Kako ste uspele da se organizujete posle porođaja?

[*Unina mama :-)* 226]

Drage kako ste uspele da se organizujete oko bebe, kućnih poslova, ručka, peglanja, pranja, uspavljivanja...

Mi živimo samo i nemamo puno pomoći i veoma je naporno, kako vi postižete sve?

Za sada nam je dosta naporno, ali verovatno ćemo se ustaliti. Nisam ni bila svesna koliko mi beba daje energiju da izdržim sve da uradim koliko god bila umorna i da uživam u njoj.

Jos uvek ne uspevam da se organizujem... Ja i mm zajedno oko kucnih poslova pa ko sta stigne... Uglavnom od bebice ne mogu nista...

[*Unina mama :-)* 226]

Meni je bilo super,mm je uzeo godisnji i sedeo kod kuce,sve je radio,i kuvao,prao i peglao ves,presvlacio ga,kupao,a ja sam lezala i pomogla kad je trebao,nije mi dao nista da radim skoro tri nedelje,Posle sam sve stizala jer je puno spavao,a sad uradim sve kad on spava ili mu pustim crtace ili dam da crta,i uradim sta imam,a nekad mi i on pomogne,sunce mamino,a ako bas ne stignem sve onda ga tata zanima dok ja odradim sta imam,Videcemo kako ce biti kad dodje druga beba,ali kontam da nece biti problema.Dobra organizacija je pola posla.

Ja mogu skoro sve da uradim kad mi se on mota oko nogu,ali mm ne moze..ili mozda i nece...ko zna...

Imas savrsenog muza kolio ja mogu da vidim...

[*Unina mama :-)* 226]

Meni je u pocetku bilo super,moja mama dasla na 2 nedelje,posle mi dosta svekrva pomagala ali kasnije bas i ne.Posle mi je bilo teze.Nju su naucili da je uvek neko nosa i ljulja pa sam ja posle imala muke a nikako nije htela da lezi u nosiljci dok ja nesto uradim.I sad je tako,kad je ona budna ja nista ne mogu da uradim jer ona nece ni minut da sedi sama (iako sam ja pored nje ali ne igram se sa njom nego radim nesto drugo),ali uklopim se nekako.Sve to samo mene ceka tako da zavrsim kad tad.

potpuno isto je i kod mene...

[Ivančica 939]

E,

mi nismo dali dete da nam nosaju... Nije babama i dedi bilo pravo, al se ne kajem.

Bila sam u fazonu, uzmite kad plače, pa umirite. A kad je budan i ćuti u krevetiću nema razloga da se nosa... Oni uzmu pet minuta, dete počne da plače - oni odma "ajde ti kod tvoje mame"... Znači - tu smo...

Nema nosanja, jer posle svi ima da se izmaknu, muž će na poso, a šta ću ja...

I tako... On budan leži na krevetu u dnevnom boravku, ja mu pevam i pričam šta kuvam... On guguče... Posle kad je krenuo da ustaje, bilo je malo drugačije, ali od kako se rodio mu pričam šta ćemo da radimo, i kako ćemo da se igramo, i kako ćemo ovo, ono...

I sad - ja njemu dam kašiku i plastičnu činiju, on kao jede iz toga a mama sprema klopu... Tako da mogu da radim i pored njega. SAd ne radim iz drugih razloga - na poslu sam po ceo dan i hoću da sa njim što više vremena provedem zajedno. Kuvam kad stignem (mama kuva svaki dan i za nas ), kad je mm tu...

Pre je obožavao da usisavamo, sad ne da - plače i traži da sklonim usisivač - ne znam što... Al to radi tata... Za njega se ne buni, nego viče brm, brm...

[NSanja]

Nama je sbilo super da se organizujemo - kad smo ga doneli iz porodilišta - dete samo jelo i spavalo.

Pošto nisam kasnije davala da ga nosaju po rukama (nije im se svidelo al je meni dobro došlo, pošto su svi stvarno posle izmakli zadnjice"), on je ležao budan na krevetu dok ja radim po kući...

Posle je krenulo sedenje, pa ustajanje, pa je sad već mnogooo drugačija priča... Trčanje non stop... Sad radim samo kad spava... I kad mi je mm tu.

Otprilike isto , samo sto mi jos nismo dosli do trcanja ...

Nisam imala neku pomoc sem sto mi je mama peglala ves dok mi rana nije zarasla kako treba , sve ostalo smo mm i ja sami obavljali deleci kucne poslove po umecu i mogucnostima ...