Nasa zajednicka prica

Milkyway · 30 Jun 2010

I to se desilo. Posle mnogo, mnogo, mnogo neprespavanih noci, posle mnogo zuljeva, posle mnogo pesacenja naisli su na devojcicu. Princezica je bila presrecna! Potrcala joj je u susret, ali, dok je ona trcala zaba je uzviknula:"Ne! Stani! To je moja polu sestra!!!" Princezica se pogubila, ukopala, i dok je zapazila gde bi mogla da se sakrije, bilo je kasno, zlobna polu sestra je videla... Pocela je da bezi, ali ih je ona stizala. Princezica je poletela da preskoci granu, ali se sapela i pala... Panika je pocela da je vada dok je gledala kako joj se priblizava zabina polu sestra... Pocela je da vristi al to nije sprecilo onu da joj pridje na pola metra. Panicno je skupila ruke i stavila ih na lice, al zla devojcica je uhvatila za ruku i rekla:" Neboj se, ne zelim ti nista lose. Uradila sam nesto veoma, veoma zlo, i zelela bih to da ispravim. Usput, ja sam Selena." Princeza ju je i dalje pomalo bojazljivo gledala, al' je resila da saslusa njenu pricu. "Imala sam sestru", pocinje ona, "koju, uistinu nisam mnogo volela. Zanimljiva mi je bila samo kad bih je zadirkivala... I tako sam i preterala... Pretvorila sam je u zabu, I sad zbog toga ne mogu da spavam. Stalno mislim kako je ona, puna ljubavi i dobrote, sad u nekoj mocvari sa raznim sugavim krastacama! Zelela bih da je spasim. Znas li mozda gde je?" Princezica je izvadi iz dzepa i pokaza je. Selena je uhvati, naizgled da je zagrli i zamoli za oprostaj, al je sve vise i vise stezala, i princezi to posta ocigledno: Ona ne zeli da se izvini, vec da je ubije! Princezica gurnu zlu sestru, i povice zabici da se sakrije! Zaba se nekako izmigolji u oskakuta, a princeza, puna besa sto joj sestra toliko zlo zeli, poce da se dere i da joj govori kako je to lose, kako joj nije jasno kako ona moze tako i sl. i u tom momentu shvati da su joj podpuno iste stvari i njeni govorili... Rastuzi se princezica jer je uvidela da su njeni u pravu... Selena ustade i podje opet da je napadne, al skoci zabica na nju i ujede je! Tog momenta se ona pretvori u zabu, a iz zabice izraste najlepsa princezica koja je postojala... Pogledase se, zagrlise, i odose zajedno u pravcu za koji su mislile da ce ih odvesti kuci...

Milkyway · 1 Jul 2010

Ljudi, zasto ova prica tako sporo napreduje? Jel' vam se ne svidja ili nemate inspiracije?

Nina* · 2 Jul 2010

U jednom dalekom carstvu gde cvetaju najlespe ruže, gde ptice pevaju najslađim cvrkutom i vlada harmonija kao u rajskom vrtu, živeli su kralj i kraljica.

Bili su dobri i pravedni i narod ih je voleo. Ipak, oni su bili jako zabrinuti. Njihova mala devojčica, preslatka princeza, je već danima ljuta! Neću ovo! Neću ono! Hoću ovako! E neću ovako! Svi dvorani pokušavaju da shvate zašto je princeza ljuta ali ona neće da im kaže. Kad je pitaju šta joj je, mala princeza ih gađa nekom od lutaka... Šta sve nisu pokušavali, ali princeza je i dalje bila ljuta.

Jednog dana, u dalekom carstvu dosla je jedna prelepa vila koja je imala zlatnu kosu i u kosi je čuvala caroban cvet. Cvet je bio crvene boje i prelepo je mirisao.

