Izgubila bebu

[Majolina violina 16]

Retko se pise na ovu temu al moram i ja da podelim svoje iskustvo i bol. Pre 6 god ostala sam u drugom stanju neplanirano ali na zalost u 7 nedelji vec su videli da sa plodom nesto nije u redu i morala sam na kiretazu.To mi je jako tesko palo al nekako sam uspela brzo da nastavim dalje nisam dozvolila da me to obeshrabri. Godinama smo MM i ja pokusavali da ostanem trudna al nije nam se dalo,resili smo da krenemo sa ispitivanjima gde smo ustanovili da je sve u redu sa nama i da ja imam samo manju zalihu celija ali da to ne predstavlja veliki problem,ipak resili smo da idemo na vantelesnu oplodnju.Prva oplodnja i uspesna.Nema vece srece a ujedno i straha zbog prve trudnoce koja je lose prosla.Strogo mirovanje.U 4. nedelji prokrvarim,brzo u bolnicu na uz i oni vide da nosim blizance,jedan plod je malo manji i saveti lekara da je bolje da taj jedan ode da bi drugi mogao da se odrzi. U 7.nedelji izgubim jednu bebu,bukvalno sam ceo mehur uhvatila u ruku kad je ispao,ne mozete zamisliti moj sok,traumu i bol.Brzo kod lekara da proverim sta je sa drugom bebom,na srecu,beba je bila dobro ali su krenule muke.Stvorio se veliki hematom,odmah na odeljenje visoko rizicnih trudnoca jer je bio preveliki i mogao da pukne svaki tren i odnese i drugi plod.Tamo sam lezala mesec dana uz najminimalnije kretanje. on se lagano resorbovao a beba je napredovala. Pustena kuci uz strogo mirovanje.Po ulasku u 5 mesec receno mi je da mogu lagano da pocnem sa setnjama i da pocnem da se ponasam normalno.Jesam pomalo setala al nista drugo nisam radila po kuci,imala sam pomoc mame i MM jer sam strepela i dalje da se nesto ne desi lose.U 22.nedelji odem na 4D,beba odlicno,nemirna,sutira,dobro napreduje,drugi pregledi svi u redu,sledeca kontrola za mesec dana. u 25.2 nedelji odjednom u ponoc pukne mi vodenjak iz cista mira,niti sam nesto radila niti se naprezala,nista. Ja u bolnicu,bebi kuca srce,plodova voda pala na 80,izvadise plodovu vodu za bakteriolosku analizu i lezanje uz terapiju da pijem velike kolicine vode ne bi li krenula da je proizvodim da izguramo da udjem bar u 7 mesec.Procenili su da beba ima oko 800gr. sve vreme lezanja voda je polako oticala.Posle 4 dana dobijam temperaturu 39.4 brzo vadjenje krvi, visok CRP 280,uvece daju mi vaginalete za otvaranje,spremaju me za porodjaj.Niko nista ne prica.Sutradan ujutru na pregled ja i dalje zatvorena potpuno,oni mi daju jos jednu vaginaletu.Sreca u nesreci promeni se smena,dodje dezurna doktorka (da ne imenujem) i kad je videla situaciju i da mi je crp 280 ona napravi uzbunu u celoj bolnici i trazi hitan carski rez.U prevodu krenula je sepsa kod mene. Beba je rodjena sa 690gr u jako losem stanju jer je i nju zahvatila infekcija,prebacena hitno na institut za neonatologiju gde je moja dusa zivela 18 sati. a ja, rekli su mi da su cekali do uvece ili da se otvorim morali bi da mi izvade i matericu.Dve nedelje sam bila u bolnici nakon carskog na najjacim antibioticima,pa pustena kuci i posle 3 dana opet temperatura i opet u bolnicu i opet ciscenje jer je ostalo sukrvice i hematoma koje nisam izbacila jer je grlic bio i dalje potpuno zatvoren.I opet dve nedelje u bolnici.Na sve to peripetije oko bebe,treba identifikacija pa sa pogrebnim,haos u celom tom bolu. Evo proslo je tacno dva meseca od mog porodjaja,fizicki sam dobro al srce se cepa i dusa boli i sve bih dala da je moja devojcica ziva. U teskoj sam depresiji,svaki dan placem, sad me vise ni MM ne razume pa se i sa njim cesto svadjam i pokusavam da krenem dalje i da sto manje razmisljam o tome,al je tesko jer nas je dosta sa vantelesne,sad nam krecu termini porodjaja i sve mi to tesko pada.Preveliku zelju imam za bebom da mi je mucno i ovo cekanje da prodje vreme kako bih smela da se usudim da probamo opet a o strahu za narednu trudnocu da ne pricam.Ja verujem da ce vreme bar ublaziti bol koji osecam al je pretesko dok traje sve ovo.Izvinjavam se na opsirnosti,ne znam ni da li ce iko ovo i procitati al imala sam potrebu da podelim ovo pa makar niko i ne procitao.Svaki dan se nadam da ce mi biti bar mrvicu lakse al jos uvek nije. I svaki dan se pitam da su me odmah porodili pre nego sto je infekcija zahvatila bebu i mene, mozda bi moja devojcica danas bila ziva i kuci sa nama...

