Vaspitanje dece

[Srećkica 0]

Moj muž i ja imamo različite poglede na vaspitanje deteta. Imamo dete od sedamnaest meseci i ona razume skoro sve što joj pričamo, šta sme da dira a šta ne.

Međutim moj muž joj u većini slučajeva stalno nešto brani i pokušava da je disciplinuje oko nekih stvari za koje ja smatram da još nisu za taj uzrast. Ne mislim da im treba sve dozvoliti, jer što nauče kad su mali to ostaje za dalje, ali smatram da im treba dozvoliti da što više istražuju.

Kakva su vaša iskustva po pitanju vaspitavanja deteta, da li se slažete sa suprugom, pronalazite kompromis ili ste potpuno različiti?

[Tamara/Mina 7]

To ce da vam stvara problem u vaspitavanju deteta, morate naci neku sredinu, dogovarati se ali ne u prisutstvu deteta. Kada oba roditelja komanduju a misljenja im se razlikuju dete ce naravno postupati onako kako mu odgovara u tom momentu.

Kod nas je sa tim ok, barem za sada, verujem da ce tako i ostati jer smo istog misljenja oko vaspitavanja.

Inace kazu da tako maloj deci ne treba za sve govoriti NE, vec samo za ono sto predstavlja opasnost za njega ili njegovo okruzenje(tipa struje, vatre, sporeta, utikaca...), a ovako naravno da treba da istrazuje svet oko sebe, pipka, gleda, proba, MA NEKA GA!

[Nina* 28]

Naravno da postoje nesuglasice i to je normalno jer i mi nismo vaspitani istim metodama ali i to se resi...popricamo o problemu ali ne pred detetom ( ima 3 god ).

Uglavnom ja pravim problem jer kad tata dodje sa posla i kada je grdi meni bude zao jer je ona ceo dan samnom i jedva ceka da joj dodje tata a on je onda grdi jer je upravo uradila nesto sto ne sme.

Inace on je stroziji od mene ali i vise popusta.

Najbitnije je da se neraspravljate pred detetom zbog deteta.

[Baca 30]

Za sad se dogovaramo i uspevamo da se usaglasimo mada je tata nekada boleciv prema svojoj princezi,a mala maca to oseti i tacno zna sta ce kod koga dobiti. Vec sad,sta ce biti kad jos malo poraste . Ne kazu dzabe da je roditeljstvo najtezi zivotni ispit. Tek smo poceli,videcemooooo

[Micilici 23]

Mi imamo prilicno iste stavove i na ovu temu se dopunjujemo i podrzavamo. Zna se da ako nesto ne sme, ne sme ni kod mm-a, ni kod mene i tu nema price. E super je sve to dok ne ulete nana i teta sa kojima zna da moze drugacije, a one ne znaju kako mi to u kuci resavamo. Bas ovih dana mora mm da ode i objasni im koja su nam generalna pravila kada je u pitanju ponasanje za stolom, zavrsavanje obroka isl, jer tu ocigledno postoje razlike izmedju njihove i nase kuce i tamo joj vise no mi dopustaju. Mm je jako lepo vaspitan i ima neverovatne manire pa i ja ucim od njega "pod stare dane" Kad bi nam deca od njega pokupila manire ja bih bila najsrecnija i zato kad on prica maloj na tu temu ja cutim i naculjim usi. E sad da smo prestrogi- to mislim da nismo, ali imamo pravila kojih se treba pridrzavati i koja stoje za svacije dobro

[Natasa 107]

Naravno da postoje nesuglasice i to je normalno jer i mi nismo vaspitani istim metodama ali i to se resi...popricamo o problemu ali ne pred detetom ( ima 3 god ).

Uglavnom ja pravim problem jer kad tata dodje sa posla i kada je grdi meni bude zao jer je ona ceo dan samnom i jedva ceka da joj dodje tata a on je onda grdi jer je upravo uradila nesto sto ne sme.

Inace on je stroziji od mene ali i vise popusta.

Najbitnije je da se neraspravljate pred detetom zbog deteta.

Isto,bas ga se pozeli,ja to primetim,bude mi simpaticno,kad on odreaguje na neko njeno ponasanje jako se pokunji,bas bude tuzna,zaboli je...a meni zao.

Za sad,po nasim razgovorima imam osecaj da ce biti strog,i da nece moci da prati njeno odrastanje kao devojcice,(kao da ce uvek za njega biti mala princeza),jer sto se tice nekih tema,to je za tabu.

[Чупава 8]

Strariji sin mnogo voli da se bije ,da muci batu ,vidi od tate kako puca na igricama ili na tv,i on stalno uzme daljinski ili neku igracku i puca(nema pistolje,osim jedan na vodu<),Ja pokusavam da ga smirim ali je malo nemoguce kad ga uhvati tako.. Sta da radim?

