Posveceno pismo

[Empress 2790]

Sjaj zvezda izbledece u osvit dana,

razbice se snovi snivani u noci. Samo ce ostati u mom srcu rana

koju necu leciti, niti cu to moci.

Sinoć je još jedna suza

kliznula niz moje lice...

Ne više zbog tvojih

neodziva,

nedodira,

ne zbog neverstva,

već zbog grubosti

kojom zasipaš

moje najnežnije reči,

koju provlačiš kroz moju kosu,

kojom mi gasiš iskru u oku...

Zbog izdaje

beskrajne vere

u tebe kao Dobro,

u tebe kao Čoveka...

Kliznula je niz lice,

zastala

na uglu usana,

i lagano se slila niz vrat,

niz grudi,

tačno do srca...

Poslednja.

Za tobom.

[Empress 2790]

Ako se desi da umrem treba samo ugasiti

svetlo i zatvoriti vrata. To je sve sto

zelim. To sam ustvari i zeleo sve ovo vreme,

otkad si otisla.

[Empress 2790]

Kada mi nedostajes

Mislim tudje misli

Kradem svoje vreme

Provlacim ga

Izmedju oblaka, snova,

Daljine i snega...

Kada pozelim

Da ti nedostajem

Odsanjam pesmu

Zatvorim oci

I na kaldrmi zamislim

Cvet beli.

Kada te nema

Jer tako hocu

Zaledim osmeh

U sebi kazem ti ime

Udahnem duboko

I pomislim

Tako mi nedostajes...

[Empress 2790]

Tišina sporo prolazi kroz mene…

Mirisom osećanja,

ritam srca kucka tvoje ime

a duša, pevuši o tebi.

mami me mir, spokoj je tu

ali…

I noćas čujem drhtanje,

treperenje kože

misli te gledaju… žele te bliže!

Tvoj nepoznati čuvar ‘moj strah’ misli da je jači!?

Ako te ne vidim, nemam te?

Polako me zaboravljaš, gubim se?

Uporni noćni strah…

Iako mrak je,

oslušnem ti srce u daljini…

i dve iskrene reci,

srce je puno

straha nema…

a tišina sporo prolazi kroz mene…

[Empress 2790]

Zgužvane stranice dana

bacam u kantu za smeće.

Još jedna cigareta.

Još jedna misao na tebe.

Dira me san.

Odoh da te nadjem u njemu...

[Empress 2790]

Kad budes odlazila

Ne kolebaj se

Gledaj u daljinu

i idi

idi

Ne dozvoli da te zaustave sećanja

i neki tamo

pateticni zvuci rekvijema

Neki celavi vojnik

i smesna kap krvi

Idi

Idi

Ja ću ti okrenuti ledja

i cekati

.....volim Zemlju

jer je okrugla.

[Empress 2790]

Sacekaj duso, strpi se,

doci cu ja.

Samo da ispljujem maceve i otrov

dok mi zmije ne izmile

iz noktiju,

dok djavo ne sjase.

Sacekaj dok stranputice

pocistim metlom

od njene kose.

Sacekaj da naucim

da se smejem.

Jak sam ja, izdrzacu

i doci ti cist kao mleko.

[Empress 2790]

Neka se vetrovi pred mojom kucom ne tuku !

Duga nek ostavi moj potok na miru !

Sunce nek sija na nekom drugom mestu !

Nocas sam poslednji put

isplakao nju.

[Empress 2790]

Najzad mi ono laskavo Ja

dozvoli da zavirim u svoju dusu.

A mukotrpan je bio put.

Od prevelike ljubavi

prema sebi

zanemario sam

sve one bozanske poklone

sto mirisahu cistotom,

sto mirisahu tobom.

Oprosti ljubavi.

Sklopicu ugovor

sa bogovima

da mi podare tri zivota

kako bih ti bar nesto vratio.

[Empress 2790]

OBICNE STVARI

Ponekad mi se cini da sam umoran,

umoran od zivota,

od tolikih stvari kojih nema,

jer tebe nema.

