Vršnjačko nasilje

[Margaritta 16173]

Nazalost, bojim se da je ovde "ispostuj preoceduru" i "sedi i cekaj" jedno te isto. Ovde je nasilje "deo odrastanja" i mnogi nastavnici ce vam tako i reci ako im se obratite. Mnogi su stava "neka deca rese sama", neka se socijalizuju, ne preterujmo... Hocu reci - ne znam za druge, ali ja poverenje u sistem nemam. Uopste. To ne znaci da ne bih isla po protokolu, vec da bih i na pokusaj sistema da stvari ne nazove pravim imenom i zataska ih - reagovala svim svojim silama da sama sprecim dalje nasilje nad svojim detetom. Pa u krajnjem slucaju, i direktno presrela dete i objasnila mu da ne sme da radi stvari koje radi. Sve ja vas razumem, i stvarno se sa svime slazem. Ovde govorim o situaciji da niko ne reaguje, ili da se i nakon reagovanja nasilje nastavi.

[mama maza 4900]

I to samo zato sto sam joj govorila da nije lepo da se tuce, da se skloni od budala i tako te bajke.

Mozda je u ovom greska, a mozda smo i mi ti koji grijesimo. Mi I.ne ucimo da se sklanja. Govorimo da nije lijepo tuci se, ali se odbraniti mora. Ko nju gurne da ne place i ne bjezi vec da ustane i gurne nazad i onda prijavi uciteljici i obavezno to isprica mami i babi kad dodje kuci. Isto tako je ucimo da prva ne smije nikada poceti i samo ako bi culi takvo sto bila bi debelo kaznjena.

Meni je iskreno najvise zaparalo oci to sto ti je A.sutila, sto se nije pozalila 

A ovdje kad bi psiholog dao takav savjet roditelju, garantujem ti da bi ostao bez zvanja s tim da bi se njegova izjava sa svom slikom nasla u novinama.

[zlatni papagaj 439]

Moj dečak isto ima tako neke probleme u vrtiću. Tačnije, ima jedan mali koj ga stalno maltretira, sakriva igračke kad ovaj donese, pa mu uzme - otme i tako. 

Meni se nije dete žalilo direktno, nego, posredno, kroz priču, kako je bilo u vrtiću, onda on ispriča. 

I sad, ja sam razmišljao šta i kako da uradim. Prvo što sam mu rekao, vrati mu, slobodno, nemoj da se plašiš i sl. I to ne pali, jer, jednostavno, čovek se rađa sa tim ili se ne rađa, znači ili si hrabar ili nisi. Verovatno bi proradio instinkt ukoliko bi se osetio baš ugroženo ali tada je već kasno. 

Obzirom da su u našem vrtiću baš razumni, ja sam pitao vaspitačicu, jednom, ništa, ponovilo se (ne odmah, prošlo je neko vreme) drugi put, ništa. E treći put, kada sam došao, pitao sam u čemu je problem, onda su me malo ozbiljnije shvatili i održali su parlament  dečiji. Ona ih sve posadi na stolice, sede i pričaju o problemu  

Više se nije žalio na tog malog, tako da, ipak se nešto radi, priča, nekada sa više, nekada sa manje uspeha. 

Što se tiče objašnjavanja tuđoj deci, nisam baš za to. Pre svega, jer zaista ne bih voleo da neko mom detetu objašnjava bilo šta, ako ima neki problem, bolje je meni da se obrati, kao što bi se i ja objašnjavao sa tatom deteta  (verovatno bi se sa mamom bolje razumeo, al druga priča  ) nasilnika (ovde mislim na decu do 14 - 15 godina, posle toga, već mogu da razumeju zakon jačeg).

Zašto je taj mali ili mala ili više njih nasilnik, to se mene ne tiče, svako neka gleda u svoje dvorište, da li njega/nju/njih maltretiraju, prezaštićuju, nezaštićuju, baš me briga, nemoj da me diraš i mirna Bosna 

[Smey 20894]

 Meni cela ova tema užasna i tužna. Ne znam, gde god budem mogla da zaštitim A. štitiću je, kako i kojim putevima ne znam ali kako budem umela. Kad je bila predmet vaspitačicine frustracije ispisali smo je. Evo je presrećne u novom vrtiću. Sklanjaću je jer ionako neću moći od svega pa bar od čega mogu.. Strelac, žao mi je što se to desilo i nadam se da je prestalo. Vrlo ste hrabri što vam šestogodišnjakinja ide sama u školu, ovde bi to bilo nemoguće, bukvalno nemoguće.

