Pravopis

[FILIPA 73]

Imam jedno pitanje...

Riječ rukovodilac, ali u ženskom obliku?

[Trmalja 1508]

Imam jedno pitanje...

Riječ rukovodilac, ali u ženskom obliku?

Ja mislim da nema u zenskom rodu, ali ipak neka neko drugi to potvrdi ili demantuje, ko vise zna od mene. Mada sam sigurna 95%.

[ptičica 242]

Imam jedno pitanje...

Riječ rukovodilac, ali u ženskom obliku?

U pravopisnom rečniku srpskog jezika stoji RUKOVODITELJKA

[C*I*C*A*N*A 3516]

Nebi bilo lose da se podsetimo,padeza jer jako je smesno kada se u postovima "gadja s' padezima"Bolji vic mi od toga ne treba!

Nominativ (lat. 'nominare' = imenovati) je prvi padež u srpskom jeziku i njime se imenuje vršilac radnje, nosilac zbivanja, stanja ili osobine. Odgovara na pitanje Ko? ili Šta?

Nominativ u rečenici je:

* najčešće subjekat.

* deo imenskog predikata

* uz neke glagole (postati, zvati se, ostati, činiti se, biti i dr.), nominativ služi i kao dopunski predikativ (Postao je doktor.)

* zajedno sa veznicima kao i nego nominativ može biti priloška odredba za način (Odjeknulo je kao bomba.)

* kao pridevna dopuna (Dobar kao hleb.)

* zajedno sa veznikom kao može imati i službu priloške odredbe za vreme (Još kao dete nije voleo to da jede.)

* atribut i apozicija kad god se odnose na imenicu u nominativu (Bila je tu i Marija, Mitrova žena, vrlo ozbiljna osoba.)

Genitiv (lat. genitus = rođen) je zavisni padež, a zavisnim padežima se pokazuje na koji se način povezuje ono što znači osnova zavisnog padeža sa drugim rečima. Genitiv je drugi padež u srpskom jeziku.

Odgovara na pitanje Od koga ili Od čega??

Genitiv je padež sa najviše značenja. On ima tri osnovna značenja i još četrdesetak sporednih. Neka od sporednih značenja su:

* označava osobinu nečega (opisni ili kvalitativni genitiv)

Uvek se upotrebljava u sintagmi i sastoji se od imenica i atributa.

primer -To je momak tanka i visoka stasa.

Milica ima duge, crne kose.

* označava mjesto

primeri - Lopta je pala pored linije.

Nisam stavila ništa oko vrata.

Izašao je iz kuće.

Stavio je kapu iznad očiju.

* označava vreme (temporalni genitiv)

primeri - Tokom ove godine učim srpski svakog dana.

Te noći bilo je veliko nevreme.

Putovala sam tokom celog raspusta.

* označava način

primeri - Za fakultet se pripremam bez ičije pomoći.

On je dobar poput svojih roditelja.

* označava uzrok

primeri - Zbog bolesti nije došao u školu.

Zbog straha od požara nabavio je protiv-požarni aparat.

* označava cilj - namjeru

primer - Radi zaštite šume zabranjuje se roštiljanje.

Dativ (lat. dare, datum = dati, dan) je treći od sedam padeža srpskog jezika i jedan od padeža mnogih slovenskih, a i nekih drugih indoevropskih jezika. To je padež namene i cilja, a odgovara na pitanja Kome? ili Čemu? Zavisno o glagolu, pridevu, imenici, prilogu, uzviku i predlogu.

* Dativ kao nepravi / indirektni objekat ili onaj koji prima neku radnju se vrlo često upotrebljava u srpskom jeziku, kao npr.:

Dao sam ti pismo. ili Učini mi uslugu.'

* Gotovo da se svaki prisvojni pridev ili zamjenica (atribut) mogu zameniti u srpskom jeziku, kao npr.:

Otac mu je na putu. (Njegov otac je na putu.)

