Strahovi (anksioznost I panicni napadi) u trudnoci

odgovora

Objavljeno

Nikom nije kao pre i sa time moras da se pomiris,ja sam zivela u BG,ali mi je godinu i po dana zivota bio pakao,vratila sam se nazad u grad u kojem sam odrasla i gde su svi moji tu,ali opet nisam bila srecna jer smo bivsi muz i ja opet bili nesrecni i ovde,gde je on mene psihicki ubijao u pojam i pocela da se gusim pri svakoj i najmanjoj prepirci,sve dok ja nisam se otrgla od svega i zavrsila sa tim,jer nisam htela da zivim u strahu i grcu kao moja majka sto je,jer nije mogla 10 godina da se pomiri sa cinjenicom da cemo brat i ja jednog dana odrasti i otici.Ali evo hvala bogu od 2010te,pocela je da izlazi da baci smece,do prodavnice,evo vec i dve godine radi,ali se izborila i stalno radi na sebi.Nikom nije savrseno u zivotu,ali se boris,tesko je,ali moze covek sa svime da se izbori

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Drago mi je sto je tvojoj mami bolje.znam da moram da se priviknem,ali mi ne ide.cini mi sem ove bebe nista nije lepo.muz me strasno nervira kao da je on kriv za sve.odabrala sam da on bude moj muz zato sto je dobar covek,sto sve cini za mene.ali u ovakvom stanju ne moze nikako da mi pomogne,sve je to u mojoj glavi.optuzujem ga i za  sta je i kriv i za sta nije.iskrena da budem bila bi srećnija da zivim sama.kad god ga pogledam krivim njega.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Kod mene je bilo bas bas tesko,cesto sam pomislila sta mi je to sve trebalo,plakala u trudnoci,ali sam nekako gledala na nju i kad se ona rodila bile smo u svemu nas dve,

Cvrcak123 voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Cvrcak, a sta je u pozadini svega?Sta je konkretno tvoj strah?Da se neces snaci sa bebom, da cek imati jos vecu ogovornost, da brines o jednom ljudskom bicu, da se osecas izgubljeno u trenutnom okruzenju?Da to nije zivot koji si planirala?Sta, tacno?

Ja recimo nemam problem nesnalazenja, ja uzivam sa svojom decom i porodicom , volim svoj grad, ljude, posao,muza, sve....ja se samo plasim da to nece pokvariti neka bolest ili ne daj Boze neka nesreca.To je moj strah.Preveliki strah od gubitka.Kao malo dete koje ima strah da ce mama i tata da odu ili da ce da se izgubi.Milsim da je kod mene u pitanju emocionalna nezrelost.Ceo zivot zivela sam sa jednim roditeljem, cesto se  igrala sama  sa sobom, bila tuzna i usamljena i sada kada to nisam, sada se plasim da ce mi to neko oduzeti

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Cvrcak tebi su tvoji problemi najveci i verovatno znas da se svi mi necega bojimo i imamo probleme, ma gde ziveli.. kad pomenu selo meni je toliko lepog pred oci palo, prolece se budi..cvrkut ptica..sadi nesto sad to sve krece jel da, pripremi za tvoju bebu basticu ili smisljaj gde ces ljuljacku okaciti..muz ne znam kakva je vasa veza trebao bi da te podrzi i razumije ali i ti njega da  obradujes kad stigne kuci, jer ne mozes njega za sve kriviti. Sta sam htela reci, postoje stvari koje mozes promeniti i one koje nije moguce promeniti.. sagledaj realno situaciju , gde mozete nesto poboljsati da vam bude bolje? Kako najbolje to realizovati itd..nemoj padati u zamku jedan dan si dobro i sve je dobro, a kad nije nista nije i niko nije dobar. Pisi, pravi sebi spisak sta dalje, pisi kad se lepo osecas..raduj se svom detetu, po tom dvoristu ce ono trcati, traziti cvet ili puza, skupljati kamencice..probudi svest koliko mozes od svega nesto lepo da dobijes..

