Jeste li roditelj kakav ste sebi obećali da ćete biti?

odgovora

Objavljeno

Vaša omiljena odgojna izreka je:

a) Batina je iz raja izašla - pa je zato najprimjerenija vašem anđelu.

B)
Daš mu jedan prst, a on hoće cijelu ruku – pa budući da ne želite da vam dijete postane ljudožder, pazite da mu ništa ne dajete.

c) Tko se hvali, taj se kvari - pa ga, jasno, ne hvalite.

  1. Vaše se dijete boji nešto učiniti. Ohrabrite ga riječima:

a) Nemoj me sramotiti pred ljudima.

B)
Vidi kako ti se svi smiju!

c) Baš si pekmezast. Kad sam ja bio u tvojim godinama...

  1. Kad dijete plače, vi ćete:

a) Smjesta zatvoriti prozor (pa ne mora ga čuti cijelo susjedstvo!).

B)
Reći neuvjerljivo: "Sram te bilo, toliki dečko pa plače."

c) Zaprijetiti, uvjerljivo: "E, sad ću te izlemati pa ćeš bar onda imati razloga za plakanje!"

  1. Dijete je palo. Vi ćete:

a) Potrčati kao bez duše i – izvikati se jer ne gleda kud ide.

B)
Istući ga jer je poderalo hlače koje ste mu nedavno kupili (pa mora naučiti cijeniti tuđi rad i novac, zar ne?).

c) Samo ga prekoriti: "Kretenu jedan glupi, pa zar nisi u stanju ni hodati kao sva normalna djeca?!"

  1. Dijete je slučajno razbilo vazu. Vi ćete:

a) Odmah mu odbiti od džeparca (čist račun-duga ljubav).

B)
Uništiti neku njegovu omiljenu stvar (oko za oko, vaza za igračku).

c) Rezignirano ustvrditi kako je to normalno za nekog tko samo jurca ko muha bez glave.

d) Sljedeći ga put preventivno istući (jer se dijete tuče prije nego što ponese vrč na vodu, a ne kad ga razbije).

  1. Vaše se dijete jako bučno razigralo. Vi:

a) Blago ga opomenete - tako da ga podsjetite kao je jednom takva igra završila ("Hoćeš da te opet moram voditi u bolnicu?").

B)
Lijepo mu objašnjavate kako to izgleda nekom sa strane ("Zar baš moraš vrištati kao idiot?!").

c) Samo ga pitate je li svjestan kako takvo ponašanje ne priliči njegovim godinama ("Dokle misliš izigravati glupog balavca?").

  1. Dijete vam se povjerilo kako se nečega boji. Vi ćete:

a) Samouvjereno mu reći kako se nema čega bojati i završiti razgovor.

B)
Ukazati mu na pozitivan primjer iz susjedstva ("Kako se Vedran ne boji, a koliko je mlađi od tebe.").

c) Objasniti mu kako se boje samo kukavice, a da vi ne volite kukavice, i završite razgovor.

  1. Vaše je dijete učinilo nešto dobro. Vi ćete:

a) Praviti se kao da se nije dogodilo ništa važnoga (Bože moj, pa to ste i očekivali.).

B)
Kupiti mu najskuplji poklon što ga nađete u trgovini.

c) Pohvaliti ga s: "Dobro je ali..." i precizno mu nabrojati što sve nije dobro napravilo u proteklih sedam godina.

  1. Mislite kako je najbolje vrijeme da kritizirate dijete:

a) Kad ste u gostima.

B)
Kad mu dođu prijatelji.

c) Kad gleda svoju omiljenu seriju.

d) Kad vas iznervira netko drugi.

Rješenje testa:

Svi su odgovori netočni. Smišljeni su samo za zabavu, ali i za podsjećanje kako je teško svakodnevno biti dobrim roditeljem.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja sam sebi obecala da se na svoje dete necu "drati" nego cu joj govoriti bez povisenog tona! Oduvek su me uzasavale mame koje non-stop urlaju na svoju decu.

Do Leinog 12-13 meseca sam i mogla mirno da joj objasnim i pojasnim neke stvari.