A u cvetu se nalazila neobična buba mara. Na prvi pogled, buba mara k'o buba mara. Crvena krilca posuta crnim tackama. Nista neobicno. Ali ta buba mara je bila jedinstvena jer je znala da govori. Ona nije stalno zivela u vilinom cvetu, vec je vise volela da leti. Leteci tako po dalekom carstvu, svratila je u dvoraca i cudo je videla - mala princeza se dernja i duri, a niko ne zna kako da je smiri. Buba mara je volela tu princezu i jako se zabrinula kad je videla sta se desava. Zato je odlucila da joj pomogne.

Prisla je maloj princezi i stala joj na nos. Pokusala je da pogleda princezu strogo, koliko je to jednoj dobroj buba mari izvodljivo i nakasljala se: 'Khm, khm..'. Princeza je prestala da baca stvari po sobi i da place. Zacudjeno je gledala u vrh svog nosica na kome je stajala buba mara. Taman je htela da nastavi da se dernja, sada jos vise ljuta sto se nasao neko ko sme da joj se priblizi, kad buba mara progovori:"Dozvoli, draga princezo, da se predstavim. Ja sam buba mara, Crvenkrilic, po bajci koju je moja mama mnogo volela.Zivim u prelepom crvenom cvetu koji mirise najlepse na svetu i nikada ne vene".Princeza je zanemela od cuda.

Prkosno pogledajuci je, princeza je upita sta zeli. Buba mara joj odgovori da zeli da joj pomogne. I to uradi pricajuci sledecu pricu...Nekada davno u jednom kraljevstvu ziveli su kralj i kraljica i imali su jednu malo devojcicu, koja je bila mnogo, mnogo bezobrazna. Nisu znali sta da rade sa njom pa su, posle mnogo, mnogo, godina razmisljanja resili da je posalju u sumu. Tako su naredili jednom slugi da je odvede daleko, daleko u sumu i da je ostavi tamo. Devjcica je skakala i plakala, govorila kako joj je zao, al joj niko nije verovao da ce postati mirna i dobra, i tako je zavrsila u sumi. Tako sama i gladna i umorna lutala je danima dok nije naisla na vuka. Vuk joj pridje i pita je ko je ona i kako je dospela tu. Ona drsko odgovori da to nije njegov problem. Vuk se nasmeja i rece:"Znaci ti si ta bezobrazna devojcica koju su proterali iz dvorca? Cuo sam neke glasine, mislio sam da nije istina ali jeste." Devojcica ga tuzno pogleda i upita:"Sta su ti jos rekli?" Vuk podignu brk, obliza njusku i rece:"da kralj i kraljica nemare vise za nju jer ni ona nije ni za koga marila, i da moze da se vrati jedino kada nauci kako treba da se ponasa". Devojcica je videla kako je vuk gleda i odmah joj je bilo jasno sta smera, pocela je da bezi. Bezeci tako nelatela je na groznu zelenu zabu Koja je viknula princezi da se sakrije u njenu baru. Nije imala drugog izbora nego da to i uradi. Konacno se otarosila vuka. Zahvalila se zabi i pitala je sta ona radi tu. Zaba joj je odgovorila da je ona nekad bila prelepa princeza koja je uzivala u svom kraljevstvu, ali je jednog dana njena polu sestra dosla i pocela da zivi sa njima."Kada je dosla svi smo je primili rasienih ruku, i svima je delovala kao draga i mila, al je to kratko trajalo. Pocela je da oblaci moje haljine, da jede moje slatkise, da se ruga mojim prijateljima, i sto je najgore niko mi nije verovao... Kada sam napokon sklopila plan kako da vratim ono sto je moje, ona me je pretvorila u zabu i bacila u ovu sumu.

