Studiranje u trudnoći

[Jacka 438]

Ja sam za ovih 7 meseci koliko sam trudna i diplomirala, upisala postdiplomske tj master sad po novom, i vec uveliko bebica i ja polazemo ispite zajedno Na predavanja sam do sad isla redovno, nista mi nije smetalo, izaci cu na sve ispite sad do kraja februara ( polozih dva ove nedelje imam jos 3) i nakon toga odmaram posto cu vec biti u osmom mesecu A inace putujem na fax al mi ne smeta autobus. Jedino mi sad bude malo nezgodno kad moram pisati neke radove za kompom posto ne mogu dugo da sedim pa se s laptopom valjuskam po krevetu trazeci najbolji polozaj

[moonlight 137]

Ja sam apsolvent. Dok sam bila trudna uspevala sam da učim, a kad su u pitanju predavanja iz četvrte godine, tu sam malo zabušavala, ali niko nije pravio problem. Sad mi je pored bebe koja je vrlo aktivna i još gomile drugih obaveza u kući, jako teško da izdvojim vreme za učenje. On sad ima skoro 7 meseci, ja u poslednjih 5 nisam uspela da položim nijedan ispit.

[bokicina mikica]

ja nisam jos odradila masterski rad....jedva ista da sam i pipla...a i ne da mi se....zamrsznucu ovu godinu,pa polako....

[Milkyway 6]

Svaka cast zenama koje studiraju ili bilo sta uce u trudnoci. Moj mozak se sa mnom posvadjao i otisao je na odmor, dok se ne porodim. Tesko mi je da sabiram rzutat kad igramo remi, a kamoli da spremam ispite.

[moonlight 137]

Svaka cast zenama koje studiraju ili bilo sta uce u trudnoci. Moj mozak se sa mnom posvadjao i otisao je na odmor, dok se ne porodim. Tesko mi je da sabiram rzutat kad igramo remi, a kamoli da spremam ispite.

Nije ništa bolje ni meni sa sedmomesečnom bebom! Juče sam počela opet da učim i ne ide mi baš najbolje. Bankarski menadžment mi je jedan od lakših ispita, ali moj mozak kao da se pretvorio u kašicu. S obzirom na to kako sam krenula, možda ga i spremim do juna!

[naca67 0]

Meni je bilo lakse da ucim u pocetku trudnoce negde do treceg meseca, posle sam pauzirala i kad je Jovana napunila godinu nastavila sam ali mi je tad bilo jako tesko da se vratim ucenju jednostavno koncentracija mi je bila cista nula, mislim da je to sto zbog pauze, sto zbog stalno prisutnog razmisljanja o detetu recimo kad je vreme za jelo, kad za spavanje i td. Potrebna je ogromna podrska i pomoc mami koja uci znaci nije dovoljno da porodica samo prica(!) kako treba da zavrsi fakultet a da pritom niko nista konkretno ne cini da joj to olaksa koliko je moguce.

[Ana* 835]

Potrebna je ogromna podrska i pomoc mami koja uci znaci nije dovoljno da porodica samo prica(!) kako treba da zavrsi fakultet a da pritom niko nista konkretno ne cini da joj to olaksa koliko je moguce.

Apsolutno tačno. Čini mi se da bez toga su zbilja male šanse da se izgura na kraj sa ispitima.

Ja bih samo da vam kažem jedno veliko SVAKA ČAST i samo napred!!!!

[LejaD 0]

Mislim da je stvar u motivaciji. Ja sam drevni student iz proslog veka, davala sam godinu za godinom i pocela da radim i postadoh dozivotni apsolvent, hehe. U prvoj trudnoci ne znam kako uspem da spremim uz posao i mucnine 1 ispit i posle toga (radila sam do 8. meseca sve sam planirala, ali nije bilo sanse da sednem da ucim, mozak na drugim relacijama). Od kad je bebac napunio 6 meseci, ucim kao luda i da mi nije bilo muka prva 3 meseca ove druge trudnoce (nadovezala sam bolovanja ), vec bih zavrsila. Sad imam jos 1,5 do kraja i diplomski i planiram u julu sa diplomom na porodjaj!

Samo napred, sve se moze ako se dobro organizujes i ako imas podrsku najdrazih (i psihicku i fizicku).

Srecno!

[MiAl2005 2]

Ja sam tokom trudnoće stagnirala. Početak mi je bio sa mučninama i povraćanjem i nekako nisam fizički mogla da se sastavim da malo snage dam za učenje.

