Strahovi (anksioznost I panicni napadi) u trudnoci

[k a m 2644]

A jel zelis ti bebu? Ili samo ne mozes da prebolis gubitak? O tome moras dobro da razmislis, da nadjes srz problema, tj. Tog svog stanja

Zelim bebu. I ne mogu da prebolim gubitak.

Nisam do skoro znala kako mogu da se vole decaci. Dok se nisam zaljubila u jednog.

A mog ne mogu da prebolim, ta rana ce mi krvariti do kraja zivota. Skoro me je neko pitao, ih, a zamisli da si namerno abortirala, pa kako bi onda. Ne znam, verovatno bih umrla.

Izmenjeno 7 Aug 2018 od strane k a m

[k a m 2644]

Ma nista,opusti se. Nisam znala da ste se preselili,to ti je dodatni stres. Hocu nekako da ti pomognem,a neznam kako. Lepo ti je napisala MakiJana. Neznam koliko ti je sada potrebna trudnoca,mozda da ostanes na dvoje dece. Ti najbolje znas kako ti je i sta je najbolje za tebe.

Hvala sto zelis da mi pomognes. Neka bude kako mi Bog da. Ja iskreno ne znam vise sta je to sto je dobro za mene.

[miliccam 4194]

Zelim bebu. I ne mogu da prebolim gubitak.

Nisam do skoro znala kako mogu da se vole decaci. Dok se nisam zaljubila u jednog.

A mog ne mogu da prebolim, ta rana ce mi krvariti do kraja zivota. Skoro me je neko pitao, ih, a zamisli da si namerno abortirala, pa kako bi onda. Ne znam, verovatno bih umrla.

Kam, eto ti odgovora. Ja i imam utisak da ti želiš bebu ali da se jako plašiš i da upravo zbog tog staha i izmišljaš bolesti i probleme itd. A realnih problema nemaš. Nova beba ti svakako neće nadomestiti tvog anđela ali će vam svakako uneti novu vedrinu i radost u porodicu. Nisam stručnjak ali bih ti rekla da se "sabereš" , ljubavis sa muzicem, uzivas sa dečicom dok ne stigne prinova. 

[KruelaDeviL 4630]

I ja imam utisak da zelis bebu,ali te je strah zbog prosle situacije. Ukoliko nemas posao ,zabavi se ne im izmedju obaveza i ako zelis dete samo veruj i bice jer mora da bude u redu. 

Mene je strah recimo kod ginekologa kod koga bas nisam htela. I to samo na osnovu toga jer jedna moja drugarica nije dobro prosla kod njega a nije ni otisla na pregled do kraja nego samo jednom. Ali posto ne mogu privatno da placam toliko moram ovde. Ali prosto verujem. I svaki odlazak ginekologu se nadam da ce biti sve u redu. Danas idem da konacno vidimo srcanu radnju. 

Svako ima svoje strahove. Svako se bori na svoj nacin. Kam,ne brini,ja verujem da ce doci ta beba koju zelis i da ce biti sve ok. Gubitak koji si prosla je strasan. Tesko se proboli gubitak takav....uvek ostaje u secanju. 

[MakiJana 4746]

Zelim bebu. I ne mogu da prebolim gubitak.

Nisam do skoro znala kako mogu da se vole decaci. Dok se nisam zaljubila u jednog.

A mog ne mogu da prebolim, ta rana ce mi krvariti do kraja zivota. Skoro me je neko pitao, ih, a zamisli da si namerno abortirala, pa kako bi onda. Ne znam, verovatno bih umrla.

