Ambicije roditelja vs ambicije djeteta

odgovora

Objavljeno

Pre nego napišem svoj komentar na ovoj temi,moram U POTPUNISTI POTPISATI ŠEĆER...a sada odoh dojiti bebu :rolleyes: :rolleyes: :rolleyes: :rolleyes:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pre nego napišem svoj komentar na ovoj temi,moram U POTPUNISTI POTPISATI ŠEĆER...a sada odoh dojiti bebu :rolleyes: :rolleyes: :rolleyes: :rolleyes:

:lol::lol::lol:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

U ovome vas podržavam...

Ne bitno koja postavi post dole obavezno stoji SLAŽEM SE... :lol:

PA CIM JE STIGLA RUSKINJA TI SI POCELA DA ZZZZZ,NEVEROVATNO :rolleyes::P

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ako sam dobro razumela, ova tema je mišljenje o onim roditeljima koji preko dece hoće da ostvare svoje neostvarene ambicije...Moja mama je htela da ja pošto-poto završim bilo koji fakultet, jer ona nije i toliko me gurala i smarala, a meni nije bilo do toga, pa me tera da putujem po svetu, da kupujem svaki mesec po par cipela i tašnu uz njih, a ja nisam uopšte u tom fazonu...Sa druge strane, ja nisam ambiciozna i svoju decu neću terati ni na šta. Ćerka je sa 4 godine krenula na časove engleskog, jer je sama htela, svidelo joj se i evo četvrta godina kako ide, sa 3 godine je krenula na ritmiku, jer su i njene drugarice iz vrtića išle i 4 godine se time bavila. Kada je krenula u 1. razred, rekla sam joj da izabere sport na koji će da ide, odabrala je odbojku. Moja želja za nju je da ide na folklor (bila je jedan čas i nije joj se dopalo), u školu plesa ( neće ni da proba)...Ali to nije moja ambicija, već da nauči da pleše, da se kreće, da drži pravilno leđa, sa tog aspekta gledam, a ne da ostvari neke rezultate...Ja sam išla u školu plesa 4 godine, ali nikad nisam htela da se takmičim, iako sam veoma talentovana, ne volim da se nadmećem, nema tu za mene čari, da budem bolja od nekoga u nečemu me ne privlači...

Ako vi želite da se vaše dete nečim bavi, neka proba, ali ako mu se ne dopada ne treba ga terati, neka ide na ono što mu se dopada...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

da ja dodam da sam i mislila na stariju decu, nikako na malce od nekoliko godina... tolicnu decu mi je van svake pameti terati na nesto! volim kada su deca aktivna, potrudicu se da moje dete upozna sve mogucnosti koje mu se pruzaju i da izabere sta mu odgovara...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

da ja dodam da sam i mislila na stariju decu, nikako na malce od nekoliko godina... tolicnu decu mi je van svake pameti terati na nesto! volim kada su deca aktivna, potrudicu se da moje dete upozna sve mogucnosti koje mu se pruzaju i da izabere sta mu odgovara...

Ovo je najnormalnije rezonovanje, slažem se sa tobom.

Ponavljam - dete do tri godine je beba!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ovo je najnormalnije rezonovanje, slažem se sa tobom.

Ponavljam - dete do tri godine je beba!!!

neko i sa mnom da se slozi :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Drage moje, deci je spontana igra bitna kao hleb nasushni. Kroz igru deca uce mnogo vise nego na raznim treninzima i kursevima - razvijaju mastu, obogacuju asocijacije (razvija se inteligencija), finu motoriku, socijalne vestine, samostalnost. Igra je deci cesto nacin da obrade i na svoj nacin srede i "prepricaju"utiske... Igra je decja stvarnost. To im nikako ne smemo uskratiti.

Naravno da je potrebno strukturisati detetu vreme radi razvoja navika i odgovornosti, ali nikako svaki minut.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Drage moje, deci je spontana igra bitna kao hleb nasushni. Kroz igru deca uce mnogo vise nego na raznim treninzima i kursevima - razvijaju mastu, obogacuju asocijacije (razvija se inteligencija), finu motoriku, socijalne vestine, samostalnost. Igra je deci cesto nacin da obrade i na svoj nacin srede i "prepricaju"utiske... Igra je decja stvarnost. To im nikako ne smemo uskratiti.