Studirala sam tada dva faxa - medicinu na kojoj sam zamrzla godinu (fizički naporno mi bilo pohađanje nastave) i menadžment. Menadžent sam izgurala i 2 meseca po porođaju uspela da odbranim diplomski i završim. U oktobru sam uspela da nastavim medicinu i to pre svega upornošću i velikom pomoći. Keva i svekar je svaki dan čuvaju (ja sam od 7h do nekih 15h odsutna), a na svakoj pauzi, pa makar pola sata, sam trčala kući na podoj. Sad je doduše problem učenje kući za ispite, jer je KL u fazi da neće ni kod koga sem kod mene. Ali bolje ikad nego nikad. A biće jednom, ne odustajem...

[ducko 0]

Evo i ja se pridruzujem...Ne funkcionisem bas najbolje. Studiram stomatologiju u Beogradu, zatrudnela sam pre pocetka apsolv.staza, tada sam imala 5 ispita do kraja i bila sam ubedjena da cu u jan.vec imati diplomu. Do sada mi fakultet nije predstavljao problem, sem spordicnih stresova koji su izgleda prateci element studiranja u Srbiji. Naprotiv, ja sam na kraju dobila traume, placem prethodna 2 roka, ne mogu da verujem sta mi rade. Pala sam tokom studija jedan ispit, odustajala kad sam smatrala da sam nespremna, hocu reci da sam uvek odgovorno i temeljno pristupala obavezama, 8 mi je bila najniza ocena u indexu. U dec.roku su me 2 ispita oborili, nakon pola minuta, uz groznu opasku : "Jeste li dosli da nam pokazujete stomak?"ili:"jeste li imali sta drugo da obucete (ja u helankama)?". U martovskom roku, kada sam dosla u svom 8-om mesecu da polazem poslednji ispit, prof.mi je sa vrata rekao da izadjem i da se vratim posle porodjaja, verovatno je mislio da sam dosla na stomak da se izvucem i on me, preventive radi onemoguci, valjda da ga ne zavitlavam. Inace, ceo mart me muci strasna nesanica, mislim da sam 20 noci u mesecu provela skroz budna do zore, tako da je ucenje bas tesko islo. Priblizio se april, ja i dalje ne spavam, sad mi se cini vise zbog nervoze. Za 15.dana ulazim u 9.mesec, trudim se, ali ne vredi kad meni nesanica sa jedne, a sa druge strane iskompleksirani profesori vezuju ruke!

[Princezica 0]

Eeee nije uopste lako,ja sam se trudila da idem na predavanja koliko mogu cisto da bi skupila neke poene.Imam jos 10 ispita do kraja a u septembru trebam da se porodim,znam da necu uspeti da zavrsim do tad mada bi jako volela

[Ana* 835]

Eeee nije uopste lako,ja sam se trudila da idem na predavanja koliko mogu cisto da bi skupila neke poene.Imam jos 10 ispita do kraja a u septembru trebam da se porodim,znam da necu uspeti da zavrsim do tad mada bi jako volela

Bitno je da se sve obaveze prema fakultetu (što se tiče slušanja ispita, potpisa) obavila, tako da sad polako, pa jedan ispit manje do septembra ipak je jedan korak bliži i kraju Samo polako, i uz bebu se uči. To ti najbolje mogu reći članice koje studiraju i imaju bebicu (Takilend, Tigrica i još mnoge druge) Samo polako napred

[Tigrica 8]

Evo i ja se pridruzujem...Ne funkcionisem bas najbolje. Studiram stomatologiju u Beogradu, zatrudnela sam pre pocetka apsolv.staza, tada sam imala 5 ispita do kraja i bila sam ubedjena da cu u jan.vec imati diplomu. Do sada mi fakultet nije predstavljao problem, sem spordicnih stresova koji su izgleda prateci element studiranja u Srbiji. Naprotiv, ja sam na kraju dobila traume, placem prethodna 2 roka, ne mogu da verujem sta mi rade. Pala sam tokom studija jedan ispit, odustajala kad sam smatrala da sam nespremna, hocu reci da sam uvek odgovorno i temeljno pristupala obavezama, 8 mi je bila najniza ocena u indexu. U dec.roku su me 2 ispita oborili, nakon pola minuta, uz groznu opasku : "Jeste li dosli da nam pokazujete stomak?"ili:"jeste li imali sta drugo da obucete (ja u helankama)?". U martovskom roku, kada sam dosla u svom 8-om mesecu da polazem poslednji ispit, prof.mi je sa vrata rekao da izadjem i da se vratim posle porodjaja, verovatno je mislio da sam dosla na stomak da se izvucem i on me, preventive radi onemoguci, valjda da ga ne zavitlavam. Inace, ceo mart me muci strasna nesanica, mislim da sam 20 noci u mesecu provela skroz budna do zore, tako da je ucenje bas tesko islo. Priblizio se april, ja i dalje ne spavam, sad mi se cini vise zbog nervoze. Za 15.dana ulazim u 9.mesec, trudim se, ali ne vredi kad meni nesanica sa jedne, a sa druge strane iskompleksirani profesori vezuju ruke!

