Otići ili ostati?

odgovora

Objavljeno

Tezak rad u inostranstvu?

Mm je juce u 7 otisao na posao, vratio se u 19:30. Nije rucao, nije imao pauzu. Razbijao se ceo dan od posla, pritom mu je gazda pretio otkazom, sto inace radi makar jednom nedeljno. 

A situacija je manje-vise ista i na mom poslu. Ostaje se po dva sata duze, radi se i subotom, pritom je to neplaceno (cuj duplo se placa :unsure: kako stoji u pravilniku) umire se od rada, ako slucajno ne radis dovoljno moras da objasnjavas zasto je to tako.

A plate?!!! Dovoljno je da kazem da imamo pravo povracaja na pdv za bebi opremu. 

Mozda ne znam koliko je tezak rad u inostranstvu, ali koliko je tezak u Srbiji itekako znam.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno (Izmenjeno)

Sanja u pravu si. U inostranstvu je jako težak rad i mnogi bela dana ni ne vide, ali se sve to dobro plati. Kod nas na takvu nadoknadu možeš samo sanjati, i to je ono sto je poražavajuće. 

Izmenjeno od strane Lilith
Brezica, Sanja 79 i mama maza volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Jedna prica su pare, svakako da me nervira sto su moje kolege u inostranstvu placene i pet puta vise. Druga prica je da recimo teoretski mm i ja ovde ekstra zaradjujemo, opet bi mi smetalo sto vidim da ljudi oko mene koji su pristojni i posteni i vredni spajaju kraj sa krajem i opet bi mi smetao poremecen sistem vrednosti. Ne bih mogla da uzivam, a da se ljudi oko mene muce. A svakako da se ljudi boje odlaska, svi se boje nepoznatog i postavljaju sebi hiljadu pitanja, posebno sa decom, kako ce njima biti, nije isto vise ne brinem samo o sebi vec i o njima i njihovim osecanjima.

In-Greed, jelena_, Naxy i 4 ostalih volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno (Izmenjeno)

E bas to sam htela da pitam, da ste kojim slucajem finansijski ok, da li biste i onda razmisljale da odete, posto vidim da je vecini na prvom mestu  finansijski razlog..

Izmenjeno od strane Admin 2
Изношење политичких ставова.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Helen, mislim da bih. Možda bih tada čak i lakše prelomila, jer bih imala neku bar materijalnu sigurnost. 

jelena_ voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sanja, jesam, raspitivala sam se.

Sa domaćim faksom ne možeš ništa. U Segedinu najbliže imaš mogućnost da polazeš neku razliku, ali to je oko 15 ispita,  na mađarskom ili na engleskom. Ako imaš eu državljanstvo sa tim faksom možeš raditi u eu (možda u nekim državama traže još neku razliku,  ali u principu to je pravo eu). Ako te zanima kako se zove faks napisaću ti. Ja ne verujem da bih to polagala, iskreno radije bih završila frizerski / kuvarski/ poslastičarski kurs i time se bavila. Ali ja nisam relevantna za tu temu, koliko god meni pravo dobro ide (a ide jer sam odgovorna i pratim jer kad sam već to odabrala onda neću da radim ofrlje), kad bih imala priliku promenila bih struku. 

Inače, meni isto smeta kao i Ehi, to kolektivno siromaštvo i jad, ja ne znam kako vi, ali ja gde god se okrenem svi na ivici egzistencije. Možda je to u manjim mestima još izraženije, znatno su manje mogućnosti.

Meni nije finansijski razlog definitivno na prvom mestu, mada u nekoj široj perspektivi (neizvesnost, nestabilnost, nepostojanje standarda i prilika) ulazi u uži krug razloga. 

Ali ja sam napolju bila samo kao putnik pa ne znam da uporedim.