* Osim toga dativ se kao padež koristi i u nekim priloškim konstrukcijama:

Drago mi Vas je upoznati. ili Teško joj je priznati.

* U dativu se označava osoba koja nešto prima ili doživljava određeno osećanje:

Ona mi je draga. ili To joj je bilo teško.

* Dativ se upotrebljava nakon određenih predloga: k/ka, prema, nasuprot.

* Dativ ličnih zamenica (mi, ti, nam, vam) ponekad je samo formalni dalji objekat, a prava mu je svrha isticanje bliskosti sa onim kome se govori. Takav dativ se zove etički dativ.

* Glagoli koji zahtevaju dativ:

o činiti se / učiniti se

o gaditi se / zgaditi se ili smučiti se

o nedostajati ili još u nekim delovima faliti / zafaliti

o pomagati / pomoći

o prijati / goditi ili ugoditi

o smetati / ometati ili zasmetati

o sviđati se / svideti se ili dopadati se / dopasti se

o verovati / poverovati

o zavideti / pozavideti

o čestitati

o pridruživati se / pridružiti se

o radovati se / obradovati se

o obećavati / obećati

o posvećivati (se) / posvetiti (se)

Kod imenica ženskog roda u dativu jednine dolazi do glasovne promene koja se zove sibilarizacija ili druga palatalizacija, gde se slova k, g, h menjaju u c, z, s kada se nađu ispred slova i, ali ne uvek.

Akuzativ (lat. accusare = optužiti) je četvrti padež u srpskom jeziku i odgovara na pitanje Koga? i Šta?, i zavisi od glagola, prideva i predloga. Pojavljuje se i u većini drugih slovenskih jezika gde ima sličnu funkciju, a ponegde i oblik. Akuzativ je padež koji označava da glagolska radnja potpuno obuhvata neki predmet.

* akuzativ bez predloga u rečenici je

o pravi objekat (Lile voli Nikolu.)

o može označavati i logički subjekat (Boli me zub.)

* prilošku odredbu za vreme (To jutro sam rano ustao.)

* akuzativ s predlozima je

o priloška odreba za mesto ( Šetam kroz šumu.)

o nepravi objekat (Kuća je ličila na dvorac.)

o priloška odredba vremena (Tako je to bilo u ono doba.)

o priloška odredba namere (Osuđen je za ubistvo.)

o priloška odredba načina (Moj je otac to uvek radio na isti način.)

o priloška odredba pogodbe (Uz glavno jelo nam treba i salata.)

o priloška odredba dopuštanja (I uz sav naš trud nismo ih uspeli pobediti.)

o rekcijska dopuna prideva (Naše su oči osetljive na svetlost.)

o ... itd.

* predlozi s akuzativom:

o kroz; niz; uz; za; među; nad; pod; pred; u; na; o; po

Predloge među; nad; pod; i pred, akuzativ deli sa instrumentalom i oni u akuzativu označavaju gde se radnja završava, dok predloge u; na; o; i po deli sa lokativom i u akuzativu su uvek vezani za glagol kretanja:

* Akuzativ: Brod je uplovio u luku. (dinamički odnos)

* Lokativ: Brod je u luci. (statički odnos)

* Akuzativ: Uzeo je dete na rame.

* Lokativ: Dete je na ramenu.

Predlozi u i na mogu biti i predlozi vremena i načina:

* u jedan glas; na leto; na smrt; u ruke ...

Vokativ (lat. vocare = zvati) je peti padež u srpskom jeziku, jedini nezavisan pored nominativa. Odgovara na uzvike Hej! ili Oj! itd. Nije deo rečenice pa se od rečenice s kojom dolazi u pisanju odvaja zarezom.

Primer

* Lile, hoćemo da idemo večeras u provod?

Vokativ je padež:

* oslovljavanja

Pravi si heroj, rođače!

* obraćanja sugovorniku

U pravu si, Marice, ali poslušajmo što kolega želi reći.

