Nasa zajednicka prica

[Takilend 22]

kako i na ovoj temi dodjoste opet do hrane, nije mi jasno

:lol:

[Takilend 22]

A mala zaba im odgovori:

(znam da smo pisali ZABICA, ali zbog ovog MALA sam morala da napisem ZABA jer ne mogu da trpim pleonazam. )

[mna mama 4535]

A mala zaba im odgovori:

(znam da smo pisali ZABICA, ali zbog ovog MALA sam morala da napisem ZABA jer ne mogu da trpim pleonazam. )

Bravo......i ja mislim tako....

A mala žaba im odgovori:Ne znam....

[bokicina mikica]

Bravo......i ja mislim tako....

A mala žaba im odgovori:Ne znam....

odjednom sam se ovde nasala,ali ne znam ni kako ni zasto

[shadow 2]

odjednom sam se ovde nasala,ali ne znam ni kako ni zasto

Pricica je fantasticna, bas mi se svidja

...a sada ne mogu da se vratim kuci..

[bokicina mikica]

Bila jednom jedna zabica koja je zivela u jednom carstvu sa prelepim vrtovima. U sredini vrta je veliki zamak okruzen prelepim brezama koje svojim krošnjama prave hlad nad malim jezerom.

Jezero je bilo veliko, sa vodom čistom u kome se ogledalo Sunce.

Iz jezera je virio prelepi mali cvet žute boje. Pored jezera se nalazila Čarobna šuma u kojoj su ziveli veseli patuljci. Patuljci su napravili jednu malenu kolibu u kojoj je bilo zanimljivih korpica, napravljenih od velikih, sarenih latica raznog cveca.

Jednog dana, setajuci Carobnom sumom, patuljci su naisli na čudnovatu biljku nalik nekom dijamantu. Zapitali su se sta bi to moglo biti, gledali su zapanjeno.

Odjednom, biljka progovori:

"Hej, ko ste vi?"

Glas joj je bio nezan i topao kao kod neke devojcice.

To ih ohrabri da je pitaju: ''Kako si ti tako lepa? Zasto si sama? Imas li prijatelje?''

Biljka tuznim glasom rece da je jednog dana setala Carobnom sumom i da je naisla na cudno drvo o koje se spotakla. To Zacarano drvo je izgledalo kao i sva druga, lepa, ali je bilo zlo. Drvo, uvredjeno, pretvorilo ju je u cvet. Posto je ostala sama, a pocela je da pada noc, uplasila se i pocela da place. Posto je to, u stvari, bila mala devojcica dobrog srca, svaka njena suza cinila ju je lepsom... Toliko je plakala da je postala prozirna i blistava kao dijamant... Nije znala kako da se vrati kuci, imala je mamu i tatu koje je mnogo volela, a najvise je ceznula za malim bratom, koji sigurno nije imao sa kime da se igra. ''Da li me traze? Da li brinu? Da li cu se ikada vise vratiti kuci i igrati se u svom vrtu pored prelepog jezera?''

Patuljci su se rastuzili kad su culi njenu pricu i cvrsto resili da pronadju nacin da izbave malenu lepoticu iz nevolje. Krenuli su do svoje kolibe kako bi se opremili za potragu.

Od oruzja su poneli: sekire, testere i mapu!

Krenuli su, spremni da se obracunaju sa Zacaranim drvetom!

Ali nisu ni slutili kakva ih avantura ceka u Carobnoj sumi!

Hodajuci sumom u potrazi za Zacaranim drvetom, susreli su se sa zabicom koja je setala, prilicno udaljena od njenog carstva.

Upitali su je sta ona radi tako daleko od svog doma,jer sva sumska bica se poznaju i svako ima svoje mesto u sumi.

A mala A mala žaba im odgovori:Ne znamdjednom sam se ovde nasala,ali ne znam ni kako ni zasto,a sada ne mogu da se vratim kuci.

odjednom,cela suma se zatrese,kao da je ziva...

[bokicina mikica]

AAAALOOOO ZEEENEE GDE STE NESTALE????

PA NISMO ZAVRSILE PRICU

[cherry lady 1]

Bila jednom jedna zabica koja je zivela u jednom carstvu sa prelepim vrtovima. U sredini vrta je veliki zamak okruzen prelepim brezama koje svojim krošnjama prave hlad nad malim jezerom.

Jezero je bilo veliko, sa vodom čistom u kome se ogledalo Sunce.

