Posveceno pismo

[Takilend 22]

Usne jedino zato postoje

da s nekim podelis nesto svoje.

I da ti sapat sapatom vrate.

Usne postoje da se pozlate.

Usne su vulkan tvog tela.

Usne su izvor tvojih reka.

Usne su pupoljak gde se srela

pcela od vetra s pcelom od mleka.

Usne postoje da se procveta

u vatromete neba i sveta.

Usne su da se u dahu zgusne

krilatost zvezda i kometa.

I nikad nikom nemoj ih dati

ako ne ume da ti ih vrati

toplije,mekse, mladje i sladje.

Jer usne samo zato postoje

da osmeh po tvome osmehu skroje

[Takilend 22]

KAD BI JASTUCI PROGOVORILI

Kad bi jastuci progovorili

o tome sta neko sanja i krije,

kada bi zaista progovorili

o tome sta neko radi kradom,

o devojcici,

na primer,

sto imitira starije

i nesto spletkari... spletkari,

sva izbrljana pomadom,

ili o decaku

sto se tupim ziletom brije

- kao: kuburi covek s bradom,

i sve ostalo kad bi progovorili

o tebi

i o meni,

bilo bi da se place i smeje

i da se pocrveni.

Srecom: jastuci nista ne govore.

Cuvaju milion tajni u mekoj belini perja.

Oni su kao ladje,

velike bele ladje,

sto plove u nemoguce,

u snove,

u bezmerja.

Uvece te odvedu.

U zoru te dovedu,

I zna se: sve je uredu...

[Takilend 22]

Plava zvezda

Iza suma,iza gora,

iza reka ,iza mora,

zbunja, trava,

opet nocas tebe ceka

cudna neka zvezda plava.

Cak i ako ne verujes,

probaj toga da se setis.

Kad zazmuris i kad zaspis,

ti pokusaj da je cujes,

da odletis,

da je stignes i uhvatis

i sacuvas kad se vratis.

Ali pazi: ako nije

sasvim plava, sasvim prava,

mora lepse da se spava:

da se sanja do svitanja.

Mora dalje da se luta.

Tristo puta.

Petsto puta.

Mora dugo da se nadje.

Treca.

Peta.

Mora u snu da se zadje

na kraj sveta.

I jos dalje iza kraja:

do beskraja.

Mora biti takve zvezde.

Sto se cudis.

Pazi samo da je negde

ne ispustis dok se budis.

Jednog dana,

jedne noci,

ne znam kada, ali znam tacno,

izgledace nebo bez nje

tako prazno, tako mracno.

I sva sunca,

sve lepote

i sve oci sto se jave,

nikad bez nje nece biti

sasvim tvoje sasvim prave.

Ja ti necu reci sta je

ova zvezda cudna, sjajna.

Kad je nadjes - sam ces znati.

Sad je tajna....

[Tigrica 8]

Када бих могла поново одгајати своје дијете, више бих бојала прстима, а мање упирала прстом;

Мање бих га исправљала, а више с њим везе успостављала;

Скинула бих поглед са сата, а више бацала поглед на њега;

Побринула бих се да мање знам, а да ми више буде стало;

Ишла бих на више излета, и пуштала више змајева;

Престала бих изигравати озбиљност и озбиљно се играла;

Више бих га грлила, а мање вукла; Најприје бих му градила самопоуздање, а касније кућу;

Мање бих га поучавала љубави према моћи, а више о моћи љубави;

Diane Loomans

SAVRSENO!

[Legenda 77]

ZANIMLJIVO

Zena je izisla iz kuce i vidjela tri starija muskarca sa dugim sivim bradama kako sjede

na njenom dvoristu. Nije ih prepoznala. Rekla je:

"Mislim, da vas ne poznajem, ali vjerujem da ste gladni. Udite u kucu i nesto pojedite."

"Je li suprug kod kuce?", pitali su.

"Ne", odgovorila je . "Vani je."

"Onda ne mozemo uci", odgovorili su.

Navecer, kad je suprug dosao kuci, rekla mu je sto se dogodilo.

"Idi, reci im da sam kod kuce i pozovi ih unutra!" Kaze suprug.

Zena je zaista otisla i pozvala starce da udju.

"Ne mozemo zajedno uci u kucu," odgovorili su.

"Zasto sad?" upitala je.

