Vršnjačko nasilje

[Strelac84 2882]

Bilo bi lepo da se onda i oni postvi iz "utiska" prebace ovde, da se ne ponavljamo.

[Admin 2 166]

Bilo bi lepo da se onda i oni postvi iz "utiska" prebace ovde, da se ne ponavljamo.

Na Vaš predlog, prebačeni su svi relevantni postovi.

Molim Vas da nastavite diskusiju.

[Kajsija* 768]

dosta sam čitala na ovu temu, jer u vrtiću mog sina ima jedan problematičan dečak, roditelji žele da sarađuju, da im neko pomogne, ali ni institucije nisu baš ažurne, kao ni pojedinci u njima. vrtić nema pedagoga, niti psihologa, išla je u državni dz, imali su jednom mesečno terapiju (razgovor), bez nekih posebnih preporuka...uglavnom ga opisuju kao hiperaktivno dete, koei je željno pažnje, ali bez konkretnih predloga i saveta za njegovo vaspitanje, a vaspitačice smatraju da je razmažen i bezobrazan, kada sam popričala sa njegovom majkom, shvatila sam da je ona očajna i preispituje sebe gde greši, a sasvim ga normalno vaspitava, no on ima ozbiljan poremećaj u ponašanju, kojeg stručna lica ne shvataju ozbiljno i izgovori su ti da je još mali, da je razmažen, nevaspitan.

[mama maza 4900]

Treba da imaju specijalnog pedagoga koji dolazi sedmicno u obrazovne ustanove i posmatra djecu, zatim dolazi jednom mjesecno na sedmicno planiranje vaspitaca, ucitelja sa konkretnim planom. Ako je neko dijete bas extremno, u vrticu je potreban extra vaspitac koji ce 80% biti zaduzen samo za to dijete. Ucestaliji zatvoreni sastanci roditelja i vaspitaca, ucitelja sa specijalnim pedagogom i prosirenje plana i na kucu i porodicu.

Pri losoj konverzaciji izmedju djeteta i roditelja u prvu ruku roditelj ide kod djecijeg psihologa koji se upoznaje sa situacijom i kroji plan za rjesenje problema. Prvo se pokusava problem rijesiti bez vodjenja djeteta psihologu, ali ako ne bude znatnog pomaka, psiholog po dogovoru roditelja dolazi kuci.

U takvim situacijama roditelji moraju da imaju ozbiljan pristup i da se strogo drze plana, a ne ono po naski "Ajde moze i ovako" ili "Suti, gdje cu za ovo ici psihologu, hocel komsija reci da smo ludi".

[Strelac84 2882]

Kod moje A , dok je isla u skolicu je bio jedan jako agresivan decak. Bas ih je svakodnevno maltretirao, tukao, nekoliko puta je A dolazila kuci sa peskom u majici, rascupane kose itd.

S njim je sto kaze Mmaza radila pedagog 80 % vremena, znaci bila je zaduzena samo za njega, i jos je kasnije bila ukljucena i psiholog i to neki specijalni, ne znam kako bih je prevela.

Decak jeste imao dijagnozu hiperaktivnog deteta, i stvarno ga nisu mogli obuzdati. Iduce godine, odnosno ove kada su krenuli prebacen je u specijalnu ustanovu gde idu deca sa razlicitim dijagnozama.

Koliko shvatam, ovde tako funkcionisau, krenuvsi da ga socijalizuju sa normalnom grupom dece, ako ne ide prebacuje se dalje. Ne trpe nasilje, a u mestu gde smo mi, stvarno nisam cula za neke ozbiljnije incidente ni kod starije dece.

Imali smo takodje zanimljiv slucaj, da tako kazem, nije rec o fizickom nasilju ali verbalnom moze se reci. Klinku(3 razred) od mog devera su dva klinca za**bavali u skoli, deca ko deca, nista ozbiljno ali bila je psihicka tortura to za nju, zato sto je inace osetljiva, i onda su krenuli pisati, zvrljati po ulaznim vratima kuce u kojoj zivimo. Reci tipa "sex, ah, uh..." Mislim to su osmogodisnjaci. Posto imamo video nadzor, imamo jel`te i dokaze, pa su mm i dever otisli pravac kod roditelja ta dva klinca. Deca su razlicitog nacionaliteta od nas, pa je i to imalo malo uticaja sto pretpostavljam da dolazi iz kuce klinaca. Roditelji jednog od decaka nisu mogli da veruju svojim ocima, i ljudi su stvarno istog momenta sankcionisali dete i cak prijavili sve to i uciteljici. A roditelji drugog decaka nisu reagovali nikako. Zabole ih jednostavno.

