Uticaj roditelja na odnos izmedju dece

[Ehinacea 7744]

Vidim da ova tema ne postoji, a cini mi se da je veoma zanimljiva za sve roditelje koji imaju (i planiraju da imaju) vise dece. U kojoj meri roditelji uticu na odnos izmedju svoje dece? Kako vi vaspitavate (planirate da vaspitate) vasu decu na ovu temu? Kako su vasi roditelji uticali na vas i vas odnos sa bracom i sestrama? Da li poredite decu? Da li to radite pred njima ili u sebi? Da li verujete u to da na deo nase licnosti utice i to koji smo se po redu rodili (prvo, drugo, srednje dete itd)?

Evo ja cu odmah da kazem da mi je jedna od vaznijih stvari da ih naucim da jedna drugu podrzavaju, da budu jedna drugoj oslonac, u pravom smislu te reci. Da nema ljubomore, da se raduju uspehu one druge.  Mnogo mi je vazno  da ne bude favorizovanja jednog deteta u odnosu na drugo u bilo kom domenu, kolikogod da su razlicite. Volela bih da sa godinama razviju pravu sestrinsku ljubav, trudicu se da im pomognem na tom putu, isto kao sto se nadam da kada budu vece da im se necu mesati kada ne treba, vec da cu umeti da se sklonim i pustim ih da same ucvrscuju svoj odnos. 

[mama maza 4900]

I ja isto to pokusavam, da jedna drugoj budu oslonac i do sada osjetim da idem pravim putem, mada bude tu i neka krivina, najvise prilikom jela, jer mladja pojede skoro vise od starije bez ikakvih molbi, kvocanja, tjeranja i uglavnom jede svu hranu i bas bude tesko ne izgovoriti onu "vidi kako seka".

Mislim da roditelji igraju veliku ulogu u tom odnosu jer mi smo ti koji ih ucimo da se paze, uvazavaju itd. Ona djeca koje roditelji nisu ucili prisnoscu lakse se razidju kad odrastu i svako od njih krene nekim svojim putem, u tom smislu da se ne posjecuju toliko cesto i nemaju neki "redovni kontakt", na uvazavaju se, itd, a to onda bude jos gore nakon sto roditelji umru(barem sam ja takvog misljenja). Sto se tice prvog, drugog, srednjeg djeteta, i to je isto do roditelja. Mogu napraviti da razlike nema, kao i da se zna ko je stariji, ko porodicna maza, a ko "dijete za vratima".

[Strelac84 2882]

Vidim da ova tema ne postoji, a cini mi se da je veoma zanimljiva za sve roditelje koji imaju (i planiraju da imaju) vise dece. U kojoj meri roditelji uticu na odnos izmedju svoje dece? Kako vi vaspitavate (planirate da vaspitate) vasu decu na ovu temu? Kako su vasi roditelji uticali na vas i vas odnos sa bracom i sestrama? Da li poredite decu? Da li to radite pred njima ili u sebi? Da li verujete u to da na deo nase licnosti utice i to koji smo se po redu rodili (prvo, drugo, srednje dete itd)?

Evo ja cu odmah da kazem da mi je jedna od vaznijih stvari da ih naucim da jedna drugu podrzavaju, da budu jedna drugoj oslonac, u pravom smislu te reci. Da nema ljubomore, da se raduju uspehu one druge.  Mnogo mi je vazno  da ne bude favorizovanja jednog deteta u odnosu na drugo u bilo kom domenu, kolikogod da su razlicite. Volela bih da sa godinama razviju pravu sestrinsku ljubav, trudicu se da im pomognem na tom putu, isto kao sto se nadam da kada budu vece da im se necu mesati kada ne treba, vec da cu umeti da se sklonim i pustim ih da same ucvrscuju svoj odnos.

Lepa tema. Mislim da roditelji mogu bas zeznuti odnose medju decom, isto koliko mogu i da ih povezu. Ovo prvo je mislim mnogo lakse. Svedok sam odrastanja uz reci "pusti ga on je mali"  i rekla sam sebi da svojoj deci necu to raditi. Tako da maksimalno izbegavam uporedjivati ih u bilo kom smislu, posebno naglas. Ali samo sam covek na zalost, pa mi se omane ponekad, bas ko sto Maza rece u jelu npr. reci "vidi kako E moze bez pogovora a ti starija ne mozes".

Isto mi je najvaznija stvar da jedna drugu/trecu podrzavaju i vole bez obzira na sve. Da ne budu ljubomorne i da se one same medjusobno ne uporedjuju.