Jedan od staraca joj poche objasnjavati: "Njegovo ime je Zdravlje," rekao je i pokazao

na jednog prijatelja. Pokazujuci na drugoga je rekao: "On je Uspjeh, i ja sam Ljubav."

Na to je dodao: "Sada idi i dogovori se s muzem kojega od nas zelite imati u vasem domu."

Zena je usla u kucu i rekla muzu sto je rekao. Muz je bio odusevljen.

"Krasno!!", rekao je. "Ako je tako, pozovimo Zdravlje. Neka udje i napuni nas dom zdravljem!"

Zena se nije slozila. "Dragi moj, zasto ne bi pozvali Uspjeh?"

Njihova kci je slusala u drugom uglu kuce. Priskocila je sa svojim prijedlogom:

"Ne bi li bilo bolje pozvati Ljubav? Nas dom bi onda bio ispunjen ljubavlju!"

"Poslusajmo njen savjet," rekao je muz zeni.

"Idi i pozovi Ljubav, neka on bude nas gost."

Zena je otisla van i upitala: "Koji od vas je Ljubav? Molim Vas, udjite i budite nas gost."

Ljubav je ustao i poceo hodati prema kuci. Ostala dva su u isti cas ustala i posla za njim.

Iznenadena, zena upita Zdravlje i Uspjeh: "Pozvala sam samo Ljubav, zasto vi dva ulazite?"

Starci uglas odgovorise: "Da si pozvala Zdravlje ili Uspjeh, druga dva bi ostala vani.

Pozvala si Ljubav i kamo god ide on, i mi obojica idemo s njim.

Gdje god je Ljubav, takodje su zdravlje i uspjeh !!!!!!"

[bokicina mikica]

lepo i istinito

[strelchica 0]

Do not stand at my grave and weep,

I am not there, I do not sleep.

I am in a thousand winds that blow,

I am the softly falling snow.

I am the gentle showers of rain,

I am the fields of ripening grain.

I am in the morning hush,

I am in the graceful rush

Of beautiful birds in circling flight,

I am the starshine of the night.

I am in the flowers that bloom,

I am in a quiet room.

I am in the birds that sing,

I am in each lovely thing.

Do not stand at my grave and cry,

I am not there. I do not die.

Ovo je po meni najdivnija pesma koja postoji! Pomalo je tuzna, ali opet... i nije... Zao mi je sto nisam nasla na srpskom

[Citana 28]

Strelchice divno !

[bokicina mikica]

Do not stand at my grave and weep,

I am not there, I do not sleep.

I am in a thousand winds that blow,

I am the softly falling snow.

I am the gentle showers of rain,

I am the fields of ripening grain.

I am in the morning hush,

I am in the graceful rush

Of beautiful birds in circling flight,

I am the starshine of the night.

I am in the flowers that bloom,

I am in a quiet room.

I am in the birds that sing,

I am in each lovely thing.

Do not stand at my grave and cry,

I am not there. I do not die.

Ovo je po meni najdivnija pesma koja postoji! Pomalo je tuzna, ali opet... i nije... Zao mi je sto nisam nasla na srpskom

autor?

[bokicina mikica]

evo,kadsmo u tom melanholicnom raspolozenju

Funeral Blues

User Rating:

9.3 /10

(251 votes)

0 Print friendly version

0 E-mail this poem to e friend

0 Send this poem as eCard

0 Add this poem to MyPoemList

Stop all the clocks, cut off the telephone,

Prevent the dog from barking with a juicy bone,

Silence the pianos and with muffled drum

Bring out the coffin, let the mourners come.

Let aeroplanes circle moaning overhead

Scribbling on the sky the message He is Dead.

Put crepe bows round the white necks of the public doves,

Let the traffic policemen wear black cotton gloves.

He was my North, my South, my East and West,

My working week and my Sunday rest,

My noon, my midnight, my talk, my song;

I thought that love would last forever: I was wrong.

The stars are not wanted now; put out every one,

Pack up the moon and dismantle the sun,

Pour away the ocean and sweep up the woods;

For nothing now can ever come to any good.

W.H. Auden

POGREBNI BLUZ

Zaustavite sve časovnike, odsecite sve telefone

Prekinite lavež pasa nekom sočnom koskom,

Utišajte klavire i sa prigušenim bubnjem

Iznesite kovčeg za sve koji oplakuju.

Neka zastenju avioni na nebeskom svodu

Ispisujući svima poruku: -On je mrtav!

