Kada se osvrnem i razmislim o svoje predhodne dve trudnoće, jedna od prvih stvari koje mi padnu na pamet je  dojenje.

Pročitajte još priča koje učestvuju u konkursu:
Dojenje je najbolji početak za bebu >>>
Dojenje je najlepša stvar na svetu >>>

Naoružajte se dobrom voljom i strpljenjem! >>>

Teško jeste, ali ne odustajte >>>

Budite strpljive i uporne >>>

Povezanost majke i bebe je najvažnija >>>

Imala sam strah od dojenja >>> 

Iako sam obe trudnoće morala da održavam, porođaji su bili „peace of cake“ u poređenju sa izazovom dojenja. Naslušala sam se raznih priča kako je dojenje najzravije i najpotrebnije bebi, kako treba istrajati u njemu što duže, a da ne pominjem razne priče dušebrižnika kako je lako dobiti mastitis i po nekoliko puta.

Preplašena svim ovim, ali i podstaknuta afirmativnim razgovorima sa svojim doktorima o zdravlju bebe bila sam odlučna da ću dojiti. I jesam. Obe ćerke, svaku po deset meseci. Duže nisam mogla, zbog njihove adaptacije na vrtić i moje na posao. Volela bih da sam mogla i duže, jer je to neprocenjivo iskustvo!

Laktacije sam pospešila konstantnim i umerenim izmlazavanjem pumpicom, a time sam i sprečila dobijanje ozloglašenog mastitisa. Nekako u tim trenucima, valjda je priroda tako uredila, jednostavno znate šta je najbolje za vas i vašu bebu. Osećate se ponosno i sretno što iznenada shvatite da vam super ide, a ne znate kako! Jednostavno klikne neki prekidaču u glavi i od neiskusne devojke, evoluira prava majka. Fenomenalno!

Da se ne lažemo, postoji vreme privikavanja. Beba ne zna kako da sisa, pa je moguće da se pojave ranice na bradavicama, ali uz malo strpljenja i lekovitih krema, sve se brzo prevaziđe. A onda vas čeka ogromna nagrada! Taj osećaj se teško može opisati. Kada se uspostavi ta sinhtonizacija mame koja doji i bebe, ništa i niko vam to zadovoljstvo ne može poremetiti. Ta smirenost i blaženstvo dojenja najbolje opisuju moje slike na kojima je na mom licu konstantno razliven „osmeh Monalize“. A da ne pominjem zadovoljstvo i ponos što znate da najbolje činite za svoju bebu i da to radite sa lakoćom.

Možda su zbog toga obe moje devočice uvek imale slatke obraščiće i krofnaste nožice, da su svuda privlačile osmehe i uzdahe divljenja.

Zato drage mame, edukujte se, čitajte što više i dajte sve od sebe da dojite što više svoje najdragocenije paketiće. Pustite priče drugih, jer samo vi znate šta je najbolje za vašu bebu.

Da su porođaji i dojenje tako strašni kao što neki pričaju, ja sada ne bih očekivala još jedan vredan paketić i radovala se svim izazovima koje donosi. 

Želim vam svu sreću drage mame!

Marija

Ova priča je deo konkursa Moja priča o dojenju. 
Saznajte više o konkursu i nagradama >>>