MicaZoki(LUKA) i Cvrcak123 volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Plasim se kako cu roditi bebu ali se ne plasim kako cu je odgajati.znam da mogu,brižljiva sam i odgovorna.opet kazem ne svidja mi se okruzenje,ljudi su cudni,daju mi neke savete i ako ih nista ne pitam.sve znaju u sve se mesaju.i najvise se plasim kako ce da prodje vreme.dan je godina 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Da ali sve me to jos vise izludjuje.mislim da bi bila ok.da zivim sama.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Meni nije mesto na ovoj temi ali bi da napisem koju rec za @Crvcak123, i ja sam iz Beograda gde sam rodjena i odradsa ostavila sve i dold u mali gradic,u drugu drzavu gde nemam nikog svog.Znala sam ko je i odakle je moj buduci muz al sobzirom da nikad ovde pre nisam bila nisam ni mogla da zamislim kako je ovde.Nemam nikog svog,sestru,roditelje,prijatelje pa ni neprijatelje da de posteno posvadjam sa nekim koga znam.Svaki dan su dolazile zene (tudje svekrve) na kafu zajedno sa njihovim snajkama da me gledaju kako cu da ih uzluzim,hocu li ustati kad one ulaze i odlaze,pa me opominjale kako se to ne radi tako nego ovako jer zaboga to je obicaj.Nisam sebe videla u drustvu sa njima,jer takvi ljudi mi ne trebaju.Evo,u maju ce 2godine kako sam ovde,lagala bih kada bi rekla da sam upoznala nove drugarice.Ja sam i dalje sama i lepo mi je.Uvek imam posla,zanimam se bilo cime da mi prodje vreme,prosetam do prodavnice,do gradskog trga,obilazim radnjice.Moj muz nema rodjenu sestru,ima od strica i istih smo godina.U pocetku mi je ona bila jedino drustvo,ubrzo se i ona udala u drugi grad i sad sam opet sama.Svekrva je tu ali nemamo bas mnogo tema,prosetamo zajedno nekad odemo u kupovinu,muz radi po citav dan.Ja sam ne zaposlena ali ako Bog da uskoro ce bebac i imacu cime da se okupiram i imacu nesto svoje.Obecala sam sebi da vise to necu spominjati (a ne mogu ni zaboraviti) prosle godine pre ove trudnoce imala sam i spontani.Bilo mi je jako tesko,ko je prosao kroz to zna kako je.Tada sam bila sama sa muzem koji je morao na posao a ja bi ostajala sama po citav dan.Plakala bih zbog toga sto nam se dogodilo,plakala bih sto sam sama,sto mama i sestra nisu tu,sto ja ne mogu kod njih.I tada sam muza docekivala nasmejana,nisam mu dozvolila da vidi sam preplakala citavo pre i posle podne,spremila bi rucak i pravila se kao da je samnom sve u redu.Ubrzo sam otisla kod mojih u Beograd to mi je bila pozitna infuzija da se napunim energijom i krenem dalje.I tamo bi citav dan setala gradom,obilazila drugarice.Vratila se kuci i muzu sveza i odmorna nisam htela da dozvolim sebi da zapadnem u depresiju a priznajem bila sam na korak od toga.3meseca kasnije obradovao nas pozitivan testic i zivot je opet dobio smisao.Nikome nije lako sto se finansija tice,pogotovo nama koji zivimo sa jednom platom.Ali nedam da me uplasi besparica  za dete ce uvek biti,cim malo odraste i ja cu se zaposliti.Ulazimo u jedan novi period zivota,i trebalo da se radujes tome jer ako Bog da uskoro ces biti mama i neces biti sama.Ako te mesto gde zivis toliko gusi,idi malo kod svojih odmori od svega i razmisli sta zelis.Zivot je lep samo treba pronaci smisao a taj smisao nosis u sebi i budi zahvalna na tome.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Cvrcak draga,to sto se tako osecas je zato sto si tek dosla u novo okruzenje u novu kucu,drugaciji nacin zivota,a pritom hormoni su cudo. Sve ce se to srediti kada se porodis,dotle moras da izdrzis i da izmisljas svasta nesto sto te opusta i smiruje. Moja zaova je zatrudnela,a jos nije presla da zivi sa buducim muzem,nisu jos uvek vencani,ali su zajedno vec 11 god. Ona je presla da zivi kod njega kada je bila u 8. Mesecu trudnoce. Ona je plakala svaki dan,skoro ceo dan. I sve je nerviralo,svaki dan je dolazila kod mame i kod nas,a kada ide kuci potok suza. Sada se malo privikla,ali je i dalje sve nervira,proslo je 6 meseci od kako zivi tamo. Hocu da kazem da je kod mame najbolje,govorim kod mame,jer sam ja sa mamom zivela. Nemas obaveze,mozes sta hoces,kad god hoces,kako hoces. Na sve se covek navikne,samo sto je tebi sada teze jer si trudna i hormoni divljaju. Ja sa muzem zivim 5 godina i trebalo mi je vreme da se naviknem na sve i to dosta vremena. A to sto krivis muza i optuzujes je zato sto mislis da te je on staviobu tu situaciju,a samo si trudna,jer si to zelela,predpostavljam isto kao i on. Kada budes bebu imala,jeste da ces imati obaveze i da je pocetak malobtezak dok se neuhodate,ali sve to prodje i sledi veliko uzivanje. A to kako ces da se porodis,veruj mi lako. Da sam znala da je porodjaj takav kakav je,nikada se nebi plasila i panicila zbog toga. Znam kako se osecas,jer sam i ja ludela od panike,ali hvala Bogu proslo je. Gledala sam da sama sebe smirim,tako sto sam setala,kuckala ovde po forumu,isla u kupovinu,razmislala kako ce i to da prodje i trudnoca i porodjaj i sve. Kada krenu tako lose misli,ja te misli pokusam da zamenim za nesto lepse. Recimo ja sam se jako plasila porodjaja,mozes da citas u trecek trimestru moje svakodnevne zalopojke od 1700 i neke strane,ima me kao MicaZoki i MicaZoki2. To ti govorim samo da vidis u kakvom stanju sam bila. I kada ne uhvati panika oko porodjaja i bola,ja kazem sebi ovako,ok bolece,ali nece jako i dugo,to je postepeni bol koji te nedrzi konstantno i ceo dan,kratko traje i prolazi. I sve vreme setam i tako u krug. Zasta god da ne uhvati,ja pokusam da preokrenem u nesto bolje. Pisi nam,mi smo tu,pomoci cemo koliko mozemo pricom. Nedaj se,ti si hrabra zena,nije to nista strasno,a kada se porodis moze biti kao pre,samo imas jedno malo bice koje ce te voleti beskrajno.

