Otići ili ostati?

[zlatni papagaj 439]

Не дружим се, не живи човек овде, пријатељ ми је    

Мени то свакако није битно    него има разних, представљају ме за фашисту и сл, па да им споменем. Ма, воле оне мене, чак и ако не пишу  

[Sena13 1892]

Niko nikome ne moze da da neki poseban razlog zasto bi trebalo da ide ili ostane, sve je stvar raznih okolnosti, raznih faktora i kriterijuma, i na kraju licnog osecaja pripadnosti nekom narodu, naciji, ili odsustva istog.

Ovo boldovano se vrlo cesto provlaci kroz argumente onih koji se odluce da ostanu... moram da priznam da ne razumem zbog cega se ljubav/pripadnost/postovanje narodu/naciji izjednacava sa fizickim bivstvovanjem u istoj. Na osnovu cega bi neko mislio da oni koji odu ne vole/ne postuju/odricu se predaka, istorije, pripadnosti? Ima nas i ovakvih i onakvih na obe strane - osecaj pripadnosti (kulturnog i nacionalnog identiteta) nije uslovljen fizickom lokacijom sem prilikom formiranja na nivou same nacije/etniciteta. 

Izmenjeno 18 Jan 2016 od strane Sena13

[bikica85 3667]

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/danas-u-blicu-ova-slika-je-poraz-srbije/7z9zxnk

Kao sto vidite iz prilozenog, daleko smo dogurali od 90tih.

Ili "hu d fak iz Njegoš"

Opaninanaj, odakle da pocnem.

Mi imamo  1000 evra primanja i ne da se ne luksuziram po Konacima nego se pitam da li mozemo otici na 3 dana na Taru u neki smestaj. Ustvari, verovatno necemo ni otici jer mm nece moci uzeti slobodno (inace nema nijedan slobodan dan u nedelji)

Moja plata nije dovoljna da pokrije kredite i racune. Mm radi honorarne poslove, kad radi ima pare, kad ne radi nema.

 

Ja kapiram da zivis skromno kad imas 200 evra, al i sa 1000 si daleko od luksuziranja.

Sa ovim primanjima van Bg u svom stanu-DA. ali ovde, ne nikako. Okej, sama sam birala da zivim u velikom stanu i da ga otplacujem narednih 30 godina. Ali to je komfor, nikako luksuz. 

Na zapadu bi i ovo cak pojmili kao mali stan za 4clanu porodicu. (imamo 2 spavace sobe)

 

Ne kupujem cizme od 300 evra ali ne kupujem ni od 2000 dinara. 

Ja zelim i te od 10000 da mogu da iskesiram. 

Ja zelim da mogu da platim registraciju za kola u kesu kad mi stigne.

Kad mi se pokvare kola, takodje zelim da mogu da platim popravku odmah.

Ja zelim da mi dete ide na sport, kao i ja ili mm. 

Da odem jednom mesecno na veceru ili u pozoriste.

Ja yelim bar jednu od gore navedenih stavki da mogu mesecno da ispunim.

Ako je to luksuz, onda smo mi debelo zaglavili i spustili standarde prenisko. 

 

 

Sa ovim boldovanim se posebno slazem,to je zaista mali stan ovde,tj tesan za cetvoroclanu porodicu.To je ovde trosoban stan,kakav i sama imam i ove godine trazimo veci.Dok su deca mala je ok,ali posle vise ne.

 

Ovo za ocekivanja pod pojmom "normalnog zivota" mogu samo da potpisem jer razmisljamo isto.

 

[Smey 20894]

Mene evo u sred Srbije i nemam nikakav odnos prema naciji, nacionalnosti, narodnosti, precima i korenima. To su efemerne kategorije koje i ne priznajem. Il si čovek, il nisi, kraj. Muka mi malo od pripadnosti a ne okrenemo se jedni za drugima ni u najtežim situacijama. Mogu ja i da znam istoriju, i svoje stablo, i da se izjašnjavam kao pravoslavna Srpkinja, i da se potpisujem na ćirilici, ali ovde govorimo o budućnosti.

Evo, raspisani izbori. Sačuvajmebože, samo se vrtimo u krug.

[Sena13 1892]

Smey, potpuno se slazem - dve strane iste medalje. 

[Ehinacea 7744]

Slazem se sa Nice, mozemo do sutra da polemisemo kome je sta luksuz, kome je normalno da daje pare na skuplju hranu i kozmeticke tretmane, a ko i da ima nikad ne bi otisao na primer na manikir.  Ja cu uvek teziti boljem i boricu se svim silama da svojoj porodici obezbedim jos bolje od onog sto trenutno imam. Ja zaista nisam materijalista, zahvalna sam na svemu sto imam u zivotu. Pre svega mislim na zdravlje meni najdrazih osoba i sto mi je Bog dao moje prekrasne devojcice, a naravno i na sve materijalno sto imamo sto nam cini ovaj zivot lepsim. Ali pririodno je da mi smeta sto pored velikog truda koji sam ulozila u svoje znanje i obrazovanje i jos uvek svakodnevno ulazem nemam primanja kakva bih imala da zivim u nekom drugom uredjenijem sistemu. To me prosto kao cinjenica nervira. I ne kazem da cu zbog toga otici, cak naprotiv ja sam ta koja zagovara da ostajemo ovde i da se ovde borimo za bolje. I ne trazim nikakv luksuz, vec da ne dolazim u situaciju da pred kraj meseca sklapam kraj sa krajem i da kalkulisem ako odem tri dana duze na letovanje, onda nista od zimovanja i slicno. Ne zelim da uopste raspravljam o novcu, vec da ga imam dovoljno da on ne bude na listi stvari oko kojih brinem. Ne mislim da trazim previse, samo da me neko adekvatno plati za posao koji volim, koji posteno radim i za koji je trebalo mnogo truda i ucenja. 

[zlatni papagaj 439]

Slazem se sa Nice, mozemo do sutra da polemisemo kome je sta luksuz, kome je normalno da daje pare na skuplju hranu i kozmeticke tretmane, a ko i da ima nikad ne bi otisao na primer na manikir.  Ja cu uvek teziti boljem i boricu se svim silama da svojoj porodici obezbedim jos bolje od onog sto trenutno imam. Ja zaista nisam materijalista, zahvalna sam na svemu sto imam u zivotu. Pre svega mislim na zdravlje meni najdrazih osoba i sto mi je Bog dao moje prekrasne devojcice, a naravno i na sve materijalno sto imamo sto nam cini ovaj zivot lepsim. Ali pririodno je da mi smeta sto pored velikog truda koji sam ulozila u svoje znanje i obrazovanje i jos uvek svakodnevno ulazem nemam primanja kakva bih imala da zivim u nekom drugom uredjenijem sistemu. To me prosto kao cinjenica nervira. I ne kazem da cu zbog toga otici, cak naprotiv ja sam ta koja zagovara da ostajemo ovde i da se ovde borimo za bolje. I ne trazim nikakv luksuz, vec da ne dolazim u situaciju da pred kraj meseca sklapam kraj sa krajem i da kalkulisem ako odem tri dana duze na letovanje, onda nista od zimovanja i slicno. Ne zelim da uopste raspravljam o novcu, vec da ga imam dovoljno da on ne bude na listi stvari oko kojih brinem. Ne mislim da trazim previse, samo da me neko adekvatno plati za posao koji volim, koji posteno radim i za koji je trebalo mnogo truda i ucenja. 

Има наде, само храбро, ово је оно што покреће, оно што остаје и што би требало много више да се цени, поштује и СЛУША!