Brak i mala bebica

odgovora

Objavljeno

Cao svima...

mi planiramo sad da pravimo bebicu...pa me interesuje koliko se menja odnos u braku rodjenjem bebice?

i koja je tajna da bi svi bili srecni i zadovoljni???

:rolleyes:

zene sa decom koje poznajem ,bas mi se i ne cine iskreno...kod svih je sve bajno i sjajno u prici.. :)

pozz

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Rođenjem bebice se sve menja. Bebica će ti postati centar sveta i život će ti dobiti jednu novu dimenziju koja je mnogo, mnogo lepa. Veruj, osetićeš takvu ljubav i vezanost za koju nisi znala da postoji. Sa mužem ćeš, verovatno, izgraditi jedan drugačiji i dublji odnos.

Niije sve bajno i krasno. Ima mnogo neprospavanih noći, umora, nervoze, briga. Za sebe ti ostaje vrlo malo vremena, naročito u prvim mesecima posle porođaja. Ja sam često mislila da ću poludeti, doživeti nervni slom, ali sada, kada se setim toga perioda, izgleda mi divno i drago, ma najlepše u životu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Zivot u zajednici je retko kada bajan i sjajan, ne znam ni da li takvi postoje. Normalno je da bude trzavica, svadja, prepirki, nesuglasica i slicno ali posle (obicno) sve opet dodje na svoje i sve bude lepo i tako u krug.

Za bebicu ti je Kristal sve lepo opisala, da se ne ponavljam.

Samo vi pravite bebice, cim vi o tome razmisljate nema za vas prepreka :rolleyes:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Rođenjem bebice se sve menja. Bebica će ti postati centar sveta i život će ti dobiti jednu novu dimenziju koja je mnogo, mnogo lepa. Veruj, osetićeš takvu ljubav i vezanost za koju nisi znala da postoji. Sa mužem ćeš, verovatno, izgraditi jedan drugačiji i dublji odnos.

Niije sve bajno i krasno. Ima mnogo neprospavanih noći, umora, nervoze, briga. Za sebe ti ostaje vrlo malo vremena, naročito u prvim mesecima posle porođaja. Ja sam često mislila da ću poludeti, doživeti nervni slom, ali sada, kada se setim toga perioda, izgleda mi divno i drago, ma najlepše u životu.

Ovo mi se svidja kako je sroceno.. :wub:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Rođenjem bebice se sve menja. Bebica će ti postati centar sveta i život će ti dobiti jednu novu dimenziju koja je mnogo, mnogo lepa. Veruj, osetićeš takvu ljubav i vezanost za koju nisi znala da postoji. Sa mužem ćeš, verovatno, izgraditi jedan drugačiji i dublji odnos.

Niije sve bajno i krasno. Ima mnogo neprospavanih noći, umora, nervoze, briga. Za sebe ti ostaje vrlo malo vremena, naročito u prvim mesecima posle porođaja. Ja sam često mislila da ću poludeti, doživeti nervni slom, ali sada, kada se setim toga perioda, izgleda mi divno i drago, ma najlepše u životu.

Potpisujem

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

E Kristal, pa sad mi nista ne mozemo da dodamo :)

Nista ne gledam istim ocima od kako je Aleksa tu... sve je puno pozitivnije....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Zivot u zajednici je retko kada bajan i sjajan, ne znam ni da li takvi postoje. Normalno je da bude trzavica, svadja, prepirki, nesuglasica i slicno ali posle (obicno) sve opet dodje na svoje i sve bude lepo i tako u krug.

Za bebicu ti je Kristal sve lepo opisala, da se ne ponavljam.

Samo vi pravite bebice, cim vi o tome razmisljate nema za vas prepreka :rolleyes:

Tako je.. :rolleyes:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Da, život se dosta promijeni, nekako postajemo zreliji ma koliko godina imali. Povezujemo se i nadopunjujemo...Prije sam više obraćala pažnju na materijalne stvari, sad se samo molim za zdravlje! Manje imamo vremena za sebe, sve se prilagođava prinovi...U kuću uđe veselje...

Samo naprijed!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

:) Hvala drage moj...

ali ja se nekako malo plasim...da li ce to sve da bude kako treba...danas je ludo vreme...ne mozes nista da sacuvas i veoma mali broj ljudi ceni prave vrednosti!!!

da li je taj strah normalan?

mislim...znam da jeste..ali volela bih da znam da nisam jedina...i koliko zelim tog malog andjela,isto toliko se i plasim...

ne pamtim kada sam cula neku lepu pricu oko mene..i vecina ljudi koje poznajem su se razisli...kao neka zaraza da je postalo sve to...