[Kate Kapetanica 2466]

E, opet ja.

Razmišljam celo poslepodne o devojčici. Moram da budem iskrena-verovatno bih momentalno istrčala da je branim(pri tom tebi ne zameram ni sek što nisi jer bi taj impulsivni potez sigurno dodatno zakomplikovao situaciju  i za nju i za njih).

Poenta ovog sad što pišem je da je lako palamuditi sa strane. Ne znam, ovo je baš teška tema. 

[mama maza 4900]

Poenta ovog sad što pišem je da je lako palamuditi sa strane. Ne znam, ovo je baš teška tema. 

Bas. I ja evo ne mogu da smetnem ovo s misli. Razmisljam sve moguce izlaze, nacine, ali sve sto mi padne na pamet vrati me na pocetak 

[In-Greed 10390]

 

I sad, ja sam razmišljao šta i kako da uradim. Prvo što sam mu rekao, vrati mu, slobodno, nemoj da se plašiš i sl. I to ne pali, jer, jednostavno, čovek se rađa sa tim ili se ne rađa, znači ili si hrabar ili nisi. Verovatno bi proradio instinkt ukoliko bi se osetio baš ugroženo ali tada je već kasno. 

Mozda je jako hrabar, ali nenasilan, miroljubiv? Zasto se hrabrost mora povezivati sa time da li se neko odbranio fizicki ili nije? Mozda je smatrao da je pametnije da se skloni? 

[Strelac84 2882]

 

Meni je iskreno najvise zaparalo oci to sto ti je A.sutila, sto se nije pozalila 

.

Pa eto, ona je smatrala da to nije previse vazno

Ona je takva jednostavno, nije nesto pricljiva u smislu da isprica sve detalje iz skole. Jednostavno zaboravi, smatra ih nebitnim da se brine oko toga. Ladovina u principu! Sta znam ja sad reci. 

Kate bas tako kako kazes. Sve dok nase dete nije u pitanju lako je pricati o tome, sta bi bilo kad bi bilo. Meni je sama tema zastrasujuca jos od one price s pocetka iste. Daleko smo mi od nasilja nekog, ali opet i nismo, jer vidim da od najmanje sitnice moze da proistekne velika steta. Nisam izasla(a moram reci malo je falilo) zato sto se to sve brzo odigralo a pre svega neocekivano. Jer, nisam imala pojma! Eto, bas tesko je reci, ali ostala sam zatecena i zaprepascena.

Danas opet ostadoh bez reci, prvo zbog te uciteljice, a potom i zbog ove druge koja nam je rekla kako stvari stoje u zivotu. I bas opet na pocetak nas vraca, da niko nece zastititi tvoje de ako to sam ne uradis. Ma gde god da se nalazis.

 

Naravno, javicu ako bude kakvih daljih desavanja, mada sve nesto mislim da je ovo tek pocetak

 

 

I da  dodam, i ja sada ucim decu da se brane, cupaju ili kako vec. Ali tome sam pocela da ih ucim tek oko 4te godine, kad mi je u skolici A vaspitacica rekla da ona ne ume da se brani, i da smo je previse stitili. Uveliko druga deca su znala da se bore za sebe. Sa E je ista stvar, jos uvek se sklanja, iako joj uveliko govorim da se bori. To dovodi mene u velika preispitivanja, kakve sam greske pravila od samog starta...

Izmenjeno 11 Dec 2015 od strane Strelac84

[Puslica 1384]

Citala sam, sa telefona nisam mogla da kuckam. Sad nemam pojma sta sam sve htela da kazem, zene su vec sve rekle. Mogu da zamislim kako ti je bilo kada se provalilo to iz nje  

Mislim da je cutala jer se osecala jadno i nesigurno, a ne sto je to za nju nebitno.