[Voljena 703]

Majolina, strašno strašno mi je žao

[Maja87 6103]

Majolina, nema reci utehe... Najiskrenije mi je zao... Tuga do neba... Zelim ti svu srecu u zivotu i da nikada vise ne osetis bol i patnju.

[mama maza 4900]

Boze mili

Majolina, saljem ti puno zagrljaja mila

24 avgusta sam i sama imala pobacaj u14.sedmici, dvije bebice, tako da malu mrvicu razumijem kako ti je

A dijelimo i situaciju sa muzevima na zalost

[Vuciguraj 8182]

Majolina,tako mi je zao

[iraela 2067]

:(

žao mi je,cure....

ja sam prvu bebu izgubila u 21.tt,imala je jako velika oštećenja,pa su me nakon nalaza amniocenteze poslali na porod....tih 5 dana bockanja inekcijama da se otvorim nikome ne bi poželjela....ali iskreno,meni je bilo lakše kada se sva ta muka završila jer sam znala da pomoći nije bilo,i to sam tako prihvatila....strašno je,teško je,ne zaboravlja se,ali....život ide dalje...

[Mama u avgustu 539]

Zaista strasno...saosecam sa vama od srca...

[Abej 293]

Draga Majolina,

jako, jako mi je žao što si morala doživjeti nešto ovako strašno...a još više kad vidim šta si sve do tad prošla.

Vjeruj mi da dobro znam kako ti je, jer sam i ja moju djevojčicu izgubila, prije tačno mjesec dana, a bila sam trudna ovoliko koliko i ti. Zvučiš mi kao i da su tvoje rane dosta svježe, ne znam kada ti se sve to desilo? Možda si i napisala, ali sam to propustila..

Dobro je što si pisala ovdje, jer i to je veliki korak za tebe u ovom trenutku, a ovdje ima mnogo divnih žena koje su i same, nažalost, doživjele istu ili sličnu tragediju i koje će te najbolje razumjeti, a ima i onih koje, srećom, nisu, ali će uvijek imati neku toplu riječ za tebe. Vjeruj mi, govorim ti iz ličnog iskustva. Ja pišem u drugoj temi 'Prekid trudnoće', možeš i tamo da se javiš ili da bar pročitaš iskustva drugih žena, da znaš da nisi sama...mnoge su članice aktivne već godinama...to su žene koje tuguju i raduju se zajedno. Ono što sam do sad naučila od njih i što mi je mnogo značilo je to da će biti teško proći kroz proces oporavka, potrajaće, ali znaj da sve što prolaziš i osjećaš je normalno u ovakvoj situaciji i s vremenom će biti lakše i naučićemo da živimo sa tim bolom. One su dokaz toga. Prošle su ovu golgotu, strah od nove trudnoće i dočekale svoje bebice. Tako ćemo i ti i ja, i svaka hrabra žena koja prolazi isto što i mi.

Piši kad god i šta god, ako vidiš da ti prija, mnogima je pomoglo, meni takođe...samo polako i drži se koliko možeš, a možeš!;-) Nismo ni svjesni koliko jaki možemo biti dok nas ne sustigne ovako nešto. Grlim te jako!