* dozivanja

Hej, Ivane! - poviče za njim.

Različiti osećaji i lični stav prema sagovorniku:

* tepanje

Cvetiću moj, opet si žalosna!

* grdnja

Ne vraćaj se više, ludače!

* preziranje

Eh ti, nevaljalče jedan!'

* čuđenje

Majko moja, kakvo je to stvorenje!

* bliskost

O, draga moja, da sam samo znao!

Instrumental (lat. instrumentum = sredstvo) je šesti padež, padež oruđa ili sredstva kojim se radnja vrši (npr. sečem nožem) i padež društva ili zajednice (npr. išao sam c drugom). Odgovara na pitanja s kim? i čime?.

Instrumental u rečenici označava:

* sredstvo (bez predloga) kojim se vrši neka radnja (Došli smo vozom.)

* društvo (s predlogom) sa kojim se vrši neka radnja (Idem sa prijateljima u bioskop.)

* način, uglavnom stav, kojim se vrši neka radnja (Hodala je velikim koracima.)

* relativno neprecizne odredbe mesta i vremena (krajem nedelje, noću, Subotom idem u grad...)

* kao dopuna nekim pridevima (bogat znanjem, nezadovoljan platom)

* dopunski predikativ (samo uz neke glagole: biti, postajati, postati, činiti se, učiniti, zvati ... - Zovem je tetkom.)

* atribut (Promet železnicom se razvio.)

* glagoli koji zahtevaju instrumental (baviti se; trgovati; obilovati; vladati; upravljati ....)

* s predlozima:

o među; pod; nad; pred; za; s(a)

Ovi predlozi (osim s(a)) upotrebljavaju se i uz akuzativ, ali samo ako označavaju dinamični odnos:

* Akuzativ: Lopta je otišla pod sto.

* Instrumental: Lopta je pod stolom.

* Genitiv: Lopta je ispod stola.

Lokativ (lat. locus = mesto) je sedmi padež u srpskom jeziku. Odgovara na pitanja Gde?, O kome? ili O čemu?. Padež mesta, ali vrlo često i daljeg, nepravog objekta. U srpskom jeziku se, za razliku od ostalih padeža, upotrebljava se uvek s predlozima.

Primer

* Serveri Vikipedije nalaze se na Floridi i u Floridi

* Lile živi u Skoplju.

[siveluke 1]

Cicana, priznaj ko si ti? :lol:

[C*I*C*A*N*A 3516]

Cicana, priznaj ko si ti? :lol:

Ne,nisam fakultetski obrazovana imam samo 21 godinu,ali sam pismena i imam osnovnu kulturu pismenosti!

A moglo bi i da se ispise da su NISAM,NECU,NEMAM I NEMOJ negacije koje se pisu sastavljeno!!!

Ali ja to samo iz sopstvenog znanja o pravopisu,jer nisam ja strucna za to,ali bar osnovne stvari se moraju znati,bar u ovakvom vidu komunikacije.

Ima strucnijih od mene kojima je ovo posao,pa se nadam da ce nam malo pojasniti o pravopisu!Jer mozda neko misli da se to maze na "lebac"! (izrazila sam se zargonski,ali sam stavila pod navodnike)

[siveluke 1]

Ne,nisam fakultetski obrazovana imam samo 21 godinu,ali sam pismena i imam osnovnu kulturu pismenosti!

A moglo bi i da se ispise da su NISAM,NECU,NEMAM I NEMOJ negacije koje se pisu sastavljeno!!!

Ali ja to samo iz sopstvenog znanja o pravopisu,jer nisam ja strucna za to,ali bar osnovne stvari se moraju znati,bar u ovakvom vidu komunikacije.