Samo se pitam, ako nas psiholozi i prosvetni radnici optuzuju da nismo naucili decu da se brane, ko se tu stiti? Ko je tu kriv?

Ko je zakazao roditelji malih delikvenata ili roditelji dece koja se ne brane?

Kuda ovo vodi sve...

 

[paper_moon 16452]

Postoje grubo rečeno tri vrste nasilnika.

1.Oni koji su odrasli u lošem porodičnom okruženju gde su i sami svjedoci konstantnog nasilja i misle da je to normalan vid komunikacije sa drugima.

2.Oni koji su podvodljivi pa podržavaju nasilnika i postaju i sami nasilnici kao "ispomoć" buliju.

3.Oni koji su rodjeni sa tim.Ne znam jeste gledli film Moramo da razgovaramo o Kevinu gdje dečak koji je odrastao ubdivnoj porodici od malog uzrasta pokazuje znake nedostatka empatije i socipatološkog ponašanja.Da bi u srednjoj školi napravio masakr bez griže savesti.

Za prve i druge postoji nada da uz rad sa njima može biti napretka.Kod trećih je sama genetska šema,i morfologija amigdale takva da tu pomoći jednostavno nema.Šta god radili roditelji i sistem.Od njih je najbolje sklanjati se.Njima ne znače kritike,kazne,jer nemaju osećaj da su uradili nešto pogrešno.

Za prve i druge postoji šansa da se nešto promeni uz napor sistema i njohovih roditelja.

Ovo sam napisala jer sam intezivno razmišljala na temu i čitala o tome.

 

[BgB 6408]

Marijachi, bas sam pre neki dan razmisljala o tom filmu. Moj utisak je da je majka, mozda nesvesno, dovela do takvog ponasanja. Dalo bi se sad diskutovati da li je on jednostavno rodjen sa tim "zlim semenom" ili mu je nedostajalo majcinske ljubavi. Sve u svemu, odlican film. 

 

[mama maza 4900]

Nisam gledala film, ali odbijam povjerovati u postojanje tog treceg. Iskljucivo sam tog ubjedjenja da roditelji i okolina "kroje" dijete. Moje dijete kad uradi ili kaze nesto sto nije ok, ja i muz sjednemo pa kontamo kako je doslo do toga, gdje smo napravili propust, od koga je sta mogla cuti...,nema toga "takva je i to je to" sto cesto cujem od roditelja, ali sto je cudno to najcesce cujem od roditelja cija djeca rade nesto pogresno, ono tipa "takav se rodio". Nije se takav rodio vec ste mu vi tako pustili! Moje misljenje.

[Brezica 3307]

Ma rodi se takvo, stalnim kaznjavanjem i bukvicama mozes vrlo malo da korigujes takav temperament. Kao sto ne mozes od naivnog i mirnog djeteta napraviti divlje, temperamentno ili neposlusno dijete, tako ne mozes u potpunosti smiriti ni nevaljalca.

Svi se radjamo razliciti, i odrastamo u razlicite ljude.

[paper_moon 16452]

Pa dosta su se radila naučna ispitivanja na tu temu.Profili ljudi koji naprave masovni maskr,ili okorelih kriminalaca su praćeni i kroz knjigu dr.Roberta Hera gde je opisao zašto kod njih tako dolazi i kako ih prepoznati.

Već sa tri godine mogu da pokažu znake potpunog nedostatka empatije.Kevinova mama je mislila da je u pitanju autizam ali dr joj je rekao da greši.

Na snimcima mozga se jasno vidi da su njihove regije zadužene za osećanja i empatiju u odnosu na mozak običnog da kažem čoveka gotovo "zakržljale".Dakle takva je njihova struktura mozga i to nema veze sa vaspitanjem.

Ima i genetike kao što se psihički poremećaji prenose genima.Ovo i jeste jedna vrsta poremećaja ličnosti.

Nemojte za ave kriviti na prvu loptu roditelje jer niko od nas na kraju ne zna koliko će i pored svog truda oko deteta doživeti neprijatnosti razne vrste.