Sta hocu da kazem, ima nas svakakvih, i onda se nasa deca srecu ili cak i druze sa decom svakakvih roditelja. E pa ja se plasim kako cu nauciti decu da ne padaju pod uticaj i prihvataju svakakve ideje. Plasim se i toga da kasnije u nekom dobu puberteta necu biti objektivna, ili necu umeti prepoznati problem. Svasta mi jos prolazi kroz glavu. Nisam pametna.

[Nice 8803]

Kao i većina nisam mogla da gledam ovo. Roditelje ne krivim, Boze me pomozi. Znam samo jedno, a to je da svakako ne bih čekala da me zaštiti sistem, država, zakon koje god zemlje, niti bih se borila sama protiv svih i menjala svet, vec bih sklonila svoje dete od nasilnika. 

[Mama u avgustu 539]

Ono sto je takodje zalosno je sto ni nastavnici nemaju prave instumente kaznjavanja...Tacno je da je ovde sistem zakazao, ali cak i da je sve islo po protokolu, jedino sredstvo kaznjavanja u skoli su opomene i ukori, a ovakve delikvente koji ljuljaju kola i zakopavaju hladno oruzje u dvoristima u blizini skole, to na zalost, ne verujem da bi zaustavilo. Zakon bi morao da kazni i neazurnost odgovornih, ali i da da neke ozbiljnije instrumente kaznjavanja vrsnjackog nasilja u skolama. Besmisleno je drugacije.

[Maricia 693]

Video sa yt je nedostupan, da li neko ima link nekog drugog snimka te emisije?
Procitah negde, mnogo pre nego sto je pocela ova akcija da se skrene paznja na sirotog decaka i da se usvoji Aleksin zakon, da su poslednje prebijanje posmatrali ucenici i nastavnici skole koju je Aleksa pohadjao i niko nije reagovao, To mi je zastrasujuce! Da li je moguce?

[Kate Kapetanica 2466]

Meni nije poenta da li su oni lično, fizički posmatrali neko konkretno prebijanje. Pod 'oni' mislim na sve koji su znali-nastavnici, direktor, pedagog, psiholog, policajac, roditelji druge dece koja su imala sreću da ih nasilnici nisu maltretirali, pa i roditelji tih nesretnika zlostavljaca. Poenta je da su znali, ali su okretali glavu na drugu stranu. Konstantno se žalimo na sistem i očekujemo od njega korenite promene.

Sistem smo mi.

[Ehinacea 7744]

Prekjuce je moja S koja nikad nije imala neki veci sukob sa drugaricama dosla iz vrtica sa pricom da je imala probem sa jednom devojcicom koja je vec duze vreme kinji, otima igracke, itd. I to ne samo nju, mala je probematicna i sve ih maltretira. Juce je bila kulminacija, mala joj je otela neku snalu ili ne znam sta i moje dete je udarilo! Nisam mogla da verujem, jer ona nikad nijedno dete nije udarila, ni kad je bila manja, ma nista. Ima one dece sto reaguju fizicki od malih nogu, ali ona je bas suprotnost, cak je i previse fina. I pita me posle dok smo isle kuce sta ja mislim. I znate sta sam joj rekla. Moja prva, instiktivna reakcija je bila: Bravo, neka si je udarila, sada ce te ostaviti na miru! Bas sam ponosna na nju, jer je ona jako osecajna i vodi racuna o drugima, kada njoj neko otme igracku ona nece da je otme nazad da taj neko ne bi plakao, itd. Izgleda da je ova mala presla sve granice i odusevljena sam sto joj je vratila. Kaze mi da je juce nije dirnula. U sklopu ove price ja cu moje dete uciti da se brani. Mentalno, a ako mora i fizicki. To je jedini nacin. Sistem nece zastiti nasu decu, to moramo mi uciniti kroz pricu, rad sa njima i u mrezi sa drugim roditeljima ako treba. Jako se plasim skole zbog toga, treba biti u toku sa svim desavanjima u svakom trenutku decijeg zivota i odrastanja.