Ima strucnijih od mene kojima je ovo posao,pa se nadam da ce nam malo pojasniti o pravopisu!Jer mozda neko misli da se to maze na "lebac"! (izrazila sam se zargonski,ali sam stavila pod navodnike)

Naravno, podrzavam drzanja do pravopisa, jer olako se predajemo neismenosti, prisvajanjau stranih reci, zaboravljanju kada se i koji znaci interpukcije stavljaju.

A pitala sam te: ko si ti-ne zbog fakulteta i godina, vec zbog shale, da te pitam govori li Vuk iz tebe ili kanda gospodin Dositej

[C*I*C*A*N*A 3516]

Vidis kako nas mrko gleda i stidi se zbog naseg neznanja!

[FILIPA 73]

A vidi kako mu je blag pogled...dobar čovjek je bio...

[siveluke 1]

Hhahah..ova ti dobra!

Nego, priznaj da ti smetaju nasi nepismeni voditelji. Mogu da pokrenem i temu losih prevoda filmova, ne mislim samo na recnicki deo vec i na gramaticki. Nekad si mogao da gledas film, citas titl i ucis jezik, a sada... hm, sta jos mogu reci, da, o voditeljima sa losim akcentom, dikcijom i govornom manom (kotrljajuce slovo R)..

[siveluke 1]

Dok sam ja odgovarala C. ulete F.

[C*I*C*A*N*A 3516]

Inace razumem kada u pisanju neko propusti zarez ili napravi gresku nekad i nekad,desi se,prosto nisam sigurna.

Ali kada neko konstantno to pokazuje,uh.

Za neke reci za koje nisam bila sigurna kako se pisu,u Kristalinim postovima ih primetim i prisvojim,jer zelim!

A sto se tice usmenog izrazavanja,uff jako mi bode usi npr: za nikim (ni za kim) ili sa nikim (ni sa kim)!

U verbalnoj komunikaciji,cesto primetim takve ispade i mm cesto ispravljam,ali uzaUd

[Trmalja 1508]

Ne,nisam fakultetski obrazovana imam samo 21 godinu,ali sam pismena i imam osnovnu kulturu pismenosti!

A moglo bi i da se ispise da su NISAM,NECU,NEMAM I NEMOJ negacije koje se pisu sastavljeno!!!

Ali ja to samo iz sopstvenog znanja o pravopisu,jer nisam ja strucna za to,ali bar osnovne stvari se moraju znati,bar u ovakvom vidu komunikacije.

Ima strucnijih od mene kojima je ovo posao,pa se nadam da ce nam malo pojasniti o pravopisu!Jer mozda neko misli da se to maze na "lebac"! (izrazila sam se zargonski,ali sam stavila pod navodnike)

Slazem se u potpunosti! Meni ne smetaju neke gramaticke greske, ali neke da! Ne kazem da je neko nepismen, svakom se potkrade greska i svako ima drugaciji "stil pisanja". Meni kod neme licno smeta sto nakon skoro svake recenice stavljam uzvicnik! Ispada k'o da se derem, a nije tako.

Inace razumem kada u pisanju neko propusti zarez ili napravi gresku nekad i nekad,desi se,prosto nisam sigurna.

Ali kada neko konstantno to pokazuje,uh.

Za neke reci za koje nisam bila sigurna kako se pisu,u Kristalinim postovima ih primetim i prisvojim,jer zelim!

A sto se tice usmenog izrazavanja,uff jako mi bode usi npr: za nikim (ni za kim) ili sa nikim (ni sa kim)!

U verbalnoj komunikaciji,cesto primetim takve ispade i mm cesto ispravljam,ali uzaUd

Nema mi nista crnje nego kad mi kaze "biciklovi", jer sam ga na tu rijec upozorila mali milon puta i on opet, meni iz inata, a meni para usi!

[Phoenix 4271]

Nebi bilo lose da se podsetimo,padeza jer jako je smesno kada se u postovima "gadja s' padezima"Bolji vic mi od toga ne treba!

Rečca ne se piše odvojeno u odričnim oblicima glagola, osim glagola neću, nemam, nemoj, nisam.

