Strahovi (anksioznost I panicni napadi) u trudnoci

odgovora

Objavljeno

Vala bas!Sta ce meni u zivotu ovaj forum,zasto da se nerviram oko toga!Ako budem otisla,nadjite me preko MasaPetar!

Sta da radim bez tebe ovde? :mellow:

Mislim ti si mi sapatnik na forumu :)

A sto se nerviras?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Samo skokni na temu Epi. ili carski rez,pa ces da vidis...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sad cu da skoknem, al da ti kazem odmah da 'hiljadu ljudi, hiljadu cudi' :D

Ma kakva zivcirancija zbog foruma :D

Ljubim tebe ja nista se ne tangiraj :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Vala bas!Sta ce meni u zivotu ovaj forum,zasto da se nerviram oko toga!Ako budem otisla,nadjite me preko MasaPetar!

A šta je bilo?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pokusavam da ti posaljem pp ali nece nesto.Poslacu ti kad bude proradilo :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Nisam se nikad lečila od depresije i/ili anksioznosti, ali sam u određenim periodima imala višemesečne borbe sa stanjima koja su ličila malo na depresiju, malo na anksioznost... Moje trenutno stanje ne može da se meri sa onim što ste vi opisivale, ali ja trenutno ne znam kako da se izborim sa iracionalnim strahovima za koje uvek nađem neki razlog... Bojim se da će nešto da se desi mami, da će nešto da se desi sestri, da ću dobiti abnormalne novčane kazne za saobraćajne prekršaje/da me je snimila kamera kad sam prošla kroz crveno itd, da ću morati da potrošim ušteđevinu na račun za internet, da neću dobiti platu, da nikad neću izaći iz minusa... Užasno se bojim da spavam sama u stanu, naročito u spavaćoj sobi, pa spavam u dnevnoj i to uglavnom sa upaljenim svetlom u trpezariji i/ili TV-om... Bojim se da će neko da nam obije stan i ne znam da li se više bojim situacije da sam u stanu ili van stana...

Malopre je neko zvonio i ja sam se tako presekla, nisam smela ni da pogledam ko je. Ja nemam koga da očekujem u Novom Sadu kad su mi muž i sestra na putu i niko nama ne dolazi nenajavljen... Ne znam šta da radim. Svašta smo preživeli u poslednje dve godine, a i pre 5-6 godina su nam jednom obili kuću i izneli svašta, i verovatno svi pretrpljeni strahovi sada isplivavaju na površinu.

Bojim se da će mami nešto da se desi i stalno se vajkam što ni ona ni ja nismo rađale ranije, sad bi ona bila mnogo mlađa mama i baka... Užasno se osećam što imamo ambivalentan odnos i što smo tolike godine protraćile na prepucavanje i nerazumevanje...

Stvarno se grozno osećam i ne znam s kim da razgovaram. U psihoterapiju sam razočarana, prijatelji ne mogu mnogo da razumeju... Jako puno vremena silom prilika provodim sama i to me ubija u pojam.

laurma voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Nisam se nikad lečila od depresije i/ili anksioznosti, ali sam u određenim periodima imala višemesečne borbe sa stanjima koja su ličila malo na depresiju, malo na anksioznost... Moje trenutno stanje ne može da se meri sa onim što ste vi opisivale, ali ja trenutno ne znam kako da se izborim sa iracionalnim strahovima za koje uvek nađem neki razlog... Bojim se da će nešto da se desi mami, da će nešto da se desi sestri, da ću dobiti abnormalne novčane kazne za saobraćajne prekršaje/da me je snimila kamera kad sam prošla kroz crveno itd, da ću morati da potrošim ušteđevinu na račun za internet, da neću dobiti platu, da nikad neću izaći iz minusa... Užasno se bojim da spavam sama u stanu, naročito u spavaćoj sobi, pa spavam u dnevnoj i to uglavnom sa upaljenim svetlom u trpezariji i/ili TV-om... Bojim se da će neko da nam obije stan i ne znam da li se više bojim situacije da sam u stanu ili van stana...