Postavite crne mašne na bele vratove uličnih golubova,

Bele pamučne rukavice saobraćajca zamenite crnim.

On je bio moj Sever, moj Jug, Istok i Zapad,

Moja radna sedmica i moj nedeljni odmor

Moje podne i ponoć, moja priča i moja pesma.

Mislila sam da ljubav može trajati večno. Pogrešila sam.

Zvezde mi sada nisu potrebne. Ugasite ih!

Uklonite mesec, demontirajte sunce

Isušite okeane i počistite brda i doline...

Nikakvo dobro se sada ne može povratiti.

[strelchica 0]

autor?

Mary Frye

Mada je poznatija izmenjena verzija koja je stampana na razlednicama, cestitkama itd. i tada je bilo nepoznato ime autora... Kasnije je tek "otkriven" original koji sam ovde napisala.

[FILIPA 73]

Ako mozes da sacuvas svoju glavu kada svi oko tebe

Gube svoje i okrivljuju te za to,

Ako mozes da vjerujes sebi kada svi u tebe sumnjaju,

i cak pridodajes njihovim sumnjama,

Ako mozes da cekas, a da ti ne dosadi cekanje,

ili ako si prevaren da ne lazes,

ili ako si omrznut da ne mrzis,

A pored toga da ne izgledas predobar ili premudar.

Ako mozes da sanjaris, a da snovi ne ovladaju tobom,

ako mozes da razmisljas, a da ti mastanje ne bude cilj,

Ako mozes da se suocis sa uspjehom i neuspjehom

i da smatras te dvije varalice kao da su potpuno iste.

Ako mozes da podneses kada cujes

da su istinu, koju si rekao

izvrnuli nitkovi da bi napravili zamku za budale,

Ili da posmatras propast onoga cemu si posvetio cijo zivot,

i da pogrbljen sa dotrajalim alatom ponovo stvaras,

Ako mozes da stavis na gomilu sve sto imas

i da ga bacis na kocku,

izgubis i opet pocnes iz pocetka

i nikad ne izustis rjec o tom svom gubitku,

Ako mozes da prisilis svoje srce i nerve i tetive,

da te sluze dugo iako ih vise nemas,

I tako izdrzis kada nema niceg u tebi

sam volje koja ti dovikuje: “istraj”.

Ako mozes da razgovaras sa najnizim,

i da sacuvas svoje dostojanstvo,

ili da setas s kraljevimma,

a da ne izgubis razumevanje za obicne ljude.

Ako ni neprijatelj ni prijatelj ne mogu da te uvrjede,

ako te svi cjene, ali ne suvise,

Ako mozes da ispunis jedan nezaboravan minut

Sadrzajem koji traje sezdeset sekundi,

Tvoja je zemlja i sve sto je na njoj,

i iznad svega bices covjek, sine moj!

Rudyard Kipling 1865-1936. godine (Nobelova nagrada 1907. godine).

[FILIPA 73]

Huan Hose Miljas "Priče izgubljenih preljubnika"

"I pre nego što sam uspeo da otpakujem svoj rodjendanski poklon, čuo sam u paketu zvonjenje, tako da sam odmah pogodio da je reč o mobilnom telefonu. Uzeo sam ga i čuo glas svoje žene koja mi uz gromoglasan smeh čestita rodjendan sa telefona iz spavaće sobe. Te noći ona je želela da razgovaramo o životu: o godinama koje smo proveli zajedno i o svemu tome. Ali je insistirala da to radimo preko telefona, tako da je otišla u spavaću sobu i odande me pozvala u dnevni boravak, gde sam se ja nalazio s mobilnim okačenim o pojas. Kad smo završili razgovor, otišao sam u spavaću sobu i ugledao je kako sedi zamišljena. Rekla mi je da je upravo okončala telefonski razgovor sa svojim mužem i da je progone sumnje da li da mu se vrati. Naš odnos joj stvara osećaj krivice. Budući da sam ja bio njen jedini muž, protumačio sam sve to kao seksualnu provokaciju, tako da smo vodili ljubav s očajanjem dva preljubnika.

