Nasa zajednicka prica

[cherry lady 1]

Biljka tuznim glasom rece da je jednog dana setala Carobnom sumom i da je naisla na cudno drvo o koje se spotakla. To Zacarano drvo je izgledalo kao i sva druga, lepa, ali je bilo zlo. Drvo, uvredjeno, pretvorilo ju je u cvet. Posto je ostala sama, a pocela je da pada noc, uplasila se i pocela da place. Posto je to, u stvari, bila mala devojcica dobrog srca, svaka njena suza cinila ju je lepsom... Toliko je plakala da je postala prozirna i blistava kao dijamant... Nije znala kako da se vrati kuci, imala je mamu i tatu koje je mnogo volela, a najvise je ceznula za malim bratom, koji sigurno nije imao sa kime da se igra. ''Da li me traze? Da li brinu? Da li cu se ikada vise vratiti kuci i igrati se u svom vrtu pored prelepog jezera?''

Patuljci su se rastuzili kad su culi njenu pricu i cvrsto resili da pronadju nacin da izbave malenu lepoticu iz nevolje. Krenuli su do svoje kolibe kako bi se opremili za potragu...

[FILIPA 73]

Dosad smo davali po jednu riječ...a sada cijela priča...

[TONY 9]

Ja se više ne snalazim u ovoj priči...

Ni ja nista vise ne razumem..

[FILIPA 73]

Cherry lady se baš raspisala...

Hajde sada sastavi cijelu priču da znamo o čemu se radi...

[cherry lady 1]

Pa nisam mogla da odolim...ranije sam mnogo vise pisala i pesme i price,pa mi je po jedna rec bilo premalo...mozda je bolje da dodamo tako po par recenica,da damo otprilike neki tok i da prica moze da se nastavi...za sada nemam ideju sta bi patuljci dalje mogli uraditi:)...ako neko ima neka nastavi,pa da napravimo jednu lepu bajku...ne mora da lici (i bilo bi lepo da je jedinstvena) na klasicne bajke,koje vec postoje,mada sve bajke imaju iste elemente nestvarnosti i neke zajednicke momente,pa tako i lice...

[FILIPA 73]

OK...ali hajde sada sve lijepo sastavi da znamo šta je suština!

[cherry lady 1]

Nazalost,nemam ideju da nastavim...a sto moram ja da nastavim,ja sam dala neke smernice pa ako neko ima ideju neka nastavi... a sta je sustina price koja se pisala sa po jednom ili dve reci? Nije imala nikakvu,pa je kasnije dobijala neki oblik...tako i ovo moje,nisam smislila pricu do kraja,bas bih volela da vidim da li ce nekome proraditi masta pa da je dovrsi po svojoj volji...

[FILIPA 73]

Bila jednom jedna zabica koja je zivela u jednom carstvu sa prelepim vrtovima. U sredini vrta je veliki zamak okruzen prelepim brezama koje svojim krošnjama prave hlad nad malim jezerom.

Jezero je bilo veliko, sa vodom čistom u kome se ogledalo Sunce.

Iz jezera je virio prelepi mali cvet žute boje. Pored jezera se nalazila Čarobna šuma u kojoj su ziveli veseli patuljci. Patuljci su napravili jednu malenu kolibu u kojoj je bilo zanimljivih korpica, napravljenih od velikih, sarenih latica raznog cveca.

Jednog dana, setajuci Carobnom sumom, patuljci su naisli na čudnovatu biljku nalik nekom dijamantu. Zapitali su se sta bi to moglo biti, gledali su zapanjeno.

Odjednom, biljka progovori:

"Hej, ko ste vi?"

Glas joj je bio nezan i tpoao kao kod neke devojčice.

To ih ohrabri da je pitaju: ''Kako si t

[FILIPA 73]

Pošto ja na forumu ne mogu pisati duže tekstove...ne znam zašto...molim nekoga od forumašica da sastavi priču od početka do kraja, jer mi je ovo bila jako zanimljiva igrica!

