Kako ste objasnili?

[amorfati 3461]

Jao Dri kako sam se sad ismejela, hvala ti 

 

[Drina 6855]

Cuti,i ja se zagrcnuh u sred rucka. A baba vitalna zenica,nadam se da ce nam dugo poziveti

Eto sad bejasmo u parku iz kog smo morale pobeci jer su decaci bacali ne petarde,nego dinamit,cini mi se. Iznervirah se samo tako,bilo je tu i siktanja Stoka nevaspitana,budale itd. Nisam to deci vikala,nego cisto komentarisala dok smo bezale iz parka. Kad dodjosmo na sigurno pitala me zasto bacaju petarde,a jel im roditelji nisu rekli da se to ne sme,a jel ih niko nije vaspitao. rekoh da ne znam zasto ih bacaju,da neki misle da su zabavne petarde,ali nisu,da su jako opasne,da moze od njih da se ogluvi,da nam ispeku ruke i tako. i da niko nije naucio tu decu da to nije dobro. Al eto,u principu ne znadoh da joj objasnim zasto bacaju petarde

[Kate Kapetanica 2466]

To niko ne zna 

[malagarava 8252]

Ni meni nije jasna euforija za petardama-ne dece nego roditelja koji decu cak forsiraju "ajde baci, budi musko".

debilizam.

[Maricia 693]

Super tema. Ne znam kakva me pitanja cekaju i kakve cu odgovore da dajem, ali trudicu se da dete nikada ne ostane uskraceno za odgovor. Moja mama je za brata i mene uvek imala odgovor. Trudicu se da i ja tako radim.  Nikada nije rekla da ne zna iii ono cuveno  "zato sto ja tako kazem". Hvala joj na tome. Bili smo uvereni da mama sve o svemu zna  

[Vuciguraj 8182]

Kada me pita zasto radimo,ja joj odgovorim da odrasli ljudi rade,idu na posao itd.

Ne ulazim dalje u objasnjavanje.Secam se kada mi je koleginica pricala o njenom dijalogu sa sinom,pa je na njeno da ide da radi da moze da mu kupi cokoladu,malac odgovorio :"Nemoj da ides,ne treba mi".

I ja sam bila surova kada sam objasnila kako je neku zivotinju zgazio auto,pa je sada mrtva.

[paper_moon 16452]

Na temu o smrti sam sa S pričala još kad je imala oko 2 i po godine kao N sad otprilike, ali na primeru životinjica koje su mrtve ležale na zemlji kao što kaže  zoxx.Bila je prava radoznala brbljivica -sve je zanimalo .

Rekla sam joj da je ptica npr uginula i da će se pretvoriti u zemlju koju će posle da koristi cveće.I da ptica i kad ugine ne nestaje tek tako nego menja oblik.Danas smo naišli na mrtvog pacova i S kaže Mama,vidi mrtav pacov!

N se buni Nije mitav,paje! (spava)

Mrtav je i pretvoriće se u zemlju,ispravlja ga S.

Pajeeee!Pajeeee! viče N.

Eto,isto objašnjenje različita deca,i odnos prema objašnjenjima. 

Što se tiče posla rekla sam S da tata i mama moraju da rade da bismo imali parice kojima plaćamo hranu i sve ostalo ali ne samo zbog toga nego i zato što je rad potreban odraslima kao što je deci potrebno da se igraju.Rekla sam joj da i mama kao i tata treba da radi jer je bilo sporno kad sam poslije porodiljslog krenula na posao.Želim svojim primjerom da joj pokažem da i ona sjutra kao ja treba da radi i da ne bude ceo život samo domaćica.I da rad nije isključivo radi novca nego je sastavni deo života svalog čoveka kao potreba da se nešto stvara i sam čovek usavršava.

Za petarde mi meni nikad nije bilo jasno.