Sada sam, zbog njenog bezobrazluka, njene pohlepe i njenog gneva, sama, povredjena i odbacena. A mogla je sve to da ima samo da je lepo pitala... Mogla je sve to da ima, i pored toga da ima i sestru..." Mala devojcica se rastuzi, shvativsi da je povredila sve koje je volela njenim ponasanjem... Resila je da uzme zabu sa sobom i da nastavi dalje svoj put kroz sumu, nadajuci se da ce naci nekoga ko ce ih spasiti...I to se desilo. Posle mnogo, mnogo, mnogo neprespavanih noci, posle mnogo zuljeva, posle mnogo pesacenja naisli su na devojcicu. Princezica je bila presrecna! Potrcala joj je u susret, ali, dok je ona trcala zaba je uzviknula:"Ne! Stani! To je moja polu sestra!!!" Princezica se pogubila, ukopala, i dok je zapazila gde bi mogla da se sakrije, bilo je kasno, zlobna polu sestra je videla... Pocela je da bezi, ali ih je ona stizala. Princezica je poletela da preskoci granu, ali se sapela i pala... Panika je pocela da je vada dok je gledala kako joj se priblizava zabina polu sestra... Pocela je da vristi al to nije sprecilo onu da joj pridje na pola metra. Panicno je skupila ruke i stavila ih na lice, al zla devojcica je uhvatila za ruku i rekla:" Neboj se, ne zelim ti nista lose. Uradila sam nesto veoma, veoma zlo, i zelela bih to da ispravim. Usput, ja sam Selena." Princeza ju je i dalje pomalo bojazljivo gledala, al' je resila da saslusa njenu pricu. "Imala sam sestru", pocinje ona, "koju, uistinu nisam mnogo volela. Zanimljiva mi je bila samo kad bih je zadirkivala... I tako sam i preterala... Pretvorila sam je u zabu, I sad zbog toga ne mogu da spavam. Stalno mislim kako je ona, puna ljubavi i dobrote, sad u nekoj mocvari sa raznim sugavim krastacama! Zelela bih da je spasim. Znas li mozda gde je?" Princezica je izvadi iz dzepa i pokaza je. Selena je uhvati, naizgled da je zagrli i zamoli za oprostaj, al je sve vise i vise stezala, i princezi to posta ocigledno: Ona ne zeli da se izvini, vec da je ubije! Princezica gurnu zlu sestru, i povice zabici da se sakrije! Zaba se nekako izmigolji u oskakuta, a princeza, puna besa sto joj sestra toliko zlo zeli, poce da se dere i da joj govori kako je to lose, kako joj nije jasno kako ona moze tako i sl. i u tom momentu shvati da su joj podpuno iste stvari i njeni govorili... Rastuzi se princezica jer je uvidela da su njeni u pravu... Selena ustade i podje opet da je napadne, al skoci zabica na nju i ujede je! Tog momenta se ona pretvori u zabu, a iz zabice izraste najlepsa princezica koja je postojala... Pogledase se, zagrlise, i odose zajedno u pravcu za koji su mislile da ce ih odvesti kuci...Na putu kroz sumu naisli su na jednu prelepu devojku koja je bila dobra vila...