 

[Strelac84 2882]

Ja verujem da se "zao" ne postaje vec radja. Mogli bi sada naglabati do besvesti o tome ali nije tema. Imas milion razlicitih osobina i karakteristika deteta pa verujem i to da prosto se rodis sa nedostatkom empatije ili cega vec. Nisam nesto mnogo zalazila ili citala o tome, drugim recima nisam upucena, ali imam misljenje.Nisam gledala film, bas cu potraziti na netu. 

[Kate Kapetanica 2466]

Mama Mazo, na moju veliku žalost, ne slažem se sa tobom. Psihopate i sociopate se radjaju. Genetika tu itekako ima uticaja. Evo na primer ovi

http://www.therichest.com/rich-list/most-shocking/10-of-the-most-horrific-murders-committed-by-children/?view=all

su hodajuce zlo koje treba zatvoriti i baciti ključ.

 Skoro sam pisala o ubistvu  Jamesa Bulgera. Je zi vo! 

[Smey 20894]

Film je onako, skarabudžen, možda bolje pročitati knjigu jer je u filmu dosta toga preskočeno a nije nevažno za priču, pa ko ima vremena... Ovo je bilo off topic  On topic, tema koju pokreće film/knjiga je potresna i škakljiva, a poruka je da se ponekad trud jednostavno ne isplati, pa i kad je gajenje deteta u pitanju. Neko to može da prihvati, neko ne može, i mi smo različiti te i na tu temu možemo imati različita uverenja...

Sad opet vezano za sistem. Poneka devijantna ponašanja sistem bi morao jasno da prepoznaje, i naravno da reaguje čak i preventivno.Sad kad sam to rekla, prva sledeća misao jeste da smo mi u Srbiji otprilike zilion svetlosnih godina daleko od toga. Zanimljivo je da je Strelčeva (Streličina  ) priča iz uređene zemlje i uređenog sistema. Hm hm hm. Pa, ako u jednoj pola milenijuma netaknutoj državi iz sistema progovaraju ljudi koji u isti sistem nemaju baš mnogo poverenja (a pri tom sve to iz iskustva), onda šta reći za Srbiju. Utoliko je cela ova tema teža.

Mada, Strelac, moram da priznam, meni je to što je psihološkinja tebi u poverenju rekla kako stvari zaista stoje opet mnogo bolja varijanta nego da je navukla masku predstavnika istog tog sistema u koji ni sama ne veruje pa te još i zavlačila i smarala koracima za koje unapred zna da ti neće značiti. Hajde realni da budemo - žena je lepo rekla maltene "slušaj, moja je dužnost da ti kažem koja je tvoja dužnost, a u realnosti stvari stoje tako i tako". Njoj se ne mili da sutra bude odgovorna za nešto do čega nije moralo doći, možda računa bolje da, lupam, jedan tata bude okarakterisan kao glasan i neprijatan nego da jedna malena devojčica ostane sa traumama za ceo život. Ja je potpuno razumem pa kako god da se to šta je rekla kosi sa fasadom koje se kao treb držati. 

Ili ja nisam dobro razumela?   

[mama maza 4900]

Ne znam, ne mogu nikako to da provarim. Ne mogu da provarim da se na jednu bebicu, dijete, nevino i nemocno kao i svako drugo stavi etiketa psihopate i sociopate. Jednostavno to se kosi sa svim mojim uvjerenjima. Naravno svako moze da ima svoje misljenje 

[In-Greed 10390]

Ali ovo nije stvar misljenja vec je cinjenica. Prosto, neko se rodi bez sposobnosti da empatise, mozak mu je "ostecen". Kao sto se neko rodi nijem ili slijep, nazalost je tako, ali se desava, a ja mogu sebi govoriti da taj neko nije slijep i da su mu roditelji krivi tome, ali to ne mijenja cinjenicu da je takav rodjen.

[Strelac84 2882]

Smey sve si lepo rekla, bas onako kako jeste! Ako ne razumete sta sam ja htela da kazem, citajte Smey! Zena nam je stvarno rekla u poverenju jer nije nadlezna za nas slucaj konkretno, ali poznaje sve ucesnike zato sto je radila takodje i sa njima kada su bili u kinderu. Inace je stvarno fina zena, i dotakli smo se te teme skroz bez veze. Da kazem, dala nam je  strucno-prijateljski savet, jer ju je mm pitao za misljenje "da li je postupio kako treba?" Cisto da znamo kako oni gledaju na sve to.