Naravno da je potrebno strukturisati detetu vreme radi razvoja navika i odgovornosti, ali nikako svaki minut.

Sve si rekla......BRAVO.....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Drage moje, deci je spontana igra bitna kao hleb nasushni. Kroz igru deca uce mnogo vise nego na raznim treninzima i kursevima - razvijaju mastu, obogacuju asocijacije (razvija se inteligencija), finu motoriku, socijalne vestine, samostalnost. Igra je deci cesto nacin da obrade i na svoj nacin srede i "prepricaju"utiske... Igra je decja stvarnost. To im nikako ne smemo uskratiti.

Naravno da je potrebno strukturisati detetu vreme radi razvoja navika i odgovornosti, ali nikako svaki minut.

!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Drage moje, deci je spontana igra bitna kao hleb nasushni. Kroz igru deca uce mnogo vise nego na raznim treninzima i kursevima - razvijaju mastu, obogacuju asocijacije (razvija se inteligencija), finu motoriku, socijalne vestine, samostalnost. Igra je deci cesto nacin da obrade i na svoj nacin srede i "prepricaju"utiske... Igra je decja stvarnost. To im nikako ne smemo uskratiti.

Naravno da je potrebno strukturisati detetu vreme radi razvoja navika i odgovornosti, ali nikako svaki minut.

Vidi se ko je psiholog! Bravo, Bojana, sve si rekla i ja apsolutno delimtvoje mišljenje!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

bas volim sto nas ima vise sa slicnim stavom.

Znate li da decji mozak prve dve godine najvise uci kako da konrolise sopstveno telo. Kako da pomeri ruku tamo gde oci kazu, kako da uhvati igracku a da ne padne, kako da cucne a da se ne prevrne... kako da uopste hoda a da ne padne...

I ono kad nas nerviraju: damo im lutku - oni je bace, mi opet damo - oni je opet bace... Deca se i tada igraju i uce: Hej, moja lutka je opet tu! Nije nestala! Ja je bacim a ona se vrati (zakjlucak: stvari ne nestaju zauvek kad nisu u vidnom polju - o kakva radost! pst, to vazi i za mamu, jupi!)

A onda to ponovi nebrojeno puta dok sasvim ne utvrdi gradivo :) i dok ta cinjenica ne prestane da bude iznenadjenje vec konstanta...

Kad dovoljno (toliko da to vise nije osnovna preokupacija mozga) savladaju misicnu kontrolu i kad su dovoljno dugo akumulirali i slagali podatke o govoru, uz povremeno vezbanje-gugutanje, deca nekako odjednom probrbljaju. Recnik se zapanjujuce brzo obogacuje (mi se svi iznenadjujemo - "Pravi je sundjer, sve upija"). Jeste uzrast od dve godine neki kritican period za ucenje jezika, ali maternjeg, odnosno onog koji dete svakodnevno slusa i koristi. Mislim da je ucenje stranog jezika na tom uzrastu pomalo i eksperimet.

Dete koje u tom uzrastu pocne da uci i strani jezik sigurno nece postati bilingvisticno (to su deca koja dva jezika govore kao maternji) jer nije svakodnevno izlozeno upotrebi i slusanju stranog jezika. Mozda ce mu to rano ucenje sutradan olaskati ucenje jezika u skoli, a mozda i nece....

Jezik je talenat, urodjena sposobnost... Mi imamo u mozgu neku univerzalnu gramatiku (svi jezici sveta imaju subjekte, glagole, objekte, priloge...)... Ali pazite... ako je urodjena sposobnost, onda je urodjen i limit do kojeg je moguce razvijati tu sposobnost. Mi mozemo ubrzati razvoj te sposobnosti, ali ne mozemo pomeriti njen limit. Rizik od ubrzavanja razvoja (ovde se radi o intelktualnom) - uspporeno emotivno sazrevanje a to nosi i te kakve opasnosti.