mama Bojana · 15 Jul 2010

U jednom dalekom carstvu gde cvetaju najlespe ruže, gde ptice pevaju najslađim cvrkutom i vlada harmonija kao u rajskom vrtu, živeli su kralj i kraljica.
Bili su dobri i pravedni i narod ih je voleo. Ipak, oni su bili jako zabrinuti. Njihova mala devojčica, preslatka princeza, je već danima ljuta! Neću ovo! Neću ono! Hoću ovako! E neću ovako! Svi dvorani pokušavaju da shvate zašto je princeza ljuta ali ona neće da im kaže. Kad je pitaju šta joj je, mala princeza ih gađa nekom od lutaka... Šta sve nisu pokušavali, ali princeza je i dalje bila ljuta.
Jednog dana, u daleko carstvo dosla je jedna prelepa vila koja je imala zlatnu kosu i u kosi je čuvala caroban cvet. Cvet je bio crvene boje i prelepo je mirisao.
A u cvetu se nalazila neobična buba mara. Na prvi pogled, buba mara k'o buba mara. Crvena krilca posuta crnim tackama. Nista neobicno. Ali ta buba mara je bila jedinstvena jer je znala da govori. Ona nije stalno zivela u vilinom cvetu, vec je vise volela da leti. Leteci tako po dalekom carstvu, svratila je u dvoraca i cudo je videla - mala princeza se dernja i duri, a niko ne zna kako da je smiri. Buba mara je volela tu princezu i jako se zabrinula kad je videla sta se desava. Zato je odlucila da joj pomogne.
Prisla je maloj princezi i stala joj na nos. Pokusala je da pogleda princezu strogo, koliko je to jednoj dobroj buba mari izvodljivo i nakasljala se: 'Khm, khm..'. Princeza je prestala da baca stvari po sobi i da place. Zacudjeno je gledala u vrh svog nosica na kome je stajala buba mara. Taman je htela da nastavi da se dernja, sada jos vise ljuta sto se nasao neko ko sme da joj se priblizi, kad buba mara progovori:"Dozvoli, draga princezo, da se predstavim. Ja sam buba mara, Crvenkrilic, po bajci koju je moja mama mnogo volela.Zivim u prelepom crvenom cvetu koji mirise najlepse na svetu i nikada ne vene".Princeza je zanemela od cuda.
Prkosno pogledajuci je, princeza je upita sta zeli. Buba mara joj odgovori da zeli da joj pomogne. I to uradi pricajuci sledecu pricu...Nekada davno u jednom kraljevstvu ziveli su kralj i kraljica i imali su jednu malo devojcicu, koja je bila mnogo, mnogo bezobrazna. Nisu znali sta da rade sa njom pa su, posle mnogo, mnogo, godina razmisljanja resili da je posalju u sumu. Tako su naredili jednom slugi da je odvede daleko, daleko u sumu i da je ostavi tamo. Devjcica je skakala i plakala, govorila kako joj je zao, al joj niko nije verovao da ce postati mirna i dobra, i tako je zavrsila u sumi. Tako sama i gladna i umorna lutala je danima dok nije naisla na vuka. Vuk joj pridje i pita je ko je ona i kako je dospela tu. Ona drsko odgovori da to nije njegov problem. Vuk se nasmeja i rece:"Znaci ti si ta bezobrazna devojcica koju su proterali iz dvorca? Cuo sam neke glasine, mislio sam da nije istina ali jeste." Devojcica ga tuzno pogleda i upita:"Sta su ti jos rekli?" Vuk podignu brk, obliza njusku i rece:"da kralj i kraljica nemare vise za nju jer ni ona nije ni za koga marila, i da moze da se vrati jedino kada nauci kako treba da se ponasa". Devojcica je videla kako je vuk gleda i odmah joj je bilo jasno sta smera, pocela je da bezi. Bezeci tako nelatela je na groznu zelenu zabu Koja je viknula princezi da se sakrije u njenu baru. Nije imala drugog izbora nego da to i uradi. Konacno se otarosila vuka. Zahvalila se zabi i pitala je sta ona radi tu. Zaba joj je odgovorila da je ona nekad bila prelepa princeza koja je uzivala u svom kraljevstvu, ali je jednog dana njena polu sestra dosla i pocela da zivi sa njima."Kada je dosla svi smo je primili rasienih ruku, i svima je delovala kao draga i mila, al je to kratko trajalo. Pocela je da oblaci moje haljine, da jede moje slatkise, da se ruga mojim prijateljima, i sto je najgore niko mi nije verovao... Kada sam napokon sklopila plan kako da vratim ono sto je moje, ona me je pretvorila u zabu i bacila u ovu sumu.
Sada sam, zbog njenog bezobrazluka, njene pohlepe i njenog gneva, sama, povredjena i odbacena. A mogla je sve to da ima samo da je lepo pitala... Mogla je sve to da ima, i pored toga da ima i sestru..." Mala devojcica se rastuzi, shvativsi da je povredila sve koje je volela njenim ponasanjem... Resila je da uzme zabu sa sobom i da nastavi dalje svoj put kroz sumu, nadajuci se da ce naci nekoga ko ce ih spasiti...I to se desilo. Posle mnogo, mnogo, mnogo neprespavanih noci, posle mnogo zuljeva, posle mnogo pesacenja naisli su na devojcicu. Princezica je bila presrecna! Potrcala joj je u susret, ali, dok je ona trcala zaba je uzviknula:"Ne! Stani! To je moja polu sestra!!!" Princezica se pogubila, ukopala, i dok je zapazila gde bi mogla da se sakrije, bilo je kasno, zlobna polu sestra je videla... Pocela je da bezi, ali ih je ona stizala. Princezica je poletela da preskoci granu, ali se sapela i pala... Panika je pocela da je vada dok je gledala kako joj se priblizava zabina polu sestra... Pocela je da vristi al to nije sprecilo onu da joj pridje na pola metra. Panicno je skupila ruke i stavila ih na lice, al zla devojcica je uhvatila za ruku i rekla:" Neboj se, ne zelim ti nista lose. Uradila sam nesto veoma, veoma zlo, i zelela bih to da ispravim. Usput, ja sam Selena." Princeza ju je i dalje pomalo bojazljivo gledala, al' je resila da saslusa njenu pricu. "Imala sam sestru", pocinje ona, "koju, uistinu nisam mnogo volela. Zanimljiva mi je bila samo kad bih je zadirkivala... I tako sam i preterala... Pretvorila sam je u zabu, I sad zbog toga ne mogu da spavam. Stalno mislim kako je ona, puna ljubavi i dobrote, sad u nekoj mocvari sa raznim sugavim krastacama! Zelela bih da je spasim. Znas li mozda gde je?" Princezica je izvadi iz dzepa i pokaza je. Selena je uhvati, naizgled da je zagrli i zamoli za oprostaj, al je sve vise i vise stezala, i princezi to posta ocigledno: Ona ne zeli da se izvini, vec da je ubije! Princezica gurnu zlu sestru, i povice zabici da se sakrije! Zaba se nekako izmigolji u oskakuta, a princeza, puna besa sto joj sestra toliko zlo zeli, poce da se dere i da joj govori kako je to lose, kako joj nije jasno kako ona moze tako i sl. i u tom momentu shvati da su joj podpuno iste stvari i njeni govorili... Rastuzi se princezica jer je uvidela da su njeni u pravu... Selena ustade i podje opet da je napadne, al skoci zabica na nju i ujede je! Tog momenta se ona pretvori u zabu, a iz zabice izraste najlepsa princezica koja je postojala... Pogledase se, zagrlise, i odose zajedno u pravcu za koji su mislile da ce ih odvesti kuci...Na putu kroz sumu naisli su na jednu prelepu devojku koja je bila dobra vila...