[mama maza 4900]

Ja to ne gledam tako. Dijete koje se rodi slijepo taj nedostatak uz pomoc roditelja i okoline nadomjesti drugim culima. Tako isto i dijete koje se rodi sa zakrzljalom empatijom moze da se nauci sta je ispravno, a sta ne i sta se smije, a sta ne. Zlo je put koji mi sami biramo ili na koji bivamo upuceni, nikako se ne radjamo zli.

[Puslica 1384]

Ovde je sad otisla prica u nekom drugom pravcu. Sad se vec prica o ekstremnim slucajevima, kada  se radi o urodjenim poremecajima.

Vecina nasilja u nasim skolama dolazi od vaspitno zapustene dece, koju roditelji posmatraju sa smeskom na licu uz komentar da su bas zeznuti, al neka bolje ce proci u zivotu...

Na vrtickom uzrastu je za vecini sve dozvoljeno i "decija posla". 

[Ummu 1669]

Odakle da pocnem,bas ste bile vrijedne 

Strelac,zao mi je za malu.Smatram da ali uopste pogrijesili niste i to slabo mu je tvoj muz zaprijetio.Moj sljedeci put bih bio kod njegovih roditelja.Ne vjerujem u sistem niti jednu trunkicu pa ne znam da li bih uopste i prijavila u skoli.U nasoj ucitelje i profesore to nista nije zanimalo i samo su se sklanjali.I da hoce,ne mogu da pomognu jer ne smiju dijetetu ni "potamo se" da kazu.Ima i roditelja neodgovornih i bezobraznih.Ja kada sam bila dijete sve djevojcice u skoli zadirkivao je jedan djecak i kad god bih se nasi roditelji pozalili njegovoj majci ona bih samo odgovorila kako ni mi nismo cvijece za mirisanje.Nekada roditelji jednostavno nemaju ni uticaja na svoje dijete,malo li imamo primjera neposlusne djece koje ne fermaju roditelje ni 2%?Bar ja znam takve.Da,psihopate se radjaju,slazem se ali i da je imalo dijete neki problem za to ima roditelje,postoje ustanove nece valjda moje dijete da trpi?Nista ja ne bih prepustila slucaju,niti cu ikada,niti cu vjerovati sistemu ili nekom petom i devetom jer u danasnje vrijeme NIKOGA NE ZABOLE.

Izmenjeno 11 Dec 2015 od strane Ummu

[zlatni papagaj 439]

Mozda je jako hrabar, ali nenasilan, miroljubiv? Zasto se hrabrost mora povezivati sa time da li se neko odbranio fizicki ili nije? Mozda je smatrao da je pametnije da se skloni? 

Pa sad, možda bude al ne mora da znači. 

Ja mogu da pričam samo ono što sam video i onako kako sam ja to razumeo. Sve te knjiške fore, terapije, dijagnoze i sl. imaju smisla, ali na ulici je to malo drugačije.

Naime, kada te neko prvi put ošamari a ti nemaš reakciju nego se skloniš, tu nema priče o hrabrosti i dobrom vaspitanju. Za šta je hrabar (govorim za dečaka, mada su devojčice, a kasnije i žene u više slučajeva, opet kažem, bar ono što sam ja video, reagovale hrabrije, odlučnije i bez straha) ako ga neko šaketa a on ćuti!?  

Opet, to se odnosi na "normalne" ljude-decu, ne govorim o ekstremima, takvih uvek ima, bilo ih je i kada smo mi bili deca a biće ih ubuduće. 

U suštini, to nije ništa drugo nego onaj životinjski nagon u svakom čoveku, želja za vođstvom, snagom, pa se podrazumeva da taj najjači slabije ponekada i tlači. Sve je to malo poremećeno, jer u suštini se ne stvaraju pravi "alfa" primerci, već su to sve sada uglavnom seka-perse koje imaju želju da postanu nešto što ne mogu biti i onda tu svoju "snagu" uglavnom dresiraju na slabijem. I u moru takvih "nabeđenih alfa primeraka" normalno je i da se povećava broj "nasilnika". Sve ovo što sam gore napisao, odnosi se na stariju decu, kod manje dece, do recimo 10 - 12 godine, to su uglavnom sitnije čarke, koje niti su opasne za fizički bol (može da se dogodi ali ređe) a i u psihičkom smislu, još uvek nema pravog takmičarskog žara u toj nekoj borbi, više se svodi na "zezanje", smeh.