Jao bre, vaspitavanje dece i briga o njihovom obrazovanju je bukvalno hodanje po jajima!

Sve sto je primereno detetovom razvoju nije stetno. Pitanje je koliko je korisno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

mama bojana divno si sve ovo objasnila....

da dodam da je moje misljenje da masa stvari za malu decu izmisljena kako bi se od roditelja uzimale pare....iskljucivi i jedini razlog!ne kazem sve, ali tipa muzicka skola za bebe od 6 meseci i slicno ......

ali whatever......

mama bojana je sve lepo rekla, nema poente da ja iznosim bilo sta....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Šećeru.šta više reći.....mislila sam i ja da kažem "koju" al' " uze mi reč iz u usta"......

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Mama Bojana jako mi je drago sto si tu :) Bas si nam trebala

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

bas volim sto nas ima vise sa slicnim stavom.

Znate li da decji mozak prve dve godine najvise uci kako da konrolise sopstveno telo. Kako da pomeri ruku tamo gde oci kazu, kako da uhvati igracku a da ne padne, kako da cucne a da se ne prevrne... kako da uopste hoda a da ne padne...

I ono kad nas nerviraju: damo im lutku - oni je bace, mi opet damo - oni je opet bace... Deca se i tada igraju i uce: Hej, moja lutka je opet tu! Nije nestala! Ja je bacim a ona se vrati (zakjlucak: stvari ne nestaju zauvek kad nisu u vidnom polju - o kakva radost! pst, to vazi i za mamu, jupi!)

A onda to ponovi nebrojeno puta dok sasvim ne utvrdi gradivo :) i dok ta cinjenica ne prestane da bude iznenadjenje vec konstanta...

Kad dovoljno (toliko da to vise nije osnovna preokupacija mozga) savladaju misicnu kontrolu i kad su dovoljno dugo akumulirali i slagali podatke o govoru, uz povremeno vezbanje-gugutanje, deca nekako odjednom probrbljaju. Recnik se zapanjujuce brzo obogacuje (mi se svi iznenadjujemo - "Pravi je sundjer, sve upija"). Jeste uzrast od dve godine neki kritican period za ucenje jezika, ali maternjeg, odnosno onog koji dete svakodnevno slusa i koristi. Mislim da je ucenje stranog jezika na tom uzrastu pomalo i eksperimet.

Dete koje u tom uzrastu pocne da uci i strani jezik sigurno nece postati bilingvisticno (to su deca koja dva jezika govore kao maternji) jer nije svakodnevno izlozeno upotrebi i slusanju stranog jezika. Mozda ce mu to rano ucenje sutradan olaskati ucenje jezika u skoli, a mozda i nece....

Jezik je talenat, urodjena sposobnost... Mi imamo u mozgu neku univerzalnu gramatiku (svi jezici sveta imaju subjekte, glagole, objekte, priloge...)... Ali pazite... ako je urodjena sposobnost, onda je urodjen i limit do kojeg je moguce razvijati tu sposobnost. Mi mozemo ubrzati razvoj te sposobnosti, ali ne mozemo pomeriti njen limit. Rizik od ubrzavanja razvoja (ovde se radi o intelktualnom) - uspporeno emotivno sazrevanje a to nosi i te kakve opasnosti.

Jao bre, vaspitavanje dece i briga o njihovom obrazovanju je bukvalno hodanje po jajima!

Sve sto je primereno detetovom razvoju nije stetno. Pitanje je koliko je korisno.

Mama Bojana slazem se u potpunosti kada su jezici u pitanju otuda sto sama imam dete koje je bilingvalno. Mojoj curi je engleski prvi jezik iako joj je maternji srpski, ali samo ja sa njom ovde govorim srpski tako da joj je on malo slabiji. Ali bas zbog toga sto govori dva i sto i sama govorim 4 i razumem jos par, nisam zelela da je u ovom uzrastu dajem na druge strane jezike. Sta vise nisam planirala do skolskog uzrasta jer ne zelim da se kosi sa jezicima koje vec govori i zelim da ih savrseno oba savlada. Dva su joj sasvim dovoljna, a ako ima talenta sama ce se kasnije interesovati za druge. Planiram joj prvo kod kuce predstaviti jos jedan i ako bude zelela ucice, ali tek kasnije, kada bude znala pisati i citati na ova dva.