Malopre je neko zvonio i ja sam se tako presekla, nisam smela ni da pogledam ko je. Ja nemam koga da očekujem u Novom Sadu kad su mi muž i sestra na putu i niko nama ne dolazi nenajavljen... Ne znam šta da radim. Svašta smo preživeli u poslednje dve godine, a i pre 5-6 godina su nam jednom obili kuću i izneli svašta, i verovatno svi pretrpljeni strahovi sada isplivavaju na površinu.

Bojim se da će mami nešto da se desi i stalno se vajkam što ni ona ni ja nismo rađale ranije, sad bi ona bila mnogo mlađa mama i baka... Užasno se osećam što imamo ambivalentan odnos i što smo tolike godine protraćile na prepucavanje i nerazumevanje...

Stvarno se grozno osećam i ne znam s kim da razgovaram. U psihoterapiju sam razočarana, prijatelji ne mogu mnogo da razumeju... Jako puno vremena silom prilika provodim sama i to me ubija u pojam.

Tangerine, prvo sam pogledala da li si citirala mene ili je ovo tvoj tekst.

Ja ne mogu da poverujem. Apsolutno, svako slovo-sve od pocetka do kraja je isto.

Kod mene je takvo stanje posledica stresa, toga sto me zivot zvace. Nemir dolazi spolja, anksiozne smo od problema a ne od dosade. Cak i kada sve deluje mirno, neki demoni izbijaju i jer nemam adekvatan filter. Evo ovo bi meni trebalo:

"Sumorni neki dani. Sad je dobro imati prijatelja, jednostavnog, vedrog,veselog, lekovitog. Da nas nauči šta je važno a šta nevažno u životu. Da nas lupi šakom po ramenu i da od tog udarca ozdravimo." -Duško Radovic

I da od tog udarca ozdravimo...Kljucno

Mislim da ni ti ni ja nemamo problem koji ide iznutra, nema tu patologije. Mislim da je to stres koji melje, los filter, onda krecu strahovi, krece apatija, laksi oblik depresije, neraspolozenje...I jos trudnoca na sve to.

Meni je jako tesko. Citam sta si pisala i u soku sam jer to su moji problemi. Od skakanja na zvono, do stava sa majkom. Preslikano!

paper_moon i Mali Idjos volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

I ja mislim da nema patologije ni kod tebe ni kod mene. Možda je malo trudnoća kriva, sa svojim hormonima, ili čak ovo blesavo vreme (ja sam pomalo meteoropata), ali verovatno najviše taj, kako ti kažeš, spoljni stres. Meni je muž 3 nedelje bio u bolnici i ja se od silnih obaveza nisam sastavila sama sa sobom, i kad je konačno izašao, živ i savršeno zdrav i veseo, onda me je saseklo ovo stanje. Inače sam sklona tim odloženim reakcijama na stres. Kao, dobro mi je, dobro mi je, sve je u redu, preživeću, a ono malo morgen -- demon ispliva kad mu se najmanje nadaš i povuče te za vrat nazad u živo blato.

Meni intelektualizacija više ne pomaže. Ne vredi. Ionako su emocije u potpuno drugom delu mozga. Prijateljica koja se lečila od teške depresije, preporučuje samo homeopatiju. Ništa vera, ništa intelektualizacija, ništa psihoterapija. Druge dve se još uvek leče i ne razmišljaju o alternativnim metodama -- pomažu im psihoterapija i antidepresivi.

Sa tim prijateljicama je mene bukvalno sramota da pričam o svojim 'problemima' kad su one prošle i još uvek prolaze kroz mnogo gore; nema smisla da ja od njih očekujem pomoć.

Ja ne verujem u psihoterapiju zato što sam poslednji put u razgovoru sa REBT psihoterapeutima čula toliku gomilu besmislica i napamet naučenih mantri i formula da sam se potpuno razbesnela. Pa ne mogu oni ljudsku dušu da proučavaju pomoću jednačina, formula, skica! Ljudskom dušom ne može da se bavi egzaktna nauka -- to je za mene lično bottom line. Sigurno se neko neće složiti, ali ja i ne iznosim ovde nešto što smatram za sveto jevanđelje, nego isključivo svoj stav zasnovan ne na nečijoj teoriji nego na ličnom iskustvu.