Naravno da ne mozes da prebolis. Ali odlicno ako zelis bebu, to je vec pola puta. Onda misli na ti, jaka si, zdrava, ti problemcici koje imas, svako ima, iako tebi deluju strasno. Ja imam od puberteta problema sa kicmom, pa sto ranica na grlicu sam imala, mislila sam nikada zatrudneti necu, ceste i jake upale jajnika, sta sve ne... A eto svaki put jako lako zatrudnela i sve je bilo ok. Bice i kod tebe, samo na taj nacin i razmisljaj

[*Cvrky87* 2446]

@k a m razumem te da te je strah i mene je,svaki put da idem kod dr ocekujem da ce mi reci srce vise nekuca.Trudim se biti pozitivna iako su stalno crne misli tu,tesko mi je jer sam ja moju Anastasiju videla,bila je po poslednjoj mens u 37 nedelji iako se nije razvila dovoljno i imala je dugu kosicu,padala joj preko usica,prcast nosic i napucene usne,za mene ona je izgledala kao beba koja spava i tesko je sto je nisam zagrlila,poljubila i odvela kuci.Ali trudim se biti jaka i nastaviti dalje,a znam da je nema zbog greske dr,lose reakcije i nedostatka opreme.Samo probaj naci pozitivne misli u svemu.Nikad neces ni zaboraviti i preboleti,ali ako zelis potrudi se naci snage za novu bebu.

Izmenjeno 7 Aug 2018 od strane *Cvrky87*

[MakiJana 4746]

@k a m razumem te da te je strah i mene je,svaki put da idem kod dr ocekujem da ce mi reci srce vise nekuca.Trudim se biti pozitivna iako su stalno crne misli tu,tesko mi je jer sam ja moju Anastasiju videla,bila je po poslednjoj mens u 37 nedelji iako se nije razvila dovoljno i imala je dugu kosicu,padala joj preko usica,prcast nosic i napucene usne,za mene ona je izgledala kao beba koja spava i tesko je sto je nisam zagrlila,poljubila i odvela kuci.Ali trudim se biti jaka i nastaviti dalje,a znam da je nema zbog greske dr,lose reakcije i nedostatka opreme.Samo probaj naci pozitivne misli u svemu.Nikad neces ni zaboraviti i preboleti,ali ako zelis potrudi se naci snage za novu bebu.

 cvrky 

[*Cvrky87* 2446]

@MakiJana

Meni u svom bolu ste pored moje Une,mm i porodice pomogle vi i pored njih u vama nalazim snagu da guram ovu trudnocu,zato sebi ne dozvoljavam da padam u depresiju,nego zahvaljujuci vama se borim protiv bola i straha,jer znam da nije samo meni tesko

[MakiJana 4746]

@MakiJana

Meni u svom bolu ste pored moje Une,mm i porodice pomogle vi i pored njih u vama nalazim snagu da guram ovu trudnocu,zato sebi ne dozvoljavam da padam u depresiju,nego zahvaljujuci vama se borim protiv bola i straha,jer znam da nije samo meni tesko

Jesi hrabra zena  zelim ti da brzo zagrlis svog andjelcica malenog i nadjes utehu 

[leni 5767]

Zene, nemojte da se ljutite, ali kad je neko anksiozan i depresivan, ne mozete da mu pomognete dok gledate stvari iz perspektive neanksiozne osobe. Nije lose da to znate ako se neko vama blizak nadje u toj situaciji. Kad smo ok, problemi koje imamo su svakodnevni, uobicajeno, a kod anksioznih ljudi-problem je sve i problem je svuda. 

Kam, mislim da treba da potrazis pomoc savetnika, psihologa, svestenika, bliskog prijatelja. Vrtis se u krug a ne vidim da radis na sebi. Ili uzmi popularnu psih- Upravljanje brigama, Lujzu Hej i sl. ili potrazi pomoc nekog ko zna da te usmeri. Niko ti ne moze pomoci osim tebe same a bice sve ok onda kada ti odlucis da je dosta strahova i da si odgovorna za sebe. TI mozes da menjas svoje misli i uverenja, ovo nije doslo od nekog drugog vec od tebe. Mucis sebe i slabis. Zene su hiljadama godina gubile decu od bolesti i ostajale zive da podizu ostale i brinu o svemy, znaci sposobns si da prezivis. To dete nije zivo ali jesu ova dva, jesi ti i jeste mogucnost da imas jos dece. Pitaj svoju mamu koliko je tvoja  baka ili prabaka izgubila dece pa dozivela starost? Imaj poverenja u zivot, u svoju veru, u svoju porodicu, u SEBE! 