[Maricia 693]

Nije moguće, bar kad su nastavnici u pitanju. Za to se dobija otkaz ili gubi licenca.

Nesto mi je tesko da poverujem u to, jer je mnogo tih koji su okretali glavu na drugu stranu, kao sto je Kate navela.

Meni nije poenta da li su oni lično, fizički posmatrali neko konkretno prebijanje. Pod 'oni' mislim na sve koji su znali-nastavnici, direktor, pedagog, psiholog, policajac, roditelji druge dece koja su imala sreću da ih nasilnici nisu maltretirali, pa i roditelji tih nesretnika zlostavljaca. Poenta je da su znali, ali su okretali glavu na drugu stranu. Konstantno se žalimo na sistem i očekujemo od njega korenite promene.

Sistem smo mi.

Kakvi su to ljudi, ovi gore nabrojani??? Da li bi neko od vas okrenuo glavu, kao gore pomenuti (ljudi koji bi trebalo da pomazu deci)? 

 

[Kate Kapetanica 2466]

Ovo sto sledi je kopiran status koji je neki od mojih prijatelja 'lajkovao' na fejsu. Nije bitno ciji je, kao ni identitet komentatora koji su u nastavku izneli svoja iskustva. Status je podesen na 'opsti', te smatram da niciju privatnost nisam ugrozila.

Zelim da procitate ova iskustva. Ona su samo mali delic,mi kao sto Tangerine kaze, mi ne znamo dovoljno. Ne vidimo ni taj vrh ledenog brega. 

 

Zamisli da ti dođje dete posle škole skroz uplakano. Maltretiraju ga. Zamisli da sledeći dan opet dođje uplakano ali u modricama. Maltretiraju ga i biju. Zamisli da se obratiš profesorima koji ne mogu ili neće da reaguju. Zamisli da se obratiš direktoru škole koji neće da reaguje. Zamisli da druga deca mesecima maltretiraju tvoje dete i niko ne reaguje. Zamisli da se tvoje dete ubije jer niko ne reaguje na visemesecno mlatretiranje.

 

Zaključak: pravdu u svoje ruke. Ako ti neko dira dete, bejzbol palica i kod roditelja i nasilnika. Pa da vidis kako moze sve da se resi. Kad neće institucije koje su odgovorne da resavaju, onda moras sam uzeti pravdu u svoje ruke

 Moj mlađi brat je redovno bio meta poremećenog klinca u školi, dete koje stvarno ima probleme i svaki dan ga čeka sa pesnicama. Policija i direktor škole su na to rekli 'Pa sklanjaj se od njega, znaš da je retardiran.'
Sreća pa je ubrzo prebačen u drugu školu, a brat do tada nije smeo na časove da ide. 

Kada je moja cerka posla u skolu isto Tako je pocela , razgovor Sa uciteljicom Sa Direktorin , ne Vredi ... E kada SAM je naucila da vrati BATINU ZA BATINU bila SAM pozvana . Rekla SAM da SAM joj Pokazala kaki da SE brani kada je napadnu " JER vi niste direktore rekli Kako da SE deca brane , ja SAM moju naucila kako da SE ODBRANA od takvih gnjida , a sada ja idem ja da prijavim vas u policiju i u skolstvo da niste sposobni da vodite skolu " . Vise je niko Nije pipnuo . Ne uciti nasilnu vec odbrani , Pa ako nemoze dete , CEBE JE ZAKON BACI TATI NA GLAVU PA UDRI 

Sami ste krivi, dragi moji roditelji.I tako vam i treba.Svestan sam kakvu ce bujicu ovo da proizvede, ali cu ipak u lice da vam kazem ono sto sami odbijate da prihvatite, i umesto sebe, krivite (po obicaju) nekog drugog.Kad se niste bunili dok su debilna ministarstva davala PREVISE prava vasoj deci, tako vam i treba kad vam se sad to okrenulo kao bumerang.Jos malo, i dete ce moci da ubije bez da odgovara, jer ce biti zasticenije od belog medveda.Ni njegovi roditelji nece moci nista, jer ce ga zakon stititi i od njih.A vi samo sedite skrstenih ruku i jadikujte nad vasom decom, pravdajuci se nesposobnoscu prosvetara da zastite VASE dete.Sebicni ste, i vasa sebicnost vam se sada lupa o glavu.Da ste globalnije sagledavali problem kad ste se radovali sto neki zakon navodno stiti vasu decu, sada ovolikog nasilja ne bi bilo, jer bi i deca mogla da budu sakcionisana.Ovako, to vam je sto vam je.Imate jos sanse da se organizujete, umesto da ovde blebecete po fb, i da nesto konkretno uradite.NIJEDNA PETICIJA vam nece pomoci, ako se ne organizujete i odete pred skupstinu, i ne odete dok se ne ukinu debilni zakoni, i omoguci da nasilna deca budu kaznjena, kao i profesori koji stite tu nasilnu decu.