Slazem se sa tobom da ne treba citav dan da detetu bilo kog uzrasta bude napakovan aktivnostima i mislim da smo sve to i rekle- da nam nije to cilj. Nisam cula mamu kojoj deca pored recimo vrtica ili skole idu u istom danu na jos na par aktivnosti i od jutra do mraka su angazovana, i meni bi to zaista bilo ekscesivno. Umerenost u svakom pogledu, to stoji. Pola sata-sat vremena bilo cega dnevno je cak pozeljno, ali kada se to doda na skolske obaveze i da se na istu aktivnost odlazi 3 i vise puta nedeljno- e to je previse do odredjenog uzrasta. To vec ulazi u ozbiljno bavljenje necim i zaista treba da bude ono sto dete samo, u starijem uzrastu, odabere, nikako za malce pre skole.

Ja recimo svoje dete ne bih mogla nakon sto je popodne pokupim iz vrtica vuci na bilo kakvu aktivnost! Cak je ne vodim i u dane kada ona nije u vrticu ali me nije celi dan videla. Znam da tada nece biti zainteresovana ni za sta drugo osim da to vreme provede u miru samnom i to joj ne uskracujem.

Ako imam slobodan dan i nemamo nikakve planove sa drustvom onda idemo jer nikada ne provedemo celi dan u kuci. Ali ako nas drustvo pozove u park ili igraonicu to uvek dolazi na prvo mesto ako ona tako odabere. Znaci uvek nju pitam sta hoce tog dana i bas to i radimo- njena rec je za mene zapovest ;) !

Takodje ove tvoje poslednje recenice potpuno potpisujem! Nisu sva deca ista u istom uzrastu i jednako za sve zainteresovana ili talentovana i u svim sferama jednako razvijena i ono za sta je jedno spremno ne mora da znaci da ostala jesu. Zato me interesuje da li imas iskustva sa Montessori metodom i sta na tu temu mislis posto je nama ona predlozena od psihologa.

Takodje si pomenula i razvoj motorike u prv dve godine pa bih ja tu opet ponovila pitanje o sportovima u tom uzrastu. Posto znam stavove ovdasnjih psihologa (mala je zbog ispoljenih talenata videla par puta jednu tetu i u vrticu radila sa druge dve), interesuje me sta ti mislis o ranom upraznjavanju sportova o kom sam ja konkretno pisala? Plivanje se krece od 8 nedelja, a bebi gimnastika milim od 6 meseci. Mi smo sa plivanjem krenuli sa 10 meseci, sa gym-om sa skoro 2god da bi popravili bas taj hod, ravnotezu, stabilnost. Ko sto sam rekla radi se o organizovanim aktivnostima gde nista nije obavezno, sve se radi sa roditeljima a ne sa instruktorima (deci strancima), sve je kroz igru, pesmu i zabavu, uz igracke, nema stiktnih pravila i deca imaju slobodu izbora sta ce i kada raditi, kao i raznovrsnost aktivnosti...

Ovako napamet verujem da ne mozes reci nista konkretno, ali me interesuje i kao majku a i kao profesionalca (radim na dizajnu skola, vrtica i drugih ustanova edukativnog karaktera, sa posebnim akcentom na one za decu sa posebnim potrebama) jesi imala prilike raditi sa decom predskolskog uzrasta na tu temu i da li se sport vec u Sr koristi u terapeutske svrhe?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

U Srbiji postoji Montesori drustvo nekih 15 godina i Ministarstvo prosvete odobrava Montesori programe strucnog usavrsavanja za sve koji su zaposleni u obrazovanju.

Montesori metod se uklapa u obrazovne paradigme vecine savremenih obrazovnih sistema, a to su aktivno ucenje (ucenje kroz igru i samostalno istrazivanje), individualizovani (detetovim interesima i kapacitatima prilagodjeni) skoslki program, podsticanje samostalnosti, ucenje za ceo zivot, negovanje radoznalosti, ...