[mama Bojana 19]

Strariji sin mnogo voli da se bije ,da muci batu ,vidi od tate kako puca na igricama ili na tv,i on stalno uzme daljinski ili neku igracku i puca(nema pistolje,osim jedan na vodu<),Ja pokusavam da ga smirim ali je malo nemoguce kad ga uhvati tako.. Sta da radim?

To sto imitira tatu i "puca" dalljinskim nije strasno. Kako to mislis "muci batu"? Da li ga stipa, grizka, udara bez razloga a sa ciljem da ga rasplace, ili samo reaguje na pojedine situacije, tipa kad mu bratic uzme neku igracku pa ga udari i sl. ???

[mama Bojana 19]

Posto zivite u Svajcarskoj, interesuje me da li malisani vec imaju drugove, da li ih izvodis u neki deciji park, da li se dovoljno dugo i dovoljno cesto igraju napolju... Poenta je - da li imaju dovoljno aktivnosti kroz koje mogu da izbace zivost i nagomilanu energiju. koju mi ponekad tumacimo kao agresivnost. Sport (trcanje za loptom, pentranje po drvacu...), rvanje (makar sa tatom), neke takmicrske igre... Jeste mali, ali....

[ChiMama 12]

Hehe,mog sina stalno muce ta "agresivna" deca... A on bas dobrica,"mama stipa batak" zali se na drugara.... A mene vec nerviraju ta deca,ikreno... Alo bre mame,pa malo ih kontrolisite,pricajte kako to nije lepo i tako,ovako stalno moj malisan trpi grubijane...

Bojana,molim strucno misljenje-da li da ga ucim da odvrati grubijanima istom merom ili da vice na njih da to ne rade,ili sta?Jos kad vide da on samo place i zali se na njih,jos vise "navale" na njega jadnog(mamina placipicka ) ? Mislim,malo mi bezveze zvuci da mu kazem "udari ga nazad" ali se sve vise naginjem ka tom resenju,jer nezelim ni da ne nauci da se brani....

[mama Bojana 19]

...

[mama Bojana 19]

Draga Chi mama, obzirom da ne znam ni tebe, ni tvog muza, niti sam videla tacno ponasanje Teodora u grupi dece, ne mogu ti dati nikakav precizan odgovor. Potrudicu se da napisem ono sto bi tebi bilo korisno.

1) Deca lice na nas - nije toliko vazno sta im pricamo vec sta radimo i kako se vladamo u zivotu (sto rece Dusko Radovic - Lako bi bilo da vaspitavamo decu kad bi ona imala samo usi, ali ona imaju i oci)

2) Decaci se vise ugledaju na oceve - kako tvoj suprug resava konfliktne situacije? Uskoro ce sin poceti da primenjuje tatin model ponasanja.

3) Teodor je mnogo mali i mislim da je sasvim normalno da se prepadne ako neko dete pokaze agresivnost

4) Za ponasanje te dece su odgovorni njihovi roditelji i ne mogu da shvatim da ih vec sada vaspitno zapustaju. Alo!!!!

5) Vaspitni cilj svakog normalnog roditelja nije agresivno dete kojeg se plase svi vrsnjaci, vec samopouzdano dete koje veruje u sebe i svoje sposobnosti.

Kako odgajati samopouzdano dete?

Tesko pitanje i trazi malo kompleksniji odgovor.

1) da li si samopouzdana - poznajes sebe (svoje vrline i slabosti), imas dobre medjuludske kontakte, jasne ciljeve, verujes u sebe - optimisticna si

2) koliko si snazna - da li ti prija uloga majke i supruge, osobe koja brine o nekoliko drugih osoba (i odgovarace za njih jos bar dve decenije - dok ne porastu) - pitam jer deca lose reaguju na malodusnost roditelja (i sama postaju kenjkava...)

3) verujes u sebe, zelis da ulazes u sebe, u svoj razvoj (makar kroz citanje knjiga..)

4) svoje dete mazi i izjavljuj mu ljubav sto cesce (osnova zdave licnosti - svi koji su bili voljeni i cuvani u detinjstvu dobili su poruku: TI SI VREDAN LJIBAVI pa ce sutradan i sami voleti i cuvati sebe)

5) NIKAD ne kritikuj svoje dete - (ti si maza, ti si placko, ti si seka persa...). Mi postajemo upravo onakvi kavima nas drugi vide i dozivljavaju - tvoj sin ce postati bas takav ako mu to cesto budes govorila - (ako zelis mogu pojasnim ovaj mehanizam)

6) prezasticavanje deteta je takodje losa stvar - da bi ojacala deca moraju ponekada da istrepe i poneku frustraciju - zabranu, da nauce da preuzimaju odgovornost - omoguci mu da razvija samostalnost

7) sto cesce ga vodi u drustvo druge dece kako bi razvijao socijalne vestine

....