[Abej 293]

Evo proslo je tacno dva meseca od mog porodjaja,fizicki sam dobro al srce se cepa i dusa boli i sve bih dala da je moja devojcica ziva. U teskoj sam depresiji,svaki dan placem...

Sad tek vidim da si napisala da je prošlo 2 mjeseca:-(

Za sve ovo što osjećaš te taaako dobro razumijem... kao da sam i sama pisala. Bol je neopisiva :-( Dobro je što možeš da plačeš, isprazni se kad god ti dođe, meni nijedan dan nije prošao bez suza...i ne bi vjerovala na šta mi sve krenu...i znam da ima puno toga što ti teško pada. I sama, htjela ne htjela, stalno o tome razmišljam, vrtim isti film, iste slike..valjda tako mora...Sve je to za očekivati i probaj da daš sebi dovoljno vremena da se oporaviš..nemoj da se požuruješ...ne vrijedi. Meni je mnogo značilo da iz iskustva drugih žena saznam da je sve to što me čeka normalno..naravno, svako pati na svoj način, ali suština je ista, nijanse su u pitanju.

Pokušaj i mužu da objasniš to, znam da je teško, jer i on pati, ali vjerovatno na neki drugačiji, 'muški' način i ovo je jedno veliko iskušenje za svakog od nas. Ako ne ide, neka zaviri malo ovdje pa će se i sam uvjeriti u to. Držite se zajedno i probajte da olakšate jedno drugom ovaj teški period. Vjeruj mi da ima dana kada ne bih ustala iz kreveta, ali se potrudim njemu za ljubav, jer i on se trudi za mene...ali u principu radim uglavnom ono što mi prija...ali i kad nemam volje natjeram se da se bar malo pokrenem, uradim nešto što bi inače bilo uobičajeno, a sad mi predstavlja napor kad na to i pomislim, ali se poslije toga osjećam malo bolje...jer niko mi neće pomoći dok ne pomognem sama sebi...a teško ide, znam...puževim koracima :-) Ali mora se odbolovati, nema druge...

Ne znam koliko su tebi rekli da sačekaš do nove trudnoće, (meni su rekli 6 mjeseci, ali nije bio carski rez) i znam da ne možeš a da ne razmišljaš sad i o tome kako ćeš tada, ali možda je sad prerano da se opterećuješ time, jer i ja slično prolazim...mislim da ćemo drugačije razmišljati kada se i tijelo i duša malo oporave i da će želja za bebicom sve strahove nadjačati, vjerovatno da će ih biti, ali i to ćemo prebroditi.

Sve ovo govorim i sama sebi, dosta često...biće lakše jednog dana, nikada nećemo zaboraviti, ali naše će djevojčice uvijek živjeti u našim srcima i mislima.

[Abej 293]

Draga Iraela,

mnogo mi je žao što si i ti doživjela ovu preveliku tugu.

Kod mene je bilo slično iskustvo, imala sam prekid trudnoće zbog velikih fetalnih anomalija u 26.ned.trudnoće..nažalost isto-pomoći nije bilo i trudim se da nađem utjehu u tome da je bolje što je otkriveno u tom trenutku kad je već moralo tako :-( užasno je teško, ali sigurno jeste.

[BubiBi 2292]

Majolina, žao mi je

Kao što je Abej napisala, piši i u drugoj temi.

[nora@ 338]

Majolina mnogo mi zao Nemam nista pametno reci. Saljem ti jedan veliki zagrljaj,budi jaka!

[Majolina violina 16]

hvala svima na recima podrske,narocito Abej cije su me reci dotakle i rasplakale.Znam da nisam sama u ovome,da nas na zalost ima dosta koje smo osetile taj bol,al od srca vam zahvaljujem na svakoj reci podrske,pa cak i mrvicu da olaksa trenutno stanje,ta mrvica je za mene ogromna... ljubim vas sve

[Majolina violina 16]

Abej,nisam mogla da nadjem gde vam je ta tema prekid trudnoce. Nisam bas aktuelna po ovim forumima tj ovo mi je bio prvi put tako da se ne snalazim najbolje

[Abej 293]

Draga Majolina,

ništa ne brigaj, i meni je trebalo vremena da se snađem ovdje:-) Ideš na Forum, pa trudnoća, tema Zdravlje, podtema Prekid trudnoće. Poslala bih ti link, ali nešto me trenutno zeza net...