Isto tako razmisljam o preseljenju u manju sredinu,iz Beograda..i moguce da me i to donekle plasi...m tamo radi i zivi...i ja bih trebalo da predjem u sept definitivno...ali tamo nemam bukvalno nikog...niti koga znam...samo ljude oko njega!

pokusavam da shvatim iz cega proizilazi toliki strah...jer sam osoba koja je uvek cvrsto stajala nogama na zemlji..i sad odjednom,sam postala toliko osetljiva...

zene jesu prilagodljivije sto se svega tice..ali se prvi put nalazim u ovoj situaciji! interesuje me ima li neko slicna iskustva...preseljenje i pocetak jednog novog zivota...nemam ja dilemu da li to treba da uradim ili ne..nista u zivotu ne zelim vise..vec imam neki strah,valjda od nove sredine...ili ne znam...

ljubac :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja sam se udajom preselila u novi kraj gde nikog nisam poznavala. Ne brini se, snaći ćeš se.

A što se straha od braka i bebe tiče, bilo je i toga. Željno sam čekala trudnoću, a kada sam zatrudnela, odjednom sam se uplašila i želela da se sve vrati na staro. To su normalni strahovi od nepoznatog. Dok nisam rodila bebu, mislila sam da je rođenje bebe kraj života i uživanja, a sada mislim da je to tek početak pravog života.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Što si stariji strah je sve veći, zrelije razmišljaš i želiš da predvidiš neke situacije. Ja sam imala 21 godinu kada sam se udala, preselila u nepoznat kraj i rodila bebu. Nikakv strah nisam imala i sve mi je bilo zanimljivo. U trudnoći sam se ponašala kao i da nisam trudna, pa sam u 5 mesecu igrala užičko kolo na svadbi bez straha da to može bebi da naškodi. U drugoj trudnoći sa 28 godina sam imala veće strahove i na sve sam pazila i kada sam ušla u 5 mesec, pitala sam se kako sam uopšte mogla onako da "đikam" u kolu...Tako da to što ti osećaš nije ništa neprirodno, ali ne vredi o tome razmišljati, imaš cilj, a to je zajednički život sa mužem i bebica, i idi ka njemu, bez osvrta na okolinu, jer će uvek biti nešto što ćete sprečiti da ostvariš svoj cilj, ali ne odustaj...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

A zašto si tako poranila, 21 godina????

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Najbolje godine za rađanje su od 20-25, po mom mišljenju nisam poranila, tada sam se fantastično osećala, a 2. put sa 28, kao da sam imala 40 godina...tek sada se malo vraćam u normalu. Da smo tada bili financijski obezbeđeni kao sada, rodila bih jedno za drugim...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

I ja toliko cekam bebicu,i da pocnemo da zivimo zajedno definitivno...a ne po nekoliko dana mesecno...ali toliko me je sad uhvatila frkica..da ne znam sta bih pre!

I stalno sam nesto bljak...bez razloga...i do sada nismo bili stalno zajedno,a sad kao da mi je to smak sveta!

I imam osecaj da zelim ovog momenta vec da imam bebu...a dok citam sve ove zivotne price..i koliko zene cekaju na bebu...mislim da me i to malo plasi! valjda bih volela da sam ovog momenta u drugom stanju...pa kad odem tamo za dva mseca,da bar imam o cemu da razmisljam u startu..onda bih verovatno bila stalno srecnaaaa :rolleyes:

hvala vam svima...ljubim... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Mozda je stvar i u tome sto znas kakvu odgovornost beba nosi, sto znas da kad je jednom doneses na svet, ne mozes da je vratis i da zivis kako zelis i kako si zivela pre...najlepse je biti mama, ali i najteze, jer svi drugi su oko tebe tu na kratko da je ljuljaju i maze dok ne zaplace, a cim nesto nije u redu samo je daju natrag mami pa ti brini sta joj je, kad place da li je nesto boli, sta je boli...mozda te je toga strah? Jer koliko god svi mi volimo i zelimo bebu, treba biti spreman odreci se dobrog dela slobode zarad tog malog bica...u pocetku je najteze, ali nije lako ni kasnije, jer celog zivota imas jednu slatku brigu za koju si odgovoran.