Postavi ona pitanja koja sam ti napisala da postavis, spreci anksioznost da se razbukta. Zbog sebe na prvom mestu, zbog svoje dece, muza, buducnosti. Ajde, da li bi ti razumela njega, da si na njegovom mestu? I koliko dugo? Napravi jedan po jedan korak.

Ljutila se ili ne, mislim da ne treba da ti podilazim. Imas problem koji je u dubini i za koji je gubitak bio okidac. Otvori kutiju, ocisti i osvesti taj problem i nastavi za zivotom. Ovakvim ili onakvim ali od Boga danim.

[Cvrcak123 31]

Zdravo Luka.Draga,sta da ti kazem,beba je Bogu hvala dobro a ja isto zivim u strahu svaki dan.Sve vas pozdravljam i ne znam kako da se birim protiv depresije i panicnih napada tako da ne mogu nikakav savet da vam dam .To je nesto jace od mene.

[*Cvrky87* 2446]

@leni ja givorim iz perspektive cija majka se bori citav zivot sa aksioznoscu gde dr nisi znali da je lece nego su pre 25 godini rekli da ne znaju sta joj je i muslili su da je moj otac tuce,a nikad nije digao ruku na nju,od moje neke 6te godine je 10 godina provela na tabletama za smirenje,prespavala je veci deo mog detinjstva i do 24te moje godine se nisam odvojila od nje,dok je nisam prodrmala o realnosti zivota koji je ocekuje.Znam vrlo dobro sta je kad se skupe strahovi i kad je uhvati napad panike,stitna krene da je gusi i srce joj se uzlupa,popije tabletu i legne da spava da ne bi slucajno pala u nesvest pred nama decom.Nekad je znala da nas zamoli da dodje neko od komsija da budu tu sa nama,jer moj otac je radio u vojsci i cesto nije bio tu.

A meni su u prvoj godini faxa preporucili da odem do nekog strucnog lica cisto na razgovor zbog mojih strahova,ali nisam nikad,za sad usevam da izbalansiram 50%-50% ,jer stvarno ne zelim da moja deca moraju da prolaze sto sam ja

 

[leni 5767]

Cvrky, zao mi je zbog tvoje mame. Verovatno tada nisu mnogo pricali o ovoj temi ali danas smo svesni da je u pitanju cesta smetnja koja onemogucavacpun i kvslitetan zivot. I danas znamo puno nacina da se sa tim izborimo. 

[*Cvrky87* 2446]

Tad se nije znalo puno tj nije bilo adekvatnih dr koji znaju da se uhvate u kostac sa tako obolelom osobom,nego je lakse bilo reci da izmislja i da joj nije nista.Zahvaljujuci nekoj experimentalnoj klinici u bg pre nekih 10ak godina dosla je malo u normalu i prestala je piti lekove i naucila je da se izbori sa svojim strahovima,ali za sve treba da se izbori i uhvati u kostac,nekad se za nesto priprema po nedelju dana da se izbori sa problemom jer za nju su i neke sitnice velike stvari

[MicaZoki(LUKA) 289]

Zdravo Luka.Draga,sta da ti kazem,beba je Bogu hvala dobro a ja isto zivim u strahu svaki dan.Sve vas pozdravljam i ne znam kako da se birim protiv depresije i panicnih napada tako da ne mogu nikakav savet da vam dam .To je nesto jace od mene.

Cvrcak,drago mi je sto si se javila i da je beba dobro.  Jos malo draga i polako ce te sve popustati,nebrini. Izdrzi jos malo,veliki deo si vec pregurala,jos samo malo je ostalo. Jel ste smislili ime za bebu? Grlim te jako i javljaj se. 