Ponekad mi se cini da je tamno

i hladno oko mene

i da samo ti cuvas nesto

nalik toplini.

Toliko sam zbunjen i ne razlikujem vise

secer od soli, smijem se kad ne treba.

Cudnovato je kako covjek moze biti

bespomocan, ako je ostavljen.

Neki dan hodao sam ulicom,

ali nisam stigao kamo sam posao.

Pozdravljao sam nepoznate ljude

i govorio gluposti kojih se stidim.

Ponekad mi se cini da te nalazim

posto sam izgubio

gotovo sve sto je bilo vazno,

mislim, za mene.

To su obicne stvari, ali ne one,

te obicne stvari,

ja zivim s njima svakog dana

i one me nalaze.

Mogu da budem neobrijan i bez kravate,

i da sutim satima, kao drvo.

O cemu? Ne znam. Djetinjaste misli

o ljubavi. I o tome da me ti volis.

To ce proci, znam. Uvijek prolazi;

rekao je prijatelj, i zaplakao.

I on ima svoju nevolju, jednako obicnu,

ni on ne razlikuje secer od soli.

[Empress 2790]

Koracam bosa tvojim tragom

Priljubljujem usne uz tvoju praznu casu

U tvom odelu trazim odlutalu toplotu

Pogledom doticem sve sto si ti gledao

Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho

Blagosiljem dane kad cuvas svoje zdravlje

Ponavljam sve mazne reci koje smo ikad rekli

Secam se zaveta tvojih ociju

Tvoj se poslednji dodir jos ne odvaja od mene

Sa svakim danom se suocavam umorna srca,

tromih nogu...

To sto smo razdvojeni pola mi odnosi snage.

A ostatak mi treba da bi te sacekala.

[Empress 2790]

Dok sam te imao

jezik sam ptica razaznavao

i tajne pticije odgonetao

biljke sam razumeo, i u nocima

prepisivao razgovor trava

tolike sam pesme ispisao

prepisujuci rukopis vetra

uz more, u noci,u planini

tolike navoljnike saslusati umeo

i ciniti im male radosti

bez napora,bez sebicnosti imalo

tolike sam dobrote i plemenitosti

umeo u druge utkati

a da i prevec ostane u meni

san sam s radoscu na oci nanosio

i budjenju se kao drvece radovao,

dok sam te imao..

[Empress 2790]

Idem

Od jedne ruke do druge

Gde si?

Zagrlio bih te

Grlim tvoju odsutnost

Poljubio bih ti glas

Čujem smeh daljina

Usne mi lice rastrgle

Iz presahlih dlanova

Blistava mi se pojavi

Hteo bih da te vidim

Pa oči zaklapam

Idem

Od jedne slepoočnice do druge

Gde si?

[Empress 2790]

Ne plasim se smrti,ona ce jednom sigurno

doci.

Plasim se tebe,nikada nisam sigurna da ces

mi se vratiti.

[Empress 2790]

Niko na njoj ne vidi tvoje ruke

kada prolazim ulicom

Niko na njoj ne vidi tvoje prste

kad je vratim kuci

Maleno dugme je opet usiveno

i zakopcani svi snovi visoko do vrata

Ja ovu haljinu nezno skidam

ja ovu haljinu pazljivo oblacim

Ona za mene moc madjije ima

volela bih da tvoje ruke na njoj

mogu da pokazem svima.

[Empress 2790]

Razgovor S Bogom

Usnuo sam san da razgovaram s Bogom.

"Dakle, ti bi zelio razgovarati sa mnom?" rece Bog.

"Ako imas vremena" rekoh.

Bog se nasmijesi.

"Moje je vrijeme vjecnost.

Sto si me kanio pitati?"

"Sto te najvise iznenadjuje kod ljudi?"

Bog odgovori:

"Sto im je djetinjstvo dosadno.

