Jeste li roditelj kakav ste sebi obećali da ćete biti?

[Kristal 3287]

Nee, nikako nisam roditelj kakva sam mislila da cu biti!!! Ali dobro je da stalno mislim o mogucim greskama, vazno je truditi se zar ne? Kako imati vise strpljenja?

Daaa, Gago, upravo tako !

[secer 154]

Nikad sebi nisam obećavala kakv ću roditelj biti, više sam zamišljala kako ću izgledati u toj ulozi. Mogu da kažem da je sve ono što sam zamišljala i očekivala palo u vodu. Takvu situaciju pripisujem svom nepoznavanju odojčeta, a kasnije i malog deteta, odnosno tome da sam imala mnogo predrasuda i mislila da je ta uloga mnogo lakša nego što ona zaista jeste.

U svakom slučaju, trudim se da detetu pružim maksimalnu emotivnu potporu, da ga ne gušim preteranim ambicijama i da ga pustim da se razvija prirodnim tempom. Krajnje su mi smešne mame kojima je stalo da od svog deteta naprave cirkusku atrakciju u smislu kako sve zna i sve ume.

ista prica!!!

[Micilici 23]

Ne znam jel to normalno ili ne, ali ja nikada nisam stala da razmisljam, sanjarim ili mastam o roditeljstvu ili recimo udaji, svadbi- svemu onome o cemu devojcice obicno mastaju... Ja ni u trudnoci nisam postavljala sebi pitanja sta ce biti i kako ce biti... Dal je ludost, sigurnost u sebe ili neka intuicija, nekako nije bilo potrebe u glavi za tim pitanjem.. Nisam ni za mm-a razmisljala, jednostavno ko da sam znala...

Meni je to sve i dalje cudno- dal je moguce da sam tolika ladovina u kombinaciji sa samouverenoscu za te stvari a kad su drugi neki reoni u pitanju onda skroz suprotna prica...

E to da sam obecavala sebi bilo sta- nisam... Jednostavno kako dani prolaze ja uvidjam greske i donosim nove odluke na osnovu starih kkoje su bili ili nisu ispravne... Volela bih da sam u startu bila organizovanija, da nisam propustila neke trenutke i poranila sa nekim odlukama pa ih kasnije promenila. Sad sa ovim iskustvom znacu bolje gde i kad sledeci put da trazim odgovore, ili mi se to samo cini

[Kristal 3287]

Micilici dušo, ako je prethodni post bio neki komentar na moj, onda si promašila temu, draga. Nisam ja sanjarila o onome o čemu devojčice sanjare (kakva bljuvotina!!!), već sam razmišljala o budućnosti, kao sav normalan svet.

[Micilici 23]

Kristal draga, nema potrebe za takvim komentarom jer da sam ja htela o tvom postu citirala bih ga, ko sto i inace radim Ne znam zasto je to tebe dotaklo jer da nisi pomenula ja se bih vratila da procitam sta si ti pre mene pisala

Ovako pored jos sijaset na temi i cinjenice da nazalost ne pamtim sve postove na forumu ne vidim da mi treba razlog da iznesem svoje misljenje u vezi "sanjarenja i mastanja", nadovezem se na diskusiju ili dodam svoje zapazanje bilo da je iz ove ili neke druge diskusije poteklo...

Moja poenta ovde je da ima razlicitih karaktera, raznih ljudi, posebno kada smo mi zene i nasa cud u pitanju. Ipak smo mi od malena vaspitavane da cemo jednog dana biti majke pa su neke pre, a neke kasnije pocela da se uzivljavaju u ulogu. Zato nije tesko zamisliti da su neke oduvek sanjale o deci i u glavi imale viziju kako ce to izgledati. I to je meni ok. Ali sa druge strane ne znaci da smo sve takve i normalno je da ce biti i suprotnih misljenja o ispravnosti preteranog uzivljavanja u ulogu do momenta kada se sebi nesto i "obeca" (jaka rec priznacete).

Ja ne znam kako ko funkcionise i kako kome vise pase- da planira ili ne, ali znam da se licno nikad nisam trudila da buducnost u tancine zacrtam, malo sam "lupala glavom" sta bi bilo kad bi bilo i jednostavno sam osoba koja se nosi sa sadasnjoscu a nema vremena da buducnost "docekuje". Odluke uvek donosim u hodu i to narocito od kad je jedan novi zivot usao u moj.