Sledećeg dana bio sam u kancelariji i upravo sam jeo sendvič u prepodnevnoj pauzi kad zazvoni mobilni. Bila je ona, jasno. Rekla je kako više voli da mi prizna da ima ljubavnika. Pratio sam tok njene priče, jer mi se učinilo da će nam ta igra oboma dobro doći, tako da sam joj kazao neka ne brine: rešavali smo i druge krize pa ćemo rešiti i tu. Te noći ponovo smo razgovarali telefonom, isto kao i prethodnog dana, i ona mi je rekla da kroz koji trenutak treba da se nadje sa svojim ljubavnikom. To me je jako uzbudilo, tako da sam odmah prekinuo razgovor, ušao u sobu i vodili smo ljubav sve do zore.

Čitavu nedelju dana dešavalo se isto. U subotu, kad smo se najzad obreli u spavaćoj sobi posle uobičajenog telefonskog razgovora, rekla mi je da me voli, ali da mora da me napusti, jer je potrebnija svom mužu nego meni. Posle tih reči, dohvatila je kvaku na vratima i otišla, i o

[FILIPA 73]

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao

i što nisam više, i što nisam luđe

jer, samo će gresi, kada budem pao

biti samo moji - sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam

leteo sam iznad vaše mere stroge

grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam

svojim divnim grehom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće

grešio i za vas, koji niste smeli,

pa sad deo moga greha niko neće

a ne bih ga dao - ni kad biste hteli

[ruskinja]

E, ovo mi se mnogo dopada-pronalazim se u tome!!!

[micika 13]

Huan Hose Miljas "Priče izgubljenih preljubnika"

"I pre nego što sam uspeo da otpakujem svoj rodjendanski poklon, čuo sam u paketu zvonjenje, tako da sam odmah pogodio da je reč o mobilnom telefonu. Uzeo sam ga i čuo glas svoje žene koja mi uz gromoglasan smeh čestita rodjendan sa telefona iz spavaće sobe. Te noći ona je želela da razgovaramo o životu: o godinama koje smo proveli zajedno i o svemu tome. Ali je insistirala da to radimo preko telefona, tako da je otišla u spavaću sobu i odande me pozvala u dnevni boravak, gde sam se ja nalazio s mobilnim okačenim o pojas. Kad smo završili razgovor, otišao sam u spavaću sobu i ugledao je kako sedi zamišljena. Rekla mi je da je upravo okončala telefonski razgovor sa svojim mužem i da je progone sumnje da li da mu se vrati. Naš odnos joj stvara osećaj krivice. Budući da sam ja bio njen jedini muž, protumačio sam sve to kao seksualnu provokaciju, tako da smo vodili ljubav s očajanjem dva preljubnika.

Sledećeg dana bio sam u kancelariji i upravo sam jeo sendvič u prepodnevnoj pauzi kad zazvoni mobilni. Bila je ona, jasno. Rekla je kako više voli da mi prizna da ima ljubavnika. Pratio sam tok njene priče, jer mi se učinilo da će nam ta igra oboma dobro doći, tako da sam joj kazao neka ne brine: rešavali smo i druge krize pa ćemo rešiti i tu. Te noći ponovo smo razgovarali telefonom, isto kao i prethodnog dana, i ona mi je rekla da kroz koji trenutak treba da se nadje sa svojim ljubavnikom. To me je jako uzbudilo, tako da sam odmah prekinuo razgovor, ušao u sobu i vodili smo ljubav sve do zore.

Čitavu nedelju dana dešavalo se isto. U subotu, kad smo se najzad obreli u spavaćoj sobi posle uobičajenog telefonskog razgovora, rekla mi je da me voli, ali da mora da me napusti, jer je potrebnija svom mužu nego meni. Posle tih reči, dohvatila je kvaku na vratima i otišla, i o

...Zanimljivo...

[ruskinja]

[FILIPA 73]

Samo nešto da se razumemo: svakom muškarcu spremaju se razni mamci.S tim da budemo nacisto!I nisu samo oni krivi, nego su krive žene.Mi smo krive.Mi bacamo razne mamace a muškarci se onda hvataju.

Recimo šlicevi!Ja mislim da su razni šlicevi na suknjama strašni mamci za jednog muškarca.Ili recimo, neki preterani dekolte ili mnogo tesne suknje.Sve to skrece pažnju muža sa svoje kuce, svoje žene.I onda se posle cudimo – odakle su karte u džepu?Tako lepo, namame se….

Mi ih namamimo.Ja namamim, recimo tvog coveka, ti namamiš mog i gotova posla.

Najbolje je kad svaka žena mami svog muža

Ali, mnoge žene to zapostavljaju.One misle: muž mi je, šta ima još da se mamimo?I tu se, normalno, najviše prevare.