 

Smey i Sanja 79 volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Isto, Hellen, isto sam se ušuškala, odnosno šuškam se iznova i iznova, a to me samo udaljava od odlaska, posle će mi đavo biti kriv kad dete stasa za školu i kad ostanemo gde smo. Finansijski smo ok, mm radi ono što voli, meni se sad otvaraju razne neke poslovne mogućnosti. Izgleda da ćemo mm i ja zajedno u kancelariju, A. nam je u vrtiću u stanu prekoputa posla. TOLIKO smo se opasali kineskim zidom, uvukli u stakleno zvono, iz kojeg kad god provirimo šlogiramo se! Dopala nam se ideja da možemo porodično da živimo (vrrrlo skromno) od ni pola jedne plate, ostalo da štedimo, dopalo nam se da A. može da ode kod mojih ili da oni dođu kad god zatreba... Ali to je sve s*anje ako razmišljamo o daljoj budućnosti, gde će mi dete ići u školu, kakav nam je mentalitet... A opet, kažu da je sreća neprimetna i ovde i sada, ako je tako onda smo srećni i tu gde jesmo i za sad ostajemo ovde.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Hellen, da smo finansijski ok ili da bar imamo svoj stan ne bih uopste razmisljala o odlasku. Ali uopste. Suvise volim svoju porodicu i svoj grad. Sve ostalo mi je potaman. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Marge, ovaj tekst sam čitala davno, ti si ga bila podelila, da li ovde ili na FB... Ostavio je veliki utisak na mene i promenila sam neka mišljenja. Recimo da sam postala manje rezignirana.

Пилче i Margaritta volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Uglavnom pominjete finansijski momenat..

A meni u prvom planu ide to sto se ne osecam ovdje bas bezbjedno..Uopste se ne osecam bezbjedno,i mislim da je to jedan od osnovnih razloga zasto bih otisla.Onda sledi naravno i sve ostalo...

 

Naxy voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Imala sam priliku jos kao djevojka da zivim vani ali nekako nisam ti ja za to.Ne mogu da zamislim da zivim negdje gdje nikoga ne znam,da ostavim porodicu,prijatelje i da sve krenem ispocetka.Pogotovo sada sa djecom na to i ne pomisljam.Mislim da nece djeca znati gdje pripadaju.Vjerujem da bih se u toj zemlji tretirali kao stranci a i ovdje kada bih dosli opet ne bih bili svoji na svome jer ih ne bih vezivale uspomene,prijateljstva.Ipak sve dok imamo da zivimo jedan pristojan zivot ne bih se nakanila da idem vani.Da fali ovdje mnogo necega,fali,to sve stoji ali ko mi garantuje da tamo negdje nece faliti.Idealno nema,nigdje.Ako zaista vidim da ovdje ne ide i da jedva spajamo kraj sa krajom razmislila bih o toj opciji.

Sto se tice bezbodnosti.Gdje je to Marijachi bezbjedno?Svugdje je isto.

Пилче i KruelaDeviL volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Evo da nabrojim neke zemlje po istrazivanjima Ummu,pa proberi..

Island,Danska,Austrija,Novi Zeland,Finska,Svajcarska,Kanada..

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Što reče Svejedno na caskalistu, danas više nigde nije bezbedno. Treba malo vremena da se slegnu stvari i proceni kakav će novi svetski poredak biti(mada ja za tu procenu niti imam znanja niti kefala).

Jedino što me drži ovde je taj B neodlučni momenat. Naravno i ljubav prema sestri i roditeljima, strah od njihove dolazeće starosti i nemoći(al i to se da rešiti). Ne mislim da će ovde biti bolje, sve je uruseno i potrebna je promena sistema, a sistem(već sam dosadna sa tom rečenicom) smo mi. Treba promeniti način razmišljanja čitavim generacijama koje su emotivno i na svaki drugi zamislivi način osakacene. Došli smo do tačke kad je normalno poći od pretpostavke da se sve može novcem kupiti, da je normalno da se ljudski život otaljava, na bedu i sirotinju se oguglalo, deca se leče sms-ovima. Najveći problem je beznadje, ljudi su postali hodajuce, sive ljušture praznog pogleda. Ponekad se osećam(ne znam da li sam ovaj opis negde iznad pročitala, vrlo verovatno da) kao ekspres lonac koji nema onu pištaljku na vrhu. I da tačno je-i da sam savršeno materijalno obezbedjenja, ne bih mogla biti srećna tu gde su ljudi toliko umorni, besni i apatični.

Želim bolje za svoju decu. Želim bolje i za sebe, da se razumemo.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Evo da nabrojim neke zemlje po istrazivanjima Ummu,pa proberi..

