Posveceno pismo

[nina 9]

Ovo je nesto sto sam slucajno nasla na net-u, a o cemu puno razmisljam ovih dana:

Posveceno pismo (G.G. Markes)

Kad bi Bog na trenutak zaboravio da sam marioneta

i darovao mi nešto malo života,

iskoristio bi ovo vrijeme najbolje kako znam.

Vjerojatno ne bih rekao sve o čemu razmišljam,

ali sasvim sigurno bih porazmislio o svemu što kažem.

Cijenio bi stvari prema njihovom značenju,

a ne prema njihovoj vrijednosti.

Spavao bih malo, više bih sanjao,

znam da svaku minutu sa zatvorenim očima gubimo 60 sekundi svjetla.

Hodao bi kad se drugi zaustave,

budio bi se kad drugi spavaju.

Kad bih imao mrvicu života, obukao bi se jednostavno,

okrenuo se k Suncu, otkrivajući ne samo svoje tijelo, ali i svoju dušu.

Uvjeravao bih ljude, kako se varaju,

kad misle da se u starosti nije moguće zaljubiti.

Ne znaju da stare baš zato što izbjegavaju ljubav!

Djeci bi napravio krila,

ali uzeo bi im ih dok se ne nauče letjeti.

Starijim osobama bi kazao da smrt ne dolazi zajedno sa starošću

već s napuštenošću.

Toliko stvari bi se naučio od vas, ljudi...

Naučio sam da svi žele živjeti na vrhu planine,

zaboravljajući da se istinska sreća skriva u

samom načinu penjanja na vrh.

Naučio sam da kad novorođeno dijete

uhvati svojom malom ručicom očev prst, drži ga zauvijek.

Naučio sam da čovjek ima pravo gledati na drugoga odozgora

samo onda kad mu hoće pomoći da bi se podignuo.

Toliko je stvari što sam se od vas mogao naučiti,

ali u stvarnosti nemam baš puno od toga, jer kad me polegnu u

grob, to ću zaboraviti.

Govori uvijek što osjetiš, a čini što misliš.

Kad bi znao da te danas posljednji put vidim pospanu,

snažno bi te zagrlio i molio se

da mogu biti tvojim anđelom čuvarom.

Kad bi znao da su to posljednje minute što te vidim,

rekao bih ti 'volim te' i ne bi glupo pretpostavljao da to znaš.

Uvijek ima nekakvo sutra

i život nam daje mogućnost učiniti dobro djelo,

ali danas je sve što mi ostaje,

htio bih ti reći da te veoma volim.

Sutra nema nitko zagarantirano-niti mladi, niti stari.

Možda danas posljednji put promatraš one koje voliš.

Zato nemoj biti neodlučan, učini to danas,

jer ako se pokaže da sutrašnji dan ne dočekaš,

žaliti ćeš za danom u kojem ti je nedostajalo vrijeme

za jedan osmijeh, za jedan poljubac,

da si bio prezauzet da bi im prenio posljednje želje.

Budi stalno blizu onih koje voliš,

govori im na glas kako ih trebaš, kako ih ljubiš

i budi prema njima dobar;

nađi vremena i reci im 'žao mi je','oprosti','molim te','hvala'

i sve ostale riječi ljubavi koje poznaješ.

Nitko neće pamtiti tvoje skrivene misli.

Zato se moli za snagu i mudrost da bi ih mogao izraziti.

Pokaži svojim prijateljima i bližnjima

kako su ti veoma potrebni.

[nina 9]

Sutra nema nitko zagarantirano-niti mladi, niti stari.

Možda danas posljednji put promatraš one koje voliš.

Zato nemoj biti neodlučan, učini to danas,

jer ako se pokaže da sutrašnji dan ne dočekaš,

žaliti ćeš za danom u kojem ti je nedostajalo vrijeme

za jedan osmijeh, za jedan poljubac,

da si bio prezauzet da bi im prenio posljednje želje.