[Anchi-KŠ 10]

cherry lady, za ovaj administratorski posao mi dugujes oooogromnu porciju sladoleda!!!

Bila jednom jedna zabica koja je zivela u jednom carstvu sa prelepim vrtovima. U sredini vrta je veliki zamak okruzen prelepim brezama koje svojim krošnjama prave hlad nad malim jezerom.

Jezero je bilo veliko, sa vodom čistom u kome se ogledalo Sunce.

Iz jezera je virio prelepi mali cvet žute boje. Pored jezera se nalazila Čarobna šuma u kojoj su ziveli veseli patuljci. Patuljci su napravili jednu malenu kolibu u kojoj je bilo zanimljivih korpica, napravljenih od velikih, sarenih latica raznog cveca.

Jednog dana, setajuci Carobnom sumom, patuljci su naisli na čudnovatu biljku nalik nekom dijamantu. Zapitali su se sta bi to moglo biti, gledali su zapanjeno.

Odjednom, biljka progovori:

"Hej, ko ste vi?"

Glas joj je bio nezan i topao kao kod neke devojcice.

To ih ohrabri da je pitaju: ''Kako si ti tako lepa? Zasto si sama? Imas li prijatelje?''

Biljka tuznim glasom rece da je jednog dana setala Carobnom sumom i da je naisla na cudno drvo o koje se spotakla. To Zacarano drvo je izgledalo kao i sva druga, lepa, ali je bilo zlo. Drvo, uvredjeno, pretvorilo ju je u cvet. Posto je ostala sama, a pocela je da pada noc, uplasila se i pocela da place. Posto je to, u stvari, bila mala devojcica dobrog srca, svaka njena suza cinila ju je lepsom... Toliko je plakala da je postala prozirna i blistava kao dijamant... Nije znala kako da se vrati kuci, imala je mamu i tatu koje je mnogo volela, a najvise je ceznula za malim bratom, koji sigurno nije imao sa kime da se igra. ''Da li me traze? Da li brinu? Da li cu se ikada vise vratiti kuci i igrati se u svom vrtu pored prelepog jezera?''

Patuljci su se rastuzili kad su culi njenu pricu i cvrsto resili da pronadju nacin da izbave malenu lepoticu iz nevolje. Krenuli su do svoje kolibe kako bi se opremili za potragu.

Od oruzja su poneli: sekire, testere, ...

[cherry lady 1]

Hvala ti! Je l' moze ovo? Banana spliiiit:)

[FILIPA 73]

Bila jednom jedna zabica koja je zivela u jednom carstvu sa prelepim vrtovima. U sredini vrta je veliki zamak okruzen prelepim brezama koje svojim krošnjama prave hlad nad malim jezerom.

Jezero je bilo veliko, sa vodom čistom u kome se ogledalo Sunce.

Iz jezera je virio prelepi mali cvet žute boje. Pored jezera se nalazila Čarobna šuma u kojoj su ziveli veseli patuljci. Patuljci su napravili jednu malenu kolibu u kojoj je bilo zanimljivih korpica, napravljenih od velikih, sarenih latica raznog cveca.

Jednog dana, setajuci Carobnom sumom, patuljci su naisli na čudnovatu biljku nalik nekom dijamantu. Zapitali su se sta bi to moglo biti, gledali su zapanjeno.

Odjednom, biljka progovori:

"Hej, ko ste vi?"

Glas joj je bio nezan i topao kao kod neke devojcice.

To ih ohrabri da je pitaju: ''Kako si ti tako lepa? Zasto si sama? Imas li prijatelje?''