[Vuciguraj 8182]

 

Što se tiče posla rekla sam S da tata i mama moraju da rade da bismo imali parice kojima plaćamo hranu i sve ostalo ali ne samo zbog toga nego i zato što je rad potreban odraslima kao što je deci potrebno da se igraju.Rekla sam joj da i mama kao i tata treba da radi jer je bilo sporno kad sam poslije porodiljslog krenula na posao.Želim svojim primjerom da joj pokažem da i ona sjutra kao ja treba da radi i da ne bude ceo život samo domaćica.I da rad nije isključivo radi novca nego je sastavni deo života svalog čoveka kao potreba da se nešto stvara i sam čovek usavršava.

 

Isto,nego ne stigoh da lepo objasnim.

[zlatni papagaj 439]

Želim svojim primjerom da joj pokažem da i ona sjutra kao ja treba da radi i da ne bude ceo život samo domaćica.

Kao da je biti SAMO domaćica nešto loše, retrogradno, degradirajuće, prosto ... a to što bi bila MAJKA, što bi svoje vreme mogla da posveti svojoj deci i porodici . . . 

Ništa ne uvijam, uvek kažem kako jeste. Često to ide u nedogled, a zašto a kako, pa u krug. 

Žena se često zbog toga buni, tipa, što to pričaš detetu, ali, šta da radim, nisam maštovit  

[Kokica87 1065]

Kad vec potegoste pricu o ,,domacicama"...

Trenutno radim lep posao,kolektiv mi je super,u kompletu sve za pozeleti sem radnog vremena!

Nekad imam utisak da ne izbijam s posla,i uzasno malo vremena provodim sa decom,jedan dan u nedelji koji imam slobodan mi se ,,izvuce" dok trepnem(obaveze po kuci,vrlo malo vremena ostane za igru),i stvarno sam zeljna dece,ubija me griza savesti,stvarno se zbog toga lose osecam!

Da imam uslova pevajuci bi bila domacica,jer ovo sto sad propustam necu moci da prebolim nikad...

[pricalica 938]

[pricalica 938]

[leni 5767]

Evo se setih jedne koleginice koja je sinu svaki put kad uvece izlazi govorila da je sef zove da radi I prodje tako neko vreme kad se u vrticu povede prica i tome gde koji roditelj radi, a mali ce: "Moja mama radi nocu za cika Dj. "  

[paper_moon 16452]

Vidiš Kokice mislim da svaka majka koja radi prolazi kroz istu krizu koju si opisala u postu.Ja prva jesam,više puta.

Sad ću biti potpuno od teme.I biću opširnija izvinjavam se.

Od kad se S rodila,imala sam momente u glavi da pauziram sa poslom zadugo,baš zadugo dok ne krene u školu.Imala sam momente da mi je više dosta da mi se sve vrti oko šerpi,lonaca,pelena,i igračaka,da mi je sav posao sveden na kuću.Možda svemu tome što sam ja odrasla uz očevo da mi je jako bitno da sebe ceo život usavršavam na poslu,da imam svoj izvor prihoda,da razmišljam kao preduzetnik sutra i imam neki svoj mali biznis,možda je na mene sve to uticalo i da sama formiram svoj odnos prema poslu.

Kažem imala sam razne krize posebno kad sam N bila najpotrebnija.Tada je posao bio bitan zbog novca prvenstveno  jer nismo mogli da mu obezbedimo sve tretmane a da oboje ne radimo.Bila sam bukvalno razapeta izmedju posla i deteta,i griža savesti je bila tolika da nisam mogla noćima da se saberem i normalno spavam.

Isto tako moja majka nije imala finansijski potrebe da radi,jer je radila u prosveti i njena plata u odnosu na tatinu platu privatnika je bila krajnje zanemarljiva.Ali,ona je radila.Nije ona radila da bi nešto doprinjela novčano.Radila je zbog sebe,zbog svih onih godina koje je provela nad knjigom.Njena profesija je potcenjena,ali ona je opet ispunjena jer radi ono za šta je uložila vreme i energiju u školi.Imala je svoj svet u kojem se ostvarila.Dakle,i njen primjer je uticao da formiram svoj stav prema poslu.

Poslije godina i truda provedenih na faksu,mislim da bih se osećala poražavajuće da ostanem samo domaćica.Pa i da nisam završila faks,težila bi ka tome da nešto naučim stvarati i raditi.U suprotnom osećala bih se nezadovljno,prazno,neispunjeno.