Iz jezera je virio prelepi mali cvet žute boje. Pored jezera se nalazila Čarobna šuma u kojoj su ziveli veseli patuljci. Patuljci su napravili jednu malenu kolibu u kojoj je bilo zanimljivih korpica, napravljenih od velikih, sarenih latica raznog cveca.

Jednog dana, setajuci Carobnom sumom, patuljci su naisli na čudnovatu biljku nalik nekom dijamantu. Zapitali su se sta bi to moglo biti, gledali su zapanjeno.

Odjednom, biljka progovori:

"Hej, ko ste vi?"

Glas joj je bio nezan i topao kao kod neke devojcice.

To ih ohrabri da je pitaju: ''Kako si ti tako lepa? Zasto si sama? Imas li prijatelje?''

Biljka tuznim glasom rece da je jednog dana setala Carobnom sumom i da je naisla na cudno drvo o koje se spotakla. To Zacarano drvo je izgledalo kao i sva druga, lepa, ali je bilo zlo. Drvo, uvredjeno, pretvorilo ju je u cvet. Posto je ostala sama, a pocela je da pada noc, uplasila se i pocela da place. Posto je to, u stvari, bila mala devojcica dobrog srca, svaka njena suza cinila ju je lepsom... Toliko je plakala da je postala prozirna i blistava kao dijamant... Nije znala kako da se vrati kuci, imala je mamu i tatu koje je mnogo volela, a najvise je ceznula za malim bratom, koji sigurno nije imao sa kime da se igra. ''Da li me traze? Da li brinu? Da li cu se ikada vise vratiti kuci i igrati se u svom vrtu pored prelepog jezera?''

Patuljci su se rastuzili kad su culi njenu pricu i cvrsto resili da pronadju nacin da izbave malenu lepoticu iz nevolje. Krenuli su do svoje kolibe kako bi se opremili za potragu.

Od oruzja su poneli: sekire, testere i mapu!

Krenuli su, spremni da se obracunaju sa Zacaranim drvetom!

Ali nisu ni slutili kakva ih avantura ceka u Carobnoj sumi!

Hodajuci sumom u potrazi za Zacaranim drvetom, susreli su se sa zabicom koja je setala, prilicno udaljena od njenog carstva.

Upitali su je sta ona radi tako daleko od svog doma,jer sva sumska bica se poznaju i svako ima svoje mesto u sumi.

A mala žaba im odgovori:Ne znam,odjednom sam se ovde nasla,ali ne znam ni kako ni zasto,a sada ne mogu da se vratim kuci.

Odjednom,cela suma se zatrese,kao da je ziva...Probudilo se Zacarano drvo,ljuto i zlo kao i obicno... Zasmetali su mu glasovi koji su mu prekinuli san. ''Ko se usudjuje da me budi?! Sad cete dobiti svoje...'' Dok je drvo glasno vikalo, patuljci se ne dadose zbuniti, vec se brzo dogovorise sta koji da radi. Dok mu je jedan odvlacio paznju golicanjem, ostali se vesto popese na drvo i pocese da ga testerisu. Ali,drvo se jos vise razljuti! Pocelo je da se njise kao ludo i zbaci sa sebe dvojicu patuljaka. ''Ne dam da me unistite! Jaci sam od vas! Sve cu vas pretvoriti u kamenje, ili jos gore, u biljke ruznije od korova!'' Drvo je,razljuceno,pretilo,ali veseli patuljci su mislili kako da pomognu svojoj maloj prijateljici i oslobode je zle carolije. Skakali su ponovo i svaki put bi po malo sekirom zasekli drvo. Tako je ono postajalo sve slabije. Shvativsi da mu vikanje i pretnje nece pomoci,upita ih sta da uradi da ga ostave na miru. Patuljci mu kazu: ''Neces proci tako lako. Jednu neduznu devojcicu si pretvorio u cvet i odvojio od kuce,a ona ti nista nazao nije ucinila. Sada smo ti smetali mi jer smo pricali sa zabicom. Nemas pravo da se ponasas kao da si sam na svetu i zbog svoje ljutnje da ugrozavas druge! Smesta da si oslobodio nasu drugaricu zlih cini! I da vise nikad nisi ucinio nesto lose,jer cemo mi doci i zavrsiti sa tobom za sva vremena!'' Shvativsi da ih je mnogo vise i da ga mogu poseci,oduzeti mu zivot zauvek,drvo povuce svoje zle cini i cvet se pretvori u preslatku devojcicu koja od srece zaplaka. ''Sada cu napokon moci da se vratim svojoj kucici,'' radosno je uzviknula devojcica. To je jedino zelela i zurila je da sto pre krene,ali shvati da je zaboravila put do kuce. ''Nista zato,'' rekose patuljci, ''mi cemo te odvesti do izlaza iz sume,a dalje nastavi put sa zabicom,ona sigurno zna kuda da idete!'' I tako svi veselo krenuse ka izlazu iz sume,ostavivsi Zacarano drvo da strahuje i razmislja o svojim nedelima...