Biljka tuznim glasom rece da je jednog dana setala Carobnom sumom i da je naisla na cudno drvo o koje se spotakla. To Zacarano drvo je izgledalo kao i sva druga, lepa, ali je bilo zlo. Drvo, uvredjeno, pretvorilo ju je u cvet. Posto je ostala sama, a pocela je da pada noc, uplasila se i pocela da place. Posto je to, u stvari, bila mala devojcica dobrog srca, svaka njena suza cinila ju je lepsom... Toliko je plakala da je postala prozirna i blistava kao dijamant... Nije znala kako da se vrati kuci, imala je mamu i tatu koje je mnogo volela, a najvise je ceznula za malim bratom, koji sigurno nije imao sa kime da se igra. ''Da li me traze? Da li brinu? Da li cu se ikada vise vratiti kuci i igrati se u svom vrtu pored prelepog jezera?''

Patuljci su se rastuzili kad su culi njenu pricu i cvrsto resili da pronadju nacin da izbave malenu lepoticu iz nevolje. Krenuli su do svoje kolibe kako bi se opremili za potragu.

Od oruzja su poneli: sekire, testere i mapu!

[Anchi-KŠ 10]

Hvala ti! Je l' moze ovo? Banana spliiiit:)

Naravno da moze mmmmmmmmmmljac !!!!!!!!!!!!!!!!!!

[Anchi-KŠ 10]

Bila jednom jedna zabica koja je zivela u jednom carstvu sa prelepim vrtovima. U sredini vrta je veliki zamak okruzen prelepim brezama koje svojim krošnjama prave hlad nad malim jezerom.

Jezero je bilo veliko, sa vodom čistom u kome se ogledalo Sunce.

Iz jezera je virio prelepi mali cvet žute boje. Pored jezera se nalazila Čarobna šuma u kojoj su ziveli veseli patuljci. Patuljci su napravili jednu malenu kolibu u kojoj je bilo zanimljivih korpica, napravljenih od velikih, sarenih latica raznog cveca.

Jednog dana, setajuci Carobnom sumom, patuljci su naisli na čudnovatu biljku nalik nekom dijamantu. Zapitali su se sta bi to moglo biti, gledali su zapanjeno.

Odjednom, biljka progovori:

"Hej, ko ste vi?"

Glas joj je bio nezan i topao kao kod neke devojcice.

To ih ohrabri da je pitaju: ''Kako si ti tako lepa? Zasto si sama? Imas li prijatelje?''

Biljka tuznim glasom rece da je jednog dana setala Carobnom sumom i da je naisla na cudno drvo o koje se spotakla. To Zacarano drvo je izgledalo kao i sva druga, lepa, ali je bilo zlo. Drvo, uvredjeno, pretvorilo ju je u cvet. Posto je ostala sama, a pocela je da pada noc, uplasila se i pocela da place. Posto je to, u stvari, bila mala devojcica dobrog srca, svaka njena suza cinila ju je lepsom... Toliko je plakala da je postala prozirna i blistava kao dijamant... Nije znala kako da se vrati kuci, imala je mamu i tatu koje je mnogo volela, a najvise je ceznula za malim bratom, koji sigurno nije imao sa kime da se igra. ''Da li me traze? Da li brinu? Da li cu se ikada vise vratiti kuci i igrati se u svom vrtu pored prelepog jezera?''

Patuljci su se rastuzili kad su culi njenu pricu i cvrsto resili da pronadju nacin da izbave malenu lepoticu iz nevolje. Krenuli su do svoje kolibe kako bi se opremili za potragu.

Od oruzja su poneli: sekire, testere i mapu!

Krenuli su, spremni da se obracunaju sa Zacaranim drvetom!

[FILIPA 73]

Bila jednom jedna zabica koja je zivela u jednom carstvu sa prelepim vrtovima. U sredini vrta je veliki zamak okruzen prelepim brezama koje svojim krošnjama prave hlad nad malim jezerom.

Jezero je bilo veliko, sa vodom čistom u kome se ogledalo Sunce.