[*Cvrky87* 2446]

Sad nemamo ni jedno ime,uooste ne razmidljamo,samo smo se dogovorili ako bude opet devojcica da necemo dati ime Anastasija,mm nije zeleo hoce da promenimo,jer njemu je ona bila prva,a meni druga

[k a m 2644]

Sve sam procitala, kucacu ali ne stizem. Oprala desetak tepiha za dva dana, da iskoristim ovo lepo vreme. Sad se spremamo za bazen, zasluzila sam. Hvala svima na javljanju, vi ste divne zene. Za Cvrky poseban pozdrav. 

 

[*Cvrky87* 2446]

@k a m

[ivna 35]

I ja vas čitam ali ne stižem

Stanje je kako kada

Sada u Pms-u pa pogoršano

[Ivkacvetic 1]

@leni ja givorim iz perspektive cija majka se bori citav zivot sa aksioznoscu gde dr nisi znali da je lece nego su pre 25 godini rekli da ne znaju sta joj je i muslili su da je moj otac tuce,a nikad nije digao ruku na nju,od moje neke 6te godine je 10 godina provela na tabletama za smirenje,prespavala je veci deo mog detinjstva i do 24te moje godine se nisam odvojila od nje,dok je nisam prodrmala o realnosti zivota koji je ocekuje.Znam vrlo dobro sta je kad se skupe strahovi i kad je uhvati napad panike,stitna krene da je gusi i srce joj se uzlupa,popije tabletu i legne da spava da ne bi slucajno pala u nesvest pred nama decom.Nekad je znala da nas zamoli da dodje neko od komsija da budu tu sa nama,jer moj otac je radio u vojsci i cesto nije bio tu.

A meni su u prvoj godini faxa preporucili da odem do nekog strucnog lica cisto na razgovor zbog mojih strahova,ali nisam nikad,za sad usevam da izbalansiram 50%-50% ,jer stvarno ne zelim da moja deca moraju da prolaze sto sam ja

 

Cvrky da li ovim tekstom zelis da kazes da mi koji imamo napade panike se nikada necemo toga otarasiti..?

Ja sam se opet zabila u kucu i bas ne mogu da se pokrenem da idem negde jer krenem da se oduzimam..prvo noge..pa mi muka bude pa mi se ide u wc i tako u krug.. da mi je znati kako da iskljucim te fizicke smetnje koje me bas nerviraju.. nekako ne umem da se naljutim na nesto da bih zamenila paniku sa ljutnjom onda bi se panika povukla.. sta cu..bas sam klasicni agorafobista..

Inace bebica i ja smo dogurale do 36 nedelje i uskoro cemo se upoznati.. sad se vise nesto i ne plasim tog porodjaja-dok ne dodje momenat verovatno..mada ne mogu vise..9 meseci ..uf.. ali najbitnije je da je bebica dobro i veoma aktivna u stomaku..

Saljem mnogo podrske i ljubavi svima koji imaju anksioznost..i uspecemo da je pobedimo..

[k a m 2644]

Mislim da je Cvrky htela da kaze (ako sam dobro razumela), kako moze da izgleda kada problem nije prepoznat i nije lecen kako treba, pa je trajao. I moja deca ponekad ispastaju, pa sam se prepoznala u tom postu. Zao mi je sto su nekad gledale majku koja lezi i place, pa sam cesto i zato pomisljala nije im ni potrebna ovakva majka, bilo bi im bolje bez mene. Znam da to nisu zasluzivale, ali ponekad je to jace od nas, jer kad uhvati ne pusta.

[KruelaDeviL 4630]

ivka,kad krene porodjaj vise ne mislis o tome. Nema mesta strahu.  priroda sve uglavnom odradi sama.  

Kam,kada radis test?

[k a m 2644]

Pa verovatno ovih dana, sutra, prekosutra..