Iskreno, ne mislim da je pomenuti metod nesto revolucionarno (Pre sto godina, kada je ustanovljen, jeste bio revolucionaran). Smatram da je koristan jer prakticno priblizava vaspitacima savremenu vaspitnu i obrazovnu politiku, pomaze im da prepoznaju i iskoriste razlicite didakticke materijale.

Metoda je dobra zato sto nudi prakticne savete za prelaz sa pedagogije ukalupljivanja na pedagogiju podsticanja. Dete nije istrgnuto iz svog zivotnog konteksta i nije mu postavljen cilj u smislu: "Evo ovakav treba da postanes", vec se prate detetove realne zivotne potrebe i interesi. Ne uci se za skolu nego za zivot.

Ko sto secer rece, Montessori nije rocket science vec jedan od nacina da se optimalno podrzi detetov opsti razvoj. Gospodja Montesori je "samo" primetila da deca uce igrajuci se, pa je ucinila napor da utice na tada veoma rigidan obrazovni sistem i uvede igru u njega. Napravila je jedan kompromis pa je igru nazvala radom (znajuci da odrasli razumeju tu rec -RAD, dok pomalo sa podsmehom i nepoverenjem gledaju na rec IGRA).

Nemam nista protiv te metode, cak je jako podrzavam, ali ona nikako nije jedina i iskljuciva vestina koju vaspitaci i pedagoski radnici treba da poznaju i primenjuju. I filozofija i praksa Montessori treba da budu samo deo kompletnog znanja osobe koja se bavi pedagoskim radom. Svi programi bazirani na aktivnoj nastavi, ukljucujuci i Montessori, podrazumevaju visoku kompetencu pedagoskih radnika i licni i strucni autoritet

Ne mora ni jedna mama ikad da cuje za sintagmu Montesori metod, i ni jedna vapsitacica ili uciteljica - dovoljno je da voli dete i da razume njegovu prirodu i potrebu za igrom, pa ce se ponasati bas u skladu sa principima Montesori metode.

E sad, posto ne mozemo da racunamo na urodjenu sposobnost svih pedagoskih radnika, moramo ih pripremiti za kvalitetan pristup obrazovanju.

Razumem tvoja pitanja, ali odgovori koje trazis su kompleksni i opsirni i nikako nisu za forum mama i trudnica, vec podrazumevaju strucnu raspravu.

Ako imas dileme oko toga da li gresis u postupanju sa svojom devojcicom - sve dok je ona vesela i uziva u tome sto radi (tj. u svojoj igri) znaj da ne preterujes.

Nije isto voditi dete na plivanje da bi postalo prvak u plivanju ili voditi ga da bi se druzilo, da bi se igralo, da bi steklo novo iskustvo. Ako sam te razumela, ti je ne vodis zbog ovog prvog. Dakle, da li je korisno tako rano voditi dete na bazen? Zavisi od toga sta ti je cilj i sta smatras korisnim. Mislim da je to kvalitetno provedeno vreme za mamu i dete jer obogacuje detetovo iskustvo, pruza sansu da se eventualno prepozna neki talenat, jaca vezu izmedju mame i deteta (svaka zajednicka aktivnost to cini - isto bi bilo da mama kuci uzme lutku i pola sata se igra sa detom). Ako mozes sebi i svom detetu to da priustis, ucini to bez grize savesti.

To je moje pola strucno i pola licno misljenje

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

meni je krivo sto se sa ovim modernim igrackama deci ne podstice masta,uglavnom dobiju ,,gotov proizvod`` koji je za konzumiranje...ovde po gradu vec odavno nisam videla da se deca igraju nekih igara,,kao bajagi``,da smisljaju neke svoje avanture i price itd itd cak ne vidjam devojcice ni lastis da igraju :huh:

to za ucenje jezka se slazem-ne treba pocinjati prerano dok dete ne zna ni svoj jezik valjano da koristi.da ne spominjem kako ove nove generacije ne citaju,pa im je i maternji jezik poprilicno siromasan :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

lastis... to nisam videla godinama...