Ne smatram da je neispravno da neko planira, daleko od toga, ali je po meni od "planirana" i "obecanja" puno bolje sto vise se informisati, sakupljati svoja i tudja iskustva i znanje nego "zacrtati" pa kad se izjalovi onda se razocarati.

A na temu braka i sanjarenja o vencanju, vencanici, princu na belom konju-iz mog iskustva to itekako ima veze za planiranjem roditeljstva! Obzirom da sam vikend provela na devojackom vikendu sa curama koje sve ovo sto sam napisala imaju u malom prstu znam kako mozak nekih "devojcica" funkcionise. Posto jos nisam procitala ovde post o tome da neko i pre nego se crkvena zvona oglase planira gde ce se i u koji deo zemlje preseliti zbog dobrih skola, kad ce se zatrudneti da bi dete bilo u ovoj ili onoj akademskoj godini bila sam malo zatecena da upoznam cure koje sve to imaju do tancina uprogramirano! Neke cak i ne znaju dal ce se za sadasnje partnere udati, ali definitivno imaju viziju porodice. E to je to "obecavanje" koje treba paziti pre nego ga sebi damo da ne bi zavrsile kao jako isfrustrirane osobe kad nesto ne krene po planovima

[Kristal 3287]

Ok, Micilici, izvini .

[Legenda 77]

Ni blizu....

[secer 154]

Ni blizu....

pa cemu taj tuzni izraz???:)nismo mi savrsena bica, niti savrseni roditelji, takvih nema....ali lepo je sto priznajes.....tj sto svoje greske vec uvidjas

[Legenda 77]

Ma ja prosto obozavam decu, pre trudnoce kad god setam sa mm ili bilo s kim, cim vidim dete, ja ga uzimam (bez obzira da li ga znam), ni jedno me dete nije odbilo. A ''othranila'' sam tudje dece, ne zna im se broj. Ali, izgleda da sam ja zamisljala da ce moje dete uvek biti zdravo, veselo, i spremno za igru .

Salu na stranu. Nisam ocekivala da cu biti ovoliki panicar, on kihne a ja dva dana ne jedem. Mislim da sam mogla biti pozitivnija u pocetku, sada vec nadolazim.

Nekada sam nervozna i izmorena, pa uvece ne uspem da prosetam s njim, a bude mi zao, jer zima dolazi... Tako da mislim da je on osecao moju nervozu i zabrinutost, nije plakao, ali eto, mislim. Za sada je mali, da bih o nekom vaspitanju pisala

[secer 154]

Ma ja prosto obozavam decu, pre trudnoce kad god setam sa mm ili bilo s kim, cim vidim dete, ja ga uzimam (bez obzira da li ga znam), ni jedno me dete nije odbilo. A ''othranila'' sam tudje dece, ne zna im se broj. Ali, izgleda da sam ja zamisljala da ce moje dete uvek biti zdravo, veselo, i spremno za igru .

Salu na stranu. Nisam ocekivala da cu biti ovoliki panicar, on kihne a ja dva dana ne jedem. Mislim da sam mogla biti pozitivnija u pocetku, sada vec nadolazim.

Nekada sam nervozna i izmorena, pa uvece ne uspem da prosetam s njim, a bude mi zao, jer zima dolazi... Tako da mislim da je on osecao moju nervozu i zabrinutost, nije plakao, ali eto, mislim. Za sada je mali, da bih o nekom vaspitanju pisala

pa to je normalno i svi se tako osecamo...narocito za to izlazenje....ali kao sto rekoh i mi smo ziva bica...ne mozes uvek biti masina

[Ivana :)]

mislim da jesam.. za sad je tako, tek smo na pocetku..

roditelj tek sa odraslom decom moze da sudi da li je roditelj kakav je sebi obecao da ce biti.. mozemo da se trudimo i da ne krsimo svoje principe, da ne idemo linijom kraceg otpora, i uspeh mora biti tu..

treba li da napominjem da svakodnevno deci trebamo pruzati ljubav i bezuslovnu podrsku!!!

[Ivančica 939]

Ništa sebi nisam obećala po ovom pitanju. mislim da je rano da pričam i sebi bilo šta obećavam.

Mogu samo da težim tome da budemo mm i ja što bolji roditelji, da dete pravilno usmeravamo koliko god možemo.

Svaki roditelj svom detetu želi da pruži sve, i mngo toga što ni sami nismo imali, ali ne treba da izgubimo svest o tome - dokle bi tako dveli dete kad poraste i koje su granice.

Granice prvo treba postaviti sebi i ponavljam - dati sve od sebe da se dete pravilno usmerava od "malih nogu".