Moja je cerka. trpela dok su moje molbe i zalbe zavrsavale u fioci pedagoga i direktora . Oni se samo pravdali da su na dlezni obavesteni a njima ruke vezane . E kada sam ja detetu mom dala zeleno svetlo da se brani pa ako treba i napusti cas , pritom javno pripretila da cu obavestiti i policiju i sve medije , tada se situacija promenila .

Ja ne morama da zamišljam. Dok ovo piskaramo sigurno se negde dešava i zataškava novo vršnjačko nasilje.Nosio sam se sa tim i kako smo znali i umeli. Definitivno je da su postojali pokušaji zataškavanja, definitivno je bilo prosvetnih radnika koji su pokušalvali da reše problem pa odustali, da je bilo prosvetnih radnika u kojima smo imali iskrenu podršku. Ali od zataškavanja se nije moglo pobeći dok nismo upisali srednju školu i tada napravali vrhunski izbor. Upisali smo se u školu 30 km od Novog Sada, gde se u startu sakcionaisalo verbalno nasilje, što uveliko umanjuje mogućnost za pojavam fizičkog nasilja. Škola koja za primer može da posluži, i dokazuje i da u devastiranoj Srbiji, gde jedino fukcioniše da sistem i insttucije ne postoje, može dete bezbrižno da vam pohađa školu. Dovijali smo se neviđeno nekada i na granici nepotpunog i nedefinisanog zakona. Posle samo godinu dana, od kako smo se susreli sa problemom, jasno nam je bilo da se maltretiraju deca ,da ih takom na zovem, koje su za glavu i više manja od drugih. Da oni koji vrse fizičko nasilje nikada nisu smeli da pokušaju da fizički maltretiraju nekog koje za glavu viši od njih. To je neverovatno koliko je to kukavički, nemoralno, bezkarkaterno. Da, njihovi roditelji svesno ili nesvensno ignorišu da problem postoji. Poklopilo se i da imamo slično iskustvo sa školskim policajcem koji je za slobodu sebi davao da utvrđje stepen povreda, jer mu je žena medicinska sestra. Samo po sebi se u tim situacijama nameće da je, KLJUČNO, u ovom problemu i nesreći Aleksinih roditelja, zakon koji MORA tačno precizira odgovornost svih u lancu roditelja, prosvetnih radnika, pedagoško psiholoških službi, menadžmenta škole, policije, i da kaznene mere u istom tom zakonu se MAKSIMALNO POOŠTRE, U isto vreme zastareli ZAKON O MALOLETNOJ DELIKVENCIJI zameniti novim, 100 PUTA RIGOROZNIJIM., Ako može da se zakon o saobraćju menja 3 do 4 puta, i svaki put je bio rigorozniji od prethodnog, nepostoji nijedno opravdanje što se nije doneo NOVI ZAKON O MALOLETNOJ DELIKVENCIJI. Bez ovoga ništa se neće rešiti.

moje dete je proslo vrsnjacko nasilje.dolazio je i uplakan,i u modricama,i krvav,i pocepan...i iz licnog iskustva znam da skola kao ustanova na celu sa direktorom i osobljem po tom pitanju ne radi nista. branila sam svoje dete!išla od vrata do vrata,tražila sastanak sa direktorom i dečakovim roditeljima.iskreno,zapretila sam da ću im dovesti socijalnu službu na vrata jer oni kao roditelji nisu bili podobni da vaspitaju svoje dete.ne znam da li sam ih ‘‘uplašila‘‘,ali kako je vreme odmicalo taj dečak je postepeno prekidao maltretiranje ne samo mog deteta,nego i ostale dece.sada u četvrtom razredu,moj sin i taj dečak su jako dobri drugovi,sede zajedno,druže se.trebalo mi je jako puno vremena da naučim svoje dete da ponovo veruje drugoj deci i da nisu svi nasilnici,ali uspela sam.