Mislim da nema mnogo veze kad je koje dete rodjeno, sem kad roditelji potenciraju to. Ti si stariji moras paziti mladjeg, i te bla, bla price. Ne svidja mi se to, jer sam uvek morala da vucem brata balavca za sobom  Mislim da zato i nemamo neki blizi odnos. Trudim se da njima takve stvari ne govorim, jedino u ekstremnim situacijama(npr. kazem njima dvema da pripaze L dok snesem ves u podrum, celih 20 sek.), a onda njima porastu usi jer su kao velike i mogu paziti na svoju sestru

[Cupavica 4864]

Super tema ...

Ja imam cerku od 4 ipo godine i bebu od skoro 3 mjeseca. Sto se tice odnosa izmedju njih starija je odusevljena sto ima sestru i nije cak ni ljuborna na nju u nekoj velikoj kolicini i to sto pokaze je u granicama normale.

Al imam drugi problem.

Mm joj sve dozvoljava i pusta to me IZLUDJUJE ne znam sta da radim vise. Ona moze sve i uvijek je nemoj da ide sad u krevet i ako je 21h i realno je da toliko dijete ide da spava, pocela je svasta da prica i viknem i po guzi je malo lupnem i mjesto da mene podrzi on kaze "nemoj greota je" .

Jel imate vi ovakvih problema???

[ivalok 448]

Hm...odnos izmedju dece. Da vam pravo kazem, ja sam prestrasena kako ce to sve da izgleda. Ja sam jedinica, muz mi je jedinac i jako se bojim kako cemo nas dvoje vaspitavati bracu kada sami nemamo nikakvog iskustva u tom pogledu. Bas zato sto sam celoga zivota sama, zaklela sam se da moje dete nece biti. Tako sam iprkos mnogim komplikacijama i teskocama, odlucila da izmesem drugu trudnocu kako znam i umem. I nadam se da cu uspeti da im prenesem kolika je sreca u zivotu imati nekog svog. Opet,dusa me boli kada pogledam neku bracu i sestre koji se svadjaju, ne govore i ponasaju se kao najveci neprijatelji. Ne znam da li roditelji tome doprinose i kako to spreciti. 

[iskrica123 437]

Tema bas po meri  Ukratko, razlika izmedju mene i moje sestre je 8 god. u njenu korist. Nasi roditelji nisu preterano imali uticaj na nas odnos, nekako su nas pustali da se same nadjemo ili razidjemo.... Cupale smo se, svadjale, otimale, ali isto tako smo smisljale tajne zezancije kojima smo ratovale protiv tate i mame, pa poveravale jedna drugoj svasta, pa jedna drugu izbavljale iz nezgodnih situacija....i svasta nesto jos. Uglavnom, u nasem odnosu je bilo svega, zato je i postojala ta ogromna ljubav medju nama. Misljenja sam , da su se roditelji mnogo mesali da mi ne bi razvile takav odnos. Stoga, ako moj sin dobije batu ili seku dacu sve od sebe da ga ne teram i ne silim vec da dozvolim da se medju njima stvori normalan odnos. Nikakvo uporedjivanje, stvaranje ljubomore, tenzije nije dobro i lako se izbegne samo ako decu naucimo da postuju ljude oko sebe i njihove razlike. 

 

p.s.

Moja sestra nije vise sa mnom, ali jednog dana bicemo opet skupa... Andjeli neka je cuvaju do tada...

[*andjelcic* 11446]

Ehi tema je super!

Prerano je da pisem na ovu temu, a mnogo sam o tome razmisljala i mnogo smo o tome razgovarali jer smo od pocetka imali zelju da imamo vise od jednog deteta.

[jelena_ 9644]

Lepa tema. Trenutno nemam vremena, a svasta bih napisala.

Evo za pocetak, nas je 3 sestre, i mnoge stvari iz nasih odnosa bih volela da imaju i moja deca, a opet, za neke cu se maksimalno potruditi da se ne dese, da naucim na greskama mojih roditelja i da to ne ponovim.

Ukratko:

1. "pusti, mladja je" - ne nikako. Zapravo, uhvatim sebe da sada to cesto kazem starijem detetu, ali zelim da se potrudim da to "mlada je" ne bude razlog za ustupke prema mladjem detetu

2. "starije dete treba da cuva mladje", opet nikako. Ja sam patila zato sto uvek imam "prilepak", cak i kad su u nekoj ekipi iskljucivo moji vrsnjaci roditelji su insistrirali da vodim i sestru, i onda sam morala da je "pazim" i da vagam kako se uklopila u ekipu koja nije njena, i nisam mogla da se opustim do kraja, imala sam tu vrstu odgovornosti nad glavom. Sa druge strane, ona se previse vezala za mene, pa je moj odlazak na studije u drugi grad bio prava (i realna) trauma za nju. Jedina prednost iz ovog stava roditelja je to sto je ona kao mladja sa mnom i mojom ekipom prosla mnoge (zanimljive) stvari i desavanja ranije u odnosu na svoje drustvo, pa je eto to njoj recimo bio benefit. Ali sve ukupno kad se pogleda, ovaj stav roditelja je los.