Island,Danska,Austrija,Novi Zeland,Finska,Svajcarska,Kanada..

 

Bezbjedno je dok ne pukne i tamo nesto.Ne vjerujem ja vise u to.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sanja, jesam, raspitivala sam se.

Sa domaćim faksom ne možeš ništa. U Segedinu najbliže imaš mogućnost da polazeš neku razliku, ali to je oko 15 ispita,  na mađarskom ili na engleskom. Ako imaš eu državljanstvo sa tim faksom možeš raditi u eu (možda u nekim državama traže još neku razliku,  ali u principu to je pravo eu). Ako te zanima kako se zove faks napisaću ti. Ja ne verujem da bih to polagala, iskreno radije bih završila frizerski / kuvarski/ poslastičarski kurs i time se bavila. Ali ja nisam relevantna za tu temu, koliko god meni pravo dobro ide (a ide jer sam odgovorna i pratim jer kad sam već to odabrala onda neću da radim ofrlje), kad bih imala priliku promenila bih struku. 

Inače, meni isto smeta kao i Ehi, to kolektivno siromaštvo i jad, ja ne znam kako vi, ali ja gde god se okrenem svi na ivici egzistencije. Možda je to u manjim mestima još izraženije, znatno su manje mogućnosti.

Meni nije finansijski razlog definitivno na prvom mestu, mada u nekoj široj perspektivi (neizvesnost, nestabilnost, nepostojanje standarda i prilika) ulazi u uži krug razloga. 

Ali ja sam napolju bila samo kao putnik pa ne znam da uporedim.

 

Mislim da je mm-u dosta polaganja ispita. Engleski govori tecno, ali ne i poslovni engleski. Madjarski ne. Bas steta sto se sa vasom diplomom ne moze nista.

 

Voljena žena voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Da li ste razmišljali o životu u inostranstvu? 

Ili možda već živite "napolju"?

Koji su vaši razlozi za i protiv odlaska / ostanka?

Da li je vaša struka takva da možete raditi i u inostranstvu ili biste radili bilo šta što  vam se nudi? 

Za one koji su već napolju pitanje da li vas nešto vuče nazad,  kako se borite s nostalgijom, kako ste se infiltrirali, kakav odnos imate prema jeziku, kulturi druge nacije? 

Vidim na forumu i drugi misle o ovoj temi, a mene već neko vreme ozbiljno kopka, pa pišite svoja razmišljanja, iskustva, savete...

 

Jesam. Odavno mi je to opcija. Samo periodicno odustajem i ponovo se vracam toj ideji.

Za: finansijska stabilnost, bolji uslovi za moju decu. Protiv: porodica i prijatelji koji su ovde.

Da, struka nam je takva da tamo negde preko i mm i ja lako mozemo naci dobar posao u struci.

Nama se toliko groznih stvari desilo ovde, da bi samo blesav covek na nasem mestu ostao. A eto, mi ostadosmo. Dakle, stvarno nismo normalni. Zaista ne znam odakle vise crpim taj optimizam, i sta jos treba da se desi da se osvestim i presecem, i odem. :mellow:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

E bas to sam htela da pitam, da ste kojim slucajem finansijski ok, da li biste i onda razmisljale da odete, posto vidim da je vecini na prvom mestu  finansijski razlog..

Helen, mislim da bih. Možda bih tada čak i lakše prelomila, jer bih imala neku bar materijalnu sigurnost. 

Hmmm.. Pa bas ovako kako Mardz rece.

Evo mi ponovo kupismo stan... I opet razmisljamo o odlasku...
Mm je bio u fazonu da dobro razmislimo gde cemo da zivimo, pre nego sto se odlucimo da sve sto imamo ulozimo u nekrentinu. A ja opet ne mislim da to moze biti razlog za ostanak. Naprotiv, ako znam da imam gde da se vratim, neku svoju bazu, lakse mi je da prelomim i krenem, da probam.

Verujem da ne mozemo da izgubimo ako odemo. Mozemo samo da dobijemo.

Kao sto rekoh malopre, misljenje mi se menja kako vetar duva... Cas mi je sve ok, jer sam na momente veoma srecna ovde, a onda me revoltira najobicnija glupost koju vidim na ulici, ili je dovoljno samo da ukljucim tv kada je u toku neka informativna emisija, i da kazem za*ebi, idemo.