I ja se plasim, jer cak i sad mm moze da ode kad god zeli, npr. nesto mu iskrsne, neki posao, on ode...drugovi ga zovu..on ode...nije to cesto, ali on nicim nije vezan, nije sputan...ne mora da ostane da lezi jer ga boli stomak ili su mu nateceni zglobovi, ne mora da ostane kod kuce iako bi isao svuda... Tako i kasnije, kad dodje beba, koja u potpunosti zavisi od majke...oni mogu da se ''izvuku'' kad im je dosta, da bar na sat-dva pobegnu od svega, a ti moras da si tu, potrebna si tom bicu... Nemojte me pogresno razumeti, ali me je strah... a kazu da spoznas nesebicnost tek kada rodis bebu, tada ti taj neko postaje najvazniji na svetu i da je to prelep osecaj... Tako da su osecanja pomesana... Zelim ti srecu i hrabrost da uplovis u nove vode!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Cherry lady, sve si rekla! ;) Tacno je doslovce!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Strah je sasvim normalan, to su sve nove stvari. Zivot se menja iz korena, mnogo manje vremena za sebe..ali je nesto najlepse sto mi se desilo u zivotu.

Mi smo bebca tek napravili sa 35 god. jer do tad nismo bili "psihicki" spremni. Milsim da goidine nisu bitne, da li neko ima 20 ili 35 jer je najbitnije kako se osecas i da li si spreman da preuzmes takvu odgovornost.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Život se zaista menja iz korena kad dodje beba, tek tada shvatiš koliko si u stvari bio sebičan, i ugadjao sebi bez ikakvih ograničenja, medjutim dovoljan je jedan pogled na bebu i osmeh se odmah vrati na lice.

U odnosu sa mužem, mnoge se stvari promene, potrebno je strpljenje i sa jedne i sa druge strane, i mnogo razumevanja i ljubavi ,kako bi sve funkcionisalo.

Prvih nekoliko meseci je zaista teško, bar je moje iskustvo takvo. Tek sada, nakon osam meseci, mogu da kažem da je sve OK.

Bitno je i to kakav je partner. MM i ja smo 12 godina zajedno, poznajemo se jako dobro, ali su opet neke reakcije bile iznenadjujuće, bilo je puno straha, suza, dilema, ali uz puno ljubavi sve se da prevazići.

Strah od nepoznatog je normalan, ali nije nešto što se ne može pobediti.

Glavu gore i samo napred hrabro, u novi život. :rolleyes:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

:) Hvala drage moj...

ali ja se nekako malo plasim...da li ce to sve da bude kako treba...danas je ludo vreme...ne mozes nista da sacuvas i veoma mali broj ljudi ceni prave vrednosti!!!

da li je taj strah normalan?

mislim...znam da jeste..ali volela bih da znam da nisam jedina...i koliko zelim tog malog andjela,isto toliko se i plasim...

ne pamtim kada sam cula neku lepu pricu oko mene..i vecina ljudi koje poznajem su se razisli...kao neka zaraza da je postalo sve to...

Isto tako razmisljam o preseljenju u manju sredinu,iz Beograda..i moguce da me i to donekle plasi...m tamo radi i zivi...i ja bih trebalo da predjem u sept definitivno...ali tamo nemam bukvalno nikog...niti koga znam...samo ljude oko njega!

pokusavam da shvatim iz cega proizilazi toliki strah...jer sam osoba koja je uvek cvrsto stajala nogama na zemlji..i sad odjednom,sam postala toliko osetljiva...

zene jesu prilagodljivije sto se svega tice..ali se prvi put nalazim u ovoj situaciji! interesuje me ima li neko slicna iskustva...preseljenje i pocetak jednog novog zivota...nemam ja dilemu da li to treba da uradim ili ne..nista u zivotu ne zelim vise..vec imam neki strah,valjda od nove sredine...ili ne znam...

ljubac :)

ja sam sa 22 dosla u atinu da zivim, bez da znam ikoga i bilo mi je nikad bolje u zivotu...novi ljudi, nova mesta, nov zivot....ma uvek bih iz pocetka tako....naravno pravi prijatelji uvek ostaju, ali ja uzivam u upoznavanju novih ljudi i mesta....