u pravu si b.m.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Moj Ogi je jos uvek mali i trenutno ne razmisljam o tome,ali sigurno ga necu sputavati kao sto su mene moji roditelji!Htela sam da idem na folklor a oni me upisase na dzudo...Mnogo toga sam htela da treniram ili ucim ali mi nisu dozvoljavali.Sada mi je mozda kasno ali planiram da usavrsim nemacki i engleski jezik.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Bojana draga, hvala na odgovoru! :)

Za Montessori metodu nam se vidjenja poklapaju! ;) Mi tek kada smo je poceli uvoditi u dom videli smo koliko smo zapravo i pre nje radili po njoj- po nahodjenju, osecanjima i zdravom razumu. Nakon Marijinih i jos par knjiga njenih sledbenika vidim koliko je i u vrticima ovde implementiraju u program koji se zove "Hands on expirience". Pricala sam sa tetama u vrticu, slazu se da mala lepo napreduje i iskoriscava potencijale tako da ne brinem, samo pratim.

U stvari (sad ce cudno da zvuci) al ja za nju nekako ne brinem u smilu brige, vec samo mozda povecane paznje... Nesto mi u njoj uliva samopouzdanje, uvek mi kaze da je sve u redu, da treba da budem mirna. Cudan neki osecaj nasuprot one strepnje koju majke obicno osecaju za svoju decu...

E sad drago mi je da si ovo rekla:

Nije isto voditi dete na plivanje da bi postalo prvak u plivanju ili voditi ga da bi se druzilo, da bi se igralo, da bi steklo novo iskustvo. Ako sam te razumela, ti je ne vodis zbog ovog prvog. Dakle, da li je korisno tako rano voditi dete na bazen? Zavisi od toga sta ti je cilj i sta smatras korisnim. Mislim da je to kvalitetno provedeno vreme za mamu i dete jer obogacuje detetovo iskustvo, pruza sansu da se eventualno prepozna neki talenat, jaca vezu izmedju mame i deteta (svaka zajednicka aktivnost to cini - isto bi bilo da mama kuci uzme lutku i pola sata se igra sa detom). Ako mozes sebi i svom detetu to da priustis, ucini to bez grize savesti.

jer si apsolutno ispravno protumacila moje motive. Zato mislim da je bitno ovde na temi napraviti razliku izmedju rekreativnog i zabave radi sa jedne i profesionalnog koje ide uz puno odricanja i mukotrpnog rada s druge strane... Postoji velika razlika izmedju ostvarivanja licnih ambicija kroz dete i ostvarivanja samog deteta kroz dete, a da roditelj tu bude kao podrska sto je po meni jedino pravo i ispravno. E roditelji se ponekad zanesu i misleci da to cine iz najbolje namere guraju dete po svaku cenu... Bitno je prepoznati gde je ta granica kada treba da se pusti da dete samo odlucuje jer ionako cemo kad-tad morati da ih pustim, zar ne? ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Super tema!

Mene su roditelji terali na balet,casove klavira,odbojku... I na kraju su placali slobodne sate posto sam ja redovno bezala.Ni jednom me nisu pitali sta bih ja zelela,vec ono "jaooo,uvek mi je bila zelja da naucim dasviram klavir" pricala mi je mama,"e,zato ces ti nauciti(iako ti se to ne dopada)... A druga strana medalje je kad sam stigla do biranja srednje skole-dali su mi potpunu slobodu,ali mi nisu naveli nikakav izbor,tako da sam birala od onih koje sam znala i sama(a ni na pamet mi nije palo ono sto danas volim npr.kulinarstvo,jezici,...)... Kad sam stigla do 4.razreda srednje lepo su mi objasnili kako necemo imati para za fax,i ja sam to prihvatila-sta cu,a kad se 4.razred zavrsio pitali me da li bi ipak htela(kao da je za to dovoljno uciti 2nedelje),i od tad se prave ludi i secaju se svega ovoga kao da ja nisam htela dalje uciti... Samoinicijativno sam ucila engleski,francuski(preko tv-a,knjiga),odlazila u biblioteku,... I mislim da nikad nije kasno ni zasta,tako da planiram da upisem bar kurs kulinartsva i jos neki jezik,i jos mnogo zapravo planiram,sve to naravno kad se zavrsi period dojenja(a jos nije ni poceo :) )...