Budi stalno blizu onih koje voliš,

govori im na glas kako ih trebaš, kako ih ljubiš

i budi prema njima dobar;

nađi vremena i reci im 'žao mi je','oprosti','molim te','hvala'

i sve ostale riječi ljubavi koje poznaješ.

Nitko neće pamtiti tvoje skrivene misli.

Zato se moli za snagu i mudrost da bi ih mogao izraziti.

Pokaži svojim prijateljima i bližnjima

kako su ti veoma potrebni.

Ovaj deo mi se posebno svidja.

[FILIPA 73]

Стварно волим Маркеза...

"Љубав у доба колере"-омиљена књига...

[FILIPA 73]

"Najgori način da ti neko nedostaje je da sjediš pored njega, a znaš da ga nikad nećeš imati."

"Ne plačite zato što je došlo do kraja. Radujte se zato što se desilo."

"Ne volim te zbog onoga što jesi, već zbog onoga što sam ja kad sam pored tebe."

"Nije se patilo od svakodnevnih problema jer su u mašti bili riješeni" (<i><a href="http://bs.wikiquote.org/wiki/Sto_godina_samo%C4%87e" title="Sto godina samoće">Sto godina

[TONY 9]

OBOZAVAM Markesa!!! Omiljena knjiga mi je Sto godina samoce. Covek je genije.

Sta reci nego prelepo!

[secer 154]

divnoooooooo

"Djeci bi napravio krila,

ali uzeo bi im ih dok se ne nauče letjeti. "

[Takilend 22]

"Ne volim te zbog onoga što jesi, već zbog onoga što sam ja kad sam pored tebe."

Ovo posebno volim!!!

[FILIPA 73]

"Ne sjećaš li se i one najsitnije ludosti na koju te ljubav natjerala, nikad i nisi volio."

William Shakespeare

"Poljubac je slatka obmana koju je priroda smislila da bi prekinula govor kad riječi postanu suvišne."

Ingrid Bergman

[secer 154]

" "Poljubac je slatka obmana koju je priroda smislila da bi prekinula govor kad riječi postanu suvišne."

Ingrid Bergman

wow wow wow!!!

[happiness 13]

P R E L E P O

[FILIPA 73]

Када бих могла поново одгајати своје дијете, више бих бојала прстима, а мање упирала прстом;

Мање бих га исправљала, а више с њим везе успостављала;

Скинула бих поглед са сата, а више бацала поглед на њега;

Побринула бих се да мање знам, а да ми више буде стало;

Ишла бих на више излета, и пуштала више змајева;

Престала бих изигравати озбиљност и озбиљно се играла;

Више бих га грлила, а мање вукла; Најприје бих му градила самопоуздање, а касније кућу;

Мање бих га поучавала љубави према моћи, а више о моћи љубави;

Diane Loomans

[Takilend 22]

"Poljubac je slatka obmana koju je priroda smislila da bi prekinula govor kad riječi postanu suvišne."

Ingrid Bergman

:wub:

[Takilend 22]

Када бих могла поново одгајати своје дијете, више бих бојала прстима, а мање упирала прстом;

Мање бих га исправљала, а више с њим везе успостављала;

Скинула бих поглед са сата, а више бацала поглед на њега;

Побринула бих се да мање знам, а да ми више буде стало;

Ишла бих на више излета, и пуштала више змајева;

Престала бих изигравати озбиљност и озбиљно се играла;

Више бих га грлила, а мање вукла; Најприје бих му градила самопоуздање, а касније кућу;

Мање бих га поучавала љубави према моћи, а више о моћи љубави;

Diane Loomans

Bravo

[Anchi-KŠ 10]

Miroslav Antic -Prva ljubav

[bokicina mikica]

TATJANINO PISMO ONJEGINU

(EVGENIJE ONJEGIN)

Pisem vam – sta bih znala bolje?