[Woman 13]

A sto se tice usmenog izrazavanja,uff jako mi bode usi npr: za nikim (ni za kim) ili sa nikim (ni sa kim)!

U verbalnoj komunikaciji,cesto primetim takve ispade i mm cesto ispravljam,ali uzaUd

:lol: Dodji kod nas na jug pa da vidis sta je `frljanje s padezi`

[Borjana 28]

Vidis kako nas mrko gleda i stidi se zbog naseg ne znanja!

A zasto sam ja bila ubijedjena da se pise neznanje?

Mislim, i dalje sam... A sada sam jos i zbunjena.

[Kristal 3287]

A zasto sam ja bila ubijedjena da se pise neznanje?

Mislim, i dalje sam... A sada sam jos i zbunjena.

Neznanje je imenica, a ne glagol. Piše se spojeno .

[Borjana 28]

Neznanje je imenica, a ne glagol. Piše se spojeno .

Da, hvala.

[C*I*C*A*N*A 3516]

Neznanje je imenica, a ne glagol. Piše se spojeno .

Hvala Kristal i mene je to jako bunilo,jer sam cesto naletala i na jedno i na drugo!

[Anchi-KŠ 10]

Inace razumem kada u pisanju neko propusti zarez ili napravi gresku nekad i nekad,desi se,prosto nisam sigurna.

Ali kada neko konstantno to pokazuje,uh.

Za neke reci za koje nisam bila sigurna kako se pisu,u Kristalinim postovima ih primetim i prisvojim,jer zelim!

A sto se tice usmenog izrazavanja,uff jako mi bode usi npr: za nikim (ni za kim) ili sa nikim (ni sa kim)!

U verbalnoj komunikaciji,cesto primetim takve ispade i mm cesto ispravljam,ali uzaUd

Cicana, tvoj post si trebala da napises ovako:

Inace razumem kada u pisanju neko propusti zarez ili napravi gresku nekad i nekad, desi se, prosto nisam sigurna.

Ali kada neko konstantno to pokazuje, uh.

Za neke reci za koje nisam bila sigurna kako se pisu, u Kristalinim postovima ih primetim i prisvojim, jer zelim!

A sto se tice usmenog izrazavanja, uff jako mi bode usi npr: za nikim (ni za kim) ili sa nikim (ni sa kim)!

U verbalnoj komunikaciji, cesto primetim takve ispade i mm cesto ispravljam, ali uzalud

Da objasnim i zasto: zato sto se posle zapete (zareza) uvek stavlja razmak.

Pozdrav!

[C*I*C*A*N*A 3516]

Jel to po novom pravopisu?

[Baca 30]

Jel to po novom pravopisu?

aha,

[Anchi-KŠ 10]

Jel to po novom pravopisu?

Ako je pitanje meni upuceno, odgovoricu pitanjem: da li si u skoli ucila o pravopisu i o znakovima interpunkcije?

U recenici se uvek posle zapete (zareza), tacke i ostalih znakova interpunkcije stavlja razmak.

Negde sam procitala da se divis postovima od Kristal, ne znam onda kako nisi primetila njeno pravilno pisanje, tj. pravopis.

Kristal je neko od koga moze da se nauci pravopis.

Ukoliko zelis da se edukujes o inerpunkciji u pravopisu, mozes pomocu ovog linka, lepo je objasnjeno

http://pravopis.tripod.com/interpunkcija.html

[secer 154]

aha,

Kom bre novom pravopisu? Zar to nije samo kod kucanja?!!!!!

[Maki-D 465]

Kom bre novom pravopisu? Zar to nije samo kod kucanja?!!!!!

Taj pravopis nije novi, ja sam ga u osnovnoj učila, a to je bilo jakooooooo davno I kad pišeš moraš odvojiti malo, a ne samo kod kucanja :lol:

Zamisli na šta bi ličile rečenice kad bi sve bilo spojeno