Imala je dugu kosu i u kosi crveni cvet koji prelepo mirise. U cvetu je zivela buba mara.

Vila pogleda dve devojcice koje su se drzale za ruku, dve lepe, pametne, umorne i preplasene devojcice. Upitala ih je sta rade tako duboko u sumi. Devojcice, dve princeze, ispricase joj sve: kako su nekada lepo zivele i imale sve, ali i kako su izgubile sve sto su imale. Jedna princeza se gorko kajala sto je nekada bila bezobrazna i neposlusna. Rekla je vili kako je srecna sto je u sumi pronasla jos jednu izgubljenu princezu pa vise nije usamljena. Da smo sada kuci, podelila bih sa njom sve svoje igracke i nikada vise ne bih bila usamljena, imala bih sa kim da se druzim, sa kim da delim tajne... Druga princeza je ispricala kako je imala zlu sestru koja ju je pretvorila u zabu i proterala u sumu. Pricala je kako je bila razocarana i kako je dugo mislila da nema dobrih princeza, ali je sada shvatila da ne treba da bude razocarana jer je jedna princeza dosla u sumu i spasila joj zivot ne trazeci nista za uzvrat...

Vila je videla da se dve princeze mnogo vole i da im je srce puno dobrote. Kod prve vise nije bilo gneva, a kod druge vise nije bilo gorcine i razocarenja. Odlucila je da im pomogne i vrati ih kuci. Pozvala je buba maru iz cveta, zamahnula carobnim stapicem i uvecala bubamaru toliko da su obe devojcice sada mogle da se smeste na njena ledja. Devojcice uzjahase buba maru i viknuse: "Buba maro, let, let u daleki svet!"