Zure da odrastu,

a potom bi zeljeli ponovo biti djeca.

Sto trose zdravlje da bi stekli novac,

pa potom trose novac da bi vratili zdravlje."

Sto razmisljaju tjeskobno o buducnosti,

zaboravljajuci sadasnjost.

Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti.

Sto zive kao da nikada nece umrijeti,

a onda umiru kao da nikada nisu zivjeli."

Bog me primi za ruku

Ostadosmo na trenutak u tisini.

Tada upitah:

"Kao roditelj,

koje bi zivotne pouke zelio da tvoja djeca nauce?"

Osmjehujuci se, Bog odgovori:

"Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.

Mogu samo voljeti.

Da nauce da nije navrijednije ono sto posjeduju,

nego tko su u svom zivotu.

Da nauce kako se nije dobro usporedjivati s drugima...

Da nauce kako nije bogat onaj covjek koji najvise ima,

nego onaj kojem najmanje treba.

Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi

da se duboko povrijedi voljeno bice,

a potom su potrebne godine da se izlijeci.

Da nauce oprastati tako da sami oprastaju.

Da spoznaju kako postoje osobe koje ih njezno vole,

ali to neznaju izreci niti pokazati.

Da nauce da se novcem moze kupiti sve. Osim srece.

Da nauce da dvije osobe mogu promatrati istu stvar,

a vidjet je razlicito.

Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima...

a ipak ih voli.

Da nauce kako nije uvijek dovoljno da im drugi oproste.

Moraju i sami sebi oprastati."

Ljudi ce zaboraviti sto si rekao.

Ljudi ce zaboraviti sto si ucinio.

Ali nikada nece zaboraviti kakve si osjecaje u njima pobudio.

Mislim na tebe.

[Empress 2790]

Ljubav pričeka čovjeka pokraj puta.

- Povedi me sa sobom - reče mu.

- Tvoja je odjeća tako pohabana - reče joj čovjek.

- Odjenut ću te u najljepšu odjeću - nastavi ljubav. - Povedi me sa sobom.

- Moj je dom malen - opravda se čovjek. U njemu ne bi bilo mjesta i za tebe.

- Udomit ću te u najljepše prostore - ustraja ljubav. - Povedi me sa sobom.

- Tvoj je govor tako običan - primijeti čovjek.

- Progovorit ćeš najljepšim jezikom svijeta - reče ljubav. - Povedi me sa sobom.

- Po čemu ću znati da je sve ovo što govoriš istina? - upita čovjek.

- Po tome što mi je više stalo do tebe nego do toga što ćeš sa mnom učiniti - reče ljubav.

[Empress 2790]

Kada se zaljubim

ocisticu kucu,

opracu prozore,

i tako to..

Pozvacu nju,

skuvacu kafu,

i cekacu.

Cekacu da njena prasina

padne po svemu...

[Empress 2790]

Da znam neki daleki jezik,

Recimo francuski,

Napisao bih pesmu,

O kojoj bi se dugo pricalo..

Takvu pesmu da bi,

Kada je procitas,

Znala da je tebi napisana,

Iako ne razumes sta znace

Te, pomalo smesne reci

Nekog starog jezika

Recimo francuskog..

Reci poredjane za tebe,

Da bi zajedno bile

Sve ono sto sam

Zeleo da ti kazem,

Onda, kada sam ostajao nem,

Jer nisam znao kako

Nego na nekom drugom jeziku,

Recimo francuskom..

Da znam neki romanticni jezik,

Recimo francuski,

Napisao bih pesmu

Koju bi dugo u sebi ponavljala

Kasno u noci, kad ostanes sama..

Da znam francuski

Napisao bih ti pesmu,

A ovako --

Nista

[Empress 2790]

Obuci hrabrost

Obuci hrabrost,

pusti da mirisi

oblikuju tvoje ruke

poželi me toliko

da tvoji pokreti

postanu moji,

poželi me toliko

da osetim tvoju

maglu u svojoj glavi.