Draga moja,pokusaj prvo da se smiris i o svemu dobro razmislis!U istom sam "sosu",ali samo se fokusiraj sada na bebu,da sve prodje kako treba,a studiranje ce se i onako zavrsiti!Tesko jeste,znam po sebi,cijeli dan sam na nogama,ciscenje,pranje,sredjivanje stana,igranje sa bebcom i onda kada on zaspi,knjigu u ruke...ali izbora nema...pokusaj se dobro organizovati i sve ce doci na svoje!

[Red_Butterfly 167]

Ja sam u četvrtom dala pretposlednji, a u posle toga i poslednji i završila višu, baš sam bila ponosna na sebe i vrlo srećna. Samoj sebi sam plaćala studije, učila uz rad, učila uz brak, u trudnoći, pa i posle pobačaja u petom mesecu. Oteglo se poprilično, ali samo kad sam, za sada, taj jedan krug zatvorila. Ako bude bilo sreće jednog dana ću nastaviti. U trudnoći mi je bilo teško i naporno da učim jer ja učim sedeći, a tada mi je bilo teško da sedim toliko, ali mi je bilo interesantno jer sam svo vreme mazila svoj stomačić i govorila sebi da moram da završim školu u trudnoći da bi kada se beba rodi svo slobodno vreme mogla da posvetim uživajući sa našom malom porodicom. Međutim, beba je otišla u nepovrat, a meni je bio ostao još jedan ispit, koji sam s teškom mukom uzela da učim, slabo sam ga spremila, ali ipak položila.

[ninuska.h 70]

Evo bas se spremam za POSLEDNJI ispit Jedva cekam da zavrsim, samo ne znam kao istovremeno da pisem i diplomski, moram diplomirati do kraja septembra. Ja sam u citavoj cetvrtoj godini bila trudna, visokorizicna trudnoca, vise puta u bolnici, cim sam izasla, ja pravac na faks, mirovala sam u studentskom domu, molila profesore da mi daju da medju prvima napisem i odbranim sve predispitne radove, isla na predavanja 7 meseci, onda sam morala da odem kuci. U junu nisam izasla na ispite, svaki dan se ocekivao porodja, ali zato sam u avgustu polozila sve ispite sa devetkama i desetkama. Ostao mi je jedan, frustrirajuce, i njega vucem vec godinu dana, sad 26og polazem.

[amorfati 3461]

Zatrudnela sam na master studijama, dala sve ispite i pocela da pisem master rad al ne vredi, tada sam vec bila 8-9 mesec, stomak ogroman, ledja bole, beba se rita...i tako ostade mi taj master rad nezavrsen. Bebica sada ima 3,5 meseca i mnooogo mi je tesko da se skoncetrisem i ponovo pocnem da pisem a rok za zavrsetak mi je u oktobru .

[Topaz 120]

Zatrudnela sam na master studijama, dala sve ispite i pocela da pisem master rad al ne vredi, tada sam vec bila 8-9 mesec, stomak ogroman, ledja bole, beba se rita...i tako ostade mi taj master rad nezavrsen. Bebica sada ima 3,5 meseca i mnooogo mi je tesko da se skoncetrisem i ponovo pocnem da pisem a rok za zavrsetak mi je u oktobru .

A otkud rok za završetak? Ja sam svoj upravo završila i odbrana mi je 7 dana pred ulazak u 9 mjesec .... nadam se najboljem ....