E kad jednog dana jedan nesrecni tata udje u jednu takvu skolu i izreseta ceo nastavni kadar, mozda se neko i smisli da pocne da radi svoj posao!! Zamislite samo..

Nedavno sam pisao child protection policy od 200 strana za Irski Sahivski savez. Posto radim u osn skolama u Irskoj samo nekolikp primera. Od 3 godine kad krenu u skolu pricaju im kako da prijave nasilje i kome. Deca koja su zaista losa izbace se iz skole. I nema milosti. Svi nose iste uniforme i nema razlika.

 Pravdu u svoje ruke, da. Ali, to najpre znači pritisak jaki da škola nađe rešenje. Pritisak znači i naći kućni telefon razrednog, pedagoga i direktora. Pričati kulturno, kao kada te uz banke podsećaju da duguješ za kredit, ali svaki dan! P a paralelno sa tim se upoznati sa roditeljima malog kretena i proceniti koju to poruku umeju da shvate.
Bezbol palica je rešenje u teoriji, hajde stvarno je uzmi!. Najpre, dobićeš batine. Drugo, policija dobija više materijala da radi protiv tebe. Treće, detetu će biti još teže - ćale mu prebijen, ćale mu privođen, ćale je školi veći problem i ono je još očajnine da na svetu nema pravde. 
Znam po sebi, ja bih najviše voleo da uvek reagujem onako kako bi Toni Soprano. Ali, mi nismo Soprano.

bio neki klinac koji je u prvom osnovne maltretirao drugu decu, pa i mene. ja sam naravno odmah otkenjkala kuci. dodje moja keva da me pokupi iz shkole, uhvati ga za lakat i unese mu se u lice: "chujem da mi kinjish cerku - chujem li to opet, njen tata ce da prebije tvog tatu kao machku." znachi, na vreme.

Moj sin je bio žrtva vršnjačkog nasilja.Klinac koji se najvišeisticao u tome mi je rekoa jedanom ispred školskog dvorišta kako ga moj sin mnogo nervira, toliko da bi mu sve kosti polomio. Dodao je da on to sme i da mu niko ništa ne može, jer njegova mama i učiteljica svaki dan zajedno piju kafu. Učiteljica se samo nasmejala kada sam joj to rekla. U školskom dvorištu te škole je učenik trećeg razreda na velikom odmoru ubacio u kontejner prvačića dok su druga deca navijala. Dežurni nastavnik se smejao dok je dečačić vrištao od straha, da bi posle svega rekao "šta se dereš kao magarac,unutra su samo kese". Roditelji su došli u školu da sve to prijave, direktorka je njih prijavlila policiji jer su joj, navodno, pretili i centru za socijalni rad zbog zanemarivanja deteta. Mi smo sina prebacili u drugu školu.

Ono sto je mene porazilo je da su svi ovi ljudi bili ostavljeni da se bore sami, kako znaju i umeju. Na stranu sto su se institucije koje su trebale da reaguju, oglusile. Poseban krug pakla za te ljude. Neverovatno je da im se nisu nasli drugi roditelji cija deca samo pukom igrom slucaja nisu bila na tapetu.

Ne znam, mozda sam previse naivna i optimisticna, ali ja zaista verujem u ono-'sve sto je potrebno da pobedi zlo jeste da dobri ljudi ne urade nista'. Ne moze se cekati sa cvrsto prekrstenim prstima i nadati se da zlo nece doci bas do nas. Mozda i nece, zaista. Ali ni jedno dete ne sme da pati, a da mi bas nista ne uradimo po tom pitanju. Kao roditelji potrebno je da zbijemo redove i da se nadjemo jedni drugima. Jer ako se sutra, ne daj Boze, bas vase dete nadje na putu zlu, bice vam lakse ako imate jos nekoga uz sebe.

Ne znam dal sam dovoljno jasna, kasno mi je i umorna sam. 