Iz jezera je virio prelepi mali cvet žute boje. Pored jezera se nalazila Čarobna šuma u kojoj su ziveli veseli patuljci. Patuljci su napravili jednu malenu kolibu u kojoj je bilo zanimljivih korpica, napravljenih od velikih, sarenih latica raznog cveca.

Jednog dana, setajuci Carobnom sumom, patuljci su naisli na čudnovatu biljku nalik nekom dijamantu. Zapitali su se sta bi to moglo biti, gledali su zapanjeno.

Odjednom, biljka progovori:

"Hej, ko ste vi?"

Glas joj je bio nezan i topao kao kod neke devojcice.

To ih ohrabri da je pitaju: ''Kako si ti tako lepa? Zasto si sama? Imas li prijatelje?''

Biljka tuznim glasom rece da je jednog dana setala Carobnom sumom i da je naisla na cudno drvo o koje se spotakla. To Zacarano drvo je izgledalo kao i sva druga, lepa, ali je bilo zlo. Drvo, uvredjeno, pretvorilo ju je u cvet. Posto je ostala sama, a pocela je da pada noc, uplasila se i pocela da place. Posto je to, u stvari, bila mala devojcica dobrog srca, svaka njena suza cinila ju je lepsom... Toliko je plakala da je postala prozirna i blistava kao dijamant... Nije znala kako da se vrati kuci, imala je mamu i tatu koje je mnogo volela, a najvise je ceznula za malim bratom, koji sigurno nije imao sa kime da se igra. ''Da li me traze? Da li brinu? Da li cu se ikada vise vratiti kuci i igrati se u svom vrtu pored prelepog jezera?''

Patuljci su se rastuzili kad su culi njenu pricu i cvrsto resili da pronadju nacin da izbave malenu lepoticu iz nevolje. Krenuli su do svoje kolibe kako bi se opremili za potragu.

Od oruzja su poneli: sekire, testere i mapu!

Krenuli su, spremni da se obracunaju sa Zacaranim drvetom!

Ali...

[bokicina mikica]

Bila jednom jedna zabica koja je zivela u jednom carstvu sa prelepim vrtovima. U sredini vrta je veliki zamak okruzen prelepim brezama koje svojim krošnjama prave hlad nad malim jezerom.

Jezero je bilo veliko, sa vodom čistom u kome se ogledalo Sunce.

Iz jezera je virio prelepi mali cvet žute boje. Pored jezera se nalazila Čarobna šuma u kojoj su ziveli veseli patuljci. Patuljci su napravili jednu malenu kolibu u kojoj je bilo zanimljivih korpica, napravljenih od velikih, sarenih latica raznog cveca.

Jednog dana, setajuci Carobnom sumom, patuljci su naisli na čudnovatu biljku nalik nekom dijamantu. Zapitali su se sta bi to moglo biti, gledali su zapanjeno.

Odjednom, biljka progovori:

"Hej, ko ste vi?"

Glas joj je bio nezan i topao kao kod neke devojcice.

To ih ohrabri da je pitaju: ''Kako si ti tako lepa? Zasto si sama? Imas li prijatelje?''

Biljka tuznim glasom rece da je jednog dana setala Carobnom sumom i da je naisla na cudno drvo o koje se spotakla. To Zacarano drvo je izgledalo kao i sva druga, lepa, ali je bilo zlo. Drvo, uvredjeno, pretvorilo ju je u cvet. Posto je ostala sama, a pocela je da pada noc, uplasila se i pocela da place. Posto je to, u stvari, bila mala devojcica dobrog srca, svaka njena suza cinila ju je lepsom... Toliko je plakala da je postala prozirna i blistava kao dijamant... Nije znala kako da se vrati kuci, imala je mamu i tatu koje je mnogo volela, a najvise je ceznula za malim bratom, koji sigurno nije imao sa kime da se igra. ''Da li me traze? Da li brinu? Da li cu se ikada vise vratiti kuci i igrati se u svom vrtu pored prelepog jezera?''

