice vam u posete kasnije stalno i onda necete moci da ih izbegnete.