Jer ako ti neceš da ga mamiš, ima ko hoce.

Je l’ tako?

Gde god pogledaš, na sve strane mamci.

Dusko Radovic

[FILIPA 73]

Jedina nasa duboka i iskrena zelja jeste da se priblizimo nekome.Od tog trenutka pocinju da se sklapaju veze,muskarac i zena ulaze u igru,ali ono sto se desi pre toga-privlacnost koja ih je spojila-to je nesto sto je nemoguce objasniti.To je nepatvorena zelja,u najcistijem obliku.I dok je ta zelja jos u cistom obliku,muskarac i zena se zaljubljuju u zivot,prozivljavaju svaki trenutak,s punom predanoscu i svescu,iscekujuci neprestano pravi cas za objavu posvecenja.Osobe u tom stanju ne osecaju nikakvu zurbu,ne ubrzavaju dogadjaje nepromisljenim postupcima.Znaju da ce se dogoditi ono sto je neizbezno,da istina uvek nadje nacin da se ispolji.A kad kucne cas,ne oklevaju,ne propustaju priliku,ne gube nijedan carobni trenutak,jer postuju vrednost svake sekunde.

Onaj ko je sposoban da oseca,zna da je moguce uzivati cak i pre nego sto dotakne drugu osobu.Reci,pogledi,sve to sadrzi tajnu plesa.Onaj ko posmatra i otkrije osobu o kojoj je oduvek sanjao,zna da se sexualna energija ispoljava pre samog sexualnog odnosa.Najvece zadovoljstvo nije u sexu,vec u strasti.Kada je strast velika,sex doalzi da bi dovrsio ples,ali on nikada nije bitan.

Onaj ko je zaljublejn,uvk vodi ljubav,cak i kada to ne radi.Kada se tela susretnu,to je samo prelivanje case.Mogu ostati zajedno satima,cak i danima.Mogu zapoceti ples jednog dana,a zavrsiti drugog,ili cak i ne zavrsiti,od tolikog zadovoljstva.To nema nikakve veze sa 11 minuta.

I najjaca odlucnost i volja ovog sveta ne moze spreciti da ljubav izmeni pravila igre u jednoj sekundi

Paulo Coelho

[micika 13]

...divno je biti nekome nesto...

[ruskinja]

"Zimogroznica", pesme Radmile Lazić

"Odavno se moja radost

ne preliva preko vrča,

a ni tuga ne opseda moj prag.

Sedokosi sneg posuo je moju glavu,

ne na tren.

Odbacila sam sa sebe dosta lišća i latica,

ali i dovoljno bubica, crva, gnjida...

Nisam postala vrt u žalosti.

Samo sam isključila

sva zvona na uzbunu.

Ne očekujem više udar groma,

ni mećave koje bi me zavejale,

kao ni pod tabanima požare."

[*Unina mama :-)* 226]

Hajde da sakupimo najlepša ljubavna pisma, najlepse ljubavne pesme, stihove i sl.... :wub: Ja vec imam nekoliko omiljenih...

"Bože, kako si mi se učinila lepom, one nedjelje, u ljubičastoj haljini. Oh, kako si snažno pogodila sva moja maštanja! Zašto si toliko tražila da ti kažem ono što sam hteo da ti izrazim samo pogledom? Misli te vrste gube riječima. Htio bi da predam iz duše u dušu plamenima jedan pogled! A sada, moja obožaana, ma što ti pisao gonjen vremenom tužan ili veseo, znaj da u mojoj duši postoji beskrajna ljubav, da ti ispunjavaš moje srce i moj život, da ništa neće izmjeniti tu ljubav iako je uvijek dobro ne izrazim; da će cvjetati sve ljepša, novija, ljupkija, jer je to prava ljubav a istinska ljubav stalno raste. Ti si moja snaga, ti to vidiš."

Onore De Balzak, Evelini Hanskoj

...molila je Boga da joj udeli makar još jedan tren, samo da ne ode ne saznavši koliko ga je volela uprkos obostranim sumnjama i osetila je neodoljivi poriv da ponovo s njim započne život iz početka da bi imali vremena da jedno drugom kažu sve ono sto je među njima ostalo neizrečeno i da urade kako treba sve ono što su u prošlosti uradili pogrešno...

