Životni cilj

[mama Bojana 19]

U meni postoji sukob interesa. Ja mnogo volim svoj posao i kao psiholog sam angazovana na sve strane (skola, vladine i nevladine organizacije).

S druge strane, dugo sam se i temeljito pripremala za roditeljstvo - cak sam prosla devetomesecnu skolu za roditelje, a kasnije u DZ i sama vodila tu "SKOLU" za grupu roditelja (naravno u kombihnaciji sa koleginicom koja vec ima decu). Ta skola ima za cilj podizanje vaspitnih kompetenci mladih roditelja i onih koji to nameravaju da budu. Program je psihoedukativnog karaktera ali posto je baziran na volontarizmu entuzijasta, zavrsio je posle prve grupe "diplomiranih roditelja"

Brinem oko toga da li cu uspeti da budem ispunjena. Bojim se da jednog dana ne osudim svoju decu za moje propustene sanse, da ih ne gldam sa laznim osmehom... Bojim se da mi moja deca jednog dana "ne budu kriva" za to sto sam propustila ovaj ili onaj seminar, ovu ili onu poslovnu sansu...

Cim briem oko toga, jasno je da sam vec postavila prioritete: prvo deca, pa onda posao... A nikada nisam bila takva, za mene je poslovna kompetecija oduvek bila stvar koja me najvise ispunjava. Dosada sam bas intenzivno radila na svom strucnom usavrsavanju. Izgleda da unapred zalim za buducim izgubljenim sansama.

Ima li jos ovakvih ego-manijaka na forumu?

[Kristal 3287]

Bojana, ciljevi, želje, pogled na svet, sve se to promeni kada dobiješ dete. Videćeš i sama. Sećam se sebe dok nisam imala dete, sada mi sve te dileme izgledaju smešno.

[mama Bojana 19]

Verovatno... Samo ne zelim da zaboravim ko sam ja kad postanem mama. Hocu da ostanem Bojana. Ne zelim da budem od onih roditelja koji svoje neostvarene ambicije pokusavaju da ostvare preko dece. Ponekad mi muka kad vidim sta se desava mojim drugaricama.

S jedne strane, imam one koje su se prepustile karijeri, usavrsavanjima, samonadgradnji... A o deci razmisljaju samo u najusamljenijim i najintimnijim trenucima. Tuzno...

S druge strane su one koje su postale tipicne tradicionalne mame, koje rade za "dzeparac" ako uopste i rade, a taj posao im i nije bitan... Koje su samo mame i to zvanje je citav njihov identitet.

Da li je moguc dobar balans?

[secer 154]

U meni postoji sukob interesa. Ja mnogo volim svoj posao i kao psiholog sam angazovana na sve strane (skola, vladine i nevladine organizacije).

S druge strane, dugo sam se i temeljito pripremala za roditeljstvo - cak sam prosla devetomesecnu skolu za roditelje, a kasnije u DZ i sama vodila tu "SKOLU" za grupu roditelja (naravno u kombihnaciji sa koleginicom koja vec ima decu). Ta skola ima za cilj podizanje vaspitnih kompetenci mladih roditelja i onih koji to nameravaju da budu. Program je psihoedukativnog karaktera ali posto je baziran na volontarizmu entuzijasta, zavrsio je posle prve grupe "diplomiranih roditelja"

Brinem oko toga da li cu uspeti da budem ispunjena. Bojim se da jednog dana ne osudim svoju decu za moje propustene sanse, da ih ne gldam sa laznim osmehom... Bojim se da mi moja deca jednog dana "ne budu kriva" za to sto sam propustila ovaj ili onaj seminar, ovu ili onu poslovnu sansu...

Cim briem oko toga, jasno je da sam vec postavila prioritete: prvo deca, pa onda posao... A nikada nisam bila takva, za mene je poslovna kompetecija oduvek bila stvar koja me najvise ispunjava. Dosada sam bas intenzivno radila na svom strucnom usavrsavanju. Izgleda da unapred zalim za buducim izgubljenim sansama.

Ima li jos ovakvih ego-manijaka na forumu?

cim se porodis neke stvari ce se same od sebe iskristalisati.....

[secer 154]

Verovatno... Samo ne zelim da zaboravim ko sam ja kad postanem mama. Hocu da ostanem Bojana. Ne zelim da budem od onih roditelja koji svoje neostvarene ambicije pokusavaju da ostvare preko dece. Ponekad mi muka kad vidim sta se desava mojim drugaricama.

S jedne strane, imam one koje su se prepustile karijeri, usavrsavanjima, samonadgradnji... A o deci razmisljaju samo u najusamljenijim i najintimnijim trenucima. Tuzno...