Evo danas cenim da su nam sanse 50-50% da u narednih godinu-dve-tri odemo. Ako ne odemo do detetovog polaska u skolu, verovatno necemo nikad.

Ivushka voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Uvek sam se cudila kako neko moze da ode daleko od rodbine i prijatelja.... Ali kako vreme prolazi vise me ne cudi nista i kazem ma sta ces ovde...

Ja licno ne planiram, dobro mi je trenutno, muz ima pristojan posao za nas petoro da pristojno zivimo, nas dvoje sa troje dece. Mozda necemo ici bas svake godine na more ali imamo zaa osnovne stvari, plus deci cipele, povremeno po koji komad garderobe bez da se uvaljujemo u rate kredite itd.

Ali ako bi me neko pitao da se dvoumi da li da ide, be razmisljanja bi mu rekla DA, IDI!

Пилче voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Nikad nisam razmisljala da odem iz Srbije,bilo mi je ok. Onako,srednji stalez. Otisla samo zbog ljubavi prema svom muzu. Sve bih opet isto uradila. I da sam znala pre sto sada znam verovatno bih i samo otisla ovim putem.

Ovde sam se savrseno uklopila. Deca ovde rodjena,za drugo ne znaju. U Srbiju retko idemo. Ne nedostaje mi uopste,nista. Naravno,mamu vidjam koliko bih je vidjala i da sam ostala u Srbiji. Ona dolazi vamo kad god hoce,vidimo se preko skypa. U Srbiju ne idemo cesto jer ne vidim razlog sto bismo. I ja sam kod svoje bake isla u posetu jednom godisnje,sto bi sad moja deca morala cesto da idu?Mi bismo mogli daa idemo cesce ali nemamo potrebu. Radije cu da odem na more ili na neku drugu destinaciju koju nisam videla. Ko hoce moze da dodje ,uvek je dobrodosao. I moji i muzevljevi,mislim na roditelje ,moje sestre,njegov brat je ovde. Mada on ovde i ima nesto rodbine.

Zaista mi nista ne fali,mozda je to zbog toga sto sam i ja mlada otisla.

Nije mi jasno to sto govorite da se u inostranstvu radi puno. Koliko ja znam isto se radi u Srbiji,samo za 5x manje pare. Pisete o prosveti,eto bar ovde ne biste radili ceo dana. Znam da svi osnovci odlaze iz skole do 3 sata. Taman da pokupite dete iz obdanista u pola 4 i idete kuci:D U svakom mesecu imate po par dana raspusta ,ne znam da li se neki mesec preskoci. Kraj godine 4. juna,polazak 8.septembra. Gore-dole koji dan.

 

bikica85 voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

A prijatelji? jeste da mogu da dodju ali nisu ono tu, nikog nema u blizini kad zatreba ili za pricu

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pa vremenom steknes prijatelje,poznanike,drugarice i ovde. Drugacije jeste kada se ti vec sa nekim druzis jako dugo,onda nije problem ni da dodje kad hoce. Ali za pricu i kafu mozes brzo naci nekog. Zavisi kakva si osoba,kakavi si tu kriterijumi:D

Moji kriterijumi  su takvi da sam i u Srbiji imala samo prijateljice ,sa kojima se cujem redovno,ali one stalno putuju tako da i da sam U Srbiji isto bi ih vidjala svake prestupne. To su jos iz osnovne skole prijateljstva

To su prijateljstva,a za kafu i pricu i nisam tako ostra:lol:

Salim se malo,ali definitivno zavisi od toga koliko si otvrena,koliko volis ljude. Ne znam ni ja kako bih ti rekla... Ja ovde imam par drugarica ,ali je kod mene sitacije sa dvoje male dece malo drugacija. Deca diktiraju tempo:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Htedoh nesto napisati na konto mitkovov posta o tome kako se u inostranstvu ne zaradjuju krvave pare, ali rekoh bolje da cutim. Radi se Mitko, i to punom parom. Khm, ovde cu stati.

Drustvo? Ma daj, bar u danasnje vreme je to najmanji problem. U svakom slucaju tu je Bebac forum, znam iz licnog iskustva :))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.