[andisam 14091]

http://www.bebac.com/forum/index.php?showtopic=1849&hl=

evo link, majolina.

[Abej 293]

Majolina, kako si? Mislim na tebe .

Oprosti ako čačkam gdje ne treba, ali jesu li ti na kraju išta rekli-zašto je uopšte došlo do puknuća vodenjaka? I koja je infekcija na kraju bila u pitanju?

[Lekicsonja75@gmail. Com 0]

I meni se desilo slično iskustvo, trudnoća je tekla uredno sve dok nisam ušla u 36nedelju.Stim što nisam znala tačan datum poslednje menstruacije totalno sam zaboravila da upišem. Trudnoća mi je vodjena po ultrazvuku. Kada sam ušla u 36N počela sam da ne osećam bebu misleći sa se umiri la a ja sam se osećala ok. Malo, malo pa osetim samo okret i kažem MM da nešto nije u redu on me je terao kod Dr al ja baksuz nisam htela misleći da je sve okposle dva dana odem kod doktorke i kazem sta je u pitanju brzo mi uradila ultrazvuk i ustanovila je da nema otkucaja tada sam mislila da mi se srušio svet odem hitno na odeljenje gde su me hitno porodili bio je to dečak andjeo od 3.000kg navodno je doktorka bila kriva sto je tako neozbiljno vodila moju trudnoću. Posle 8meseci zatrudnim celu trudnoću sam strepela i rodim devojčicu živu i zdravu. Stim što imam već dve devojčice. I Dan danas mi je teško al tu se nemože ništa. 

Izmenjeno 7 Dec 2017 od strane Lekicsonja75@gmail. Com

[KruelaDeviL 4630]

Izvini Sonja,ali.zasto sad zelis da abortiras kad vec znas koliko je uzasno? Citala sam tamo gde si pisala...izvini sto se mesam i izvoni sam te pomesala. 

[mama maza 4900]

Meni svaki put naziv ove teme zapara oci. Dajte ljudi prepravite ovo. Kad to moze biti pravo vrijeme za gubitak bebe?!  @Bebac

Sonja, to je neizbrisiv bol s kojim se majka nauci zivjeti.

Ni meni nije svejedno zbog tvoje odluke za sadasnju trudnocu. I sama imam troje djece i molila sam Boga da mi se desi i cetvrto jer planirano nisam mogla raditi na njemu jer muz ne zeli vise, i posve mi je tesko i zao kad vidim da neko to uzima tako ”olahko”. A opet sve i da ne zelim vise djece, ne bih imala snage da to uradim  rodila bih i pobrinula se da se vise ne desi nezeljena trudnoca pa makar to znacilo da ga vise nikad ne primim, jer meni je ”ljudskije” to nego abortus. Sorry na smjelosti, iskrenosti i vulgarnosti 

[Venera 1875]

Sad rizikujem al cu napisati..Molim vas, zeni je vec verovatno tesko i bori se sa strahovima, odluka je donesena..svi smo odrasli i svi imamo svoja prava..Sonja vi znate najbolje, nece biti lako ali imas svoju porodicu i sve najbolje..

[mama maza 4900]

Venera, u pravu si. Situacija jeste krajnje osjetljiva, ali nekako kontam ako bi postojala i najmanja sansa da se zena zapita ili cak, daj Boze, predomisli, vrijedno je.

[KruelaDeviL 4630]

Ovo je forum,caska se....da nije zelela da prica o tome ne bi sama pisala. Mi smo samo pitali....ne vidim nista lose.

Ja zelim dvoje dece. Volela bih troje ali nema sanse zbig finasija jednistavno. Ali da se desi rodila bih i podvezala jajnike ili nesto nemam pojma. 

[Fox 7403]

u 21. veku se i dalje raspravlja oko zeninih odluka vezanih za abortus. Zena ima svoje razloge, na to ima zakonsko pravo do 10. nedelje (jel tako bese?) ...

[mama maza 4900]

Fox, bio prvi ili dvadeset i prvi vijek, stvar je ista, da se ne izrazim grublje.

Zena svakako ima svoje razloge i pravo odluke, ali ako se imalo predumislja dobro je da cuje i drugu stranu.