Dojenje je najlepša stvar na svetu

 

U trudnoći sam neprestano razmišljala kako o mnogim stvarima tako najpre i o dojenju. Kada će krenuti mleko, da li ću ga imati dovoljno, da li će biti slabo, jako, ukusno, dovoljno za moju bebu, da li ću dobiti neku upalu poput mastitisa, kako se to dobija, da li ću se izmazati, da li ću uopšte umeti da dojim, jer priče koje sam slušala o tome su jedno, a praksa je drugo itd... 

 

Kada je moj mali anđeo došao na svet, sve je krenulo svojim prirodnim tokom. Ne kažu džabe TO JE MAJKA PRIRODA. Slušala sam priče da se bebe rode sa već razvijenim instinktom za sisanje, ali nisam verovala dok nisam videla, dan ili dva po porođaju sam počela da dojim svoju bebu i to je bilo nešto neverovatno, čudno, prelepo. Beba je odmah znala kako da jede, meni je bila potrebna obuka :) 
 

Pročitajte još priča koje učestvuju u konkursu:

Naoružajte se dobrom voljom i strpljenjem! >>>

Teško jeste, ali ne odustajte >>>

Budite strpljive i uporne >>>

Povezanost majke i bebe je najvažnija >>>

Imala sam strah od dojenja >>> 

Patronažna sestra koja je dolazila kući mi je objasnila šta i kako treba da radim. Nažalost sam dojila samo do bebinog sedmog meseca, jer mi je mleko naglo stalo, a do tada sam ga imala kažu za petoro, ja nisam znala šta ću s mlekom. Zato je moja beba super napredovala, jako često sisala, i to je bila najlepša povezanost između mene i njega. 

 

Obožavao je momente kada treba da jede, to su bile rekacije i sreća na njegovom licu da ja nekada nisam mogla da poverujem. Mislim da je više uživao nego što je hteo da jede, još je imao i previše jake grčeve do čevrtog meseca, i moje grudi su bile bukvalno jedina stvar koja ga je smirivala. To su jedinstveni trenuci koje niko ne može i ne sme da prekine, omete, trenuci za pamćenje za ceo život, a sada mi to mnogo nedostaje zato što moj anđeo ima 1 godinu i 9 meseci, veoma je hiperaktivan, nije mazno dete i nežno, pa bih ga rado malo vratila u period pre godinu i nešto dana, možda zvuči čudno, ali bih, jer tada je bilo najlepše i najveće druženje. Ali dobro, jedno lepo iskustvo, sada je još slađi i zanimljiviji, pravi mali car. Planiram još dece, pa ću nadam se opet prolaziti kroz to prelepo iskustvo!!!

 

Marijana

 

Ova priča je deo konkursa Moja priča o dojenju. 
Saznajte više o konkursu i nagradama >>>

Napomena: Rubrika MOJA PRIČA predstavlja mesto za iznošenje ličnih iskustava roditelja i nijednog trenutka ne predstavlja zvaničan stav Bebac.com portala.
Objavi ovaj tekst na 
Ostavite komentar


Porast broja trudnica sa visokim krvnim pritiskom postaje globalni problem »
Biti s bebom u onim prvim satima njenog života zaista je posebno, a ovi snimci to dokazuju »
Možete li da zatrudnite dok dojite i da li je dojenje pouzdan oblik kontrole začeća? »
Sonja Milosavić je Bebac mama koje je bila deo Frutek avanture. Koji su njeni utisci? »