Tako da iz licnog iskustva-necu terati decu ni na sta,zelim prvo da vide izbor pa da sami biraju.Usmeravacu ih i podrzavati sta god izabrali.

Teodora iance "ucim" engleski i ostale jezike tako sto mu pustam pesmice na youtubu,znaci to je vise kao "da mu se usi naviknu na strane jezike".ali eto vec peva pesmice i na engleskom i na srpskom,kao i na maternjem madjarskom jeziku.Mozda vam zvuci kao da preterujem ali zaista je tako,i jaaaako puno prica,i to u recenicama.Puno i crtamo i lepo raspoznaje boje,kroz igru i pesmice ucimo i brojeve,i sve nam zapravo lepo ide sto ucimo kroz igru. :) Bili smo prosle nedelje 1.put i u biblioteci,jaaaako se obradovao jer jako voli knjige,i naravno izabrao je svoju prvu knjigu po boji korica,jer mu je crvena boja omiljena. :) Ali sto se tice casova eng.ili nekih slicnih,mislim da cemo krenuti tek od 3.godine-tako smo barem planirali,a naucila sam da se sa decom nemoze nista unapred isplanirati,tako da cemo videti kad stignemo do toga... Nasa drugarica (5god) od svoje 2.god ide na casove muzickog,balet,engleski ali ona to bas voli,i vidim da uopste nije opterecena,tako da... Svako dete je drugacije...

Joooj,bas am pisala konfuzno,ali snaci cete se vec... :P

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Nikada nisam uspjela da shvatim zene koje stavljaju karijeru ispred svega tj svjesno se odricu roditeljstva zarad karijere.

Nikoga ne krivim niti osudjujem, to je stvar izbora i nekako to mi je OK kada cujem da to izjavi mladja osoba (par mojih drugarica, doktorice, svjesno se odricu porodice zarad karijere) ali kada vidim zrelu zenu kojoj je vec uveliko "prosao voz za roditeljstvo" (50-55 god.) nekako me spopadne neka tuga - propustili su "svrhu zivora"

zapitam se ZA KOGA SU GRADILE TU KARIJERU, KO SE PONOSI SA NJIMA?