A sada...ponekad mi se cini da sam gora od svih tih mama koje su me nervirale :(

Cini mi se da po ceo dan idem i vicem za njom,Lea,Lea,Lea,Lea ne diraj to zato sto...Lea ne penji se na ogradu zato sto...Lea ne kopaj kuci oko zato sto...Lea gledaj kad silazis niz stepenice zato sto...Lea ne hrani ribice OPET...

Tako da odgovor je NISAM RODITELJ KAKAV SAM SEBI OBECALA DA CU BITI :( :( :(

p.s.test-tekst je sjajan :lol: :lol: :lol:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Vaša omiljena odgojna izreka je:

a) Batina je iz raja izašla - pa je zato najprimjerenija vašem anđelu.

B)
Daš mu jedan prst, a on hoće cijelu ruku – pa budući da ne želite da vam dijete postane ljudožder, pazite da mu ništa ne dajete.

c) Tko se hvali, taj se kvari - pa ga, jasno, ne hvalite.

  1. Vaše se dijete boji nešto učiniti. Ohrabrite ga riječima:

a) Nemoj me sramotiti pred ljudima.

B)
Vidi kako ti se svi smiju!

c) Baš si pekmezast. Kad sam ja bio u tvojim godinama...

  1. Kad dijete plače, vi ćete:

a) Smjesta zatvoriti prozor (pa ne mora ga čuti cijelo susjedstvo!).

B)
Reći neuvjerljivo: "Sram te bilo, toliki dečko pa plače."

c) Zaprijetiti, uvjerljivo: "E, sad ću te izlemati pa ćeš bar onda imati razloga za plakanje!"

  1. Dijete je palo. Vi ćete:

a) Potrčati kao bez duše i – izvikati se jer ne gleda kud ide.

B)
Istući ga jer je poderalo hlače koje ste mu nedavno kupili (pa mora naučiti cijeniti tuđi rad i novac, zar ne?).

c) Samo ga prekoriti: "Kretenu jedan glupi, pa zar nisi u stanju ni hodati kao sva normalna djeca?!"

  1. Dijete je slučajno razbilo vazu. Vi ćete:

a) Odmah mu odbiti od džeparca (čist račun-duga ljubav).

B)
Uništiti neku njegovu omiljenu stvar (oko za oko, vaza za igračku).

c) Rezignirano ustvrditi kako je to normalno za nekog tko samo jurca ko muha bez glave.

d) Sljedeći ga put preventivno istući (jer se dijete tuče prije nego što ponese vrč na vodu, a ne kad ga razbije).

  1. Vaše se dijete jako bučno razigralo. Vi:

a) Blago ga opomenete - tako da ga podsjetite kao je jednom takva igra završila ("Hoćeš da te opet moram voditi u bolnicu?").

B)
Lijepo mu objašnjavate kako to izgleda nekom sa strane ("Zar baš moraš vrištati kao idiot?!").

c) Samo ga pitate je li svjestan kako takvo ponašanje ne priliči njegovim godinama ("Dokle misliš izigravati glupog balavca?").

  1. Dijete vam se povjerilo kako se nečega boji. Vi ćete:

a) Samouvjereno mu reći kako se nema čega bojati i završiti razgovor.

B)
Ukazati mu na pozitivan primjer iz susjedstva ("Kako se Vedran ne boji, a koliko je mlađi od tebe.").

c) Objasniti mu kako se boje samo kukavice, a da vi ne volite kukavice, i završite razgovor.

  1. Vaše je dijete učinilo nešto dobro. Vi ćete:

a) Praviti se kao da se nije dogodilo ništa važnoga (Bože moj, pa to ste i očekivali.).

B)
Kupiti mu najskuplji poklon što ga nađete u trgovini.

c) Pohvaliti ga s: "Dobro je ali..." i precizno mu nabrojati što sve nije dobro napravilo u proteklih sedam godina.

  1. Mislite kako je najbolje vrijeme da kritizirate dijete:

a) Kad ste u gostima.

B)
Kad mu dođu prijatelji.

c) Kad gleda svoju omiljenu seriju.

d) Kad vas iznervira netko drugi.

