Imam dvadeset osam godina. Pre skoro dve godine rodila sam dečaka. Sada sam u sedmom mesecu trudnoće i očekujem devojčicu. 

Pre moje prve trudnoće ništa nisam znala o dojenju, niti o porođaju ni trudnoći uopšte. Znala sam samo, pre nego što ću ikad zatrudneti, da ću se poroditi prirodnim putem i dojiti svoju bebu bez obzira na sve.

Pročitajte još priča koje učestvuju u konkursu:
Dojenje je najlepša stvar na svetu >>>

Naoružajte se dobrom voljom i strpljenjem! >>>

Teško jeste, ali ne odustajte >>>

Budite strpljive i uporne >>>

Povezanost majke i bebe je najvažnija >>>

Imala sam strah od dojenja >>> 

Kada se rodio moj sin, grudi su mi postajale sve bolnije i bolnije. Pošto beba nije bila sa mnom u sobi, lekari su mi savetovali da redovno masiram grudi i izmlazam mleko. Nisam se baš najbolje snalazila u tome, to su bili neverovatni bolovi uz porast temperature, pa ne bih mogla ni da zamislim sa kakvim se mukama susreću žene koje ne žele da doje. Dojenje bebe je, takođe, prirodan proces koji treba, a i mora, da se nastavi nakon porođaja, ne samo zbog zdravlja bebe već i zbog zdravlja same porodilje.

Prva četiri meseca dojenja vodila sam računa o ishrani i zahvaljujući tome moj sin nikad nije imao grčeve, nikad nije zaplakao i odlično je napredovao. To je neverovatno olakšanje koje je samo Bog mogao da podari ženi da joj skrati muke. Dosta sam se naslušala priča iscrpljenih majki i očeva kako po celu noć pokušavaju da smire dete koje vrišti, što od bolova od grčeva, što od gladi, pokušavajući da mu spreme hranu. Toga, naravno, nije bilo kod nas. Gde god da sam vodila svoju bebu imala sam i hranu za nju, uvek spremnu i toplu baš onakvu kakva treba da bude. 

Uživala sam u bebi i dojenju sve dok se nije pojavio mastitis, vrlo okrutna bolest. Visoka temperatura sa gripom kao i simptomima izudaranih gorućih grudi. Vraćao se na skoro svakih mesec dana. Lekari su mi propisivali razne antibiotike, a ponekad i savetovali da ne dojim bebu jer tako pokrećem lučenje još više mleka. Naravno da nisam prestajala da dojim. Bilo je jako bolno i mučno, ali istrpela sam i to, sve radi zdravlja moje bebe. Posle je sve bilo u redu. Dojila sam dečaka oko godinu i po, sve dok nisam ostala ponovo u dugom stanju.

Osećam da sam svojoj bebi s tim podarila najbolji početak u životu, prema istraživanjima manja je verovatnoća da će patiti od prehlade, kašlja, astme, ekcema, dijabetesa, i u odrasloj dobi od slabe cirkulacije, gojaznosti i raka.

Dojila sam ga čak i prva tri meseca trudnoće, možda bih nastavila dalje, al' uz nagovor moje doktorke sam prestala. To je teško palo i meni i mom sinu. Mada, čini mi se više meni. Nikad nisam morala da vodim računa o unesenim kalorijama, zahvaljujući dojenju brzo su sagorevale. Moje telo je izgledalo vitkije, a koža zdravija. E to ja zovem prednostima dojenja.

Jelena

Ova priča je deo konkursa Moja priča o dojenju. 
Saznajte više o konkursu i nagradama >>>