O kako su se obradovali njihovi roditelji kad su videli svoje lepe devojcice! Prvo se u jednom kraljevstvu slavilo deset dana, a onda su svi gosti otisli u drugo kraljevstvo pa se i tamo slavilo deset dana... Dve princeze su zauvek ostale dobre drugarice. Prva vise nikad nije bila bezobrazna prema ljudimakoji je vole i brinu o njoj...

... Veruj mi, mala princezo, ova prica je istinita, jer sam ja ta buba mara koja ih je odnela kucama. A bila sam i na obe proslave u cast povratka malih princeza"

Princeza s pocetka price, na cijem je nosu stajala nasa buba mara nije okom trepnula dok je buba mara Crvenkrilic pricala ovu pricu. Samo je na kraju izgovorila: "Buba maro, ja sam usamljena. Ja hocu da sa mnom zivi princeza koja bi mi bila sestra, da sa njom delim sve... Dosadno mi je. Oko mene su samo odrasli ljudi, sa njima ne mogu da se igram..." Onda je dodala:"Necu da me vode u sumu"

Buba mara sa razumevanjem klimnu glavom. "Pa to bi mogla da kazes mami i tati. Onite vole i pomocice ti da resis problem."

Princezino lice se ozari. Veselo je otrcala roditeljima da im saopsti svoju zelju... "Mama, tata, mozete li da mi nadjete jos jednu princezu da zivi sa nama?" Kralj i kraljica su zanemeli. Nisu mogli da veruju svojim ocima i usima. Njihovo besno dete sad je milo i trazi sestru... A tako su brinuli oko toga kako da joj saopste da je kraljica trudna i da ce uskoro mala princeza dobiti brata ili sestru. Mislili su da ce princeza od te vesti postati jos besnija i bijali su se njene ljubomore. Mama kraljica je zagrlila svoju devojcicu i rekla joj da ce uskoro da joj rodi sestru... ili brata...

Svi su posle toga bili srecni. Mala princeza jer ce napokon dobiti drustvo u tom ogromnom dvorcu; kralj i kraljica jer se njihovo besno dete napokon smirilo...

Buba mara je posmatrala veselu scenu i zadovoljno trljala krila:"Jos jedna mala princeza je spasena". Zatim je odletela u svoj crveni mirisni cvet, smesten u kosi prelepe vile...

Cica, Mica, gotova prica...

Milkyway · 15 Jul 2010

BRAVO!!!!! Odlican kraj price, ja sam baaaaas zadovoljna nasim stvaralastvom, a vi? Mislim da je bas ekstra...

mama Bojana · 16 Jul 2010

Hvala Milky, smetalo mi je sto je nezavrsena... I ja mislim da je lepa prica. Ima sve sto treba: princeze, vile, carobne cvetove, zabe, vukove, ... pouku...

Milkyway · 16 Jul 2010

Hvala Milky, smetalo mi je sto je nezavrsena... I ja mislim da je lepa prica. Ima sve sto treba: princeze, vile, carobne cvetove, zabe, vukove, ... pouku...

Jos samo da smislimo neku novu...

Ana* · 8 Oct 2010

Devojke, da li ste spremne da zapocnemo neku novu pricu?

djule · 8 Oct 2010

Jednog lepog dana,u

Ana* · 8 Oct 2010

Jednog lepog dana, u

dalekoj zemlji, ziveo je

Nina* · 8 Oct 2010

Jednog lepog dana, u dalekoj zemlji, ziveo je jedan mladi princ

Anchi-KŠ · 8 Oct 2010

Jednog lepog dana, u dalekoj zemlji, ziveo je jedan mladi princ koji je bio

mna mama · 8 Oct 2010

Jednog lepog dana, u dalekoj zemlji, ziveo je jedan mladi princ koji je bio

lep kao Kluni ,heheheheh šalim se...

lep kao sunce ali i jako tužan.

Anchi-KŠ · 8 Oct 2010