Rješenje testa:

Svi su odgovori netočni. Smišljeni su samo za zabavu, ali i za podsjećanje kako je teško svakodnevno biti dobrim roditeljem.

uf... ne znam, nisam sebi nista obecala ali sam strozija nego sto sam mislila da cu biti :angry:

Ali drago mi je sto nisam onakva kakve su mame koje su me oduvek nervirale.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Hmmm, uvek nam izgleda bolje ono sto nevidimo iza zatvorenih vrata...

Ja nisam savrsena mama, trudim se, ulazem sebe koliko god mogu, ali jos sam daleko od onoga sto bih zelela biti svojoj deci. Sve se nadam popravicu se sa godinama iskustva pa ce samo prvo dete izvuci najdeblji kraj iz moje nesigurnosti ili pocetnicke nadmenosti :unsure:

Istina je da znam i uvidjam gde gresim i da prihvatam problem i trudim se resiti ga, a samo prepoznavanje je vec dobar put ka resenju, zar ne? ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

uhvatim sebe ponekad da radim stvari koje su me nervirale kod drugih mama... ali u suštini se trudim da budem dobar roditelj, odnosno da budem onakva majka kako sam i planirala... uhvatim sebe ponekad da viknem na dete zbog neke sitnice i to samo zato što sam nervozna zbog drugih stvari... e to me malo nervira...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

mislila sam da cu biti mnogo mnogo strozija, ali nisam....zna se sta moze a sta ne, ali nista na silu......ne dobijaju se batine, toga se zgrozavam, pre sam da ga pustim da se baca i izvristi dok ga kuliram, nego da ga udarim.....

trudim se svim silama da budem dobar roditelj, ali je to jako tesko......daleko sam od savrsenstva, ali sto neko gore kaze sve se tesim da cu godinama postati bolja.....videcemo.....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Dnevne obaveze uzimaju svoj danak...posao, kuca, spremanje, pranje, peglanje i mnogo cega jos nam ne ostavljaju mnogo vremena za decu. Trudim se koliko mogu da im posvetim paznju, ali to nije dovoljno, nije onoliko koliko bih ja htela. Cesto sam i umorna, nervozna, znam da im poviknem, pa tek kad zaspu pomislim da nisam dobra majka, da oni nisu krivi za moj umor i nervozu. Onda ih dok spavaju poljubim, kazem im ono sto im nisam rekla preko dana, sina nekad i probudim da mu kazem da ih volim najvise na svetu...Tesko je u ovim vremenima biti roditelji kakvi bi zeleli biti...ili je mozda to samo meni tesko. MOja deca imaju sve sto se moze kupiti, sve im se udovoljava, strogi smo do nekih granica...ali ja bih ipak zelela vise provoditi vremena sa njima, vise ih maziti, cesce im govoriti da ih volim i da su mi sve na svetu...Svako jutro obecam sebi da cu taj dan provesti samo i samo sa decom, ali opet iskrsne nesto sto je "prece", a na ovom svetu nema nista prece od dece.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Za sada smo jos mali da bi moglo da se sudi ali mislim da cu biti jedna prosecna mama, dok ce tata popustati :rolleyes: Dosta ucim gledajuci na druge roditelje i slusam savete mame, koja je nas troje odgojila pa mislim da cu ipak biti ok mama, ni previse stroga i ni previse popustljiva, jer ni jedno od toga ne valja kada se pretera.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja se slazem sa Citanom, jer i ja sam pricala da cu sa svojim detetom da izgradim odnos drugarice i da mu sve lepo objasnim bez bilo kakve grdnje i galame, a sada pomislim koliko puta da me ceo komsiluk cuje kad se derem na njega.Posto kad nesto kazem da se ne radi, kao da sam mu rekla da bas to uradi. :angry:

takodje se slazem sa Ninom jer sam bukvalno kao ona .Ja imam nezgodno radno vreme na poslu jer radim od 8:30-16:30h i skoro ceo dan provedem na poslu. Niti sam pre podne, niti po podne kuci, a da ne pominjem obaveze kucne koje je i Nina nabrojala, od spremanja rucka za sutra dan, od pranja, peglanja i svega ostalog. Pa domaceg koje moje dete nece da radi dok ja ne dodjem s posla.Tako da od silnih obaveza prosto nekad stvarno poludim jer ne mogu na deset strana.Pa onda kad se razderem na dete za neku glupost pomislim kad se malo smirim da li je on stvarno kriv za sve sto se meni desava u zivotu.I onda kad pozavrsavam svoje obaveze a on legne da spava kazem mu da ga volim najvise na svetu i da cu sutra sigurno biti bolja mama nego sto sam to danas bila.