Patuljci su se rastuzili kad su culi njenu pricu i cvrsto resili da pronadju nacin da izbave malenu lepoticu iz nevolje. Krenuli su do svoje kolibe kako bi se opremili za potragu.

Od oruzja su poneli: sekire, testere i mapu!

Krenuli su, spremni da se obracunaju sa Zacaranim drvetom!

Ali...

nisu ni slutili kakva ih avantura ceka

[Nina* 28]

Bila jednom jedna zabica koja je zivela u jednom carstvu sa prelepim vrtovima. U sredini vrta je veliki zamak okruzen prelepim brezama koje svojim krošnjama prave hlad nad malim jezerom.

Jezero je bilo veliko, sa vodom čistom u kome se ogledalo Sunce.

Iz jezera je virio prelepi mali cvet žute boje. Pored jezera se nalazila Čarobna šuma u kojoj su ziveli veseli patuljci. Patuljci su napravili jednu malenu kolibu u kojoj je bilo zanimljivih korpica, napravljenih od velikih, sarenih latica raznog cveca.

Jednog dana, setajuci Carobnom sumom, patuljci su naisli na čudnovatu biljku nalik nekom dijamantu. Zapitali su se sta bi to moglo biti, gledali su zapanjeno.

Odjednom, biljka progovori:

"Hej, ko ste vi?"

Glas joj je bio nezan i topao kao kod neke devojcice.

To ih ohrabri da je pitaju: ''Kako si ti tako lepa? Zasto si sama? Imas li prijatelje?''

Biljka tuznim glasom rece da je jednog dana setala Carobnom sumom i da je naisla na cudno drvo o koje se spotakla. To Zacarano drvo je izgledalo kao i sva druga, lepa, ali je bilo zlo. Drvo, uvredjeno, pretvorilo ju je u cvet. Posto je ostala sama, a pocela je da pada noc, uplasila se i pocela da place. Posto je to, u stvari, bila mala devojcica dobrog srca, svaka njena suza cinila ju je lepsom... Toliko je plakala da je postala prozirna i blistava kao dijamant... Nije znala kako da se vrati kuci, imala je mamu i tatu koje je mnogo volela, a najvise je ceznula za malim bratom, koji sigurno nije imao sa kime da se igra. ''Da li me traze? Da li brinu? Da li cu se ikada vise vratiti kuci i igrati se u svom vrtu pored prelepog jezera?''

Patuljci su se rastuzili kad su culi njenu pricu i cvrsto resili da pronadju nacin da izbave malenu lepoticu iz nevolje. Krenuli su do svoje kolibe kako bi se opremili za potragu.

Od oruzja su poneli: sekire, testere i mapu!

Krenuli su, spremni da se obracunaju sa Zacaranim drvetom!

Ali nisu ni slutili kakva ih avantura ceka u carobnoj ...

[Nina* 28]

Prica je skroz ok ali mi nije jasna ona zabica sto se spomonje na pocetku price...hoce to biti neki princ na kraju?

[Anchi-KŠ 10]

Bila jednom jedna zabica koja je zivela u jednom carstvu sa prelepim vrtovima. U sredini vrta je veliki zamak okruzen prelepim brezama koje svojim krošnjama prave hlad nad malim jezerom.

Jezero je bilo veliko, sa vodom čistom u kome se ogledalo Sunce.

Iz jezera je virio prelepi mali cvet žute boje. Pored jezera se nalazila Čarobna šuma u kojoj su ziveli veseli patuljci. Patuljci su napravili jednu malenu kolibu u kojoj je bilo zanimljivih korpica, napravljenih od velikih, sarenih latica raznog cveca.

Jednog dana, setajuci Carobnom sumom, patuljci su naisli na čudnovatu biljku nalik nekom dijamantu. Zapitali su se sta bi to moglo biti, gledali su zapanjeno.

