Povezanost majke i bebe je najvažnija



Kad sam saznala da sam trudna nisam znala koliko truda, želje i volje treba za dojenje. U školici nam je patronažna više puta pričala baš o tome koliko je važno dojiti i da dojenje nije ni malo lako. Olako sam shvatala te reči jer mi je tada samo porođaj bio u glavi, tačnije bol na porođaju. Mislila sam da kad "ta muka" prođe sve je dalje lako. Ustvari tek posle porođaja kreću problemi, nedoumice, strah....
 
Porođaj je prošao odlično. Sad je trebalo dojiti. Pošto moja mama nije imala mleka bila sam uplašena hoću li ja imati mleka za Marka? Pošto sam zapitkivala i sestre i doktore svi su mi rekli da ću imati mleka i da je već krenuo kolostrum. Međutim, Marko nije mogao da uhvati jednu bradavicu pa je sisao samo jednu dojku. Molila sam sestre da mi pomognu i one su dolazile i držale Marka za glavu dok sam mu ja gurala dojku u usta. Da nije tužno bilo bi smešno. Morala sam da kupim veštačke bradavice i ponadala se da je mukama došao kraj. 
 
 
Deveti dan smo morali u dečiju bolnicu pošto je Marko dobio omfalitis (upalio se pupak). U bolnicu sam ponela "veštačko" mleko (za svaki slučaj). Pošto mi je napravio rane na bradavicama prvo sam se izmuzavala pa mu na flašicu davala da sisa. Puno je plakao. Svakog dana sam mu sve više davala da pije "veštačko "mleko.
 
Medicinske sestre i žene, koje su sa svojom decom bile u bolnici su me savetovale: radi ovako, radi onako, nije dobro tako, nije dobro onako, ne nosiš ga dobro, ne pevaš mu lepo, to što radiš je radila moja kuma i to je najgore moguće za dete ..... za mene je to bio pakao, niko se nije našao da me podrži da mi pomogne. Mleka sam imala sve manje kao i samopouzdanja. Činilo mi se da je sve što uradim pogrešno. Činilo mi se da iz minuta u minut imam sve manje mleka. Bila sam očajna.
 
Posle tri dana očaja shvatila sam da je Marko moje dete i da sam ja ta koja je odrasla osoba i koja treba da brine samo o njemu, a da su žene oko mene prolazni savetnici koji lupaju gluposti. Majka ima neko posebno čulo kojim razume svoje dete. Sa druge strane, dete savršeno prati svoju majku. Bez obzira na to što doktor pri rođenju prekine pupčanu vrpci, majka i dete ostaju povezani nevidljivim nitima i savršeno se razumeju bez govora. 
 
Rekla sam sebi : moje dete mi je najbitnije i ako plače i budi drugu decu i ako me bradavice bole Marko će sisati. Počela sam da ga stavljam na grudi češće. Nisam mogla da sedim pa sam ga dojila stojeći. Kroz sobu je defilovalo stotine ljudi dnevno, meni je samo bilo bitno da Marko sisa. Više nisam slušala savete drugih, nisam ih ni primećivala, za mene smo postojali samo Marko i ja. Odjednom mleka je bilo sve više, Marko je bio sve mirniji, ja sam bila sve srećnija. Nisam više koristila "veštačko" mleko, Marko je stalno sisao.
 
Marko danas ima deset meseci i još uvek sisa. Čim otvorimo oči, a to je u 5 ujutro prvo sisa, pa se mazimo i za nas dan može da počne.
 

Mirjana, Novi Sad 

Ova priča je deo konkursa Moja priča o dojenju. 
Saznajte više o konkursu i nagradama >>>

Napomena: Rubrika MOJA PRIČA predstavlja mesto za iznošenje ličnih iskustava roditelja i nijednog trenutka ne predstavlja zvaničan stav Bebac.com portala.
Objavi ovaj tekst na 
Ostavite komentar


Pogledajte slike naših mama i njihove transformacije nakon trudnoće »
Surogat materinstvo je trenutno jedno od najkontroverznijih pitanja... »
Da li zbog nemogućnosti da dojenja osećate krivicu? »
Pravilna ishrana treba da krene u trudnoći i prioritet su prve dve godine »