Takođe bih voljela da moja kćerka kao i sin imaju pored porodičnog života i taj deo koji se odnosi na njihov rad u društvu,da stvore svet gde imaju nešto što je za njih jedinstveno.Ne vodim se filozofijom,moja deca su moj najveći uspjeh.Nisu moja deca nikakav uspjeh,to su djeca.Uspjeh se stiče na poslu npr,i mogu da se ponosim kad na tom planu nešto postignem.Ne želim da se stavljam iza roditeljstva kao iza jedinog smisla života,jer i u drigim stvarima nalazim inspiraciju i smisao.

Deca rastu istina-propuštam razne momente.Kad samo pomislim da N prve korake nisam videla ja a krvnički sam se borila da on prohoda,nego vaspitačica u vrtiću plače mi se.A opet isto tako deca rastu i otići će svojim putem što je prirodno i vodiće svoje živote.Šta ostaje meni,kao majci,ženi,domaćici osim kućnih poslova (koje inače traljavo obavljam haha)?I da nemam posao u struci,radila bih nešto.Četiri sata,dva,držala časove.Bilo šta.

Isto tako želim i svom detetu,i jednom i drugom.

 

[malagarava 8252]

Savrseno se slazem sa Marijachi.

Jeste da mi same sebi namecemo dodatno obaveza-kuca, rucak, deca, pa i posao. 

Al da me neko pita da li bih radila da mm zaradjuje dovoljno za lagodan zivot, DA, bih!

Verovatno bih tad birala neki part-time posao od 10-14 4 dana nedeljno  (kad vec biram).

Zelim da vodim razgovore koji se odnose samo na recepte i ukakane pelen i domace zatatke.

Skolovala sam se, ulagala u sebe i zelim da to sve ima svrhu.

(ulagla u nove sgrudi, nove usne, ombre frizuru...)

 

Neko drugi je opet savrseno ispunjen samo porodicom, postujem, niiti smatram posao :domacice" degradirajucim, samo govorim zbog cega ja a i mnoge druge zene, biramo da radimo.

Zaboravih da pomenem i drugi, nimalo zanemariv momenat, finansija.

Jedno je kad ima svoj dinar, ma koliki bio, a drugo kad za svaku sitnicu moras da trazis od muza.

Ne mislim nista lose time, jednostavno ja volim da imam licno svoj izvor prihoda i da ne zavisim ni od koga.

[mama maza 4900]

Garava, to zadnje sto si napisala, mislim da nema osobe na svijetu koja to ne bi voljela i definitivno da je drugacije kad oboje rade, ne samo zbog finansija vec mase toga. Ma koliko se muz i zena postovali i skladno zivjeli, opet dodje do toga da taj koji zaradjuje zeli da zna skoro svaku paru gdje je otisla, a nerijetko se interesi i zelje ne poklapaju.

[leni 5767]

Uh, nedajboze.

I kad ne moras, moras.

Makar zbog peMzije.

Ma ko bi sve od muza trazio. Pa u prvoj svadji sve nazad vracao

Nego, kako ste se postavile po pitanju prijateljstva? Ohrabrujete li "najbolju drugaricu" ili ih ucite da drze distancu?

[paper_moon 16452]

Ne zelim da se mjesam u njihova prijateljstva osim ako mi sami ne budu trazili savjet,a i tada cu videti da se ogradim da bih ja tako postupila a oni neka postupe kako sami misle i osjecaju.Osim ako ih neko ugrozava na bilo koji nacin.

S je sad mala ali ima drugaricu sa kojom se deset puta za sat vremena i posvadja i pomiri.Ja samo kuliram,decja posla.

 

Izmenjeno 15 Dec 2015 od strane Marijachi

[leni 5767]

Ma da, pretpostavlja da su tvoji predskolci?

Zamislila me je situacija od pre neki dan, cera mi rece da su se dve njene drugarice posvadjale, a obe su dobre sa njom. Ja joj rekoh-drzi se podalje, i ni u snu nemoj da si sa jednom komentarisala drugu. E sad, da li sam pogresila, ili sam trebala da pustim da se sama opece? Msm, nase je da prenesemo zivotno iskustvo a njihovo da ga (ne)prihvate.