Odjednom, biljka progovori:

"Hej, ko ste vi?"

Glas joj je bio nezan i topao kao kod neke devojcice.

To ih ohrabri da je pitaju: ''Kako si ti tako lepa? Zasto si sama? Imas li prijatelje?''

Biljka tuznim glasom rece da je jednog dana setala Carobnom sumom i da je naisla na cudno drvo o koje se spotakla. To Zacarano drvo je izgledalo kao i sva druga, lepa, ali je bilo zlo. Drvo, uvredjeno, pretvorilo ju je u cvet. Posto je ostala sama, a pocela je da pada noc, uplasila se i pocela da place. Posto je to, u stvari, bila mala devojcica dobrog srca, svaka njena suza cinila ju je lepsom... Toliko je plakala da je postala prozirna i blistava kao dijamant... Nije znala kako da se vrati kuci, imala je mamu i tatu koje je mnogo volela, a najvise je ceznula za malim bratom, koji sigurno nije imao sa kime da se igra. ''Da li me traze? Da li brinu? Da li cu se ikada vise vratiti kuci i igrati se u svom vrtu pored prelepog jezera?''

Patuljci su se rastuzili kad su culi njenu pricu i cvrsto resili da pronadju nacin da izbave malenu lepoticu iz nevolje. Krenuli su do svoje kolibe kako bi se opremili za potragu.

Od oruzja su poneli: sekire, testere i mapu!

Krenuli su, spremni da se obracunaju sa Zacaranim drvetom!

Ali nisu ni slutili kakva ih avantura ceka u Carobnoj sumi!

Hodajuci sumom u potrazi za Zacaranim drvetom, susreli su se sa zabicom koja je setala, prilicno udaljena od njenog carstva.

[Anchi-KŠ 10]

Prica je skroz ok ali mi nije jasna ona zabica sto se spomonje na pocetku price...hoce to biti neki princ na kraju?

Evo, resismo problem zabice

[secer 154]

Hvala ti! Je l' moze ovo? Banana spliiiit:)

kako i na ovoj temi dodjoste opet do hrane, nije mi jasno

[Anchi-KŠ 10]

kako i na ovoj temi dodjoste opet do hrane, nije mi jasno

Nepopravljive trudnjace

[secer 154]

Nepopravljive trudnjace

pis ste ..

[bokicina mikica]

Bila jednom jedna zabica koja je zivela u jednom carstvu sa prelepim vrtovima. U sredini vrta je veliki zamak okruzen prelepim brezama koje svojim krošnjama prave hlad nad malim jezerom.

Jezero je bilo veliko, sa vodom čistom u kome se ogledalo Sunce.

Iz jezera je virio prelepi mali cvet žute boje. Pored jezera se nalazila Čarobna šuma u kojoj su ziveli veseli patuljci. Patuljci su napravili jednu malenu kolibu u kojoj je bilo zanimljivih korpica, napravljenih od velikih, sarenih latica raznog cveca.

Jednog dana, setajuci Carobnom sumom, patuljci su naisli na čudnovatu biljku nalik nekom dijamantu. Zapitali su se sta bi to moglo biti, gledali su zapanjeno.

Odjednom, biljka progovori:

"Hej, ko ste vi?"

Glas joj je bio nezan i topao kao kod neke devojcice.

To ih ohrabri da je pitaju: ''Kako si ti tako lepa? Zasto si sama? Imas li prijatelje?''

Biljka tuznim glasom rece da je jednog dana setala Carobnom sumom i da je naisla na cudno drvo o koje se spotakla. To Zacarano drvo je izgledalo kao i sva druga, lepa, ali je bilo zlo. Drvo, uvredjeno, pretvorilo ju je u cvet. Posto je ostala sama, a pocela je da pada noc, uplasila se i pocela da place. Posto je to, u stvari, bila mala devojcica dobrog srca, svaka njena suza cinila ju je lepsom... Toliko je plakala da je postala prozirna i blistava kao dijamant... Nije znala kako da se vrati kuci, imala je mamu i tatu koje je mnogo volela, a najvise je ceznula za malim bratom, koji sigurno nije imao sa kime da se igra. ''Da li me traze? Da li brinu? Da li cu se ikada vise vratiti kuci i igrati se u svom vrtu pored prelepog jezera?''