Danas je zaista tesko biti roditelj i vaspitavati dete u ovom ludom vremenu kad ne mozes kako treba da se posvetis svom detetu.Jeste da moj sin zaista ima sve sto pozeli, i trudim se da mu maximalno pruzim sve, ali nije ni resenje kupovati decu na takav nacin, jer deca danas ne znaju da se obraduju necemu sto dobiju niti da uzivaju u tome :blink:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

mislila sam da cu biti mnogo mnogo strozija, ali nisam....zna se sta moze a sta ne, ali nista na silu......ne dobijaju se batine, toga se zgrozavam, pre sam da ga pustim da se baca i izvristi dok ga kuliram, nego da ga udarim.....

trudim se svim silama da budem dobar roditelj, ali je to jako tesko......daleko sam od savrsenstva, ali sto neko gore kaze sve se tesim da cu godinama postati bolja.....videcemo.....

jel mi citas misli... :unsure: :unsure: :unsure:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Dnevne obaveze uzimaju svoj danak...posao, kuca, spremanje, pranje, peglanje i mnogo cega jos nam ne ostavljaju mnogo vremena za decu. Trudim se koliko mogu da im posvetim paznju, ali to nije dovoljno, nije onoliko koliko bih ja htela. Cesto sam i umorna, nervozna, znam da im poviknem, pa tek kad zaspu pomislim da nisam dobra majka, da oni nisu krivi za moj umor i nervozu. Onda ih dok spavaju poljubim, kazem im ono sto im nisam rekla preko dana, sina nekad i probudim da mu kazem da ih volim najvise na svetu...Tesko je u ovim vremenima biti roditelji kakvi bi zeleli biti...ili je mozda to samo meni tesko. MOja deca imaju sve sto se moze kupiti, sve im se udovoljava, strogi smo do nekih granica...ali ja bih ipak zelela vise provoditi vremena sa njima, vise ih maziti, cesce im govoriti da ih volim i da su mi sve na svetu...Svako jutro obecam sebi da cu taj dan provesti samo i samo sa decom, ali opet iskrsne nesto sto je "prece", a na ovom svetu nema nista prece od dece.

da,da,da,da bas tako.Citam i stoji mi knedla u grlu :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

da, potrebno je jako puno strpljenja i ljubavi da bismo vaspitali nasu decu kako treba. Kako kaze moja baka - moras biti veci mangup od svog deteta:) Moj sin je jos mala beba (ima 7.meseci) tako da nije pocelo vaspitanje u gore pomenutom smislu. Ipak, iako je tako mali s vremena na vreme pokusava da manipulise:)

Smatram da je u ovom uzrastu najbitnije da mu pruzim sto vise ljubavi i osecaja sigurnosti kako bih mu dala dobre temelje za kasnije. Videcemo kako ce biti kad dodje tezi deo... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

jel mi citas misli... :unsure: :unsure: :unsure:

citam citam :lol::lol::lol:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

citam citam :lol::lol::lol:

c008.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

I jesam i nisam... Rekla sam sebi da necu biti kao moja majka i nisam ... Ne vicem non stop na decu,ne bijem ih,igram se snjima,uvek ih saslusam kad hoce nesto da mi se pozale ,iako ne znaju da pricaju,i pustam ih da rade sve ono sto rade mala deca,evo sad upraVO MOJ mladji sin je izbacio krompir i luka i igra se,,ljusti luka ,hoce da spremi rucak.. Mnogo mi je sladak,.Pustam ih da rade sve ono zasta smatram da je dozvoljeno za njih i sta nije opasno..A stariji sin mi se zatvorio u krevetac i ne moze da izadje pa me zove,, .. Mnogo volim da ih gledam kad se igraju i kad razbacaju sve njihove igracke po stanu i kad "citaju" novine ,,nije mi tesko da skupim posle njih,mada poneki put mi i stariji sin pomogne.. Ali kad porastu hocu da s njima imam odnos kao mm sa njegovom mamom,on sa njom o svemu prica ,aali bas o svemu. Necu da izmenju nas ima tajni ..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

