Kad sam se porodila sa prvim detetom imala sam 21 godinu i 50 kg nakon porođaja. Ništa nisam znala o dojenju i mislila sam da pošto sam jako mršava da neću imati mleka. Sedim u sobi nakon porođaja i nema mleka, bar sam ja tako mislila. Treći dan dolazi sestra koja mi stisne dojku, to me jako zaboli i kaže da imam mleka, pokaže mi kako da izmuzam to mleko i ode.

Pročitajte još priča koje učestvuju u konkursu:
Priča o dojenju: Moj princ i ja >>>
Bila sam odlučna da ću dojiti svoje ćerke >>>
Dojenje je najbolji početak za bebu >>>
Dojenje je najlepša stvar na svetu >>>

Naoružajte se dobrom voljom i strpljenjem! >>>

Teško jeste, ali ne odustajte >>>

Budite strpljive i uporne >>>

Povezanost majke i bebe je najvažnija >>>

Imala sam strah od dojenja >>> 

Pošto je prošlo već tri dana, grudi su me jako bolele, uzela sam slušalice, pustila muziku (time sam odvlačila pažnju jer je jako bolelo) i masirala i izmuzala mleko satima, toliko je bila jaka moja želja da dojim. Kad smo izasli iz porodilišta, ja sam jako slabo jela, ali sam mleka baš imala dosta.

Osećaj kad beba povuče i mleko nadođe je najdivniji osećaj. U početku je teško pogotovo što sam prvorotka i mlečni kanali nisu razrađeni, ali kasnije je to mnogo lakše.

I beba treba da se uobroči, moj je bar jeo prvih dva meseca jako često jer se dešavalo da zaspi na dojci i uz sve metode nisam uspela da ga probudim. Koliko sam često dojila u pocetku, ima čak i jedna anegdota kada sam zaspala i mislila da je beba pored mene i sisa i onda sam naglas rekla suprugu i bebi: "Izmuzli ste me". Beba je jako dobro napredovala i dojila sam ga 18 meseci. Bilo je tu i početka mastitisa i bolnih bradavica, ali uz savete patronažne sestre sve sam to prevazišla. 

Treba baš biti istrajan i to jako želeti.Sada sam ponovo trudna i molim Boga da opet imam mleka da mogu da dojim.

Jelena

Ova priča je deo konkursa Moja priča o dojenju. 
Saznajte više o konkursu i nagradama >>>