Retko se pise na ovu temu al moram i ja da podelim svoje iskustvo i bol. Pre 6 god ostala sam u drugom stanju neplanirano ali na zalost u 7 nedelji vec su videli da sa plodom nesto nije u redu i morala sam na kiretazu.To mi je jako tesko palo al nekako sam uspela brzo da nastavim dalje nisam dozvolila da me to obeshrabri. Godinama smo MM i ja pokusavali da ostanem trudna al nije nam se dalo,resili smo da krenemo sa ispitivanjima gde smo ustanovili da je sve u redu sa nama i da ja imam samo manju zalihu celija ali da to ne predstavlja veliki problem,ipak resili smo da idemo na vantelesnu oplodnju.Prva oplodnja i uspesna.Nema vece srece a ujedno i straha zbog prve trudnoce koja je lose prosla.Strogo mirovanje.U 4. nedelji prokrvarim,brzo u bolnicu na uz i oni vide da nosim blizance,jedan plod je malo manji i saveti lekara da je bolje da taj jedan ode da bi drugi mogao da se odrzi. U 7.nedelji izgubim jednu bebu,bukvalno sam ceo mehur uhvatila u ruku kad je ispao,ne mozete zamisliti moj sok,traumu i bol.Brzo kod lekara da proverim sta je sa drugom bebom,na srecu,beba je bila dobro ali su krenule muke.Stvorio se veliki hematom,odmah na odeljenje visoko rizicnih trudnoca jer je bio preveliki i mogao da pukne svaki tren i odnese i drugi plod.Tamo sam lezala mesec dana uz najminimalnije kretanje. on se lagano resorbovao a beba je napredovala. Pustena kuci uz strogo mirovanje.Po ulasku u 5 mesec receno mi je da mogu lagano da pocnem sa setnjama i da pocnem da se ponasam normalno.Jesam pomalo setala al nista drugo nisam radila po kuci,imala sam pomoc mame i MM jer sam strepela i dalje da se nesto ne desi lose.U 22.nedelji odem na 4D,beba odlicno,nemirna,sutira,dobro napreduje,drugi pregledi svi u redu,sledeca kontrola za mesec dana. u 25.2 nedelji odjednom u ponoc pukne mi vodenjak iz cista mira,niti sam nesto radila niti se naprezala,nista. Ja u bolnicu,bebi kuca srce,plodova voda pala na 80,izvadise plodovu vodu za bakteriolosku analizu i lezanje uz terapiju da pijem velike kolicine vode ne bi li krenula da je proizvodim da izguramo da udjem bar u 7 mesec.Procenili su da beba ima oko 800gr. sve vreme lezanja voda je polako oticala.Posle 4 dana dobijam temperaturu 39.4 brzo vadjenje krvi, visok CRP 280,uvece daju mi vaginalete za otvaranje,spremaju me za porodjaj.Niko nista ne prica.Sutradan ujutru na pregled ja i dalje zatvorena potpuno,oni mi daju jos jednu vaginaletu.Sreca u nesreci promeni se smena,dodje dezurna doktorka (da ne imenujem) i kad je videla situaciju i da mi je crp 280 ona napravi uzbunu u celoj bolnici i trazi hitan carski rez.U prevodu krenula je sepsa kod mene. Beba je rodjena sa 690gr u jako losem stanju jer je i nju zahvatila infekcija,prebacena hitno na institut za neonatologiju gde je moja dusa zivela 18 sati. a ja, rekli su mi da su cekali do uvece ili da se otvorim morali bi da mi izvade i matericu.Dve nedelje sam bila u bolnici nakon carskog na najjacim antibioticima,pa pustena kuci i posle 3 dana opet temperatura i opet u bolnicu i opet ciscenje jer je ostalo sukrvice i hematoma koje nisam izbacila jer je grlic bio i dalje potpuno zatvoren.I opet dve nedelje u bolnici.Na sve to peripetije oko bebe,treba identifikacija pa sa pogrebnim,haos u celom tom bolu. Evo proslo je tacno dva meseca od mog porodjaja,fizicki sam dobro al srce se cepa i dusa boli i sve bih dala da je moja devojcica ziva. U teskoj sam depresiji,svaki dan placem, sad me vise ni MM ne razume pa se i sa njim cesto svadjam i pokusavam da krenem dalje i da sto manje razmisljam o tome,al je tesko jer nas je dosta sa vantelesne,sad nam krecu termini porodjaja i sve mi to tesko pada.Preveliku zelju imam za bebom da mi je mucno i ovo cekanje da prodje vreme kako bih smela da se usudim da probamo opet a o strahu za narednu trudnocu da ne pricam.Ja verujem da ce vreme bar ublaziti bol koji osecam al je pretesko dok traje sve ovo.Izvinjavam se na opsirnosti,ne znam ni da li ce iko ovo i procitati al imala sam potrebu da podelim ovo pa makar niko i ne procitao.Svaki dan se nadam da ce mi biti bar mrvicu lakse al jos uvek nije. I svaki dan se pitam da su me odmah porodili pre nego sto je infekcija zahvatila bebu i mene, mozda bi moja devojcica danas bila ziva i kuci sa nama...