[Takilend 22]

Kad cherry lady pocne da pise... :D

Jel` ovo kraj ili nastavljamo?

[Nina* 28]

Bila jednom jedna zabica koja je zivela u jednom carstvu sa prelepim vrtovima. U sredini vrta je veliki zamak okruzen prelepim brezama koje svojim krošnjama prave hlad nad malim jezerom.

Jezero je bilo veliko, sa vodom čistom u kome se ogledalo Sunce.

Iz jezera je virio prelepi mali cvet žute boje. Pored jezera se nalazila Čarobna šuma u kojoj su ziveli veseli patuljci. Patuljci su napravili jednu malenu kolibu u kojoj je bilo zanimljivih korpica, napravljenih od velikih, sarenih latica raznog cveca.

Jednog dana, setajuci Carobnom sumom, patuljci su naisli na čudnovatu biljku nalik nekom dijamantu. Zapitali su se sta bi to moglo biti, gledali su zapanjeno.

Odjednom, biljka progovori:

"Hej, ko ste vi?"

Glas joj je bio nezan i topao kao kod neke devojcice.

To ih ohrabri da je pitaju: ''Kako si ti tako lepa? Zasto si sama? Imas li prijatelje?''

Biljka tuznim glasom rece da je jednog dana setala Carobnom sumom i da je naisla na cudno drvo o koje se spotakla. To Zacarano drvo je izgledalo kao i sva druga, lepa, ali je bilo zlo. Drvo, uvredjeno, pretvorilo ju je u cvet. Posto je ostala sama, a pocela je da pada noc, uplasila se i pocela da place. Posto je to, u stvari, bila mala devojcica dobrog srca, svaka njena suza cinila ju je lepsom... Toliko je plakala da je postala prozirna i blistava kao dijamant... Nije znala kako da se vrati kuci, imala je mamu i tatu koje je mnogo volela, a najvise je ceznula za malim bratom, koji sigurno nije imao sa kime da se igra. ''Da li me traze? Da li brinu? Da li cu se ikada vise vratiti kuci i igrati se u svom vrtu pored prelepog jezera?''

Patuljci su se rastuzili kad su culi njenu pricu i cvrsto resili da pronadju nacin da izbave malenu lepoticu iz nevolje. Krenuli su do svoje kolibe kako bi se opremili za potragu.

Od oruzja su poneli: sekire, testere i mapu!

Krenuli su, spremni da se obracunaju sa Zacaranim drvetom!

Ali nisu ni slutili kakva ih avantura ceka u Carobnoj sumi!

Hodajuci sumom u potrazi za Zacaranim drvetom, susreli su se sa zabicom koja je setala, prilicno udaljena od njenog carstva.

Upitali su je sta ona radi tako daleko od svog doma,jer sva sumska bica se poznaju i svako ima svoje mesto u sumi.

A mala žaba im odgovori:Ne znam,odjednom sam se ovde nasla,ali ne znam ni kako ni zasto,a sada ne mogu da se vratim kuci.