Veliki sam pozitivac i optimista, ali sam sklona da kroz ovakve periode prolazim s vremena na vreme i da sam očajna i izgubljena, da plačem od muke... Juče sam na kraju sela i počela da plačem jer mi je zaboga neko zvonio ispred vrata, a ja sam sama (ne samo u stanu nego u ovom gradu), trudna, u bademantilu... sluđena... bez opipljivog razloga... Izvrtela sam u glavi milion filmova i molila Boga da taj, ko god da je, što pre ode, i da noć što brže dođe i prođe, jer muž treba da se vrati u toku prepodneva... A kad je on tu, sve je u redu... osim kad me on sekira... ali to je za neki drugi post...

Fox, kako se ti nosiš sa ovim strahovima? Jesi li razgovarala s nekim? Da li nailaziš na razumevanje? Ja ne. Imam jednog druga koji uvek sve razume i ima moć da me smiri, ali i on je sad u nekom svom filmu, ne mogu da ga opterećujem, jednostavno mi nije prijatno...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Tangerine,a da kreneš u neku školicu za trudnice?Ja sam tako upoznala dve divne žene s kojima se i dan danas družim.Da sadiš neke biljčice,začine,nađeš neki hobi,čisto da se odvojiš malo od "sebe" ...

Što se psihoterapije tiče ona tebi nije potrebna.Mom bratu je npr bila potrebna,jer je godinama bio u depresiji,sve je prešlo u akutnu psihozu.Narušena biohemija mozga,može se lečiti nažalost u tom slučaju samo hemijom.Njemu su i nalazi krvi pokazivali povišen nivo nekih parametara,koji isključivo nastaju usled te bolesti.Jedno vrijeme ljekovi su mu zaustavili taj brz protok misli,koje su ga ubijale,to je kad sinapse u mozgu "polude".I bio je kao nema biljka,al nije mu srce kucalo brzo,nije imao napade,sad je hvala Bogu sve u redu.On je inače po struci umjetnik,a kod njih se to nekad javlja,zbog neshvaćenosti od strane sredine,specifične prirode.

Tebi je više potrebno društvo,rekreacija,neki izleti u prirodu,lepršava knjgica.Uskoro ćeš postati majka,i videćeš što vrijeme više odmiče imaćeš sijaset novih dogodovština.Pvi zubić,osmjeh,miris kosice..A i videćeš i tvoj odnos sa majkom se možda promijeni,kad postanu bake ne možeš ih prepoznati ;) .

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Već par dana hoću da napišem šta me muči, pa obrišem :)

Nisam neko ko je sklon nerealnim strahovima, nisam neko ko inače paniči, zaista smatram da sam onako poprilično realna i veoma pozitivna i optimistična po pitanju svega... ali...

Poslednje dve nedelje ne znam gde se nalazim od brige. Naime, ja imam užasan strah od spontanog. To nije ni strepnja, ni briga, nego panična opsesija time. Čitam danima po netu iskustva žena.. pa sam počela i da računam u kojoj nedelji se najčešće dešava... pa se stalno slušam i preslišavam... te žignulo me, te mi se učini da krvarim... ma nije normalno.. ne znam da li su hormoni ili šta, ali ja sam opsednuta toliko da ne mogu normalno da funkcionišem jer po ceo dan o tome mislim. Čak sam i uhvatila svoju misao "ma nek se desi već jednom, da vidim da se i to preživi pa da nastavim dalje". :mellow: Ja sam nesvesno potpuno prihvatila ideju da će spontanog biti i svaki dan se ponašam tako kao da čekam da se desi. Užasno. I ako onako svesno znam da nemam osnova za to, ali osećaj me i dalje ne napušta.