suprotnost od moje majke sam ja svom detetu......ostala sam veliko dete tako da mu nece biti nikada dosadno, nikada nece imati strah od mog pogleda i uvek cu ga podrzati u svemu.....ne kazem da je moja majka bila losa vec mislim da je imala pogregan nacin pristupa.....ja sam od onih....nauci ga da leti i pusti ga.....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

suprotnost od moje majke sam ja svom detetu......ostala sam veliko dete tako da mu nece biti nikada dosadno, nikada nece imati strah od mog pogleda i uvek cu ga podrzati u svemu.....ne kazem da je moja majka bila losa vec mislim da je imala pogregan nacin pristupa.....ja sam od onih....nauci ga da leti i pusti ga.....

slazem se u potpunosti...

narocito ova poslednja recenica je o pravoj roditeljskoj ljubavi....izuzetno tesko za izvesti ali sve za njih, zar ne?!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

DA, sa ponosom to mogu reći! Kako sam starija sve više radim nešto što mi pomaže da budem bolja osoba, a to je da se stavim u položaj ljudi koje recimo kritikujem i "sagledam" situaciju njihovim očima, tako i kod dece. Kad ćerka uradi nešto, za šta ja mislim da tako ne treba, pitam je zašto je uradila tako, hoću da čujem njene razloge, njeno razmišljanje i onda shvatim da je ona uradila onako kako je mislila da je najbolje, nije namerno radila po svome. Ali, ja sam sa druge strane i veoma stroga i uporna mama...još kada su bebe bili krenula sam sa vaspitanjem, i tačno postoje neke granice, nikad ne odstupam od svojih principa za neke opšte stvari-igračke pospremiti i skupiti u korpu posle igre, skloniti svoj tanjir sa stola posle jela, pre spavanja oprati zube, ako i nisi gladan, sesti za sto, jer je to vreme kad je jelo posluženo i nema ništa do sledećeg obroka, ako i tada nećeš da jedeš, ok, ne teram na silu, kad dođu gosti biti ljubazan, ne praviti gluposti. Ali takođe sam i libelarna-u igri je sve dopušteno, čak mogu i po zidovima pisati i crtati (naravno u svojoj sobi)...trudim se da imaju neke dobre navike i red i kad ih samo pogledam da znaju šta mislim...sa ćerkom je to sve lakše, sin je dosta nemiran i često ispadne iz ovih okvira, ali dok ne stekne navike ne odustajem. A, ono što sam sada shvatila je da ne želim biti deci najbolja drugarica (da se družim sa njima kad su uspešni, a kad nisu da im okrenem leđa), već roditelj-da u mene imaju poverenja, oslonac, ljubav i pažnju šta god da rade u životu...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

:blink:

ja sam ponekada izgubljena u svemu tome tesko je imati malu razliku u god.medju decom a ostati pribran i ne vikati na njih.

licno sam protiv batini i smatram ih fizickim zlostavljanjem i ne volim kad roditelji kazu"zasluzili su batine"cime na gluo nacin opravdavaju svoje nepromisljene postupke.

Slazem se da decu trba kezniti ali postoji miliondrugih nacina a ne batine koje od dece prave agresivce i probleme

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Razgovor, otvorenost i tolerantnost prema djeci!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Nisam sebi nista unapred obecala da se kasnije ne bih razocarala.Trudim se svim silama,ali se nekada stvarno osecam izgubljeno.Moja Mina je jedno divlje,svojeglavo dete i jako je tesko biti njen roditelj.A ja bas imam strah od toga da ce mi dete biti nevaspitano.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Nee, nikako nisam roditelj kakva sam mislila da cu biti!!! :blink: Ali dobro je da stalno mislim o mogucim greskama, vazno je truditi se zar ne? Kako imati vise strpljenja?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Dok sam bila trudna mucilo me je jedno pitanje DA LI CU BITI DOBRA MAJKA sa jos 1001 dodatnim pitanjem koje ide uz to ... Razmisljala sam o tome i odlucila da je najbolje da me vdi srce jer nikada ne znamo sta nam zivot nosi.