sto se tice straha, pa to je sve normalno..plasis se nepoznatog....ali samo napred, ako puno budes mozgala, obicno se sve to pomesa u glavi :)

sto se bebe tice, menja ti se sve,....na sebe zaboravi bar prvih 6 meseci, na muza ces sigurno da zaboravis :lol: , hormoni ti se sredjuju, telo nikako da ti se vrati u normalu, pa si zbog svega toga jako nervozna....ali imas nesto najlepse na svetu, i za sve ostalo te bas zabole!!!! sazrevas, dobijas mnogo vece strahove (zato uzivaj sa sadasnjih strahovima jer su nista u poredjenju sa onim za dete :lol: ) :lol:

ali tu ljubav prema detetu ne mozes da poredis ni sacim...ma najdivnije osecanje na svetu!!!!

zato ako mislis da je on pravi, samo napred, seli se, pravi bebicu i uzivaj u zivotu!

sto kaze balas "ne pravi od tuge nauku"

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Najbolje godine za rađanje su od 20-25, po mom mišljenju nisam poranila, tada sam se fantastično osećala, a 2. put sa 28, kao da sam imala 40 godina...tek sada se malo vraćam u normalu. Da smo tada bili financijski obezbeđeni kao sada, rodila bih jedno za drugim...

Slazem se da je mnogo bolje i lakse kad je mama mlada :) Udala sam se s 25 godina i svi su se cudili i pitali zasto, pa sam im objasnjavala da nije zbog bebe nego iz ljubavi (ovde je to izgleda retkost :huh: ) Sto se radjanja tice - cekali smo pune 3 godine pre nego sto smo se odlucili da prosirimo porodicu i evo sad, u 28-oj cekam prvu bebu. Sve u svoje vreme, ukoliko postoje volja i sredstva da sve to podrze, naravno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Što si stariji strah je sve veći, zrelije razmišljaš i želiš da predvidiš neke situacije. Ja sam imala 21 godinu kada sam se udala, preselila u nepoznat kraj i rodila bebu. Nikakv strah nisam imala i sve mi je bilo zanimljivo. U trudnoći sam se ponašala kao i da nisam trudna, pa sam u 5 mesecu igrala užičko kolo na svadbi bez straha da to može bebi da naškodi.

Ovo mogu da potpisem, osim brojke- ja sam imala 23. Mm i ja smo se uzeli i ja se odselila par hiljada kilometara od svega i svakoga kog sam znala! Druga zemlja, obicaji, jezik- sve novo, al verovatno zbog godina ili karaktera meni izazov, ne teret...

A prijatelji se uvek nadju- posebno uz bebu! Svi bi da stanu i da je pogledaju, u parku puno drugih roditelja, igraonice... ma svuda mozes naici na nekog i to sasvim slucajno. Ja sam posle 3god ovde upoznala zenu koja je polu Srpkinja i to tako sto me je cula da razgovaram sa malom na Srpskom u leisure centru... Sta ti je sreca. Nema ovde puno nasih al to nije problem jer nikad ne znas s kim ces da se skapiras.

E a kako se brak i veza menja- to ne znam kako da kod nas protumacim. Nekako smo imali puno neizvesnosti u vezi, novina kada smo se uzeli, sve je nekako islo u isto vreme, jedno drugo preskakalo i da nismo imali vremena da previse razmisljamo o promenama... Recimo nakon sto smo se posle par meseci veze rastali imali smo vezu na daljinu, preko neta i sa vidjanjima na po par meseci. Stalno smo bili zeljni jedno drugog i jedva smo docekali da se uzmemo. Ubrzo posle toga je dosla beba i nekako je sve izmedju bilo napakovano obavezama, aktivnostima, meni novim i nepoznatim stvarima, mm je opet radio duge sate pa nismo previse bili zajedno jer bi mozda doslo do prezasicenja nakon sto se ranije nismo vidjali (mada ne mora da znaci)... Dal zbog toga ili zbog mm-ovog karaktera mi se nismo svadjali. Secam se samo jedne svadje za prve 2god. Jesmo bili umorni i preumorni, ali imali smo njegove blizu da uskoce kad treba pricuvati bebu na par sati i to puno znaci. Zato se nismo ni odselili predaleko od njih jer nam i dalje znaci sto uskacu sa cuvanjem. Tako da ako mozes i imas podrsku (al ne onu sto ce posle da prebacuje i zvoca- takva ce ti samo na nos izaci) onda prihvati ako ti se nudi. Znacice i tvom odnosu sa tm-om, a i sa bebom. Znacice vam i da ste oboje dobro informisani, da i on i ti znate sta vas ceka. Idite na casove pripreme za porodjaj zajedno, citajte knjige na tu temu, neka i on na vreme dozivi i pripremi se psihicki, nek ucestvuje u trudnoci. Muskarcima to dodje kao sok jer nemaju telo i hormone da im kazu sta dolazi...