Bojim se da kažem mm šta me muči, jer iskreno mislim da me ne bi razumeo. Ne znam da li iko i može da me razume, ali mislim da mi rečenice tipa "tripuješ se", "opusti se" i " to je od hormona" ne bi pomogle već bi me samo dodatno iziritirale :) U stvari ja ne znam šta hoću... :huh: verovatno neću savet, jer ja kad razmislim onako realno, znam da pretrujem, ali ne mogu da se oduprem tom strahu nikako. Možda mi treba samo da ispričam nekome šta mi je na duši, bez feedback-a :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Već par dana hoću da napišem šta me muči, pa obrišem :)

Nisam neko ko je sklon nerealnim strahovima, nisam neko ko inače paniči, zaista smatram da sam onako poprilično realna i veoma pozitivna i optimistična po pitanju svega... ali...

Poslednje dve nedelje ne znam gde se nalazim od brige. Naime, ja imam užasan strah od spontanog. To nije ni strepnja, ni briga, nego panična opsesija time. Čitam danima po netu iskustva žena.. pa sam počela i da računam u kojoj nedelji se najčešće dešava... pa se stalno slušam i preslišavam... te žignulo me, te mi se učini da krvarim... ma nije normalno.. ne znam da li su hormoni ili šta, ali ja sam opsednuta toliko da ne mogu normalno da funkcionišem jer po ceo dan o tome mislim. Čak sam i uhvatila svoju misao "ma nek se desi već jednom, da vidim da se i to preživi pa da nastavim dalje". :mellow: Ja sam nesvesno potpuno prihvatila ideju da će spontanog biti i svaki dan se ponašam tako kao da čekam da se desi. Užasno. I ako onako svesno znam da nemam osnova za to, ali osećaj me i dalje ne napušta.

Bojim se da kažem mm šta me muči, jer iskreno mislim da me ne bi razumeo. Ne znam da li iko i može da me razume, ali mislim da mi rečenice tipa "tripuješ se", "opusti se" i " to je od hormona" ne bi pomogle već bi me samo dodatno iziritirale :) U stvari ja ne znam šta hoću... :huh: verovatno neću savet, jer ja kad razmislim onako realno, znam da pretrujem, ali ne mogu da se oduprem tom strahu nikako. Možda mi treba samo da ispričam nekome šta mi je na duši, bez feedback-a :D

Sveco, isto se meni i ovo desava, ne znam zasto ni zbog cega, ali sve sam imala strah da cu svakog dana da izgubim bebu, ne dao Bog. :( Isto tako me uhvatilo bilo u prvoj trudnoci, ali hvala Bogu sve je bilo u najboljem redu. Prije dva dana tako su me boleli jajnici i zatezao me stomak da celi dan samo sam na to mislila. Ali sad sebi ne dam da me te sumnje toliko sprecavaju da normalno funkcionisem vec kazem samoj sebi kako je sudjeno i teram dalje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Shveco to sam ja imala u prvoj trudnoći.Čitala sam onu knjigu šta da očekujete u trudnoći.Pitala žene,čitala iskusva,zbog čega sve može doći u bilo kom periodu trudnoće do gubitka.Ma svašta se vrzmalo po glavi.U pravu si,feed back ti ne treba,barem ne od drugih.Sama ćeš se sigurno izboriti sa tim,ja znam da hoćeš ;) .

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Kako ste hrabrice moje?Ljubim vas sve brizne i hrabre :)

Ivanica85 voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Fox, kako se ti nosiš sa ovim strahovima? Jesi li razgovarala s nekim? Da li nailaziš na razumevanje? Ja ne. Imam jednog druga koji uvek sve razume i ima moć da me smiri, ali i on je sad u nekom svom filmu, ne mogu da ga opterećujem, jednostavno mi nije prijatno...

Nosim se ko dete sa 300 kila...Nemam pojma sta da ti kazem.

Prijatelji-ne kapiraju nista

Muz-kapira nesto slabo

Keva- razmazeno deriste

Strucna lica- sta su to strucna lica? To su sve kreteni sto su naucili 2 recenice napamet pa verglaju, sve kreten do kretena

Ono sto bi meni pomoglo je da mogu da odem na letovanje, da mogu da se napijem, i da igram na plazi pijana celu noc, da pustim mozak na otavu i da se negde opustim sa mojim muzem, da se otkinem od seksa i cigara (a ni jedno ni drugo sad ne smem). Znam ja sta trebam, al za to ili nemam para ili ne mogu zbog trudnoce.

