Sta da vam kazem-mene je stiglo kad je dugo zeljena beba koju smo dobili posle dugogodisnjeg lecenja od steriliteta, napunila godinu dana! Imala sam simptome iznenadnog, bezrazloznog straha u bilo kojoj normalnoj situaciji (voznja, setnja, na poslu,...)...da ne pominjem crne misli o samopovredjivanju i povredjivanju bebe koje su mi se javljale, takodje, ni otkuda...a zivot bih dala za nju...Strasno...
Obratila sam se psihijatru, dijagnoza: anksioznost, prognoza 6-7meseci terapije! Bila sam dva puta kod njega vec se osecam malo bolje i drago mi je da sam smogla snage da prebrodim predrasude okoline i potrazim pomoc na pravom mestu. Od psihijatra sam saznala da je ovaj poremecaj veoma cest i da nije nista strasno u pitanju, strasno je ako covek nista ne preduzme! Zato apelujem na sve mlade mame da ne ignorisu problem i misle da ce sam od sebe nestati, jer nece! On ume da tinja mesecima, pa i godinama, dok se sa njim (uz podrsku strucnjaka, najcesce) ne izadje "na crtu"!
Svima puno srece!

Mene je skoro sve od navednog "stiglo" tokom tudnoce.gubitak posla, nerazumijevanje partnera,financijska nesigurnost( s obzirom da suprug ne radi ), potrebe djeteta od pet godina koje sve to ne razumije...sama pomisao da trebam roditi bebu za 4 mj.me plasi,brine,s obzirom da me malo,malo uhvati stanje depresije, bezvolje,tuge...Puno je jos dodatnih stvari sto me muci. Nadam se da cu se iscupati iz svega toga negativnoga,i poceti misliti na sve sa svijetlije tacke.i ostalim zenama koje su u slicnoj situaciji zelim uspjesnu borbu.

i ja sam imala problema sa tim sa prvim detetom i takodje se nadam da necu imati sa drugim

na svu srecu sa prvim detetom nisam imala takvih ni slicnih problema pa se nadam da necu ni sada sa drugim

Au,da,osećaj je grozan i trajao je dovoljo dugo da bih se zabrinula.Međutim,nestao je a da nisam primetila kada...Mislila sam da nisamdovoljno dobra majka,sažaljevala sebe,izgubila apetit i snagu,nisammogla da podnesem sve te ljude koji su dolazili da vide bebu...Sva sreća što su mi dragi ljudi-suprug i mama pomogli da to prebrodim i ne izgubim mleko.Prijateeljskisavet svim mamama: prvih dana posleporođaja budite u okruženju samo vama dragih ljudi,a šira rodbina,prijatelji i ostali neka čekaju!Ipak ste vi i beba najvažniji.

Ja sam patila od ovog sindroma, ali je trajalo duze od dve nedelje, negde oko mesec dana. Osecaj je grozan. Velika pomoc bio mi je moj suprug i mama. Sada, 10 meseci kasnije ne mogu da verujem da se to meni dogodilo. Nadam se da sa drugom bebom nece tako biti, da cu biti jaca.