Međutim, u kasnijem dobu, ovakvo ponašanje, koje bi, svakako, dobro bilo suzbijati, ali ne kaznama, već radnim angažovanjem i edukacijom, bahato i nasilničko ponašanje stvara veliki problem, što kod nasilnika što kod žrtve. Nasilnik, u svom okruženju se oseća snažan, bitan i počinje da zapostavlja obaveze (školu, trening... ) i počinje da traži sebi dostojnog "protivnika" pa uglavnom završi na nekoj stadionskoj tribini umesto npr u bokserskom ringu, a posle toga kako ga sreća snađe.A žrtve, ili se povlače u sebe ili dobijaju komplekse niže vrednosti (bez potrebe, ali u periodu kada bi trebalo da ima "srećno" detinjstvo - mladost, devojku-dečka, slobodu on-ona ima strah i osećaj slabosti) ili postaju narkomani, nekada to jednostavno prerastu, ali zauvek ostanu "plašljivi" da ne kažem kukavice, a mogli su biti dobri - bolji ljudi.

Ovo jeste problem porodice, ali ne u smislu vaspitanja, već brige društva za porodicu, pre svega, a onda je i društveni problem. Roditelji su suviše zauzeti radom, zabava je dostupna 24 sata (tv - internet ... ) a društveno prihvatljiv model ponašanja je ono što te okružuje (farma, VB, parovi...)  ili komšija koj vozi džip a niko pojima nema čime se bavi. Da ne pričamo o magistrima, doktorima i sl. danas činovnicima.

U suštini, naše društvo, generalno, ide u lošem pravcu, sve institucije sistema ili su zakazale ili rade zahvaljujući dobrim pojedincima, koji vole svoj posao, sistemski ništa nije rešeno, ali da stvar bude još gora, ne vidi se mogućnost da se nešto u nekom trenutku bar malo počne da menja na bolje.

Kako će se stvari odvijati ubuduće, videćemo, predpostavljam da će se (ako ne bude nekih većih društvenih lomova, ratova, bolesti i sl.) napraviti kastinski odnos, na mali broj bogatih, ograđenih, zaštićenih, sa svojim školama, bolnicama, klubovima (sve već to postoji, samo što mi to ne vidimo ili ne želimo da vidimo) i veliki broj nas, običnih smrtnika (kako nas inače takvi i doživljavaju) koji ćemo imati iluziju da nešto odlučujemo, biramo, a ustvari, samo ćemo se boriti da "preskočimo" tu žicu i da uđemo u to društvo, iza zidova, da i mi budemo ti koji će biti zaštićeni, imati za privatne škole, da nas leče privatni dobri doktori i sl. 

I tako, izgubio sinoć partizan, onolika deca se razočaraše a uprava ode napolje .... 

[BgB 6408]

Mnoge stvari kad su deca u pitanju radimo u afektu. Evo npr, moja prva pomisao u ovoj prici koju je Strelac napisala bila je da bih prvo otisla do roditelja, onda i u skolu i  na kraju se razracunala sa detetom. Medjutim, kad malo bolje razmislim i uopste pomislim da neko udara moju cerku i maltretira je, mislim da bih u afektu preskocila par koraka. A opet, s druge strane, da moje dete nekog maltretira, volela bih da se prvo meni obrate. Ne znam, obrni okreni, mozemo samo da se molimo da se ne nadjemo u takvoj situaciji. 

 

Da dodam, vazno je i u kom je to uzrastu. Dogodilo se par puta da neko dete udari moje, ali ja stvarno ne mogu da zamerim, to je taj uzrast i nemam sad ja tu sta da resavam. Posmatram i pazim da je neko ne povredi, a sad malo gurke i sl. nije strasno.