Srecno u pravljenju beba!!! ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

I ja imam ogroman strah od trudnoce i svega sto to nosi sa sobom... :mellow:

Svaki dan mislim o tome, i cini mi se, svaki dan me sve vise hvata panika.

Nemam ni jedan razlog zbog kojeg bi je i dalje odlagala, ali...

Oboje radimo, imamo sigurne poslove, dobre prihode, sami zivimo, divno se slazemo.

Ja imam 28 on 35 godina, zivimo zajedno vec 3 godine. Jos mi samo beba fali.

Uzasno zelim da stvorim jednu lepu i zdravu porodicu, ali nikako da se resim tog straha od nepoznatog i te moje nesigurnosti. S druge strane vec svi pitaju sta cekamo, pa me i to nervira. Mnogo volim decu, i mislim da nije razlog moja sebicnost ili nesto drugo, nego se jednostavno bojim! Valjda sam vec u godinama kada o svemu vise mislim, brinem i nerviram se. Sto puta sam pomislila da sam trebala da rodim jos sa 20 godina kada se nisam opterecivala sa toliko stvari.

Nadam se da cu to nekako pregurati i roditi jednu lepu bebicu :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

I ja imam ogroman strah od trudnoce i svega sto to nosi sa sobom... :mellow:

Svaki dan mislim o tome, i cini mi se, svaki dan me sve vise hvata panika.

Nemam ni jedan razlog zbog kojeg bi je i dalje odlagala, ali...

Oboje radimo, imamo sigurne poslove, dobre prihode, sami zivimo, divno se slazemo.

Ja imam 28 on 35 godina, zivimo zajedno vec 3 godine. Jos mi samo beba fali.

Uzasno zelim da stvorim jednu lepu i zdravu porodicu, ali nikako da se resim tog straha od nepoznatog i te moje nesigurnosti. S druge strane vec svi pitaju sta cekamo, pa me i to nervira. Mnogo volim decu, i mislim da nije razlog moja sebicnost ili nesto drugo, nego se jednostavno bojim! Valjda sam vec u godinama kada o svemu vise mislim, brinem i nerviram se. Sto puta sam pomislila da sam trebala da rodim jos sa 20 godina kada se nisam opterecivala sa toliko stvari.

Nadam se da cu to nekako pregurati i roditi jednu lepu bebicu :)

kod nas je bila identicna situacija,a vi set po jednu godinu stariji od nas dvoje :) ne mislim da je sebicnost u pitanju, vec odgovornost. Posle 6 godina veze i 3.5 godine braka odlucli smo da prosirimo porodicu. Iako smo i pre toga imali jedan miran, opusten, normalan zivot u smislu redovnih primanja, odlicnog odnosa, nismo se usudjivali, tj. ja nisam,a on je to postovao i bas nikad nije spomenuo decu, mada sam znala da ih obozava i jedva ceka da ima svoju :) U trudnoci se nas odnos nije promenio znacajno, osim sto je on jednostavno divan, ma fantastican. Ono cega sam se ja konkretno plasila jeste da li cemo finansijski moci sve da ispratimo, da li je nas odnos dovoljno dobar i da li je uopste vreme za decu. Nikako nisam zelela da nam se beba "desi" ili kako neki kazu "omakne" i ne razumem kako to uopste nekome moze da se desi, al dobro sad...smatram da cemo nas dvoje moci da komuniciramo isto kao i pre bebe, da cemo sacuvati odnos ovakvim kakav je sada, u svakom slucaju radicemo na tome. I da, u pocetku me je nervoralo kad bi nas rodbina i prijatelji pitali kad ce beba,ali posle sam skontala da ne vredi da im objasnjavamo zasto roditeljstvo odlazemo jer bi bas svi imali par protiv argumenata, pa smo jednostavno govorili da ne zelimo decu., E to bi ih sokiralo i vise nas nikad ne bi pitali :)