I sta vam vise mogu reci?

Sad zavisi od vase volje

Prezrenje vase da l’ cu steci.

Al’ ako vas moj udes hudi

Bar malo trone i uzbudi,

Vi me se necete odreci.

Da cutim ja sam prvo htela,

I za sramotu mojih jada

Ne biste znali vi ni sada,

Bar da se nadam da sam smela

Da cete opet k nama doci

I da cu ma i retko moci

U selu da vas vidim nasem,

Da se veselim glasu vasem.

Da vam sto kazem, pa da zatim

O istom mislim i da pamtim

Dane i noci duge sama

Dok ne dodjete opet k nama.

Al’ osobenjak vi ste, znamo,

Teska vam je seoska cama,

A mi… mi nicim ne blistamo,

No iskreno smo radi vama.

Sto dodjoste u nase selo?

U stepi, gde moj zivot traje,

Ja ne bih srela vas zacelo

I ne bih znala patnja sta je.

Smirivsi burne osecaje,

Mozda bih jednom (ko ce znati?)

Po srcu nasla druga varna

I bila bih mu zena smerna,

A svojoj deci dobra mati.

Drugi!... Al’ ne, ja nikom ne bih

Na svetu dala srce svoje!

Oduvek tako pisano je…

Nebo je mene dalo tebi;

Moj zivot sav je jemstvo bio

Da cu te sresti izmedj’ ljudi;

Znam, bog je tebe uputio,

Moj zastitnik do groba budi…

U snove si mi dolazio,

I nevidjen si bio mio.

Tvoj pogled me je svud proganjo,

U dusi davno glas odzvanjo…

Ne, nije mi se san to snio,

Jer cim si uso, ja sam znala,

Sva premrla i usplamsala,

I rekla: on je ovo bio!

Ja tebe cesto slusah sama;

Govorio si sa mnom jednom

Kad prosjaku pomagah bednom

I kada blazih molitvama

Buru i jad u srcu cednom.

Zar ti i onog trena,

O prividjenje moje drago.

Promako kroz noc kao sena,

Nad uzglavlje se moje sago

I sapnuo mi reci nade

Ljubavi pune i iskrene?

Ko si ti? Cuvar duse mlade

Il’ kobni duh sto kusa mene?

Utisaj sumnje sto me guse.

Mozda su sve to sanje moje,

Zablude jedne mlade duse,

A sasvim drugo sudjeno je…

Nek bude tako! Sto da krijem?

Milosti tvojoj dajem sebe,

Pred tobom suze bola lijem

I molim zastitu od tebe…

Zamisli: ja sam ovde sama

I nikog nema da me shvati;

Sustajem i moj um se slama,

A nemo moje srce pati.

Ceka me; nade glas u meni

Bar pogledom ozivi jednim,

Ili iz teskog sna me preni

Prekorom gorkim i pravednim!

Zavrsih! Da procitam, strepim…

Od stida nemam vise daha…

Al’ vasa cast mi jemci lepim

I predajem se njoj bez straha…

Aleksandar Sergejevic Puskin

[bokicina mikica]

Balada

Mika Antic

Od svih si devojaka bila tisa

Zbunjena, sama, neprimetna, bleda

Ej, zasto nisi bar porasla visa,

Bar visa za pola pedlja?

Jedne je noci udarala kisa,

Tako krvnicki ko cuvari reda...

Ej, zasto nisi bar porasla visa,

Bar visa za pola pedlja,

Jer kada si se o drvo kraj vrata

Obesila jednom u svitanja seda,

Izmedju bosih nogu i blata

Bilo je razmaka samo - pola pedlja.

[bokicina mikica]

BESMRTNA PESMA

ANtic

Ako ti jave: umro sam,

a bio sam ti drag,

onda će u tebi

odjednom nešto posiveti.

Na trepavici magla.

Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad

mislio šta znači živeti?

Ako ti jave: umro sam

evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba

lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.

