Mama zbog postporođajnih problema mora da se vrati u bolnicu i tamo provede dve nedelje. Beba ostaje kod kuće. 
 

Pročitajte još priča koje učestvuju u konkursu:
Borba vrednija od svakog blaga >>>
Priča jedne mamice >>>
Naš trenutak >>>
Ljubav je jača od bola >>>
Dojenje i nova trudnoća >>>

Dojenje - Moj najveći uspeh >>>
Dojenje - prva NAŠA priča >>>
Moja priča o dojenju >>>
Nešto najdivnije na svetu >>>
Zadovoljne smo i beba i ja >>>
Dojila sam prva tri meseca >>>
Nema mleka >>>
Imala sam veliku želju da dojim bebu >>>
Neprocenjiva bliskost >>>
Borba sa sobom i okolinom o dojenju >>>
Dojenje sa kolena na koleno >>>
Majčino mleko je belo zlato >>>
Priča o Vuku, Maši i dojenju >>>
Težak zadatak, ali divan osećaj >>>
Priča o dojenju: Moj princ i ja >>>
Bila sam odlučna da ću dojiti svoje ćerke >>>
Dojenje je najbolji početak za bebu >>>
Dojenje je najlepša stvar na svetu >>>

Naoružajte se dobrom voljom i strpljenjem! >>>

Teško jeste, ali ne odustajte >>>

Budite strpljive i uporne >>>

Povezanost majke i bebe je najvažnija >>>

Bilo je to nešto najgore sto sam doživela. Mleko mi je bilo inficirano i morala sam da primam antibiotike. Govorili su mi da je najbolje da popijem tablete, prekinem nadolazak mleka. Da li je? Pitala sam da li postoji i najmanja šansa da dojim bebu. Može rekli su, ali samo ako budem bila uporna. Rešila sam da budem. 

Izmazala sam se svakoga dana ručno, ne pumpicom. Dok su bebu kući hranili kašičicom. U bolnici sam bila u sobi sa ženama koje su izgubile bebe. Njihov pogled pun suza dok sam se izmazala i prosipala mleko i dan danas mi je ostao urezan u sećanje.

Pustili su me kući ja sam nastavila svoj naum. Grudi su mi već bile modre. Došao je i dan kada je trebalo da se proveri mleko da li je ispravno. Bilo je odlično. 

Verujte momenat kada sam je stavila na dojku i kako je beba prihvatila bio je neprocenljiv. Iako je tog prvog meseca napredovala samo 500 grama sada je velika devojka.

Slađana 

Ova priča je deo konkursa Moja priča o dojenju. 
Saznajte više o konkursu i nagradama >>>