Jedna recenica moga oca "bitan je kvalitet a ne kvantitet" (jer sam imala posao i bila u sred skolovanja i sa jos mnogo drugih obaveza) mi je promjenila stavove i misljenja. Ono vremena koje sam imala za nju, a trudila sam se maksimalno da to bude sto vise, bilo je (sada sa sigurnoscu mogu reci) i vise nego kvalitetno vrijeme i uspjela sam da odgojim jednu finu djevojcicu sa kojom se mnogo ponosim. Danas su mi ti neki stavovi jednostavno prerastli u stil zivota

- nikada je nisam udarila. Bilo je momenata kada sam mislila da cu da izludim, kada nisam imala zivaca da joj objasnjavam "zasto se to ne smije ili zasto je to tako" ali nikada nisam dopustila sebi da joj kazem "... zato sto ja tako kazem". Udahnem duboko, izbrojim do 10 i sve joj objasnim.

- razgovarale smo, igrale se skupa i mislim da sam uspjela da joj kroz te razgovore i igrice usadim neke moralne norme koje je sada cine dobrom djevojcicom. Sreca pa je radoznalo dijete koje voli da prica i zapitkuje na sta je uvijek dobijala odgovore.

- svaki dan joj govorim i stavljam do znanja koliko je volim, koliko mi treba i koliko je ona cijeli moj zivot. To joj imponuje, cini je veselom i tjera da i ona sasvim jasno izrazava svoje emocije i kada je sretna i kada je tuzna. Danas ne moram da izvlacim iz nje sta se desava u toj maloj glavici, sama mi dodje i kaze ako joj nesto smeta ili ako je potistena.

- trudim se da pred njom nemam tajni i da joj neke komlikovane situacije objasnim, naravno spustajuci se na nivo djeteta od 6 godina.

- Spontano sam se trudila da joj budem i majka i otac i najbolji drug. Da je volim, da me voli, da budem njezna, da pricamo, da joj budem autoritet a da me se ne boji .... ZVUCI KOMLIKOVANO, ali nije .... samo treba srce da vodi i sve se moze :)

U svakom slucaju, napravim milion gresaka i onda me to toliko jede, gore i od SAVJESTI ali priznam joj da sam pogrjesila i zamolim da mi oprosti ... DO SADA JE TA TAKTIKA PALILA a do kada ce, nemam pojma

Ana22 voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pa u sustini jesam. Naravno,ne u svemu,ali tek sada kada sam postala majka vidim da neke stvari ne odredjuju roditelji vec dete,ne mozemo unapred odrediti kakve cemo biti kada to sve zavisi i od karaktera deteta.Ali ono sto sam sebi obecala-da cu puuuno vreme provoditi sa njim,da cu dati sve od sebe da svako pitanje dobije odgovor,da nikad ne lazem,da ga nikad ne tucem,da ne vicem(to mi jos uspeva,nadam se da ce tako i ostati),da cu mu dati slobodu,...,toga se pridrzavam.I bas me briga ako nije red i ako sudje nije oprano,meni je dete na prvom mestu,a kome se ne svidja neka ne gleda... :P Ja bih pre rekla da nisam domacica kako sam zamisljala da cu biti,ali mislim da je tako bolje... :) Trudim se da budem sto bolja,a za 20godina cusaznati dali je to bilo dovoljno...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Nikad sebi nisam obećavala kakv ću roditelj biti, više sam zamišljala kako ću izgledati u toj ulozi. Mogu da kažem da je sve ono što sam zamišljala i očekivala palo u vodu. Takvu situaciju pripisujem svom nepoznavanju odojčeta, a kasnije i malog deteta, odnosno tome da sam imala mnogo predrasuda i mislila da je ta uloga mnogo lakša nego što ona zaista jeste.