I korov će me skriti.

A ja ću za to vreme

leteti visoko...

Visoko.

Zar misliš da moja ruka,

koleno,

ili glava

može da bude sutra

koren breze

il' trava?

Ako ti jave: umro sam,

ne veruj

to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio

da ti namignem malo.

Da za mnom ostane nešto

kao lepršav trag.

I zato: ne budi tužan.

Toliko mi je stalo

da ostanem u tebi

budalast i čudno drag.

Noću,

kad gledaš u nebo,

i ti namigni meni.

Neka to bude tajna.

Uprkos danima sivim

kad vidiš neku kometu

da nebo zarumeni,

upamti: to ja još uvek

šašav letim, i živim.

[bokicina mikica]

OPOMENA

Antic

Važno je, možda, i to da znamo:

čovek je željan tek ako želi.

I ako sebe celog damo,

tek tada i možemo biti celi.

Saznaćemo tek ako kažemo

reči iskrene, istovetne.

I samo onda kad i mi tražimo,

moći će neko i nas da sretne.

[bokicina mikica]

Trag

Milos Crnjanski

želim

da posle snova

ne ostane

trag moj

na tvome telu

da poneseš od mene

samo tugu i svilu belu

i miris blag

puteva zasutih lišćem

svelim sa jablanova

[bokicina mikica]

Vesna Parun

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih

i koja si mudra kao bezbrižnost.

Ti koja umiješ s njegova čela čitati

bolje od mene njegovu samoću,

i koja otklanjaš spore sjenke

kolebanja s njegova lica

kao što proljetni vjetar otklanja

sjene oblaka koje plove nad brijegom.

Ako tvoj zagrljaj hrabri srce

i tvoja bedra zaustavljaju bol,

ako je tvoje ime počinak

njegovim mislima, i tvoje grlo

hladovina njegovu ležaju,

i noć tvojega glasa voćnjak

još nedodirnut olujama.

Onda ostani pokraj njega

i budi pobožnija od sviju

koje su ga ljubile prije tebe.

Boj se jeka što se približuju

nedužnim posteljama ljubavi.

I blaga budi njegovu snu,

pod nevidljivom planinom

na rubu mora koje huči.

Šeći njegovim žalom. Neka te susreću

ožalošćene pliskavice.

Tumaraj njegovom šumom. Prijazni gušteri

neće ti učiniti zla.

I žedne zmije koje ja ukrotih

pred tobom biti će ponizne.

Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah

u noćima oštrih mrazova.

Neka te miluje dječak kojega zaštitih

od uhoda na pustom drumu.

Neka ti miriše cvijeće koje ja zalivah

svojim suzama.

Ja ne dočekah naljepše doba

njegove muškosti. Njegovu plodnost

ne primih u svoja njedra

koja su pustošili pogledi

goniča stoke na sajmovima

i pohlepnih razbojnika.

Ja neću nikad voditi za ruku

njegovu djecu. I priče

koje za njih davno pripremih

možda ću ispričati plačući

malim ubogim medvjedima

ostavljenoj crnoj šumi.

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,

budi blaga njegovu snu

koji je ostao bezazlen.

Ali mi dopusti da vidim

njegovo lice dok na njega budu

silazile nepoznate godine.

I reci mi katkad nešto o njemu,

da ne moram pitati strance

koji mi se čude, i susjede

koji žale moju strpljivost.

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,

ostani kraj njegova uzglavlja

i budi blaga njegovu snu!

[bokicina mikica]

toliko od mene za danas,mrzi me dalje da trazim,sve sto bih vam napisala

[Takilend 22]

Miroslav Antic -Prva ljubav

Neprevazidjeni MIka Antic.

[Takilend 22]

TATJANINO PISMO ONJEGINU

(EVGENIJE ONJEGIN)

Pisem vam – sta bih znala bolje?

I sta vam vise mogu reci?