Izmenjeno 5 Nov 2015 od strane Kate Kapetanica

[Mama u avgustu 539]

U skoli smo imali prosvetnu inspekciju i direktorka je pitala sta smemo mi (nastavnici i dezurni policajac) da preduzmemo u slucaju da se dva ucenika npr. potuku. Odgovor je bio da ih RAZGOVOROM razdvojimo, da ne smemo ni da ih DODIRNEMO da bih razdvojili, jer ce roditelji imati pravo da nas tuze. Mozemo ih poslati na razgovor kod psihologa, sto takvi djaci smatraju da je odlicno, jer izbegnu po neki cas. Ne smemo ih ni iskljuciti sa casa, a kamoli iz skole. Smemo ih opomenuti, dati ukor i to je to. Dakle, ovaj zakon bi prvenstveno morao da promeni mere koje se mogu izreci vinovnicima vrsnjackog nasilja. Takodje, vrlo je cesta losa saradnja sa roditeljima bas te dece, koji se jednostavno ne odazivaju na pozive na razgovor i slicno. Naravno, svaka neazurnost skole se mora sankcionisati, ali problem je u tome sto, kao sto sam vec ranije rekla,  u danasnjim uslovima, ni apsolutna azurnost ne daje rezultate kod ovako problematicne dece.

 

[Schveca 16171]

Dakle, ne znam šta da kažem, a da me ne shvatite pogrešno

Ukoliko zakonom zabranimo da roditelji disciplinuju svoju decu udarcem po dupetu, kako mislimo da nastavnici disciplinuju decu koja nit su njihova, a već naučena da mogu da rade šta žele?

roditelji dolaze da vide gde je problem, što moj mali nema dvojku... deca psuju profesore, oni ne smeju da ih izbace sa časa...

kad sam ja išla u školu nije bilo tako, niko nikog nije tukao ni kinjio... bilo je par ekipica, bilo je prozivanja, bilo je grupisanja, ismevanja... ali nije niko nikog skidao, udarao, sistematski maltretirao... ukor nije mogao da popravi roditelj koji preti, urla, psuje nastavničkom veću

već posle 9 godina, kada je moja rođena sestra išla u školu priča je potpuno drugačija

bavila sam se srodnom temom skoro, pa naiđoh i na neka istraživanja koja dokazuju da najviše nasilnika dolazi iz porodica u kojima nema jasne discipline, u kojima vlada popustljiva i mlaka stmosfera, gde nema autoriteta, gde nema ni demokratije, gde se samo detetove želje poštuju...

nasilnik nije neko ko to postane u školi, on se odgaja od prvih dana tako što je centralno biće porodice, prezaštićeno, dete kojem se ne daje prilika da proživi i negativna iskustva i doživi i negativnu emociju, jer eto, sirotot dete pati što tamo neko na njega digao glas

 

elem... ja sam specijalni pedagog, pedagog koji je školovan za rad na prevenciji nasilničkog, delikventonog ponašanja, na zaštiti žrtava i koji se bavi korekcijom i tretmanom poremaćaja u ponašanju, koji ne radi, kao i 90% mojih kolega, a predlog zakona za obaveznog specijalnog pedagoga u školama, kao deo stručnog tima, stoji i visi deceniju celu...

 

 

[Smey 20894]

Ja sam mislila da su nasilnici uglavnom deca koja su i u svojoj porodici gledala ili i trpela nasilje. Sigurno da ima i toga što ti pišeš Šveco, ali znajući koliko dece trpi porodično nasilje ili prisustvuje istom, koja je nemaština, stopa obrazovanosti, prosto mi ne pije vodu da se vršnjačko nasilje prvenstveno odigrava između emotivno i u svakom drugom smislu "ušuškane" dece ili da su ta deca grublja i fizički ugrožavaju drugu decu. 

Shvatam koja je poenta sa oduzimanjem prava nastavniku i uopšte obrazovno-vspitnoj instituciji da Vaspitava, ali evo ovo što sam napisala ipak mi izlazi u prvi plan kad razmišljam o nasilju bilo koje vrste, a vršnjačko nasilje mu dođe jedan vid. 

Da li postoje neki zvanični podaci o tome ko su najčešće učenici-nasilnici?

[Smey 20894]

Da dodam, ja o ovome ništa ne znam niti sam do sada ozbiljnije o tome razmišljala. Uvek mi je negde u svesti bilo da agresija rađa agresiju i tu se negde i završavala i primisao na to zašto bi jedno dete bilo nasilno prema drugom...

Ali evo počinjem sada da razmišljam i u pravcu prezaštićenosti, roditeljske ambicije, prava deteta u ovom novijem smislu...