Posebna je prica sto ja ne znam kako se ovde deca druze jer sam "dodjos", ni ja za ovih 10 god nisam odmakla dalje od prijateljstava sa zenama iz Srbije i Bosne.

Dakle moja dilema je-da li decu uciti da je pravo prijateljstvo, prijateljstvo bez tajni i zadrske ili ih uciti da je prava iskrenost moguca samo u uzoj porodici? Moje sam naucila da tajne nema ako je znaju dvoje, a sa prijateljstvom sam u velikoj muci. Sva moja prijateljstva traju 30 god i to su zene koje znaju sve o meni, kao i ja o njima, sve gadne porodicne price, greske i uspehe. Da li i nasi klinci mogu da se nadaju ovakvim prijateljima?  

[paper_moon 16452]

Ja se ne bih uplitala u to.Neka to bude njihova stvar.

Moji su baš mali.Ali kontam kad budu veći da ih pustim da se sami uče tim lekcijama iz drugarstva.Jedino ću im skrenuti pažnju da im nije drug onaj ko ih navodi da urade nešto loše,ili da povrede nekog trećeg.Jednom je jedan S drug iz vrtića kog je srela u igraonici nagovarao da zajedno udare nekog dečka i to je prvi put kad sam joj rekla da se više s njim ne druži,jer je nagovara na ružne stvari.

[Hellen 14345]

Ma oni ce na svoj nacin uspostavljati prijateljstva..mislim da ne moze tu roditelj mnogo da utice. Ja sam se kao dete uvek najvise druzila sa drugaricom koju moja mama 'ne odobrava'..sestra isto tako. I dan-danas cak.. ovo razmisljam iz perspektive deteta..radila sam po svom a ne kako mama smatra da bi trebalo

[Kokica87 1065]

Vidiš Kokice mislim da svaka majka koja radi prolazi kroz istu krizu koju si opisala u postu.Ja prva jesam,više puta.

Sad ću biti potpuno od teme.I biću opširnija izvinjavam se.

Od kad se S rodila,imala sam momente u glavi da pauziram sa poslom zadugo,baš zadugo dok ne krene u školu.Imala sam momente da mi je više dosta da mi se sve vrti oko šerpi,lonaca,pelena,i igračaka,da mi je sav posao sveden na kuću.Možda svemu tome što sam ja odrasla uz očevo da mi je jako bitno da sebe ceo život usavršavam na poslu,da imam svoj izvor prihoda,da razmišljam kao preduzetnik sutra i imam neki svoj mali biznis,možda je na mene sve to uticalo i da sama formiram svoj odnos prema poslu.

Kažem imala sam razne krize posebno kad sam N bila najpotrebnija.Tada je posao bio bitan zbog novca prvenstveno  jer nismo mogli da mu obezbedimo sve tretmane a da oboje ne radimo.Bila sam bukvalno razapeta izmedju posla i deteta,i griža savesti je bila tolika da nisam mogla noćima da se saberem i normalno spavam.

Isto tako moja majka nije imala finansijski potrebe da radi,jer je radila u prosveti i njena plata u odnosu na tatinu platu privatnika je bila krajnje zanemarljiva.Ali,ona je radila.Nije ona radila da bi nešto doprinjela novčano.Radila je zbog sebe,zbog svih onih godina koje je provela nad knjigom.Njena profesija je potcenjena,ali ona je opet ispunjena jer radi ono za šta je uložila vreme i energiju u školi.Imala je svoj svet u kojem se ostvarila.Dakle,i njen primjer je uticao da formiram svoj stav prema poslu.

Poslije godina i truda provedenih na faksu,mislim da bih se osećala poražavajuće da ostanem samo domaćica.Pa i da nisam završila faks,težila bi ka tome da nešto naučim stvarati i raditi.U suprotnom osećala bih se nezadovljno,prazno,neispunjeno.

