Milan je moje prvo dete. Rodila sam ga sa trideset, znači i nisam bila baš mlada mama :) Iako sam mislila da dosta toga znam, kada je Milan došao na svet i nije bilo tako jednostavno...
 

Pročitajte još priča koje učestvuju u konkursu:
Borba iz koje sam izašla kao pobednica >>>
Bol, stid i upornost su se isplatili >>>
Veličina grudi nema veze sa količinom mleka >>>
Rešila sam da budem uporna >>>
Priča jedne mamice >>>
Naš trenutak >>>
Ljubav je jača od bola >>>
Dojenje i nova trudnoća >>>

Dojenje - Moj najveći uspeh >>>
Dojenje - prva NAŠA priča >>>
Moja priča o dojenju >>>
Nešto najdivnije na svetu >>>
Zadovoljne smo i beba i ja >>>
Dojila sam prva tri meseca >>>
Nema mleka >>>
Imala sam veliku želju da dojim bebu >>>
Neprocenjiva bliskost >>>
Borba sa sobom i okolinom o dojenju >>>
Dojenje sa kolena na koleno >>>
Majčino mleko je belo zlato >>>
Priča o Vuku, Maši i dojenju >>>
Težak zadatak, ali divan osećaj >>>
Priča o dojenju: Moj princ i ja >>>
Bila sam odlučna da ću dojiti svoje ćerke >>>
Dojenje je najbolji početak za bebu >>>
Dojenje je najlepša stvar na svetu >>>

Naoružajte se dobrom voljom i strpljenjem! >>>

Teško jeste, ali ne odustajte >>>

Budite strpljive i uporne >>>

Izašli smo posle dva dana iz porodilišta, mleka još nije bilo, preplašena kako ćemo se kući snaći (jer nismo imali pomoć baka, tetke, komšinice - živimo dosta daleko i od moje i od suprugove porodice)... sutradan je došla patronažna, jos nas više uspaničila, rekla kako je beba gladna, kako ja nemam mleka, brzo da spremimo dohranu... taj dan je bio uglavnom na adaptiranom mleku i pomalo sikio... na našu veliku sreću sledeći dan je došla druga patronažna (koja je bila dežurna - jer je bila nedelja) i odmah pogledala moje grudi, jer smo rekli da nam je to najveći problem... rekla mi je da su mi grudi pune mleka, da su mi se već pojavili čvorići, i stisnula me, da su mi oči iskočile :) dala zadatak suprugu da mi masira grudi i razbija čvoriće, kako ne bih dobila mastitis... tako je i bilo...

Milan je sisao, suprug stiskao, a ja plakala što od bola što od sreće sto Milan ipak sisa...sa adaptiranim smo prestali, a mleka je bilo i previse :) No, tu se nije završilo pogrešno savetovanje... Milan je dosta loše spavao, i noću i danju, često se budio, plakao. Svi iskusni su mi govorili, kako mi je mleko slabo, da je beba gladna... Nismo slušali savete, jer je dobro napredovao. 
 

Milan danas ima punih 18 meseci i još uvek siki :) I sada mi svi savetuju da prekinemo, da je on već veliki, da nema svrhe što siki, ali mi ne odustajemo... Nema ništa lepše od njegove radosti kada dođe vreme sikenju ( i poviče "kikaaa") :) Negde sam pročila kako je dojenje dogovor između bebe i majke, i dok oboma odgovara, ne treba prekidati.

Ja se toga držim, jer je nama lepo. I savetujem svim mladim majkama da budu uporne, da veruju sebi i svojoj bebi, da će sve doći na svoje. Pročitala sam negde da je Vaše mleko idealno za Vašu bebu i prilagođeno njoj... ne može biti slabo ili jako... ne može ga biti malo, jer beba sto više siki to se mleka više stvara... ja sam u to verovala, tako je i bilo... 

Verujte i Vi i uživaćete sa Vašim bebcem... puno pozdrava od Milana i njegove mame, i tate naravno :)

Marianna

Ova priča je deo konkursa Moja priča o dojenju. 
Saznajte više o konkursu i nagradama >>>