U svakom slučaju, trudim se da detetu pružim maksimalnu emotivnu potporu, da ga ne gušim preteranim ambicijama i da ga pustim da se razvija prirodnim tempom. Krajnje su mi smešne mame kojima je stalo da od svog deteta naprave cirkusku atrakciju u smislu kako sve zna i sve ume.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Selmica29 · Objavljeno
      Poštovane dame❤  Protekli mjesec juli suprug i ja smo često imali spolne odnose čak i za vrijeme plodnih dana. Inače su mi uredne menstruacije, na vrijeme, te traju 5-6 dana. Zadnju menstruaciju sam dobila 27.jula, te zadnji spolni odnos imali 31.jula. Ta zadnja menstruacija je trajala 3-4 dana i bila je tamno smeđa boja krvi. Zadnjih dana osjećam se više umorni nego prije, imam glavobolje (što inače nemam), nadut mi je stomak te imam mučnine skoro svaki dan. Postoji li mogućnost da sam trudna iako je bila ta "kraća menstruacija sa tamnijom bojom krvi"???? Lijep pozdrav
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Nataa · Objavljeno
      Sad mi je beta 473, kasnije imam kod ginekologa I ja imam endomezriozu ali u početnoj fazi, rekli su mi da ako ne zatrudnim do 25te godine da ću morati prvo na te operacije pa onda da pokušavam, tako da sigurno znaš kako se osećam što sam možda trudna i možda ne moram proći kroz sve to... Nadam se da si ubola iz prve, želim ti puno sreće!
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la miliccam · Objavljeno
      To je skroz normalno, mene je na pocetku obe trudnoce boleo stomak kao da cu dobiti, pa sam radila test svakog dana prvih nedelju dana. Hoce to kod tako rane trudnoce. Sve je ok dok nema krvarenja, a cak i tada moze na kraju sve biti ok. Ja ti zelim da sve bude ok. 
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la comy · Objavljeno
      Nato, moj prvi nalaz bete bio je 23, zatim 50 itd.Ono sto je neophodno jeste da odmaras, sacekas pregled, jer svi bolovi BEZ KRVARENJA SU OK. Ukoliko se pojavi krvarenje- moras sto pre kod ginekologa, jer uvek deluje kao los znak. Mene je negde pocev od bete vrednosti 400-500 je stomak ubijao- kao kontrakcije. Nocu sam ustajala od bola, sednem na wc solju i umirem- a nigde ni krvarenja ni nista. Ja bih pre rekla da se telo navikava na plod, svakako je rana trudnoca i nemoj da brines. Ponedeljak je blizu. Ja sam isla svakidrugi dan na betu, pa kod doktora posle svake bete... mislim da sam im presela... dok nisu nasli plod u materici a bolovi me urnisali. Bolovi su prestali tek u sedmoj nedelji uz progesteron i mirovanje.  Imam decaka od 4godine:)i pre dva meseca operisana endometrioza ( citaj kao uzaludno pokusavanje pravljenja druge bebe minimum god dana:() Danas mi je 32 dan... ciklusa nema... ali ja cekam i cekam i cekam da vidim da li cu dobiti ili sam ubola iz prve.Ali tesko- baksuz je baksuz :(((
    • Najraniji simptomi trudnoće
      Započeo/la Tacaa · Objavljeno
      Slazem se sa tobom jer sam ja ttako prosla. Ujutru uradim jedan test, 2 jake crtice dobijem, uvece opet uradim test vec druga je bila bledja. Odem kod ginekologa on ne vidi nista na uz i skrene mi paznju da je moguce biohemijska za koju, do tada, nisam ni cula. Sutradan dobijem jake bolove i prokrvarim redovno. Kad me je prosla menst odem opet kod ginekologa cisto da se uverim da je sve okej, i bilo je, i gin mi je rekao da je to dobra priprema tela za sledecu trudnocu i znak da ja mogu da ostanem u drugom stanju. Posle par meseci sam redovno ostala trudna i sad imam malu smizlu od 2 godine.  Tako da ne odustajte.
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)

    There are no registered users currently online