3. "sestra/brat je tvoj najbolji prijatelj" - da. Ovo bih volela da moja deca usvoje.

4. poredjenje "ona je bolja/losija u ovome/onome" ne nikako. Mada, ovo ni moji roditelji nisu radili. Valjda necu ni ja.

5. poredjenje "ona fantasticno crta, a on igra sah velemajsorski itd." - da. Ono gde se isticu, tj pohvaljuju individualne sposobnosti jednog od dece treba ciniti. Ako su sva deca dobra u istoj stvari, pohvaliti ih sve. Ako je samo jedno, pohvaliti to jedno za to konkretno, (bez da se ovom drugom nabija na nos da ono nije tako dobro u toj stvari). Dakle, negovati afinitete, talente i sklonosti vezane za to dete koje ih ima, potpuno nevezano za to kakvo je drugo dete. (prosto mi je glupo i neverovatno da se npr talentovano dete ne hvali da se ne bi drugo dete osecalo ugrozeno, zarad mira u kuci)

itd.. pisem jos drugom prilikom

[Kate Kapetanica 2466]

Super je tema, kad skupim snagu, pisem.

(Ovo da imam podsetnik u mejlovima :P)

[KruelaDeviL 4630]

 

p.s.

Moja sestra nije vise sa mnom, ali jednog dana bicemo opet skupa... Andjeli neka je cuvaju do tada...

rastuzi me.. bas mi je zao.

[vaskrsija 6746]

moja sestra i ja smo imale i jos imamo super odnos...ona je starija 6 godina i ja sam joj bila prilepak, a ona je volela da me svuda vodi...

 

moja deca nemaju bas neki dobar start...kako mali raste rastu i kavge medju njima...nijedno od njih dvoje ne popusta...i tako svakodnevno imamo gomilu razmirica

[KruelaDeviL 4630]

Mene su sa mojim bratom suvise pokusavali spojiti. Sad kao stariji smo u ok odnosima,pogotovo od kako je on promenio nacin ponasanja,ali kao male suvise su mi.nabijali.na nos sto sam ljubomrna bila na njega.. razlika smo godina I tri meseca.

[andisam 14091]

Joj, Vaskrsija, lakse mi kad znam da nismo jedini.

[KruelaDeviL 4630]

Koja je razlika izmedju vase dece andi,Vaskrsija?

 

Je li.postoji zapravo neka "bolja" razlika? Sacekati lupam dve godine od.prvog.pa zatrudneti,odmah,iki ne? Mada sve zavisi I od same dece..

[Ummu 1669]

Ja imam dvije sestre i tri brata  sa bracom imam odnos koji je nezamenjiv,mislim da se ustvari sa njima nisam nikada ni posvadjala onako ozbiljnije.Sa sestrama je imalo svasta ali kome se jos povjeriti kao sto mozes sestri?Moji jesu koristili to "mladja je" ali nisu nesto previse sestre time razmazile a ja sam uvijek gledala da him popustim jer u biti stvarno nisu nekada neke stvari smatrale toliko ozbiljno kao ja i znala sam da normalno ne rade namerno.Pustali su nas i da se svadjamo i nisu zauzimali stranu samo kada bih pretjerali rasterali bih kud koga  i sto neko rece uvijek govorili kako izmedju nas ne smije biti tajni i da samo bratu/sestri mozes sve povjeriti.U tome sam se uverila i to cu gundjati svojoj djeci.

Moji se ne slazu sad za sad mislim O ne voli bas S,ljubomoran je.Vidim da je poceo da popusta ali nije to to,jos uvijek.S stalno ide kod njega,hoce da se igra sa njime a O kako kad.Nekada ga kulira,nekada pokusava krijuci da ga odgurne(sada redje) a nekada se zaigra.Bitka oko igracki je obavezna svaki dan 

Izmenjeno 3 Dec 2015 od strane Ummu

[vaskrsija 6746]

izmedju mojih je razlika skoro 3 godine...ne znam koja je razlika najbolja...mozda ipak zavisi dosta i od deteta... moji podjednako bivaju grdjeni, ne stajem ni na ciju stranu, gledam samo da opomenem O ako je grublja, mada je i mali poceo da pusta kandze

[andisam 14091]

Daniela, kod nas je 18 meseci razlika.