Odjednom,cela suma se zatrese,kao da je ziva...Probudilo se Zacarano drvo,ljuto i zlo kao i obicno... Zasmetali su mu glasovi koji su mu prekinuli san. ''Ko se usudjuje da me budi?! Sad cete dobiti svoje...'' Dok je drvo glasno vikalo, patuljci se ne dadose zbuniti, vec se brzo dogovorise sta koji da radi. Dok mu je jedan odvlacio paznju golicanjem, ostali se vesto popese na drvo i pocese da ga testerisu. Ali,drvo se jos vise razljuti! Pocelo je da se njise kao ludo i zbaci sa sebe dvojicu patuljaka. ''Ne dam da me unistite! Jaci sam od vas! Sve cu vas pretvoriti u kamenje, ili jos gore, u biljke ruznije od korova!'' Drvo je,razljuceno,pretilo,ali veseli patuljci su mislili kako da pomognu svojoj maloj prijateljici i oslobode je zle carolije. Skakali su ponovo i svaki put bi po malo sekirom zasekli drvo. Tako je ono postajalo sve slabije. Shvativsi da mu vikanje i pretnje nece pomoci,upita ih sta da uradi da ga ostave na miru. Patuljci mu kazu: ''Neces proci tako lako. Jednu neduznu devojcicu si pretvorio u cvet i odvojio od kuce,a ona ti nista nazao nije ucinila. Sada smo ti smetali mi jer smo pricali sa zabicom. Nemas pravo da se ponasas kao da si sam na svetu i zbog svoje ljutnje da ugrozavas druge! Smesta da si oslobodio nasu drugaricu zlih cini! I da vise nikad nisi ucinio nesto lose,jer cemo mi doci i zavrsiti sa tobom za sva vremena!'' Shvativsi da ih je mnogo vise i da ga mogu poseci,oduzeti mu zivot zauvek,drvo povuce svoje zle cini i cvet se pretvori u preslatku devojcicu koja od srece zaplaka. ''Sada cu napokon moci da se vratim svojoj kucici,'' radosno je uzviknula devojcica. To je jedino zelela i zurila je da sto pre krene,ali shvati da je zaboravila put do kuce. ''Nista zato,'' rekose patuljci, ''mi cemo te odvesti do izlaza iz sume,a dalje nastavi put sa zabicom,ona sigurno zna kuda da idete!'' I tako svi veselo krenuse ka izlazu iz sume,ostavivsi Zacarano drvo da strahuje i razmislja o svojim nedelima... CICA MICA I GOTOVA PRICA

Zene svaka cast!!!

[Nina* 28]

Sledeca prica

U jednom...

[Takilend 22]

dalekom...

[Nina* 28]

U jednom dalekom carstvu

[TONY 9]

...gde cvetaju najlepse ruze...

[mama Bojana 19]

...gde cvetaju najlepse ruze...

gde cvetaju najlespe ruže, gde ptice pevaju najslađim cvrkutom i vlada harmonija kao u rajskom vrtu, živeli su kralj i kraljica. Bili su dobri i pravedni i narod ih je voleo. Ipak, oni su bili jako zabrinuti. Njihova mala devojčica, preslatka princeza, je već danima ljuta! Neću ovo! Neću ono! Hoću ovako! E neću ovako! Svi dvorani pokušavaju da shvate zašto je princeza ljuta ali ona neće da im kaže. Kad je pitaju šta joj je, mala princeza ih gađa nekom od lutaka... Šta sve nisu pokušavali

[FILIPA 73]

Bilo bi lijepo kada bi našu priču objavili na sajtu...

[lukica 9]

ali princeza je i dalje bila ljuta.

[Nina* 28]

U jednom dalekom carstvu gde cvetaju najlespe ruže, gde ptice pevaju najslađim cvrkutom i vlada harmonija kao u rajskom vrtu, živeli su kralj i kraljica.

Bili su dobri i pravedni i narod ih je voleo. Ipak, oni su bili jako zabrinuti. Njihova mala devojčica, preslatka princeza, je već danima ljuta! Neću ovo! Neću ono! Hoću ovako! E neću ovako! Svi dvorani pokušavaju da shvate zašto je princeza ljuta ali ona neće da im kaže. Kad je pitaju šta joj je, mala princeza ih gađa nekom od lutaka... Šta sve nisu pokušavali, ali princeza je i dalje bila ljuta.

Jednog dana

[Nina* 28]

Bilo bi lijepo kada bi našu priču objavili na sajtu...

postavila sam pricu na stranici bebca na fb u diskusije, nadam se da vam nesmeta...

[lukica 9]

postavila sam pricu na stranici bebca na fb u diskusije, nadam se da vam nesmeta...

[Takilend 22]

postavila sam pricu na stranici bebca na fb u diskusije, nadam se da vam nesmeta...

Bravo.

[Takilend 22]

Jednog dana, u daleko carstvo...

[Nina* 28]

U jednom dalekom carstvu gde cvetaju najlespe ruže, gde ptice pevaju najslađim cvrkutom i vlada harmonija kao u rajskom vrtu, živeli su kralj i kraljica.

Bili su dobri i pravedni i narod ih je voleo. Ipak, oni su bili jako zabrinuti. Njihova mala devojčica, preslatka princeza, je već danima ljuta! Neću ovo! Neću ono! Hoću ovako! E neću ovako! Svi dvorani pokušavaju da shvate zašto je princeza ljuta ali ona neće da im kaže. Kad je pitaju šta joj je, mala princeza ih gađa nekom od lutaka... Šta sve nisu pokušavali, ali princeza je i dalje bila ljuta.

Jednog dana, u dalekom carstvu dosla je

[djule 0]

JEDNA

[TONY 9]

..prelepa vila..