Da, ima smisla. Ali to je onda prilično bezizlazna situacija i sve je čvrsto uvezano, sva pravila i zakoni koji se tiču obrazovanja, socijalne službe, čitava ta mreža koju u zemlji Srbiji niko neće urediti nikad.

[mama maza 4900]

Kod nas su se djeca od pamtivijeka lemala za sve i svasta. Autoritet se sticao letvom, oklagijom, brezovcem, kajsem... Nije bilo tako davno kad su ucitelji davali popravne prutem po dlanovima, cupanjem za solufe, izbacivanjem sa nastave...itd. Dozivjela sam to na vlastitoj kozi, a nemam jos ni 30 ljeta. Odgajanje i usmjeravanje rijecima je nesto sto je nama strano a nametnuto u sekundi bez ikakve psiholoske pripreme ili upute, kako kod kuce tako i u skolama. Od djeteta koje je bilo krivo za svoje ocjene i ponasanje, krivica se naglo prebacila na ucitelje.

Mi nemamo jos prakse da autoritet sticemo verbalno. Mi smo narod ovce, a ne cobani. Cobani nam stoje na vrhovima drzava i sisaju kako im se prohtije, a mi vjerno ih biramo od izbora do izbora. Promjene ne volimo i ne znamo da se nosimo sa njima. Naravno ima nas i drugacijih, ali smo kap vode u moru i ta kap je uvijek na tapeti vecine.

Mora proci neko vrijeme da se narod navikne na promjene, da dobije praksu kako se sta radi, kako sta treba i kako se reaguje u odredjenim situacijama. Treba vremena da ova manjina izmijeni vecinu, da se izbori i pokaze im put. Nadati se da ce sve leci na svoje mjesto dok budemo cekali nasu unucad, jer nazalost zapalo nas je da nasa djeca budu experimenti.

Moje vidjenje problema.

[Smey 20894]

A čekaj... nisam razumela - pre je bilo bolje, mislim opisano sticanje autoriteta? 

A kako onda iz takvih generacija, gde se znalo ko je autoritet, ko šta gde kako, vaspitanje na nivou, porastoše ove generacije koje glasaju ove što su nam na čelu itd.? 

Meni ništa sad nije jasno.

[mama maza 4900]

Ne mislim da je bilo bolje. Ono sto dolazi je bolje naravno, ali ne moze se nesto tako veliko kao sto je nacin odgoja i samog razmisljanja promijeniti u sekundi bas onako kako je to neko zamislio. U postu sam navela samo kako je bilo i tesko je sada nama odgajati djecu po novom zakonu i zamisli kada nemamo iskustvo sa tim, i logicno je da pravimo greske, fatalne za djecu. Nedostatak autoriteta neku djecu cini nesigurnom i da se povuku u sebe i postanu meta onim "jacim", dok od neke djece pravi delikvente. Nasi roditelji, nane, dede su lose ponasanje rjesavali batinama(sto ni malo nije bilo dobro, ali opet poprilicno ucinkovito) dok smo se mi sada nasli u neobranom grozdju sa ovim promjenama i ne znamo kako da steknemo autoritet nad nasom djecom bez pruta, tj.nemamo praksu jer se sa vecinom nas drugacije postupalo.

[Smey 20894]

Da, i pomislila sam da si tako mislila, nego reko' da pitam i nevezano za tebe lično, s obzirom da je čest argument kako se pre znalo ko je ko, ko je autoritet... U pravu si. Sve, ali sve se radi bez temelja i pripreme. Priprema bi morala da ide kroz obrazovanje, a temelj bi moralo da bude socijalno-ekonomsko ajd da ne kažem blagostanje ali svakako bolje stanje. I bez toga džaba nam sva priča. Kad budemo imali toplu školu, decu prvake koja u čarapicama sede u krug i kroz razgovor uče ne samo gradivo nego i o životu, možda budemo imali i manje vršnjačkog nasilja. Kad budemo imali u školama kurseve o saobraćaju, seksualno vaspitanje, više o kulturi, razlikama, rasi, veri i sl. u gradivu društvenih predmeta - biće drugačije. 

Kako Đokica zamišlja budućnost

[Margaritta 16173]

Apropo vespitanja. Sada se više razmišlja o tome, kao što je veća osvešćenost i za mnoge druge stvari. Nekada su deca smatrana građanima drugog reda, jela su poslednja, šta ostane, nekada su deca radila i zarađivala, pobogu. Pa se to menja, sada je svet pedocentrično uređen i meni je to super. 