[k a m 2644]

Ostala sam duzna odgovor ovde pre par dana. U medjuvremenu mi se izdesavale neke nove sumnje, radosti, strahovi..sve pomesano.  Istina je da sam bila pomalo anksiozna i ranije, to se ogledalo u preteranoj brizi, hipohondricnim mislima, preopterecenoscu problemima... ali ono sto mi se desilo prosle godine je bio samo kidac da sve postane intenzivnije. Nisu mi se nikad pre desavale toliko crne misli, toliki padovi.. da ne mogu bukvalno da se pocupam.

LENI, mnogo ti hvala, jer tvoji postovi me bas prodrmaju. Sve si u pravu i hvala ti na svemu sto si napisala. Ja i ne zelim da me iko tetose, zelim istinu, jer ponekad nisam objektivna i nisam u stanju da je sagledam sama. Problem je zbog gordosti, nezrelosti, razmazenost ili ne znam cega..nismo u stanju da prihvatimo stvari onakve kakve jesu. Verovatno je to je infantilnost i nespremnost za zivot, sto zelimo da uvek sve bude kako smo mi zamislili, a to prosto ne moze. I onda smo i nesrecni i ljuti i tuzni i bezni, jer ne mozemo da prihvatimo. Sada krece nova borba, ako da Bog.

Cvrky, slazem se da si jako hrabra zena. Tvoja tuga ostaje u tebi zauvek, ali ti ides napred, ne osvrces se i svaka ti cast na tome. Tuga preko svake mere nikome  nista dobro nije donela, znam iz iskustva.

[leni 5767]

Ostala sam duzna odgovor ovde pre par dana. U medjuvremenu mi se izdesavale neke nove sumnje, radosti, strahovi..sve pomesano.  Istina je da sam bila pomalo anksiozna i ranije, to se ogledalo u preteranoj brizi, hipohondricnim mislima, preopterecenoscu problemima... ali ono sto mi se desilo prosle godine je bio samo kidac da sve postane intenzivnije. Nisu mi se nikad pre desavale toliko crne misli, toliki padovi.. da ne mogu bukvalno da se pocupam.

LENI, mnogo ti hvala, jer tvoji postovi me bas prodrmaju. Sve si u pravu i hvala ti na svemu sto si napisala. Ja i ne zelim da me iko tetose, zelim istinu, jer ponekad nisam objektivna i nisam u stanju da je sagledam sama. Problem je zbog gordosti, nezrelosti, razmazenost ili ne znam cega..nismo u stanju da prihvatimo stvari onakve kakve jesu. Verovatno je to je infantilnost i nespremnost za zivot, sto zelimo da uvek sve bude kako smo mi zamislili, a to prosto ne moze. I onda smo i nesrecni i ljuti i tuzni i bezni, jer ne mozemo da prihvatimo. Sada krece nova borba, ako da Bog.

Cvrky, slazem se da si jako hrabra zena. Tvoja tuga ostaje u tebi zauvek, ali ti ides napred, ne osvrces se i svaka ti cast na tome. Tuga preko svake mere nikome  nista dobro nije donela, znam iz iskustva.

Nisam videla ovaj post pa tek sad odgovaram. Kam, ja sam bila u tvojim cipelama i zato sebi dajem za pravo da budem malo grublja i direktnija. Dok god su me stitili, samo su me dublje gurali. Kad sam morala da se zauzmem za sebe, ojacala sam i pobedila. Moj svestenik je uvek govorio, kad sam pitala hoce li sve biti u redu sa mnom-to od tebe zavisi, kad od mene trazis odgovor isto je kao da mi das volan svog zivota u ruke. Ja cu da vozim, ali tamo gde ja mislim da treba. Uhvati volan i vozi svoj zivot. To i ja mogu tebi da kazem. Ova borba u koju si usla, injekcije, trece dete, zrelost, ojacace te toliko da ces ppststi veca od svake nevolje