Jednostavno cu oterati sve u q.... ;) mislim na prijatelje.

Mislim da cu postati djubre.

Zove me drugarice malo pre, ja na rucku i javljam se i ona meni krece da vergla. Nit me pita da li sam u mogucnosti da razgovaram, ni gde sam, ni kako sam, ni sta sam...Samo mi kaze: meni je sutra rodjendan, ja cu da dodjem kod tebe kuci da ga sa tobom provedem...

Ma nemoj? Ja da te trudna sluzim i docekujem za tvoj rodjendan, ja tebi da kuvam kafe i sluzim sokove? E pa jebite se svi redom! Sto mene neko ne pozove na kafu i da me ugosti?

E zato sam i dosla do ovde da pucam po savovima, sto tek sad vidim da me goveda iskoriscavaju. Cuj ti nju, ona da dodje meni na gajbu za rodjendan. Nit me pita da li mogu, ni da li sam kod kuce, ni da li mi je muz tu, ni da li me boli nesto itd...

Nisam ja anksiozna sto sam luda. Ja sam luda sto sam tolerantna i hocu da imam razumevanja. Izedose me ljudi. E nek pocrkaju u svojim zabokrecinama, boli me debelo meso za sve!

E, tako!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Kakva logika za rodjendan :D Ja sa nekada najboljom drugaricom ne pricam 2god,nikada me nije podrzala otkad imam anks. jos me optuzivala da foliram?!Mm je uvek tu,porodica slabo kapira...Ja sam danas anks. jer je izbila svadja u kuci gde nisam ja ucestvovala ali je mucno slusati i polako me je stiglo to od danas....Sad lezim i butam po netu :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

I ja bih pice,cigare i neku ludu zurku ali mogu da sanjam do daljnjeg..…aaaaaa sad mi se place

Fox i MimaS volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

I ja bih pice,cigare i neku ludu zurku ali mogu da sanjam do daljnjeg..…aaaaaa sad mi se place

Ja bih umesto da placem sabila kantu eurokrema, al ne smem pa cu svakako da idem da placem... :angry:

SuperStar voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Meni se piski,a majstor mi je u kupatilu,popravlja ves masinu,pa moram da trpim <_<

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Bolje bi ovoj deci bilo da budu vredna nenormalne zrtve -_-

Fox voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Bolje bi ovoj deci bilo da budu vredna nenormalne zrtve -_-

Ahahahahhahahhhaha, ti nisi normalna :D

Al si upravu.

Ja sam danas morala da castim psa batinama. KOji odvratan osecaj. Tuces ga, znas da mora da dobije po guzici za sve lose sto je uradio, a nisi pristalica batina, a ne mozes da mu kazes: kuco, to je fuj, to kaka, to ne valja :D

Tako da mi je dan odvratan.

A sta da ti kazem, bar ce da ti sredi ves masinu :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Fox,odosmo u off ali moram da te pitam ^_^ Moja kuckica je pocela da juri ljude i da ih gricka za petu,sta da radim,ne konstatuje me??

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Koliko je stara? To prvo moram da te pitam :) Ako je stene u pitanju, mora da nauci osnovne komande, a fuj ili ne za pocetak (ne, samo ako nema ne u imenu kao nea, nena, nela-jer moze da pomesa sa imenom i to ne valja).

Ako je stene, najverovatnije trazi paznju ili je svrbe zubici ili nema dovoljno igracaka itd, itd, itd...Koliko se vremena provodi sa psom i koliko je kucov star i da li je menjao zubice?

sta da radim,ne konstatuje me??

Inace, ili samo za ovaj slucaj?

aj odgovori mi preko pp da ne smaramo ovde temu :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Joj zene moje...kako mene drma strah, onaj veeeliki, grozni strah...od sutra, mrzim lekare, mrzim preglede, mrzim autobuse i mrzim vrucinu...A najvise mrzim sebe sto sam tako slaba pa mrzim tj bojim se svega toga!!!Vec su mi se noge odsekle...Samo molim Boga da sutra sve bude dobro, da mojoj bebici kuca srce, samo da joj kuca srce.... :(

Biće sve ok, javi se čim dodješ od doktora.