S druge strane su one koje su postale tipicne tradicionalne mame, koje rade za "dzeparac" ako uopste i rade, a taj posao im i nije bitan... Koje su samo mame i to zvanje je citav njihov identitet.

Da li je moguc dobar balans?

u pocetku, tj prvih par meseci zaboravi na sebe i svoje zelje i potrebe....osim ako imas pomoc konstantnu....

kasnije sve to dolazi na svoje.....

e sad sto se balansa tice, kazu da ne mozes imatu full time karijeru i biti full time mama...negde moras da gubis....iskreno preferiram da gubim na poslovnoj strani samo da ne bih stvarala nesrecne zivote.....

ja sam bila uzasno ambiciozna pre luke, sad sam ambiciozna u smislu, radim da bih zaradila vise novca a ne zato sto ne mogu bez posla....

moji su radili oboje i to dosta...znam koliko sam bila nesrecna kao mala i koliko mi je mama nedostajala....e posto mm mnogo radi, ja to sebi necu moci da dozvolim....

pre neki dan sam odbila posao snova.....brodovlasnicka firma, 4000 evra plata.sve ludilo....ali radi se do 8 uvece......dok stignem kuci 9......

nije postojao ni delic sekunde da sam pomislila "uf steta sto ne mogu" ili slicno....takve poslove cu prihvatati kad mi deca budu velika i kad im necu trebati non stop u kuci....ovako mogu da se zadovoljim i nekim ne poslom iz snova ali da budem u 5 kuci....

[secer 154]

ali opet mama bojana, moram reci "ne znam, nisam pametna" sta raditi u zivotu....da li biti ambiciozan ili ne.....

ne smatram da su i jedne i druge mame (kategorije koje si ti navela) lose...jednostavno svako ima izbor....razumem i one koje pobegnu odmah na posao i decu uvale babama, neke to vole, a neke nemaju izbora jer moraju da se vrate na posao....ove sto ostaju kuci, neke ostaju jer su finansijski obezbedjene i moze im se,,,bave se hobijem i slicnim, a neke ostaju jer drugog izbora nemaju..nemaju gde decu i slicno....

podrzavam sve opcije...a sta i kako bi trebalo mislim da nema pravila....ili gresim???pa to bi sve zapravo mi tebe trebali da pitamo...

[mama Bojana 19]

ali opet mama bojana, moram reci "ne znam, nisam pametna" sta raditi u zivotu....da li biti ambiciozan ili ne.....

ne smatram da su i jedne i druge mame (kategorije koje si ti navela) lose...jednostavno svako ima izbor....razumem i one koje pobegnu odmah na posao i decu uvale babama, neke to vole, a neke nemaju izbora jer moraju da se vrate na posao....ove sto ostaju kuci, neke ostaju jer su finansijski obezbedjene i moze im se,,,bave se hobijem i slicnim, a neke ostaju jer drugog izbora nemaju..nemaju gde decu i slicno....

podrzavam sve opcije...a sta i kako bi trebalo mislim da nema pravila....ili gresim???pa to bi sve zapravo mi tebe trebali da pitamo...

Ma skroz si u pravu - ja sam sigurna da "Kako mislis, tako postojis", hocu reci, zivot nam se razvija u onom pravcu i smeru u kom mi sami tezimo da se razvija.Bude nam bas onako kako zelimo da nam bude.

Ja samo brinem zbog situacija u kojima neko ne zna sta zeli, pa se oseca neostvareno sta god da mu se desi. Jooj, samo da ne budem zla i bolesno ambiciozna mama. Njavise se bojim scenarija u kome svoje neostvarene zelje i ciljeve pokusavam da ostvarim preko dece umesto da podrzavam njihovu individualnost. Mnogo je bitno da zena bude zadovoljna svojim zivotom, a to moze samo ako zna sta hoce i ako postavi prioritete. Samo tako ce moci da na najbolji nacin podrzi potpuni razvoj svoje dece.

A ovoj Jelleni neko treba da zabrani da otvara ove teske filozfske teme! Sve cu usi da joj iscupam, samo da je sretnem. Skroz me baci u rebus, a taman sam se lepo ususkala u trudnicku blazenost.

[secer 154]

Ma skroz si u pravu - ja sam sigurna da "Kako mislis, tako postojis", hocu reci, zivot nam se razvija u onom pravcu i smeru u kom mi sami tezimo da se razvija.Bude nam bas onako kako zelimo da nam bude.

Ja samo brinem zbog situacija u kojima neko ne zna sta zeli, pa se oseca neostvareno sta god da mu se desi. Jooj, samo da ne budem zla i bolesno ambiciozna mama. Njavise se bojim scenarija u kome svoje neostvarene zelje i ciljeve pokusavam da ostvarim preko dece umesto da podrzavam njihovu individualnost. Mnogo je bitno da zena bude zadovoljna svojim zivotom, a to moze samo ako zna sta hoce i ako postavi prioritete. Samo tako ce moci da na najbolji nacin podrzi potpuni razvoj svoje dece.