Vaspitanje dece je toliko kompleksan proces i ima bezbroj zanimljivih temakoje se mogu procesljati.

E sad, tvoje konkretno pitanje:

Da li da ga ucis da im se suprostavi?

Odgovor - Naravno, ali obrati paznju na to KAKO. Ovo gore sto sam ti odkucala je sastavni deo mog odgovora. Mnogo je bitniji nacin na koji se ti i suprug vladate prema drugim ljudima nego ono sto ces mu (Teodoru) sada u ovom uzrastu reci. Nemoj ga uciti da se pobije, trazi inteligentnije nacine da mu ojacavas samopouzdanje. Da bude dovoljno hrabar da kaze - To sto radis nije lepo. Boli me. Mada, na njegovom uzrastu je takav odgovor pomalo iluzoran. Samopouzdanje se gradi godinama i to u porodici i kroz porodicu

Kolika su ta deca sto ga stipaju? Ako su mala kao i on, nemoj prema njima da pokazujes ljutnju vec prvo umiri svoje dete, a zatim hrabro i dobronamerno,strpljivo i sigurno u svoj stav, pravo kod roditelja te dece. Skreni im paznju na to sto se desava.

Mozete kod kuce da razgovarate o tome sta se desilo da dete ne bi u sebi negovao strah. Kazes mu, pred suprugom: Ispricaj tati sa kim si se danas igrao? Kako ste se igrali? Sta je taj decak uradio. Da li je lepo da to uradi? Nemoj da ga pitas o tome da li je plakao da se ne bi osetio lose.

Kod kuce se potrudi da se on oseca voljeno, vredno, ponosno, hrabro... Podstici mu radoznalost.

Neka ga tata ponekad izvede usetnju ili na decje/sportsko igrlaiste, da on vidi kako tata baca na kos ili kako tata razgovara sa drugim ljudima...

Mali je jos te nema potrebe da panicis.

Reci mi sledece: Da li se on lako rasplace? Da li se lako zacrveni? Da li se lako preznoji? Da li je plasljivo i uznemireno ili mirno (u smislu smireno) dete? Da li voli da se druzi sa drugom decom? Da li rado prilazi deci i ljudima uopste? Kakav mu je apetit? Kako reaguje na zabranu - mozes li lako da ga smiris ili je agonija dok ne prestane da se dernja i buni?

Koliko cesto je izlozen agresivnosti druge dece? Da li bas uvek odreaguje onako kako si opisala?

Pokusavam da ga upoznam...

[ChiMama 12]

Bojana svaka ti cast!Hvala ti mnogo mnogo mnogo...! Mogla bi ti polako ove savete na naplacijes...

Odakle da krenem.... Pa,ovako...

