Dojenje sa kolena na koleno



Pre 34 godine sam rodila prekrasnu ćerku i sve vreme  trudnoće sam od svoje majke, koja je bila pedijatar, slušala koliko je važno dojiti bebu. Posle fantastične trudnoće, nakon teškog porođaja, zbog nepodudarnih krvnih grupa supruga i mene, beba je dobila „pravu“ žuticu i rađena je eksangvino transfuzija. Dugo sam bila u bolnici, mleko je nadolazilo, ali pošto nisam mogla da dojim bebu, polako se smanjivalo.

Pročitajte još priča koje učestvuju u konkursu:
Majčino mleko je belo zlato >>>
Priča o Vuku, Maši i dojenju >>>
Težak zadatak, ali divan osećaj >>>
Priča o dojenju: Moj princ i ja >>>
Bila sam odlučna da ću dojiti svoje ćerke >>>
Dojenje je najbolji početak za bebu >>>
Dojenje je najlepša stvar na svetu >>>

Naoružajte se dobrom voljom i strpljenjem! >>>

Teško jeste, ali ne odustajte >>>

Budite strpljive i uporne >>>

Povezanost majke i bebe je najvažnija >>>

Imala sam strah od dojenja >>> 


Kad sam najzad došla kući, uspela sam da održim laktaciju, ali mleka je bilo nedovoljno. Za svaki podoj sam bebi davala prvo da sisa moje mleko, a za to vreme, majka ili suprug su pripremali dodatak tadašnjeg „Similaka“, veštačkog mleka koje smo nabavljali iz inostranstva jer smo čuli da je najbolje. I to tako sve do sedmog meseca! Zamislite kada su za svaki obrok morale da budu budne uvek po dve osobe: dok sam ja dojila bebu, suprug ili majka su spremali dodatak koji je morao da bude svež.

Ja sam značaj dojenja prenela, naravno, na svoju ćerku. Nažalost, ona nije mogla da ostane trudna i posle pet godina braka, njen suprug i ona su se odlučili za VTO. Razlozi steriliteta nisu utvrđeni, sve je bilo u redu kod oboje. Iz prvog puta, VTO je uspela, na državnoj klinici u Nišu i pre malo više od godinu dana  ja sam postala baka jednog predivnog dečaka.

Moja ćerka je uradila sve samo da bi mogla da posle carskog reza doji svoju bebu. Tu je bilo svega, i ručnog izmuzavanja, i veštačke bradavice, i pumpice, ali beba je bila samo na majčinom mleku. Bila sam presrećna. Tek kada je beba prešla na čvrstu hranu, moja ćerka je videla koliko je bilo lakše samo staviti bebu na dojku! O osećanju prave, nepatvorene bliskosti i da ne govorimo!  A posebno je bitno da beba do sada nikada nije bila bolesna. Iskreno se nadam da će i moja ćerka svojoj deci i snajama preneti sva važna iskustva. 

 
I to nije sve. Kada je beba, moj ljubljeni unuk, imao samo šest meseci, moja ćerka je ostala „sasvim prirodno“ u drugom stanju. Neočekivano za sve, potpuno. Svoju bebu je nastavila da doji bez obzira na trudnoću. Sada je 8. mesec, u septembru čeka drugog sina. Bože zdravlja, da sve bude u redu, a naravno da će i svoju drugu bebu, posle porođaja carskim rezom, dojiti sve dok ima mleka! To nema alternativu i nema zamenu.

Srdačan pozdrav, jedna srećna, presrećna baka.
Milka Krstić

Ova priča je deo konkursa Moja priča o dojenju. 
Saznajte više o konkursu i nagradama >>>

 

Napomena: Rubrika MOJA PRIČA predstavlja mesto za iznošenje ličnih iskustava roditelja i nijednog trenutka ne predstavlja zvaničan stav Bebac.com portala.
Objavi ovaj tekst na 
Ostavite komentar


Gotovo sve trudnice uzimaju folnu kiselinu, ali ono na šta stručnjaci upozoravaju je... »
Evo kako da sebi olakšate vreme dok mučnine ne prođu same od sebe »
Ragade mogu izazvati ozbiljne probleme tokom dojenja. Evo kako da se izborite sa tim ... »
Ne postoji jasan naučni ili medicinski standard koji pokazuje da li je vaše dete... »