A ovoj Jelleni neko treba da zabrani da otvara ove teske filozfske teme! Sve cu usi da joj iscupam, samo da je sretnem. Skroz me baci u rebus, a taman sam se lepo ususkala u trudnicku blazenost.

mama bojana ja tek sad na tickeru vidim da ti cekas blizance...ili sam to zaboravila, a videla ranije....

uzivaj zeno u trudnoci, pusti sad ambicije....

[FILIPA 73]

A ovoj Jelleni neko treba da zabrani da otvara ove teske filozfske teme! Sve cu usi da joj iscupam, samo da je sretnem. Skroz me baci u rebus, a taman sam se lepo ususkala u trudnicku blazenost.

Neću više obećavam!

Ali volim pročitati tvoje postove...

[Kristal 3287]

Mama Bojana, mislim da smo većinom sve imale tvoje dileme dok se nismo porodile. Uvraženo je mišljenje da dolaskom bebe gubimo svoj život, zapuštamo se i nazadujemo. Međutim, to uopšte nije tako. Prvo, neću propustiti ni jednu poslovnu priliku, baš zato što imam nekog o kome moram da brinem i ne smem ništa da propustim zbog odgovornosti prema tom malom biću. Drugo, sada mogu hiljadu puta više stvari da uradim i izdržim, ojačala sam u duhovnom i fizičkom smislu i više mi ništa nije teško, jer ne sme i ne može da bude.

[Legenda 77]

Brinem oko toga da li cu uspeti da budem ispunjena. Bojim se da jednog dana ne osudim svoju decu za moje propustene sanse, da ih ne gldam sa laznim osmehom... Bojim se da mi moja deca jednog dana "ne budu kriva" za to sto sam propustila ovaj ili onaj seminar, ovu ili onu poslovnu sansu...

Cim briem oko toga, jasno je da sam vec postavila prioritete: prvo deca, pa onda posao... A nikada nisam bila takva, za mene je poslovna kompetecija oduvek bila stvar koja me najvise ispunjava. Dosada sam bas intenzivno radila na svom strucnom usavrsavanju. Izgleda da unapred zalim za buducim izgubljenim sansama.

Mislim da svi brinemo o tome da li cemo biti ispunjene, samim rodjenjem deteta postanes ispunjena. Nisam zavrsila nikakvu skolu roditeljstva, i skroz sam nespremna usla u to (to tek sada vidim), ali ne zalim, mislim da nikakva literatura ne moze pomoci, olaksati da, ali sve je individualno. Sami smo se snalazili, mislim da za sada dobro guramo . Ja bih se licno bojala da ono sto sam naucila ili cula na seminaru, da to tako mora da bude, i samim tim da sa mnom ili sa bebom nesto nije uredu.

Mislim da je u svakom slucaju bolje sutra se kajati zbog propustenih poslovnih sansi, nego nedaj Boze, kajati se da zbog posla propustimo sansu biti MAME.

I ja vec par dana vazem da li da se vratim na posao ili ne ,radim u racunovodstvu a presla bih u komercijalu, mozda imam sansu, ali kad pogledam Aleksu, i shvatim da su ovo trenuci kada jedino mozemo non stop biti sami i upoznavati se, odmah odustanem. Zalila bih da njegovo puzanje, izgovaranje prvih reci...propustim. U sustini, mislim da nema propustenih sansi, prosto sto ti je sudjeno da iskoristis radi boljeg sutra, ti ces i iskoristiti, i za sada mislim da nista nisam propustila.

A posao sto gore neko vec rece, ovako shvatam : od 7h do 15h sam tu da bi mi bilo bolje od 15h do 7h.

[Legenda 77]

Ja samo brinem zbog situacija u kojima neko ne zna sta zeli, pa se oseca neostvareno sta god da mu se desi.

[Legenda 77]

Upravo sam u toj fazi, sve mi je ok, beba napreduje, ceka me posao (moze da bude bolji, ali zadovoljna sam i ovim, bar imam sansu za napretkom), sa MM se super slazem, reseno stambeno pitanje, planiramo na more, sa svom rodbinom se super slazemo....i opet neka dilema. Strasno, kao da ''trazim'' da mi nesto ne bude dobro. Pa onda pokusavam da se svadjam sa MM (on se samo nasmeje i kaze: U meni protivnika za svadju nemas, poljubi me i ode),ja tek onda poludim . Non stop zovem da mi neko dodje, a kad se najavi, onda me to smara, ili ja se nekom najavim da cu ici, kad dodje taj trenutak, ja otkazem. Kada se sama upitam cime sam nezadovoljna, ne znam naci odgovor . Nadam se da je ovo faza.