Obuci hrabrost

i pusti dodir,

reči me ili rasplaču

ili razljute.

Zaboravi

svoju prošlost

moju prošlost.

Ne razmišljaj

o koraku napred.

Obuci želju

i dopusti da te imam

bez pravila

bez razmišljanja

bez iskustva.

Obuci hrabrost

i budi prvi.

[Empress 2790]

Hoću na jednome svečanom opelu

Da sahranim ono što prošlošću zovu...

I da ti donesem, tada, dušu novu,

Bez i jedne pege negdašnje - svu belu...

I hoću da, onog časa, kad na tebe

Padnu kose moje i poljubac jedan

Budeš kao nekad, bezazlen i čedan,

Da prvi put poznaš čar ljubljene žene...

I da sav u tvojoj beskonačnoj moći,

Očaran, bez svega što me davno guši,

Osećaš pod sjajem ove, prve noći,

Kako se u mojoj obnovljenoj duši,

Uz veselu pesmu razdraganih gnezda,

Dok šušti topola i miriše lipa

I radosno nebo mesečinu sipa,

Tajanstveno rađa novo jato zvezda...

[breza 1961]

Empres,dok "susti topola i cekam da zamirise lipa" uzivala sam citajuci stihove koje si postavila,medju njima ima nekih i meni dragih

[Topaz 120]

Bezimena pesma - Željko Krznarić

Ne govorim ti baš u zadnje vrijeme

da te volim

i ne gasim ti svijetlo u očima prije spavanja

ne govorim ti nešto nježno

i ne grlim ti dušu

ali... ovo

ti moram reći:

previše je gorkog i ljudi su grubi

pa,ako i ne govorim

još uvijek te ono najljepše

u meni

voli i ljubi...

Loše vino - Bijelo dugme

Ne vjeruj mi nocas

svakog casa nudit cu ti vise

ne vjeruj mi kad gitara svira

i padaju kise iz zlatnih visina

sve je to od loseg vina

Ne ljubi me nocas

bit' ce suza, stihovi ce teci

ne slusaj me, mala, jer ces cuti

sto ne zelim reci i nije istina

sve je to od loseg vina

Ref.

Ne gledaj me tako

dok se ludi snovi mnoze

prevarit' cu sebe, srce nudi vise no sto moze

i sto mu je sudbina

sve je to od loseg vina

Ne vjeruj mi nocas

svakog casa nudit cu ti vise

ne vjeruj mi kad gitara svira

i padaju kise iz zlatnih visina

sve je to od loseg vina

[Honey 2287]

The human heart has hidden treasures,

in secret kept, in silence sealed.

The thought, the hopes, the dreams, the pleasures,

whose charms were broken if revealed.

Jane Eyre - Random house 1943

Nema nekog smisla al ajd da napisem i prevod:

Ljudsko srce ima skrivena blaga,

Cuvana u tajnosti, zapecacena u tisini.

Misli, nadanja, snovi, zadovoljstva,

ove lepote bile bi unistene otkrivanjem.

[secer 154]

Nikad se necu vratit u svoj rodni grad

tamo me ne ceka niko

vec odavno su izblijedila sva lica

i vec odavno imena im ne znam

Samo ponekad zimi

dok vjetrovi oplakuju dane

sjetim se tebe, tebe, moja bivsa draga

i neke njeznosti davne

a nesto mi sapne u srcu i znam

da sam na svijetu sam

I da te ponovo vidim

sta bih ti o sebi mogao reci

osim da sam sreo mnogo ljudi

a da mi prijatelj nije bio ni jedan

Da sam bio i gladan i slavan

veseo i placan, bijedan i sjajan

da me ljubilo, ljubilo mnogo zena

a da ni jednu volio nisam

i nesto mi sapne u srcu i znam

da sam na svijetu sam

Moja draga, moja draga

bivsa draga

moja draga

i evo umoran

starac sam sad

mada izgledam mlad