Ljubav u doba kolere (G.G. Markez)

[*Unina mama :-)* 226]

Dali osecas svu energiju? Vatreno sevanje fantazije?

Osecas li tu carobnu snagu koja nas okruzuje, zbog koje svasta novo pronalazimo i izumljavamo. Dodji udji, sedi i uzivaj u karuselu slika.

Pokazace ti se snovi, nade, zelje i hiljadu misli, koje kao cvece, sareno i nezno crtano leti i tece kroz i oko tvog sveta snova.

Poklanjam ti najlepse cvece, svaku rec koja se moze ravnati sa najlepsom ruzom. Odgovaras, progovaras lepe reci, brzo prolazno onako kako ti je srce komandovalo.

Ljubav gori u meni upekla se u moje srce, da bi ti svu ljubav svoju mogao pokloniti. Poklanjam ti tako svo cvece moje duse da bi stiglo do tebe.

Sudbina nas je vodila, spojila da se nadjemo, zauvek i jos vecnost duze! Moje srce je tebi doletelo i tu ce ostati jer je samo tebi obecano.

Zahvalan sam za ruze iz duse tvoje koje mi poklanjas svaki dan bezuslovno. Usred prelepih cvetova stojim i mirisem to polje prepuno lepote. Svaki cvet je kao osetljivi i nezni poljubac sto moje srce dodiruje.

Cuvacemo i pazicemo, svaki dan nanovo nas mali vrt, pun srece, ljubavi i raznovrsnog sarenog cveca osecaja. Vecno tu u nasem malom vrtu zelim da osecam tvoju neizmerno mi potrebnu blizinu, pun pazjne i postovnja ...

[*Unina mama :-)* 226]

Onore de Balzak Evelini Hanskoj

Moja voljena ljubavi, jednim jedinim milovanjem vratila si mi zivot.
Oh! Moja draga, nisam mogao ni da spavam, ni da radim. Utonuo u osecanja te veceri, rekao sam ti bezbroj neznosti.
Oh! Ti imas bozanstvenu dusu za koju covek ostaje vezan citavog zivota. Duso moja, ti si, iz ljubavi, otkrila divni jezik ljubavi, sto je odmah oteralo tugu, neprijatnost, voljeni andjele, ne zamracuj nikakvom sumnjom nadahnuca ljubavi. Tvoja umiljata neznost bio je samo njen tumac. Ne misli da mozes biti uporedjena ma s kim. Ali, moja voljena, moj nebeski cvete, ne shvatas li sav car i svu istinu da siromah pesnik moze biti pogodjen tim sto je pronasao isto srce, sto je voljen preko svojih nada? Moja obozavana, da za tebe me je odgojilo najneznije i najmilije zensko srce...
Dragi, veciti idole moja lepa i sveta vero, znam koliko uspomene na neku drugu ljubav moraju vredjati ponosnu i neznu dusu. Ali ne govoriti tebi o tome znacilo bi oduzeti ti neizrecive dusevne praznine, ljubavne radosti. Postoje takve slicnosti, osecanja i duse da sam na njih ponosan zbog tebe i da ne znam da li sam u njoj voleo tebe. Zatim, uzasna ljubomora me je toliko navikla da mislim otvorenog srca, da sve kazem onoj u kojoj zivim, da nikad ne bih mogao da ti sakrijem ma i jednu misao. Ne, moje srce si ti!

Da, tebi je sve dozvoljeno. Reci cu ti prostodusno sve ono lepo sto pomislim, a i rdjavo. Ti si jedno ja, lepse i milije.

Moja ljubav nema vise ni manje egzaltacije, niti ma cega zemaljskog. Oh! Moja draga, to je andjeoska ljubav, uvek na istom stepenu jacine. Osecati, dodirnuti tvoju ruku ljubavi, ruku punu neznosti, ponosnih osecanja, cujes li, andjele moj, toplih, dobrih, strasnih; ta ruka, glatka i meka od ljubavi predstavlja isto toliko srecu koliko i tvoje medeno i zarko milovanje...

Jedan poljubac, na tvoje drage usne, te nevine usne koje jos nemaju uspomena bice skoro amajlija za ljubavne zelje, kad bude sadrzavao sve neznosti ljubavi. Nas siroti poljubac, jos lisen svih nasih radosti, ide samo tvom srcu, a ja bih hteo da on obuhvati celo tvoje bice...