[amorfati 3461]

Pa ta skolska godina u kojoj sam ja upisala master se zavrsavala negde sa mojim ulaskom u 9 mesec. Tacnije, morala sam da zavrsim sve i odbranim master rad do 17.januara a porodila sam se 23.januara. Sva sreca pa sam videla da necu stici i trazila sam da mi odobre produzetak zavrsetka studija zbog trudnoce. Pisala sam neku molbu i prilozila dokaz da sam stvarno trudna u vidu nalaza sa uz. Hehe, da nisam kojim slucajem izmislila trudnocu a tada mi je vec stomak bio do zuba Elem,odobrili su mi a rok je do oktobra ove godine. Ako ne zavrsim do tad...hm, ne znam, nisam ni razmisljala o tome ali pretpostavljam da onda placam obnovu godine.

Sve najbolje na odbrani i javi kako je bilo

[MatroNadja 7362]

Zatrudnela sam krajem 2. godine faksa. Srecom, vec sam prvu godinu pre toga ocistila, a sa druge mi je ostalo 3 ispita Njih sam polozila u toku trudnoce, i neka predavanja sa 3. godine sam pratila, do 9. meseca (cak sam uspela i 1 ispit s 3. da polozim pre porodjaja! ). Posle toga, vec u prvom roku po porodjaju sam pocela da dajem ispite, i moram reci da su profesori stvarno bili jako uvidjavni i cinili su mi ustupke, zbog cega cu im vecito biti zahvalna. Kad je beba imala godinu dana, mama je dosla da mi je cuva dok spremim poslednje ispite, i za te dve nedelje sam ih polozila sve osim jednog, a i njega bih, samo me prof nije pustio da izadjem (zato sto sam bila iskrena i nedelju dana pred ispit sam mu rekla da nisam procitala jednu knjigu, na sta je on rekao da nedelju dana nije dovoljno i da se vidimo u sledecem roku, a tada sam je procitala za jedan dan i zahvaljujuci njoj sam taj ispit i polozila ). Elem, dodje i taj rok, i ja odem na faks samo zbog tog ispita (a inace ne zivim cak ni u istoj drzavi u kojoj mi je fakultet). Noc pred ispit zavrsim u bolnici zbog nekog krvarenja (ponovo sam bila trudna), prezivim sav onaj strah, vratim se kuci oko 3 uvece, ujutro ustanem rano, razletim se po gradu na +40 stepeni, cekam u redovima... I kad sam usla na ispit...sve mi ispari iz glave!! Ali SVE!! Vec sam videla da sam pala prvi ispit u svom zivotu, koji je ujedno poslednji koji mi je ostao, i da mi se kvare svi planovi da diplomiram pre porodjaja, ma sve mi se srusilo... Prof mi je vise puta rekao da se povucem... Ali nesto mi nije dalo da ustanem i odem, tako da sam sedela i cutala Profesor je sve vreme pokusavao da izvuce iz mene BILO STA, ali je kroz moju glavu pirkao vetric. Do kraja mi kaze da pricam o onoj famoznoj knjizi, iako to nije bilo dovoljno za ispit, i ja pocnem da verglam kao luda, dok mi nije rekao da mi daje prolaznu ocenu, i to na stomak, i da vise nikad nece da me vidi Jeste me bilo malo sramota, ali vala jedan ispit se i tako moze proci Najgore je sto sam ja taj ispit spremila, ali sam se tako blokirala da je to bilo strasno!

Uglavnom, posle ide pisanje diplomskog... Puno neprospavanih noci, i blejanja po bibliotekama, dok je moju micu cuvala dadilja... I tu je bilo dosta peripetija, ali uspela sam nekako da sve zavrsim, i u julu prosle godine sam diplomirala, a u septembru se rodilo moje drugo zlato

Moram samo da naglasim da sve ovo ne bih mogla da se nije poklopilo vise stvari: prvo, na mom faksu nema mnogo ucenja, a posto su jezici u pitanju, od kojih mi je italijanski glavni, nisam imala puno problema, buduci da u kuci pricam italijanski sa muzem. Zatim, da mi nisu profesori puno izlazili u susret, ne znam kako bih mnoge stvari fizicki postigla. Takodje, da nisam imala ogromnu podrsku porodice, sanse nema da bih uspela da ucim pored male bebe i nove trudnoce, posto sam jako lenja i potpuno neorganizovana. I na kraju, da nije bila Bozja volja, ne bi nista od ovoga ni bilo

P.S. Tamo gde zivim sa ovom mojom diplomom ne mogu nista da radim