Cvrcak123 voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Meni nije mesto na ovoj temi ali bi da napisem koju rec za @Crvcak123, i ja sam iz Beograda gde sam rodjena i odradsa ostavila sve i dold u mali gradic,u drugu drzavu gde nemam nikog svog.Znala sam ko je i odakle je moj buduci muz al sobzirom da nikad ovde pre nisam bila nisam ni mogla da zamislim kako je ovde.Nemam nikog svog,sestru,roditelje,prijatelje pa ni neprijatelje da de posteno posvadjam sa nekim koga znam.Svaki dan su dolazile zene (tudje svekrve) na kafu zajedno sa njihovim snajkama da me gledaju kako cu da ih uzluzim,hocu li ustati kad one ulaze i odlaze,pa me opominjale kako se to ne radi tako nego ovako jer zaboga to je obicaj.Nisam sebe videla u drustvu sa njima,jer takvi ljudi mi ne trebaju.Evo,u maju ce 2godine kako sam ovde,lagala bih kada bi rekla da sam upoznala nove drugarice.Ja sam i dalje sama i lepo mi je.Uvek imam posla,zanimam se bilo cime da mi prodje vreme,prosetam do prodavnice,do gradskog trga,obilazim radnjice.Moj muz nema rodjenu sestru,ima od strica i istih smo godina.U pocetku mi je ona bila jedino drustvo,ubrzo se i ona udala u drugi grad i sad sam opet sama.Svekrva je tu ali nemamo bas mnogo tema,prosetamo zajedno nekad odemo u kupovinu,muz radi po citav dan.Ja sam ne zaposlena ali ako Bog da uskoro ce bebac i imacu cime da se okupiram i imacu nesto svoje.Obecala sam sebi da vise to necu spominjati (a ne mogu ni zaboraviti) prosle godine pre ove trudnoce imala sam i spontani.Bilo mi je jako tesko,ko je prosao kroz to zna kako je.Tada sam bila sama sa muzem koji je morao na posao a ja bi ostajala sama po citav dan.Plakala bih zbog toga sto nam se dogodilo,plakala bih sto sam sama,sto mama i sestra nisu tu,sto ja ne mogu kod njih.I tada sam muza docekivala nasmejana,nisam mu dozvolila da vidi sam preplakala citavo pre i posle podne,spremila bi rucak i pravila se kao da je samnom sve u redu.Ubrzo sam otisla kod mojih u Beograd to mi je bila pozitna infuzija da se napunim energijom i krenem dalje.I tamo bi citav dan setala gradom,obilazila drugarice.Vratila se kuci i muzu sveza i odmorna nisam htela da dozvolim sebi da zapadnem u depresiju a priznajem bila sam na korak od toga.3meseca kasnije obradovao nas pozitivan testic i zivot je opet dobio smisao.Nikome nije lako sto se finansija tice,pogotovo nama koji zivimo sa jednom platom.Ali nedam da me uplasi besparica  za dete ce uvek biti,cim malo odraste i ja cu se zaposliti.Ulazimo u jedan novi period zivota,i trebalo da se radujes tome jer ako Bog da uskoro ces biti mama i neces biti sama.Ako te mesto gde zivis toliko gusi,idi malo kod svojih odmori od svega i razmisli sta zelis.Zivot je lep samo treba pronaci smisao a taj smisao nosis u sebi i budi zahvalna na tome.