Sto se nas dvoje(tj.tate i mame) tice,mislim da smo samopouzadni,zadovoljni sa sobom(u granicama,naravno),ja jos planiram da se razvijam(planiram i neke kurseve,a redovan sam clan biblioteke,...),sto se tice optimizma-ja sam bas bas optizmisticna,nasmejana stalno,onako vedre prirode.Pokazuljemo mu ljubav stalno,svaki slobodan minut provodimo zajedno(radimo oboje,pre podne ga cuvaju bake),u zadnje vreme i kuvamo zajedno,puno ga mazimo,i mogu sigurno reci da on zna da je voljen-po njegovom ponasanju,zna da ispolji svoju ljubav,privije se uz nas,kaze nam "voli ga","zagrli ga",mazi nas po kosi... Sad,koliko sam snazna...pa mislim da sam dovoljno snazna,volim ulogu majke,i trudim se da budem najbolja sto mogu biti u ovoj najlepsoj ulozi.Ne zovem ga omalovazavajucim imenima,zovem ga andjelcicu,mazo,... znaci samo pozitivno.I zaista imam strpljenja da mu sve lepo objasnim-zasto to tako treba ili ne treba itd.,ali i nije tesko jer je dobrica u smislu da je poslusan(dobro ne bas uvek,ali u vecini slucajeva),obicno mu je dovoljno 1-2x ispricati i to je dovoljno.Mi se kuci ne svadjamo,skoro nikad(pa cak i kad bih ja htela ,mm je takav anti-svadjalica po prirodi,ali bih mogla reci i da sam ja dominantnija.Konfliktne situacije...mislim da to dosad nije ni video,amm sve resava smireno,promisljeno.Prezasticavanje dece-mislim da ni to ne radimo(a bake naravno preteruju u tome),znaci kad padne-ustani,proci ce,pazi vise drugi put,ako bas bas place poljubimo i potrljamo da brze prodje,ali inace bas je placljiv-cim se malo udari on se rasplace(mislim da je to bas zbog babinih preterivanja,pratili su ga u korak uvek,cim padne oni naprave scenu oko toga,ali u zadnje vreme ranije izlazim sa posla tj.vise vremena provodi samnom nego sa bakama i tako sve manje i manje "drami",posto ni ja ne pravim frku,vec ga utesim i idemo dalje).ranije kad je imao neki sukob sa decom i rasplakao se ja samga utesila i govorila kako ga nece ponovo dirati,da nije bilo namerno i sl.,a sada mu kazem upravo ono sto si napisala-da mu\joj kaze da je ne udara\stipa\...,i da vice no-no!.Sad to pali koliko toliko.A u zadnjih nedelju dana kad nam dodje drugar koji ga maltretira na svakom koraku(a njegova mama opusteno,nemoj ga dirati i to je to,a on bas na svakakve nacine pokusava da ga "dira",udari po glavu,stipa po butini,"pregazi"ga sa kosilicom igrackom preko noge,itd,bas na svakom koraku,dete je zlo da ne kazem) i kad vidi da se dete priblizava sa nekom takvom namerom on se prodere na sav glas toliko da se ovaj drugi uplasi i stane,a Teodor to vreme iskoristi i pobegne kod mene. I to je nesto,mislim ja,ali ne bih da ostane tako.deca koja ga maltretiraju su 1god.max 2.starija od njega,inace.Sa decom iztog uzrasta nema nikakvih problema,i ako ih ima tipa on hoce istiu igracku ja ih pustim da to resavaju sami,jer mislim da nije zdravo stalno mesati se u "decija posla",neka se sami nauce izboriti za svoje-ato je bas moguce nauciti sa decom iztog uzrasta.Sta jos... Nije mu sve dopusteno,zna sta sme i sta ne i tome se pridrzava,a gledam da ta ogranicenja glase za ono sto je opasno po njemu,i naravno neka osnovna ponasanja u drustvu,da ne vice,da ne cacka sve kad smo u gostima(ali u radnji mu dopustim,svako je dete radoznalo,on pogleda i lepo vrati na mesto,zaista je dobrica moj mali,nikad ne pravi scene da se baca ili slicno,a zna da moze staviti jednu stvar za sebe u korpu a na njemu je da izabere dali ce biti cokoladica,lizalica...).Gledam da ga sto vise nosim u drustvo,redovno odlazimo i na igraliste,i imamo krug drugara sa kojima se cesto vidjamo(a mama se trudi da upozna jos vise majki sa decom ),na igralistu se takodje lepo ponasa-saceka svoj red za ljuljasku,na toboganu se ne gura,... Jao,roman sam napisala ovde...

Jos "samo" odgovori na pitanja...

Dosta lako se rasplace-osim onoga sto sam vec gore navela moram dodati da je dosta plasljiv.Npr.plasio se obavljanja velike nuzde na nosi jer se plasio proizvoda(to je prestalo,pricpm,cak sam mu dala da dodirne da se bolje upozna sa kakom kako se ne bi plasio,i uspelo je),zatim plasi se nekih ljudi(nekad poznatih nekad nepoznatih) treba mu neko vreme da se spriljatelji,od dosta stvari\zivotinja koja su mu nova,i domah govori "nece te dirati" ali nam dodje u narucje da ga zastritimo.Ja mu tad pricam o tome,npr.kakoga pradeda voli,nece ga povrediti,on je dosao da se igraju,... ili ne,pas laje ali samo zato sto oni tako pricaju,i necete dirati,... Ne preznoji se lako i ne crveni-nikad to nisam primetila zapravo.Mirno je dete,bobro raspolozeno,nasmejano i jako radoznalo.Vec jedno 2meseca traje faza sta je ovo?\sta sad radis?\koje je boje?\koliko?\... Voli da se druzi sa decom,ali nekad mi se cini da unapred odredi ko ce mu se dopasti,skim ce se druziti,jos i pre nego sto to dete/covek pridje.Sa takvima koji mu se "od pocetka" ne dopadaju se teze spriljateji,a sa nekima kao da se zna 100godina. Apetit mu je ok,zapravo voli da jede,ima 13.5kg buckoli nas mali.Sad kako je leto,toplo malo manje jede,ali me ne zabrinjava posto ni nama odraslima apetit nije uvek isti,nekad jedemo manje,nekad vise.Bitno mi je da jede raznovrsno,voli i porvce i voce. Zabrane-obicno mogu lako da ga smirim,objasnim mu kako i zasto to ne sme raditi,uvek prestane sa radnjom,jedino je nemoguc kad se radi o flasici sa cajem(od kad sam prestala da ga dojim to mu je kao bensedin,njegova uteha) ali i na kraju se i oko toga dogovorimo.

Uf,mislim da sam sve moguce napisala... Ali ako sam nesto izostavila ti me podseti...

Hvala ti puuuuuno!