Sad je mozda za nijansu bolje, imamo zlatne momente, ali ne slazu se. Ne mislim da je razlika vazna toliko. Mislim da je kljucna osoba starijeg deteta, za ove pocetke bar.

[vaskrsija 6746]

da da, starije dete je kljuc za sve i ja se slazem sa andi!

[jelena_ 9644]

Ja jos nisam cula za malu decu u porodici a da se ne svadjaju, gurkaju, otimaju igracke... sve to podvodim pod "normalno" za taj uzrast, kao deo odrastanja. E vala i mi smo se mlatile kao klinke. Pa se sad volimo i obozavamo, i one su mi, pored moje dece, sve na svetu! 

Daniela, pa kazu ljudi iz iskustva da kada je manja razlika medju decom da je to bolje za njih jer ce biti slicnijeg uzrasta i interesovanja i imace pravog saborca za druzenje. S druge strane, sto je razlika manja to je teze roditelju u najranijem uzrastu, mislim na period kada imas bebu u kuci. Samo zamisli da sada imas blizance ili trojke. A na kraju, sve je to individualno...  Nekom je lakse/bolje ovako, nekom onako

[BgB 6408]

Ja jos nisam cula za malu decu u porodici a da se ne svadjaju, gurkaju, otimaju igracke... sve to podvodim pod "normalno" za taj uzrast, kao deo odrastanja. E vala i mi smo se mlatile kao klinke. Pa se sad volimo i obozavamo, i one su mi, pored moje dece, sve na svetu! 

 

Slazem se, ma i ne samo kad su mali i malo kasnije, meni je to nekako normalno da prolazis kroz tu fazu svadje. Znam (pisala sam i ranije) da je moja mama sestri i meni uvek govorila kako se niko ne svadja samo nas dve, a oko mene je bilo toliko primera svadja mojih vrsnjaka da je meni to bilo nesto sasvim normalno. I eto, proslo je i nije ostavilo nikakve posledice po nas. 

Nemam neki svoj primer, jer nisu mnogo pravili razliku medju nama, ali moja prijateljica ima sestru koja je starija vise od 11 godina od nje. Sestru je otac i tukao, bio strog, previse strog, imao prevelika ocekivanja. Ona je bezala od kuce, ima posledice tog odnosa i dan danas i eto na neki nacin krivi za to i svoju sestru, iako realno nema razloga. Ali, nikada joj nije bilo jasno zasto i cime je zasluzila taj tretman i zasto se njen otac prema drugom (mladjem) detetu ponasao drasticno drugacije. I danas se oseti posledica toga, jer sad vec zrela zena ima probleme u odnosu sa svojom sestrom. Ocigledno da te traume nece i nije mogla da izbrise. Zato njih dve i nemaju blizak odnos, onakav kakav uglavnom sestre imaju. I dalje se oseti taj neki razdor koji je otac svojim ponasanjem napravio. 

[Schveca 16171]

Ja imam dvije sestre i tri brata  s

Jao

meni su divne porodice sa puno dece

i ja bih tako, ali da ne moram da rađam, da im menjam pelene i da im kuvam  hhahaha... odoh sa teme, ali divno mi je kada u sopstvenoj kući imaš ne sestri ili brata, već čitavu ekipu

ali... matora sam, nemam hrabrosti, bla bla bla

 

Ja bih volela da su nas roditelji naučili da budemo bliskije, u smisli da smo veće prijateljice... mada je tome doprinela i vrv velika razlika u godinama....

 

a to mala je, ona je mlađa, ona je straija... pa jbg, ja koliko god se trudim da to izbegnem ne mogu... jer Saro, nemoj da je vučeš tako, ona je mala ne ume još lepo da hoda, na primer...

 

nekako mi je najvažnije da budu bliske i da se uvek vole, jer mi se želudac prevrće od braće i sestara koji ne govore, sude se zbog zemlje i tako dalje, a toga je koliko hoćete među ovim starijim generacijama... da li su oni samo takva genracija ili to dolazi sa godinama ne znam, ali ja ne mogu da zamislim da se sa sestrom otuđim na takav način

 

 

[*andjelcic* 11446]

Ummu divno! I ja se nadam da cu jednog dana imati "tim dece". Da jos uvej se nadam, mada sam iskreno prezadovoljna i zato sto ih je samo dvoje, da nije samo jedno

Mm i ja smo se slozili u tome da decu treba da naucimo pre svega tome da budu najbolji prijatelji jer je to osnova svakog drugog odnosa. Nas su nasi roditelji naucili isto i oboje smatramo da je to ipak najbitnije. Za sada mislim da uspevamo u tome, jer su koliko mogu u ovom periodu puno okrenuti jedan drugom iako su im "interesovanja" razlicita, bitno je da se jedan drugom raduju. Sve ostalo, a ima jos puno toga, bice nadogradnja tog prijateljstva. 