Moja draga Evo, nikad ne sumnjaj u mene, ali jos manje u sebe. Kod tebe, u tvojim pismima, u tvojoj ljubavi, u njenim izrazima ima neceg vise, ne znam cega, nego u onim pismima i izrazima koje sam smatrao nedostiznim
Ali, drago blago, ti imas nebesku dusu kakva se samo moze zamisliti, i imas zanosnu lepotu. Boze, kako da ti kazem da sam opijen tvojim i najmanjim dahom...

Budim se srecan sto te volim. Lezem srecan sto sam voljen. To je zivot andjele...
Hiljadu poljubaca, i neka svaki sadrzi hiljadu neznosti za tebe, kao oni juce za mene.

[*Unina mama :-)* 226]

- Slika Dorijana Greja (Oskar Vajld) - odlomak

Životom ne vlada volja ili namera. Život je pitanje nerava, vlakana i sporogorećih ćelija u kojima se misao krije a strast doživljava snove. Možda zamišljaš da si bezbedan i smatraš sebe jakim. Međutim, neočekivana nijansa boje u sobi ili na jutarnjem nebu, neki naročiti miris koji si nekada voleo i koji budi divna sećanja, stih iz zaboravljene pesme na koji si nekad naišao, akord iz muzičkog dela koje si prestao da sviraš �“ kažem ti, Dorijane, od takvih stvari zavisi naš život.

TATJANINO PISMO ONJEGINU

Pišem vam – šta bih znala bolje?

I šta vam više mogu reći?

Sad zavisi od vaše volje

prezrenje vaše da l’ ću steći.

Al’ ako vas moj udes hudi

bar malo trone i uzbudi,

vi me se nećete odreći.

Da ćutim ja sam prvo htjela,

i za sramotu mojih jada

ne biste znali vi ni sada,

bar da se nadam da sam smjela

da ćete opet k nama doći

i da ću bar i rijetko moći

u selu da vas vidim našem,

da se veselim glasu vašem,

da vam što kažem, pa da zatim

o istom mislim i da patim

dane i noći duge sama

dok ne dođete opet k nama.

Al’ osobenjak vi ste, znamo,

i teška vam je selska čama,

a mi… mi ničim ne blistamo,

no iskreno smo radi vama.

Što dođoste u naše selo?

U stepi, gdje moj život traje,

ja ne bih srela vas zacijelo

i ne bih znala patnja šta je.

Smirivši burne osjećaje,

možda bih jednom (ko će znati?)

po srcu našla druga vjerna

i bila bih mu žena smjerna,

a svojoj djeci dobra mati.

Drugi!… A ne, ja nikom ne bi’

na svijetu dala srce svoje!

Oduvijek tako pisano je…

Nebo je mene dalo tebi;

moj život sav je jamstvo bio

da ću te sresti izmeđ’ ljudi;

znam, bog je tebe uputio,

moj zaštitnik do groba budi…

U snove si mi dolazio,

i neviđen si bio mio,

tvoj pogled me je svud proganj’o,

u duši davno glas odzvanj’o…

Ne, nije mi se san to snio,

jer čim si uš’o, ja sam znala,

sva premrla i usplamsala,

i rekla: on je ovo bio!

Ja tebe često slušah sama;

govorio si sa mnom jednom

kad prosjaku pomagah bijednom

i kada blažih molitvama

buru i jad u srcu čednom.

Zar nisi ti i onog trena,

o priviđenje moje drago,

promak’o kroz noć kao sjena,

nad uzglavlje se moje sag’o

i šapnuo mi riječi nade

ljubavi pune i iskrene?

Ko si ti? Čuvar duše mlade

il’ kobni duh što kuša mene?

Utišaj sumnje što me guše.

Možda su sve to sanje moje,

zablude jedne mlade duše,

a sasvim drugo suđeno je…

Nek bude tako! Što da krijem?

Milosti tvojoj dajem sebe,

pred tobom suze bola lijem

i molim zaštitu od tebe…

Pomisli: ja sam ovdje sama

i nikog nema da me shvati,

sustajem i moj um se slama,

a nijemo moje srce pati.

Čekam te: nade glas u meni

bar pogledom oživi jednim,

ili iz teškog sna me preni

prekorom gorkim i pravednim.

Završih! Da pročitam strepim…

Od stida više nemam daha…

Al’ vaša čast mi jamči lijepim

i predajem se njoj bez straha…

Aleksandar Sergejevič Puškin