Sada se "borimo" s onima koji ne shvataju da je sasvim individualno i savrseno licno to koliko dece neko zeli da ima. Mi zelimo jedno jer ne mislimo da imamo uslova za vise dece, mada nismo od onih koji preteruju i planiraju da dete odgajaju u perju i sl. To je svima oko nas neshvatljivo i prosto ne vredi da im objasnjavamo kako pre svega zelimo da mu pruzimo dobro obrazovanje, a to zaista kosta, tako da cemo morati da smislimo neko "sokantno" opravdanje :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Jedini savet koji mogu da dam buducim majkama u vezi braka je da ne zapostave svoj muza! Istina je da dete postaje centar sveta, ali ni tatama nije lako, i njima treba osmeh i lepa rec!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Jedini savet koji mogu da dam buducim majkama u vezi braka je da ne zapostave svoj muza! Istina je da dete postaje centar sveta, ali ni tatama nije lako, i njima treba osmeh i lepa rec!

Ovo je zaista lijep savjet...

Njegov pogled me stalno pita:"Volis li me kao i prije?"

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • Čekamo plusiće
      Započeo/la Kalle03 · Objavljeno
      https://files.fm/f/e55h8tzgb  sta mislite o ovom testu? Kako vam izgleda 
    • Porodilište ''Dr Dragiša Mišović'' - Beograd
      Započeo/la Mara94 · Objavljeno
      Zdravo, da li ima mozda neko ko bi mogao da me posavetuje da li da izaberem dr Milicu Puric ili dr Ljubicu Simonović? Bitno mi je samo da kad porodjaj krene da me ne ispale i ne budu sa mnom tu u toku porodjaja. Moja sestra se poradjala kod dr Milice i ima sve preporuke za nju ali sam isto tako i cula da je dr Ljubica fenomenalna. Ima li ko kakav savet?
    • Čekamo plusiće
      Započeo/la Gandra89 · Objavljeno
      Cao svima,

      Hocu sa vama da podelim svoje iskustvo sa koriscenjem Proxeed plus suplementa. Uspesno je, jedna kutija od 30 kesica je uradila posao.
      Devojka je trudna i cekamo devojcicu. 

      A hocu da vas i pitam da li je neko zainteresovan da kupi od mene prostale dve kutije Proxeed plusa za muskarce. Kao sto rekoh, nemam potrebe za njim jer je uradio posao, a steta da propadnu. Dao bih ih jeftnije nego sto su u apoteci.

      Ako ima neko da zeli da kupi, pisite u mejl.

      Pozdrav
    • Sterilitet kod muskaraca
      Započeo/la Gandra89 · Objavljeno
    • Porodilište "Gradska bolnica Zvezdara" - Beograd
      Započeo/la milica88 · Objavljeno
      Cao svima, ja sam se porodila pocetkom avgusta meseca, do tad sam vodila trudnocu u Gradskoj bolnici. Moj utisak je da ima par novih lekara, ali da je dosta i dobrih starih ostalo. Prva dva porodjaja sam imala u Gradskoj, pa ih uglavnom sve znam. E sad treci porodjaj ove godine sam spletom okolnosti imala pocetkom avgusta u Visegradskoj (dosla sam sa kontrakcijama u Gradsku i rekli su mi da ne rade porodjaje taj dan jer im je pukla neka cev i imali su radove, pa su me poslali u Visegradsku :-) ali verujem da su to vec sada resili). Moj najtopliji savet vam je definitivno Gradska bolnica, sve je daleko bolje tamo pocevsi od nacina izvodjenja porodjaja i intervencija koje se izvode nakon porodjaja na porodiljama ukoliko su potrebne, higijene na odeljenju, pomoci porodiljama pri prvom ustajanju i u prvim nocima sa bebama, sve vakcine, testovi koji se rade sa bebama se rade pred majkama, vizita i otpust se realizuju i vikendom, u Visegradskoj zive duse nema subotom i nedeljom, bebe se mere svakodnevno pred majkama pa se zajedno sa doktorom odlucuje da li nastaviti iskljucivo dojenje ili ubaciti malo i dohrane dok mami ne krene mleko... I ponovo bih odabrala Gradsku, bez puno premišljanja, ali eto visa sila. Jedino što potencijalno može biti problem ponovni prelazak u kovid sistem, a cula sam da ce i biti tako u septembru...
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)

    There are no registered users currently online