Sa drugim je sve mnooogo lakse, bas zbog tog prupremljenog terena i stecenog iskustva. Po meni razlika od 3,5 godine se pikazala idealna,jer starije je vec pomalo samostalno u smislu da se samo obuce ili ode u toalet, a i vec pomalo razumno da shvati da mora da deli maminu paznju. Naravno, bilo je i ljubomore, ali sve to brzo prodje kad dete shvati da nista nije izgubio vec samo dobilo. A onda u jednom trenutku postane bas lako, jer se njih dvoje igraju dok mama pije kafu. I obozavaju se, naravno bude i svadje i poneko stipanje ali sve je to decije. A tek to pitanje da li cu drugo da volim kao prvo mislim da se to bas svaka mama zapitala jer sa dolaskom prvog deteta osetis ljubav koju mislis da niko nikad nije osetio i da niko ne boli svoje dete tako 🙂 A onda sve to i sa drugim, trecim... Svako dete se voli isto, puni srcem, beskonacno i bezuslovno. Tako da mame radjajte deci bracu i, sestre jer je to najlepsi poklon i njima i vama.

Meni je izmedju prvog i drgog deteta razlika 4 godina i sad posle 4 godine opet stite beba! Nikad ne bih odmah posle prvog radjala drugo jer mislim da tih prvih par godina provedenih sa detetom gde mu se sto posto posvetis su neprocenjivi! Kad je ovo prvo vece i samostalnije dolazi manje kome si vise potrebna! Sad cemo svi da uzivamo u bebi!

Zaista dobar tekst, ja i moj muž imamo ćerku i naš svet se okreće oko nje, ona nam je prioritet a najbitnije je da je ona Ljubav naših života, ona ima 14 meseci. Razmišljamo o 2 detetu i jedino što me muči je to što neverujem da sam u stanju da volim još nekog kao što volim svoju ćerku, vole li roditelji svu decu isto? Dali se 1 dete voli najviše?

Konacno mama koja se "samo ne zali" 😄 nadam se da cu biti jedna od njih 😉