Takođe bih voljela da moja kćerka kao i sin imaju pored porodičnog života i taj deo koji se odnosi na njihov rad u društvu,da stvore svet gde imaju nešto što je za njih jedinstveno.Ne vodim se filozofijom,moja deca su moj najveći uspjeh.Nisu moja deca nikakav uspjeh,to su djeca.Uspjeh se stiče na poslu npr,i mogu da se ponosim kad na tom planu nešto postignem.Ne želim da se stavljam iza roditeljstva kao iza jedinog smisla života,jer i u drigim stvarima nalazim inspiraciju i smisao.

Deca rastu istina-propuštam razne momente.Kad samo pomislim da N prve korake nisam videla ja a krvnički sam se borila da on prohoda,nego vaspitačica u vrtiću plače mi se.A opet isto tako deca rastu i otići će svojim putem što je prirodno i vodiće svoje živote.Šta ostaje meni,kao majci,ženi,domaćici osim kućnih poslova (koje inače traljavo obavljam haha)?I da nemam posao u struci,radila bih nešto.Četiri sata,dva,držala časove.Bilo šta.

Isto tako želim i svom detetu,i jednom i drugom.

 

Svako slovo ti je na mestu!

MMeni prija da radim, da se skockam,priustim porodici mnogo toga,i u pravu si sredjujes kucu ceo dan,a kao sa nista nisi radila,ne primeti se,a kad od svoje plate odvedess decu na more,sredis im sobu,itd itekako se primeti!To pozdravljam i potpisujem!Ali me moje radno vreme totalno baca u tesku depru,ja radim svaki drugi-treci dan od 10 do 18,decu ne vidjam,bolesni su vec 15 dana,a ja ne smem da uzmem bolovanje,svi ih cuvaji i lece vise nego majka,pa onda gledam mm-a koji ozadje iz nocne pa sa njima ceo dan,a siv u licu od umora,e to me obeshrabruje,i vuce ka tome da mislim da bi kao domacica resila sve svoje probleme...

Da radim iskljucivo prvu smenu i da imam vikend sloboan,tj da imam svoj zivot,slozila bih se sa tobom u potpunosti!

U pravu ssi,bas smo skrenuli s teme,i izvinjavam se trebalo mi malo da se izjadam,bas sam ogorcena i izgubljena,osecam se us...o i nemocno!

[leni 5767]

Ma oni ce na svoj nacin uspostavljati prijateljstva..mislim da ne moze tu roditelj mnogo da utice. Ja sam se kao dete uvek najvise druzila sa drugaricom koju moja mama 'ne odobrava'..sestra isto tako. I dan-danas cak.. ovo razmisljam iz perspektive deteta..radila sam po svom a ne kako mama smatra da bi trebalo

Nene, ne mislim na izbor prijatelja i (ne)odobravanje, nego na vrednovanje prijateljstva.

Postoje porodice koje se drze pravila "da se veruje samo onima koji su sa ove strane vrata". Sa tim sam se ovde cesto susretala. Sa druge strane, u klasicnoj literaturi se pominju "besmrtna" prijateljstva, a cesto i takve ljubavi. Deci citam pred spavanje razne knjige, izasli smo iz perioda prica, pa se tu i tamo susretnemo sa tim "dao zivot za prijatelja", "desnu ruku", "u vatru". Na to sam mislila, ne na nas upliv u njihov svet ljubavi i drugarstva. Znate, mi sko se tokom odrastanja sretali sa pojmom "jedini pravi", u prvim ljubavnim iskustvima ostajali razocarani kad smo shvatali da to nije "za sva vremena".

Na takvu vrstu posrednog iskustva sam mislila-ifjunouvatajmin

[andisam 14091]

Ja bih volela da ni muz ni ja ne radimo. Da zivimo od kamate u banci, npr.

[In-Greed 10390]

I ja, onda bismo putovaliiiii....

Leni, ne bih ih ucila nepovjerenju, to ih moze obiljeziti za cijeli zivot. Vecina nas imamo divne prijatelje i to cesto nije prvi prijatelj kojeg smo upoznali. Dakle, neka uce da procjenjuju ljude, a ne da odmah sumnjaju. Makar je moje misljenje takvo. A kako ce nauciti nego kroz iskustvo i tvoju pricu da ljudi mogu bit divni, a mogu biti i bzvz i jos milion stvari izmedju.