Ja imam tri sestre i sa svakom drugu vrstu prijateljstva da ne kazem odnosa, i iz svakog odnosa se nadam da cu nesto preneti na svoju decu.

Prva misija uspela: kada gosti odlaze M ne place vise sa izjavom da opet svi idu zajedno a on ostaje sam, vec ode kod brata i zadovoljan konstatuje: eto meni mog brata da ni ja vise nisam sam kad svi odu

[Mirka90 2224]

O je stariji od D 8 godina..Ni jedno od njih dvojice ne pokazuje ljubomoru,prosto nisu takvi.Kada jedu nesto sve dele,kada se igraju D zna da srusi nesto,ali se O ne ljuti,pa pravi ponovo ili ako zeli ode u svoju sobu pa se tamo igra.POsto O nije ovde stalno jako su srecni kada se vide (ovde je nedelju dana pa kod mame isto toliko),a D obavezno place kada on ide,sada vec razume pa mu je krivo.Nikada nisam branila da ga O drzi pa ni kada je bio novorodjence,kupao ga je zajedno sa nama...Imam obicaj da im kupim nesto i kazem im da podele,bas iz razloga da bi i jedan i drugi naucili da dele,ako nece da dele drugi put nema ni jednom ni drugom.

Inace imam brata mladjeg 19 meseci,stalno smo se tukli,ja sam oduvek bila mirna i povucena,dok je on bio haoticno dete koje je tesko sadrzati.Vec je neko pisao,zao mi je sto nasi roditelji nisu malo vise obracali paznje na nas odnos,prvenstveno smo 2 potpuno razlicite osobe po pitanju svega,i dan danas imamo lose i dobre momente.

Slazem se sa Schvecom znam milion primera gde se ljudi sude oko nekih materijalnih gluposti i zbog toga ne razgovaraju,razumem da svako zeli da obezbedi egzistenciju svojoj porodici,ali ne mogu da shvatim da je toliko tesko podeliti nesto na dva dela i ziveti normalno .

[andisam 14091]

ja ne ocekujem da budu najbolji prijatelji. moja sestra i brat i ja nikad nismo bili posebno bliski u smislu poveravanja, druzenja nekog intenzivnog. jako se razlikujemo medjusobno, ali smo bas vezani i mnogo se volimo. tu smo jedni za druge, nase porodice se lepo slazu, volimo decu jedni drugih... bas od sinoc nesto mozgam kakav je nas odnos u stvari, gde je razlika izmedju tog prijateljskog, bliskog i ovog naseg. nikad nisam osecala da nam je odnos manjkav jer nismo drugari da se intenzivno druzimo. vezani smo zajednickim odrastanjem, roditeljima, uspomenama, onim sto nam je to u licnostima napravilo :D... takodje, mnogo smo uticali jedni na druge u pogledu interesovanja. izmedju nas je, btw, po tri godine razlike. 

[Hellen 14345]

Imam stariju sestru, i otkad smo odrasle osobe slazemo se lepo, inace smo se kao klinke svadjale oko gluposti, ali kod krupnih stvari se znalo..uvek smo branile jedna drugu. Sad nam odnos nije blizak u smislu da se cujemo svaki dan, ali potpuno smo iskrene jedna prema drugoj, nema lazi, nema prevare, i kad je nesto vazno - pricamo. Ovako svaka svoj zivot, u drugim gradovima smo uostalom, cujemo se ponekad, vidimo isto tako, deca nam se lepo slazu. Eto. Tu smo jedna za drugu ako bude neka frka.

Nama nikad nisu ponavljali - jao morate voleti jedna drugu, vi ste sve na svetu jedna drugoj i td,  posto po meni to mora da dodje prirodno a na da se uci da mora da bude tako. I super ako je nekom to prirodno tako, samo ja necu njima dvema stalno govoriti - vi mora da se najvise volite, jedna drugoj ste sve bla bla, posto znam primer gde je to isforsirano toliko da se ne zna sta je istinski a sta iz navike i "radi reda" se cuju svaki dan