Mislite li da je takav stav opravdan, da je karijera vrijedna toga?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Apsolutno takav stav ne podrzavam,jer smatram da zivot nema smisla bez djece...I sama,zavrsavam studije,naravno pored petomjesecne bebe i sigurna sam da se sve moze postici dobrom organizacijom...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • Vas hobi
      Započeo/la TimKasher · Objavljeno
      Volim se kladiti na sport. Situacija s internetskim klađenjem u Srbiji jasno je definirana zakonom, a da bi kladionice u Srbiji mogle raditi online, moraju dobiti licencu koju izdaje regulatorno tijelo Republike Srbije. Na mightytips možete pronaći najbolje kladionice iz Srbije.
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Jole13 · Objavljeno
      Zdravo svima molim za pomoć Moja priča je sledeća- imam bebu 16 meseci, carski rez, suprug i ja ne radimo na drugoj bebi ali i ne koristimo zaštitu, što znači da pre njegovog završnog čina on se skloni.  Sad, ciklus mi je kasnio jedan dan, nisam imala bolove niti osećaj da ću dobiti, krenula je oskudna krv svetle boje jedan dan,sutradan jos malo je bilo te svetle krvi i krenuo je po malo braon sluz. Inace nakon početka te oskudne krvi kenuli su grcevi u stomaku, u donjem delu kicme,bol u zeludcu, gorusica konstantno(benzin kao da sam popila i da mi je takav ukus u ustima), umor, gadjenje hrane (ne mogu ni na silu da je progutam) , kafu ne mogu da pijem(inace ih po 4 5 dnevno pijem).  Radila sam test kada mi je drugi dan bio te oskudne krvi i test je bio negativan ali uradila sam ga popodne.Nakon toga Bila sam kod lekara opste prakse da mi izvadi krv za laboratoriju da vidim da li je neka viroza ili bakterija ili sam pokvarila stomak medjutim meni je krvna slika savrsena. A u crevima osecam kao da imam mutnu vodu,gorusica ne prestaje. Da li mislite da su ovo rani znaci trudnoce? Ponovicu test za vikend (Meni su ciklusi bolni,dva dana uvek imam odliv pa se po malo smanjuje, ovakve simptome ni u prvoj trudnoci nisam imala)
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Jole13 · Objavljeno
      Zdravo svima molim za pomoć Moja priča je sledeća- imam bebu 16 meseci, carski rez, suprug i ja ne radimo na drugoj bebi ali i ne koristimo zaštitu, što znači da pre njegovog završnog čina on se skloni.  Sad, ciklus mi je kasnio jedan dan, nisam imala bolove niti osećaj da ću dobiti, krenula je oskudna krv svetle boje jedan dan,sutradan jos malo je bilo te svetle krvi i krenuo je po malo braon sluz. Inace nakon početka te oskudne krvi kenuli su grcevi u stomaku, u donjem delu kicme,bol u zeludcu, gorusica konstantno(benzin kao da sam popila i da mi je takav ukus u ustima), umor, gadjenje hrane (ne mogu ni na silu da je progutam) , kafu ne mogu da pijem(inace ih po 4 5 dnevno pijem).  Radila sam test kada mi je drugi dan bio te oskudne krvi i test je bio negativan ali uradila sam ga popodne.Nakon toga Bila sam kod lekara opste prakse da mi izvadi krv za laboratoriju da vidim da li je neka viroza ili bakterija ili sam pokvarila stomak medjutim meni je krvna slika savrsena. A u crevima osecam kao da imam mutnu vodu,gorusica ne prestaje. Da li mislite da su ovo rani znaci trudnoce? Ponovicu test za vikend (Meni su ciklusi bolni,dva dana uvek imam odliv pa se po malo smanjuje, ovakve simptome ni u prvoj trudnoci nisam imala)
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Jole13 · Objavljeno
      Zdravo svima molim za pomoć Moja priča je sledeća- imam bebu 16 meseci, carski rez, suprug i ja ne radimo na drugoj bebi ali i ne koristimo zaštitu, što znači da pre njegovog završnog čina on se skloni.  Sad, ciklus mi je kasnio jedan dan, nisam imala bolove niti osećaj da ću dobiti, krenula je oskudna krv svetle boje jedan dan,sutradan jos malo je bilo te svetle krvi i krenuo je po malo braon sluz. Inace nakon početka te oskudne krvi kenuli su grcevi u stomaku, u donjem delu kicme,bol u zeludcu, gorusica konstantno(benzin kao da sam popila i da mi je takav ukus u ustima), umor, gadjenje hrane (ne mogu ni na silu da je progutam) , kafu ne mogu da pijem(inace ih po 4 5 dnevno pijem).  Radila sam test kada mi je drugi dan bio te oskudne krvi i test je bio negativan ali uradila sam ga popodne.Nakon toga Bila sam kod lekara opste prakse da mi izvadi krv za laboratoriju da vidim da li je neka viroza ili bakterija ili sam pokvarila stomak medjutim meni je krvna slika savrsena. A u crevima osecam kao da imam mutnu vodu,gorusica ne prestaje. Da li mislite da su ovo rani znaci trudnoce? Ponovicu test za vikend (Meni su ciklusi bolni,dva dana uvek imam odliv pa se po malo smanjuje, ovakve simptome ni u prvoj trudnoci nisam imala)
    • Sve o vantelesnoj oplodnji
      Započeo/la Dzindzer · Objavljeno
      Ja sam isto iz Pančeva ali sam pred postupak promenila prebivalište na Beograd i potpuno sve uradila besplatno u trošku grada/države.. Radili smo u Jevremovoj, hvala Bogu uspešno. Isto tako znam da i bez promene prebivališta možeš sigurno u Novom Sadu u Feroni takođe o trošku države ceo postupak.. Mislim da ispod 3-4.000€ ne izađe ceo postupak nažalost, ali to nagađam, nemam informaciju
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)

    There are no registered users currently online