PS:Cekamo seku u oktobru nam stize,redovno pricamo i o njoj,mazi mi stomak,ako otkrijem on pokrije cebetom da se seka ne prehladi,pricamo sta cemo raditi sa njom(pa jos on samostalno doda ono svoje-ljuljacemo je na ljuljasci,cesljacemo je,ici cemo u setnju)... Teodor je jaaako mamin sin,vezan je za mene dosta,npr.kad se probudimo ujutru i zna da idem na posao prva mu je "mama nikuda!",a meni se naravno srce cepa... Zato sto vise pokusavam da ga pripremim za "deljenje mame" sa sekom,ako imas zeki savet i za to...

[dida 0]

strasno je reci ali sam se jako obradovala temi ...naime mm i ja smo ovih dana hteli da potrazimo decijeg psihologa jer imamo veliki problem koji moramo hitno da resimo...

imam cerkicu od dve godine koju je od 6-og meseca odgajala baba,mm i ja radimo...baba joj je sve dozvoljavala i bukvalno nije postojalo nesto sto je zabranjeno ,na svaki njeni kmek sve se daje...bilo sta da mm i ja kazemo u vezi vaspitanja deteta to se nepostuje a silom prilika smo prisiljeni da zivimo sa njom...ona se detetu u potpunosti nametnula...

sada sam napokon na trudnickom,za dva meseca cekamo jos jednu seku,i shvatila sam da mi je dete jedno od one uzasno razmazene i agresivne dece...ja pokusavam da zabranim a ona me udara,stipa grize,ma opsti horor...totalno sam je zbunila time sto nesto nesme...ne znam kako i da li da je kaznim,sta da uradim?

za koji dan se napokon selimo( )a ja ne znam sta da radim...kako da sto lakse ona prevazidje odvajanje od babe,kako sto bezbolnije da otklonim agresivnost?

jos nesto,baba ne razgovara sa nama ,hoce sa detetom ali sa nama ni rec,tako da zbog ponosa sigurno nece dolaziti,kako to da objasnim detetu..

molim za pomoc...

pozdrav svim mamama i njihovim andjelima

[ChiMama 12]

Joj Dida,mogu misliti situaciju,jer (mada nije da bas sve dopustaju ali mnogo vise nego mi,pogotovo sto se tice slatkisa,uzimanja tudjih stvari,sve donese kuci) i naseg sina pre podne cuvaju bake.Jedne nedelje moja mama,a druge svekrva.Naravno,ja sa svojom mamom ako treba i posvadjam se ali isteram svoje,ali sa sveki je tesko.Dogovorimo se oko svega i sa jednom i sa drugom i onda od deteta saznajemo koliko se toga drze ,thanks good pa mali puno prica... Zato mi (nadam se,prvi smo ispod crte u vrticu ali su nam najavili odlazak nekih iznad crte za primanje) krecemo uvrtic os septembra...

Ne znam da ti dam savet,nas je dobrica,samo ti zelim puno snage i strpljenja sa njom,moras biti cvrsta da bi ispravila bakine greske... Mozda joj pokusaj objasniti da je to do sad tako bilo,da sa bakom sme tako da se ponasa ali sa vama ne... A za baku nemam reci,pa valjda ce progutati ponos...

[ChiMama 12]

PS @Dida: Kad ti je termin? Meni je 23.oktobar...

[dida 0]

meni je 9 oktobar...uzasnuta sam uopste ne znam sta sa njom da radim jos kada pomislim jos malo pa jos jedna stvarno mala mala beba...haos...strpljenje je jedino sto mi ostaje...pozdrav

[mama Bojana 19]

Chi mama, po ovome sto si napisala o Teodoru, rekla bih da on ima srecu sa roditeljima a da vi imate srecu sa sinom. Po temperamentu, rekla bih da je povukao na oca. Divna je stvar sto si ti takva kakva si - snazna i optimisticna, voljna da se razvijas...

Strah koji se kod njega javlja je umerenog intenzitata, sigurna sam da nece biti od onih smotanih i zatvorenih osoba koje ne znaju da se suprostave. Zbog temperamenta, verovatno je da ce biti oprezan u sklapanju prijateljstava ali se nikako nece svrstavati u grupu smotane i preplasene dece.

Tvoji vaspitni postupci su odlicni, a ti si odlican primer ponasanja prema ljudima i stava prema sebi i sopstvenij vrednosti.

Preterujes sto se tice tvog straha da ce biti "seka persa" - njegova reakcija je sasvim primerena uzrastu. Rekla si mi da su ta deca godinu starij aod njega - to je na njihovom uzrastu mnoooogo velika razlika.

Teodor nema povisenu predispoziciju za razvijanje strahova (ima stabilan nervi sistem) te stoga samo od vaseg postupanja zavisi da li ce se lepo socijalizovati/ Iskreno navijam da predjete crtu i krenete u vrtic. Najbolji nacin da se strah prevazidje je ici u pravcu u kome on raste...

Ako je taj decak isuvise agresivan, jednostavno uskrati druzenje sa njim... |zasada lepo postupate kao roditelji.