S druge strane, što reče Mama maza, nemamo pojma. Usled brzog načina života, pedocentričnosti koja se nameće brzinom svetlosti, viška novca, nađu se roditelji u nebranom grožđu. A neki prosto stvarno veruju da njihovo dete vredi više, bolje, zaslužuje sve na svetu. Deca koja ništa ne žele, nesrećna su. Deca koja ne znaju za granice i zabrane, izgubljena su. Bilo batina ili ne, mislim stvarno da u tome nije problem (iako se slažem sa Smey da će nasilju u 99% slučajeva pre pribeći dete koje je nasilje gledalo ili mu bilo izloženo, mada ne mora da znači), već u odnosu i stavu koji (ne) gradimo s detetom i prema detetu. Dete koje odrasta sa svešću o svojim pravima a nikakve granice ni obaveze nema (a ne postavljaju mu ih škola i ulica nego porodica) - odrasta u hirovitog, nesrećnog čoveka, sklonom nekontrolisanom ponašanju, pa se svašta u takvo ponašanje može podvesti. 

[Hellen 14345]

Uglavnom se osudjuju neka druga deca, neki tamo roditelji, a ne mi, mi smo savrseni. Nase dete kad udari to je bravo, tudje kad udari to je nasilnik. Roditelji su toliko subjektivni da reci nemam.

Ja se trudim da svaki ali svaki put gledam nesto i iz tudje perspektive..ne kazem da sam uvek objektivna ali trudim se..a mnogi nemaju ni svest o tome a kamoli nesto vise.

Ako ne zelim da neko urado nesto mom detetu isto tako njoj ne dozvaljavam ni da se ruga drugom iako je cula od nekog i ne zna ni sta znaci, nema sanse da joj dopustim neko ruzno ponasanje..jer to onda nema kraja. Svako uci svoje da se bori i vraca i tuce i gleda sebe i onda ti isti seru kako su tudja deca losa.

[Fox 7403]

Jedno je da se pokoskaju. Jedno je kad se desi a drugo je kad se desava! Dete cu uciti da nasilje nije resenje, ali cu ga i uciti da nije resenje da stoji dok ga tuku. Na kraju krajeva ako su roditelji normalni vecina stvari se moze resiti. Ako roditelji nisu normalni ja zaista ne znam dokle bih isla da zastitim dete.

Bila sam zrtva vrsnjackog nasillja. Lepili su mi zvake u kosu, sekli mi jaknu, tukli me. Onda sam ja uzela i ugazila jednog debelog, za glavu veceg od mene. Nisu me nikada vise pipnuli. 

 

[mama maza 4900]

Hellen, ja ne vidjeh da je iko ovdje napisao da ce uciti djecu da tuku i maltretiraju druge, vec da ce uciti djecu samoodbrani, tj.da nedaju na sebe, a ne zapocinju prva, sto je jako jako tesko, ali bolje i to nego da nam djeca danas sutra postanu zrtve nasilja. Biti naivan roditelj je veliki samar sopstvenom djetetu.

Licno mislim da niti jedno DIJETE nije odgovorno za svoje ponasanje vec iskljucivo roditelji i okruzenje i da se pri rjesavanju problema treba polaziti odatle, ali ucenjem samoodbrani u djeci stvaramo jace samopouzdanje, mogucnost da zastite slabijeg i da svijetom koracaju sigurnijim i jacim koracima uzdignute glave.

[Hellen 14345]

Pisem generalno, ne na osnovu postova na ovoj temi..ono sto vidim oko sebe i zakljucujem..takav smo narod, uvek nam je neko drugi kriv. 

Ko su ti oni? Oni su mi..isto vazi za farmu i ostala srranja..sto rece onaj lik gledam tu farmu i pitam se koje budale ovo gledaju

Sto se tice mekanog roditeljstva ne mislim da ono stvara nasilnike, ali stvara ih kombinacija deteta koje raste bez ikakvih pravila kome se popusta sve a istovremeno ne dobija dovoljno paznje. Dete sa kojim se radi i koje ima ljubav i paznju roditelja sigurno nece biti nasilnik jer recimo nije dobio po dupetu.