Sad zavisi od vase volje

Prezrenje vase da l’ cu steci.

Al’ ako vas moj udes hudi

Bar malo trone i uzbudi,

Vi me se necete odreci.

Da cutim ja sam prvo htela,

I za sramotu mojih jada

Ne biste znali vi ni sada,

Bar da se nadam da sam smela

Da cete opet k nama doci

I da cu ma i retko moci

U selu da vas vidim nasem,

Da se veselim glasu vasem.

Da vam sto kazem, pa da zatim

O istom mislim i da pamtim

Dane i noci duge sama

Dok ne dodjete opet k nama.

Al’ osobenjak vi ste, znamo,

Teska vam je seoska cama,

A mi… mi nicim ne blistamo,

No iskreno smo radi vama.

Sto dodjoste u nase selo?

U stepi, gde moj zivot traje,

Ja ne bih srela vas zacelo

I ne bih znala patnja sta je.

Smirivsi burne osecaje,

Mozda bih jednom (ko ce znati?)

Po srcu nasla druga varna

I bila bih mu zena smerna,

A svojoj deci dobra mati.

Drugi!... Al’ ne, ja nikom ne bih

Na svetu dala srce svoje!

Oduvek tako pisano je…

Nebo je mene dalo tebi;

Moj zivot sav je jemstvo bio

Da cu te sresti izmedj’ ljudi;

Znam, bog je tebe uputio,

Moj zastitnik do groba budi…

U snove si mi dolazio,

I nevidjen si bio mio.

Tvoj pogled me je svud proganjo,

U dusi davno glas odzvanjo…

Ne, nije mi se san to snio,

Jer cim si uso, ja sam znala,

Sva premrla i usplamsala,

I rekla: on je ovo bio!

Ja tebe cesto slusah sama;

Govorio si sa mnom jednom

Kad prosjaku pomagah bednom

I kada blazih molitvama

Buru i jad u srcu cednom.

Zar ti i onog trena,

O prividjenje moje drago.

Promako kroz noc kao sena,

Nad uzglavlje se moje sago

I sapnuo mi reci nade

Ljubavi pune i iskrene?

Ko si ti? Cuvar duse mlade

Il’ kobni duh sto kusa mene?

Utisaj sumnje sto me guse.

Mozda su sve to sanje moje,

Zablude jedne mlade duse,

A sasvim drugo sudjeno je…

Nek bude tako! Sto da krijem?

Milosti tvojoj dajem sebe,

Pred tobom suze bola lijem

I molim zastitu od tebe…

Zamisli: ja sam ovde sama

I nikog nema da me shvati;

Sustajem i moj um se slama,

A nemo moje srce pati.

Ceka me; nade glas u meni

Bar pogledom ozivi jednim,

Ili iz teskog sna me preni

Prekorom gorkim i pravednim!

Zavrsih! Da procitam, strepim…

Od stida nemam vise daha…

Al’ vasa cast mi jemci lepim

I predajem se njoj bez straha…

Aleksandar Sergejevic Puskin

Divota. Kada smo radili ovu knjigu u srednjoj skoli, zenske su ucile Tatjanino pismo Onjeginu. Ja sam se toliko uzivela u stihove, da sam rasplakala profesorku dok sam kazivala stihove.

[Takilend 22]

Bravo za Miku Antica! Prosto ga obozavam. Pa, kad ste, vec, poceli sa njim, evo i od mene neka njegova...

[Takilend 22]

MIKA ANTIC

Kroj

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i

pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja

svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad

dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe

skidati. Na meni ćeš se raspasti.

Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju

ove detinje duše. I da se više ne stidim pred

biljem i pred pticama.

Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati

moju kožu s tvojom. Ne znam da li me

shvataš: to nije prožimanje.

To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji

miris, sav izatkan po nama.

Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.

Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe

da se, ovako pokipeo, ne prehladim od

studeni svog straha i samoće.