Sto se tice odnosa prema mljadjoj sestri - razlika nije kriticna. Mnogo burnije reaguju deca koja imaju 4-5 godina od male dece kao sto je Teodor. Ovo sto cu ti reci su ti starije zene vec sogutno rekle - Teodor vec razume a beba nece znati nista, zato iskoristi svaki momenat da posvetis njemu.Presvuces bebu u nahranis je pa pomazis Tea. Ukljuciuj ga u brigu o sestri - da ti doda sampon kad je kupas, Pavlovicevu mast... Ilisamo da je pomirise kad zavrsite... Bitno je da razvijate osecaj zajednistva.

Malo sam zbrda zdola ali bas sam kratka sa vremenom ovih dana.

Ako ti ikad bilo sta zatreba, tu sam....

Teo je divno dete... Ne gresis u vaspitavanju. Usput - nikad nemoj zapostaviti sebe - budi dobar primer. (vidim da jesi, sli moram da naglasim jer to smatram jako bitnim)

Pozzz

[mama Bojana 19]

Dida,

malo detaljnije cu ti otkucati o postupanju sa samovoljnom decom sutra-prekositra, sad sam svratila na brzinu. Znam kakvu glavobolju mozete da imate sa cerom koja pokusava da uvek nametne svoju volju i ne tolerise niikakve zabrane.

Nsglasavam: VI VASPITAVATE NJU, NE VASPITAVA ONA VAS. Ne dozvolite da vas besom ucenjuje. naravno da je moguce da izadjete na kraj sa takvim ponasanjem, don't wory.

Posto slika govori vise od hiljadu reci, pogledaj ovaj snimak:

Pozdrav

[ChiMama 12]

Bojana najlepse ti hvala na tako lepom i dugom odgovoru!

Necu se brinuti vise,u pravu si,a sa malim gnjavatorima cemo jedno vreme manje da se druzimo-cim vidim da je naucio reci ne ili suprostaviti im se mozemo da ih vidjamo svaki dan...

I po mom vidjenju je vise povukao na tatu,njih dvoje su dosta mirni(zato ce Ana verovatno biti mamina mala "trouble-maker",vec mi daje znake toga iz stomaka ).Danas smo inace imali jako puno gostiju,puno dece,i primetila sam da se mnogo lepse slaze sa decom svog uzrasta,daje im svoje igracke,pocinje socializacija,prica sa njima(iliti prica im posto ostala deca jos ne pricaju toliko,e nesto je i na mene povukao ).Bio nam je i jedan 3godisnjak koji je takodje miran po prirodi i sa njim su se takodje lepo razigrali... Tako da,nema sta drugo,ucim ga da kaze nemoj da me diras,to nije lepo,mislim da cemo uspeti... I ja se nadam za onu crtu u vrticu,ali bez veza neznam bas da li da se toliko uzivljavam u to...

Hvala ti puno jos jednom,i zapamtila sam onu zadnju recenicu(i ja smatram da je bitno)...

Pozdrav!

[ChiMama 12]

PS @mama Bojana:Svidja mi se tvoja slika! :lol:

[dida 0]

puno ti hvala...kada stignes ti mi pojasni sta mi je ciniti...

imam osecaj da bi mi bilo lakse da izadjem na kraj sa detetom kao sto je ova mala sa youtube,nego sa mojom koja me udara...prosto se zapitama da li radim pogresno,da li treba da je kaznim umesto sto pokusavam da joj objasnim da me to boli i da to deca koja se lepo ponasaju ne rade...

ocekujem tvoje savete...

pozdrav..

[mama Bojana 19]

Drage moje,nije me bilo nekoliko dana i dugujem par bitnih odgovora o vaspitavanju dece.

Za didu i sve mame koje imaju vaspitne dileme....

Kad je dete suvise neposlisno i samovoljno postavlja se nekoliko pitanja:

- Autoritet roditelja

- Disciplina deteta

- Razvijanje blage narvi nasuprot agresivnosti (kako da nam dete ne postane agresivno)

- Kako baki i deki stavitti do znanja gde je granica do koje smeju da se upliću

- Kako razgovarati i da li je uopšte moguće razgovarati sa detetom

- Da li i kako kažnjavati dete

- Kako da postupam sa detetovom samovoljom (kad dete voli da komanduje i da sve bude po njegovom/njenom)

- Kako da ukrotim pobesnelo dete

AUTORITET RODITELJA

Neki roditelji cak i tihim glasom mogu da „vladaju“ svojom decom. To su retki retki srecnici sa urođenim autoritetom. Mi ostali se dovijamo. Ono što je bitno – AUTORITET MOŽE I MORA DA SE NAUČI. Kod vaspitanja dece, autoritet roditelja se svaki dan nanovo i nanovo isprobava i dokazuje. Izgrađuje se od rođenja detata. Nije toliko bitno da dete razume već da jednostavno prihvati roditeljski autoritet jer je to odraz detetovog poveranjau roditelje. Tokom odrastanja, autoritet se u svakoj fazi razvoja stalno stavlja na probe. Na nama je da budemo dovoljno mudri.