Patuljci su se rastuzili kad su culi njenu pricu i cvrsto resili da pronadju nacin da izbave malenu lepoticu iz nevolje. Krenuli su do svoje kolibe kako bi se opremili za potragu.

Od oruzja su poneli: sekire, testere i mapu!

Krenuli su, spremni da se obracunaju sa Zacaranim drvetom!

Ali nisu ni slutili kakva ih avantura ceka u Carobnoj sumi!

Hodajuci sumom u potrazi za Zacaranim drvetom, susreli su se sa zabicom koja je setala, prilicno udaljena od njenog carstva.

Upitali su je sta ona radi tako daleko od svog doma,jer sva sumska bica se poznaju i svako ima svoje mesto u sumi.

[Nina* 28]

Bila jednom jedna zabica koja je zivela u jednom carstvu sa prelepim vrtovima. U sredini vrta je veliki zamak okruzen prelepim brezama koje svojim krošnjama prave hlad nad malim jezerom.

Jezero je bilo veliko, sa vodom čistom u kome se ogledalo Sunce.

Iz jezera je virio prelepi mali cvet žute boje. Pored jezera se nalazila Čarobna šuma u kojoj su ziveli veseli patuljci. Patuljci su napravili jednu malenu kolibu u kojoj je bilo zanimljivih korpica, napravljenih od velikih, sarenih latica raznog cveca.

Jednog dana, setajuci Carobnom sumom, patuljci su naisli na čudnovatu biljku nalik nekom dijamantu. Zapitali su se sta bi to moglo biti, gledali su zapanjeno.

Odjednom, biljka progovori:

"Hej, ko ste vi?"

Glas joj je bio nezan i topao kao kod neke devojcice.

To ih ohrabri da je pitaju: ''Kako si ti tako lepa? Zasto si sama? Imas li prijatelje?''

Biljka tuznim glasom rece da je jednog dana setala Carobnom sumom i da je naisla na cudno drvo o koje se spotakla. To Zacarano drvo je izgledalo kao i sva druga, lepa, ali je bilo zlo. Drvo, uvredjeno, pretvorilo ju je u cvet. Posto je ostala sama, a pocela je da pada noc, uplasila se i pocela da place. Posto je to, u stvari, bila mala devojcica dobrog srca, svaka njena suza cinila ju je lepsom... Toliko je plakala da je postala prozirna i blistava kao dijamant... Nije znala kako da se vrati kuci, imala je mamu i tatu koje je mnogo volela, a najvise je ceznula za malim bratom, koji sigurno nije imao sa kime da se igra. ''Da li me traze? Da li brinu? Da li cu se ikada vise vratiti kuci i igrati se u svom vrtu pored prelepog jezera?''

Patuljci su se rastuzili kad su culi njenu pricu i cvrsto resili da pronadju nacin da izbave malenu lepoticu iz nevolje. Krenuli su do svoje kolibe kako bi se opremili za potragu.

Od oruzja su poneli: sekire, testere i mapu!

Krenuli su, spremni da se obracunaju sa Zacaranim drvetom!

Ali nisu ni slutili kakva ih avantura ceka u Carobnoj sumi!

Hodajuci sumom u potrazi za Zacaranim drvetom, susreli su se sa zabicom koja je setala, prilicno udaljena od njenog carstva.

Upitali su je sta ona radi tako daleko od svog doma,jer sva sumska bica se poznaju i svako ima svoje mesto u sumi.

A mala