Citajuci sve gore predhodno, dosla sam do zakljucka ?!, da me mozda bas majcinstvo brine, tj skriveni strah, a to je da Aleksi necu biti dobra mama.

Jellena, zadavicemo te, vec dve noci ne spavam, u trilemi sam sta mi je

[secer 154]

uzivajte zene i ne razmisljajte mnogo o propustenim ili nepropustenim sansama....zivot nije rocket science uvek.....

bitno da smo zivi i zdravi, sve ostalo se sredi uz malo truda.....znate kako kazu "zdrav covek ima sto zelja, a bolestan samo JEDNU".

[FILIPA 73]

Jadna ja...opet...

[Tigrica 8]

Imate li životni cilj????

Žalite li za nekim propuštenim životnim šansama...

Ne zalim ni za cim...ali iz dana u dan shvatam da je za sve neophodan faktor srece i to sigurno 90%...Bog kada je stvarao ovaj svijet,jednima je dao srecu,a drugima pamet,pa ko se gdje pronadje?!

[lilika 12]

moj zivotni cilj je ostati normalan i zdrav jer cemo i tekako biti potrebni nasoj deci...sve ostalo su zelje i zeljice i uglavnom pusti snovi dok je nas bice svega

[Tigrica 8]

moj zivotni cilj je ostati normalan i zdrav jer cemo i tekako biti potrebni nasoj deci...sve ostalo su zelje i zeljice i uglavnom pusti snovi dok je nas bice svega

Slazem se...

[Iv-An-Ko 3]

uzivajte zene i ne razmisljajte mnogo o propustenim ili nepropustenim sansama....zivot nije rocket science uvek.....

bitno da smo zivi i zdravi, sve ostalo se sredi uz malo truda.....znate kako kazu "zdrav covek ima sto zelja, a bolestan samo JEDNU".

E,upravo tako

Ovo si bas lep rekla,svaka cast

[ruskinja]

Moj životni cilj je da dočekam da ovi moji malci završe školu ili fakultet šta im je po volji, da se zaposle i rode mi unuke. Ja ću da čuvam unuke, a oni su onda slobodni da rade šta god hoće. Što se posla tiče nisam ambiciozna i ovo što trenutno radim mi je sasvim ok i ne želim da napredujem i da se usavršavam.

[*Unina mama :-)* 226]

Imate li životni cilj????

Žalite li za nekim propuštenim životnim šansama...

Ne zalim ni za cim... Eto zelja mi je bila da upisem fakultet i je jedino neispunjeno i bas mi je zao zbog toga... Ali sta je tu je.... Samo napred...

[Vukadinka 65]

Svako ima neki cilj u životu, neko ih ima više neko manje, ja sam dio njih već ostvarila a ostali čekaju da budu ostvareni. Bitno je imati samo jaku želju i volju da ostvariš svoje ciljeve, ostalo je lako. Ne žalim ni za čim šta sam uradila jer kako kažu "sve to tako mora biti", idem dalje i trudim se da uvijek budem optimistična i da držim stvari pod kontrolom. A moj najveći cilj je ostvaren a to su moj muž i moja beba.

[Topaz 120]

Ljubav i porodica:

Težim ka tome da imam kućicu na periferiji grada, veeeeeelikog dobroćudnog psa (po mogućnosti ovčarske pasmine), da sa MM sjedim na verandi i gledam kako Stefan i Ana trčaraju okolo i "maltretiraju" psa koliko ga gnjave dok mi persiska maca sjedi u krilu

Karijera, posao i finansije:

UF ... da završim ovo započeto (zgadila mi se knjiga) ... da se bavim profesurom i da imam sasvim dovoljno da možemo normalno da živimo - u današnje vrijeme to je luksuz

[Ivančica 939]

Od kad sam se porodila imam po-golem i ne lak cilj - želim da svom detetu budem što bolji roditelj.

Pod tim podrazumevam da svom detetu ne namećem svoje životne ciljeve, ja sam se za ono što sam želela u životu ostvarila - faks, posao koji imam, putovanja... sitnice koje su mi značile...

Stan nemam - ali eto joše jedne težnje ka ostvarenju cilja.

Smatram da je normalno težiti ciljevima svojim, bez previše ambicioznosti i po svaku cenu, život treba i živeti.

[amorfati 3461]

Ovo bi bila veoma zanimljiva tema ali na nekom drugom forumu Mislim da sve mame i buduce mame imaju isti cilj...da im deca budu pre svega zdrava i srecna a sve ostalo je nebitno!