Ja sam katastrofa več par dana, non-stop sam uznemirena i u strahu, uopste ne funkcionisem, niti spavam nocu.... :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Moje srce kuca :wub::):D

Albatrose, kako si, jel sve ok?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Da li ima neko na ovom forumu ko je imao jaku anksioznost i uspeo je da se izleci, da nam kaže kako?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • Šta smem a šta ne smem da jedem u trudnoći?
      Započeo/la Milena1984 · Objavljeno
      A ovako se i inače hraniš?
    • Šta smem a šta ne smem da jedem u trudnoći?
      Započeo/la Milena1984 · Objavljeno
      Godinama imam isti obrazac ponašanja kad je u pitanju hrana - jedem i pijem uvek u isto vreme, ne osećam glad i hranim se, uglavnom, ugljenim hidratima. Međutim, da li je to iz glave ili šta, od kako sam ušla u 6. nedelju imam nalete gladi i uvek je to želja za nečim slanim! Najzad, najsmešnije mi je što mi je dovoljna samo mala količina nečega i kao okrepljena sam! Jasno mi je da je još jako rano donositi bilo kakve zaključke i da je u ovom momentu sve više nego neizvesno, ali, s obzirom na to da je do skoro doručak za mene bio nemoguča misija, sklona sam da verujem da se bebac već pita. Inače, ja sam zagovornik one teze - jedi ono što ti prija. Naravno, ne treba preterivati ni u čemu i ne treba se daviti brzom i nezdravom hranom, ali, treba ispoštovati cravings.
    • VTO - procesi
      Započeo/la Пилче · Objavljeno
      Dobro dosla na forum i u ovu kratku ludnicu nazvanu VTO. U ovome sam preko 10 god iskustva na pretek.  Prvo bitno je da si se osvestia da treba vto na vreme i da nije bauk kao sto nije ni dokumentacija.    https://rfzo.rs/index.php/osiguranalica/vto na ovom sajtu tacno objasnjeno kako i sta ti treba od analiza i tebe i supruga. Ja nisam tvoj sistem osiguranja pa neko vise mora da te uputi a smatram da tvoj ginekolog treba vec da zna nesto vise o tome.    Pitanje za klinike ,ni u jednoj od njih nisam bila. Ali znam dobro price o Ireni Bujas i bas dosta ljudi kod nje uspevalo imam i licno drugaricu koja posle Srbije dva puta ,pa posle praga dva puta otisla kod Bujas i dobila dva divna klinca. Za nju nisam cula ruzne reci za sad. Ona ti je ucenica poznate Kopitovic doktorke tako da ima dobrog mentora u nastavku svoje uspesne karijere. Pisi sta zelis jos te interesuje? 
    • VTO - procesi
      Započeo/la Iwka · Objavljeno
      hvala ti Pilce! 
        cenim! Svakom odgovor znaci :-) za Bujas sam Cula isto puno lepih stvari, mislim da cu pratiti trag Kopitovickinih ucenika ipak, pa u privatne vode za njima :-*
    • Trudnice posle 35-te godine
      Započeo/la Milena1984 · Objavljeno
      Ja sam trudna prvi put u 35-oj - danas sam ušla u 6. nedelju. Do juče su jedino po malo bolne i blago veće grudi bile jedina promena, međutim od juče kreće pospanost, blagi naleti mučnine-gladi-ne gladi. I, evo već drugi dan - pre podne imam osećaj da ne mogu da zadržim oči otvorene, da će mi se golub smestiti u usta ako ne pripazim sa zevanjem, sve mi je teško, troma sam, inertna, a onda, od popodnevnih sati skoro ništa. Na momente se zapitam da li umišljam, pa se onda zabrinem što simptomi tako nestanu odjednom, pa mi je onda muka..i tako u krug. Trudnoća posle 35., ali, verujem i do tada - strah.
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)