Saveti:

- NIKAD ne preti kaznom ili posledicom koju ne možeš ili ne želiš da sprovedeš (detet će vremenom shvatiti da lupaš gluposti i da tvoje pretnjenemaju veze sa životom – sledi da neće imati poverenjeu tvoj autoritet)

- Nemoj da kažnjavaš već učini da dete oseti posledice svog postupka na svojoj koži. Pr. Ako nekome namerno slomi igračku moraće da pokloni neku svoju za uzvrat. (u ovoj situaci je sasvimpogresno uskratiti TV ili staviti zabranu igranja sa decom jer to je kayna koja nema veze sa učinjenim delom)

- Nikada ne uskraćuj svoju ljubav čak i kad si primorana da primenjuješ teške posledice. Najkasnije uveče istog dana treba porazgovarati sa detetom o tome šta se desilo tog dana – gde je pogrešilo i zašto je kažnjeno, mada ja mislim da ne treba čekati duže od sat-dva za taj razgovor. Psle toga ide mir-mir-mir, detetovo izvinjenje i grljenje i ljubljenje sa mamom. Detetu je bitno da zna da posledice njegovog ponašanja ne utiču na maminu ljubav prema njojj/njemu.

- Nikada ne povlači svoju kaznu/posledicu samo zato što dete plače i moli da to uradiš. Bitno je da posledica bude primerena grešci a ne neka preterana kazna. Uvek dobro odmeris kaznu. Bolje je uzeti i par minuta za razmišljanje nego dovoditi u pitanje svoj autoritet time što se izrekne prestroga kazna pa se posle povlači njeno dejstvo bez ikakvog razgovora sa detetom. Uvek je bolje da dete pitamo da li razume sta je pogresilo i zasto sada trpi posledice.

- Svako naređenje i svaku kaznu prvo dva puta odmerite pa tek onda izreknite jer kroz naređenja i kazne roditelji ulažu svoj autoritet.

- O pravilima: promeni pravilo ili ga se i sama pridržavaj. Samo tako detetu bva očigledno da je mamin/tatin autoritet osnovan.

Zanesoh se... Postavicu i par postova o disciplini i ostalim pitanjima koje sam gore pobrojala

[mama Bojana 19]

DISCIPLINA DETETA

Jedno vreme je u vaspitanju dece bilo moderno ne biti strog vec liberalan roditelj. Doslo je do greske u koracima – naime disciplina dece koja se zasniva na strahopostovanju, na strahu, svakako jeste nepozeljna, ali ne po cenu odsustva ikakve discipline. Roditelji su izbegavajuci da uvode disciplinu i red pomocu metoda zastrasivanja i nametanja sopstvene neprikosnovene volje sasvim ispustili dizgine, jer nisu imali jasnu predstavu sta da rade umesto vikanja i primene sile.

Ono sto treba zapamtiti je da je detetu potrebo sledece: STRUKTURA, DOSLEDNOST, DISCIPLINA.

Struktura - Ne moze se kod deteta izgraditi stabilna licnost (i licnost je struktura) ukoliko ono nema jasna pravila i procedure, tj. strukturu, u svom okruzenju. Da bi dete bilo smireno mora da ima nekoliko jasnih pravila koja se primenjuju svakodnevno. Mislim konkretno na rutine tipa vreme ustajanja, pranje zuba, pranje ruku, vreme za dorucak rucak i veceru, ponasnje za stolom (ja npr. zato obozavam stolicu za hranjenje deteta – u njoj dete ne treba da radi nista drugo osim da jede – kad se stavi u stolicu zna se sta sledi.), kada se izlazi, crtani u pola osam, spremanje za spavanje u tacno odredjeno vreme, pranje zuba pred spavanje... Kad je nesto rutina, onda dete i ne postavlja pitanje zasto nesto mora da uradi kad dodje vreme. Jednostavno uradi. Ove pravila (ganice) moraju da budu jasna, jednostavna i neprikosnovena.

Doslednost – pravila koja su gore pomenuta primenjuju se svaki dan, u svakoj prilici, vaze za svako dete, ne menjaju se proizvoljno. Bitno je napomenuti da je ponekad, ali samo ponekad, dobro popustiti pred detetovim predlozima kojima bi se prekrsila pravila, a u cilju toga da se ojaca detetovo samopouzdanje. Narocito je vazno da ovo radimo kad dete argumentuje svoje zahteve – to sto popustimo pred dettovim zahtevom je nagrada detetu sto razmislja Obavezbo stavimo do znjanja detetu da smo svesni krsenja pravila (ovaj put mozes, ...) Dosldnost se ne odnosi samo na stalnu primenu pravila. Odnosi se i na ponasanje roditelja. Autoritet roditelja se zasniva na njegovoj/njenoj doslednosti: obecanje je obecanje, pretnja je pratnja. Kad kazem da cu setati dete – to mora da bude nesto sto zaista nameravam da uradim, a ne puka laz kojom pokusavam da je smirim. U suprotnom, prestace da mi veruje. Ako kazem da cu je poslati u sobu za kaznu – i tu posledicu moram da primenim inace ce moje reci detetu biti nesto kao „trla baba lan“...

Disciplina – ako je postignuta na silu i zastrasivanjem, onda to i nije disciplnina. Izgradjuje se od ranog detinjstva ponavljanjem odredjenih radnji vezanih za detetovu svakodnevnicu. Jasna struktura (svakodnevne rutine, mali proj odabranih pravila kaja dete moze da shvati i prihvati) i doslednost u njihovoj primeni, jesu siguran put do tako prizeljkivane discipline. Naravno, disciplina nije samo primena rutiniziranih formi ponasanja, (pa sa njima se pokrije samo sat dva dnevno jer ih ima samo nenkoliko), ali se ona oslanja na te rutinizirane forme. Bitno je da postoji kod deteta i svest o tome da za svako nepostovanje pravila (granica koje postavljaju roditelji) sledi neka posledica. Da bi postovalo granice dete mora da ima poverenje u roditeljski autoritet – kako se gradi komentarisali smo vec. Osim toga, mora da zna da postoje i izvesne posledice za nepostovanje pravila.

Jos nesto - roditelj je primer. Ako hocu da dete sedi mirno za stolom kad jede onda i ja moram da jedem za stolom a ne s nogu, ako necu da dete jede slatkise pre obroka ona ni ja ne smem da ih jedem, ako hocu da se dete javlja komsijama onda i ja to moram da radim, ako hocu da mi dete ne upada u rec dok govorim onda i ja moram njega da saslusam kad prica... Ima mnogo primera.

Rezime

- Vaspitanje je zilav posao. Deci je potrebno pruziti isto obnjasnjenje i po sto puta ponekad dok ne prihvate ppravilo. Za to treba zivaca. Roditelj ne sme odmah da se preda ili da poseze za strozim posledicama od primerenih i dogovorenih. Potrebno je primenjivati i pravilo i posledicu za krsenje svaki dan, danas, sutra, prekosutra... Koliko god je potrebno. Vaspitanje se bazira na stpljenju i tvrdoglavosti roditelja.

- O pravilima ne diskutujte sa decom dok ste besni. Dozvolite deci da postavljaju pitanja o pravilima i postavljenim grnicama i objasnjavajte ih strpljivo. Odgovor tipa „Zato so ja tako kazem „ je los. Detetu to znaci: „potrebno je da budem jaci i veci pa ce biti po mome“. Samo objasnite posledicu i sprovedite je.

- Vec sam vise puta rekla – ako ne mozete,necete da sprovedete posledicu kojom pretite – onda je i ne pominjite. Nista niste ucinili ako dete vasu pretnju ne shvata ozbiljno.

- Ako odredjeni problem u ponasanju deteta postoji duye vreme – potrebno je menjati pravila. Uvek o tome treba razgovarati sa partnerom. Izgradjivanje discipline se ticce oba roditelja.

- Vec od 3-4 god. i dete moze daucestvuje u definisanju pravila. Zjedno svi za sto i sastavljaju se „porodicna pravila igre“ koja vaze za sve. Ukljucivanjem deta u proces postize se mnogo mnogo mnogo. Raste mu samopouzdabnje, preuzima odgovornost za postavljena pravila, srecno je sto se oseca ukljucenim ravnopravnim delom porodice...

Upamtite:" Za nekoga je vapsitanje manuelni a za nekoga intelektualni proces. Svako koristi ono cime raspolaze."

[Чупава 8]

To sto imitira tatu i "puca" dalljinskim nije strasno. Kako to mislis "muci batu"? Da li ga stipa, grizka, udara bez razloga a sa ciljem da ga rasplace, ili samo reaguje na pojedine situacije, tipa kad mu bratic uzme neku igracku pa ga udari i sl. ???

Ja zaboravi da ti odg.. E ovako ,on poneki put dodje iz cista mira opali bai samar ili ga gura dok ne padne . i dok ne pocne da place.. A naravno udara ga ili po svaku cenu hoce da mu uzme igracku iako nije bila kod njega u ruke... A kamoli da mu bata uzme igracku ,pa tad vristi.. Idemo u park.,sa decom se super slaze,mada ponekad hoce i njih da udari , najsmesnijji je kad hoce da ih poljubi.. ja se kidam od smeha... Hoce i nas ponekad da udari iz cista mira...