Lepo si sve rekla. I ja sam takodje bila sama,nisam imala nikog ,svi su u drugon gradu,jer su se odselili. Jedva sam cekala da zatrudnim,da bi imala cime da se bavim,inace neradim. Samo sto je mene uhvatila aksioznost i depresija od sedmog mecesa i drzala me je do bebinih 4 meseca,to je bio uzasan period. Osecala sam se jako ruzno,kao da nisam dobra mama,cim se tako osecam. Ali kada je to proslo,ma odma drugacija prica. Sada uzivam sa bebcem,on ima 8 meseci,nestignem da razmisljam. Sada je pocelo ovo lepo vreme,pa setnjice,uzivanje. Sve to prodje,treba se samo opustiti i uzivati.

Venera i Cvrcak123 volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Hvala vam na svemu,hvala na lepim recima.Vama je bilo teze,ali kao sto kaze ona izreka"svakom je svoja muka najteza".ne znam vise sta da pisem ni sta da radim...ocajna sam...tek sam 13-ta nedelja,pitam se sta cu dalje...kao da sam opsednuta.konstantni strah...i pitam se zasto je ovako kad sam ovo zelela.nemam vise reci,prazna sam,istrosena...kad sam kod mame i tad placem sto sam ostavila svoj dom...ma nije mi nigde dobro.volela bi da odem negde gde me niko ne zna,sama...

MicaZoki(LUKA) voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Cvrcak123 ja sam prvu trudnocu jedva izdrzala napadi anksioznosti su bili strasni, strahovi strasni i na kraju se zavrsilo dobro rodila sam devojcicu. Posle 8 godina sam opet ostala trudna porodila sam se pre sedam meseci i u drugoj trudnoci si mi ukljucili   bensedine sto zbog napada panike sto zbog pritiska.Nisu kod tebe samo hormoni, na brzinu sam iscitala sta si pisala vidim da si pominjala da popijes neki lek.I da nisi pila lek moj ti je savet da odes kod dr po terapiju, izdrzces ti tridnocu plakaces, svadjaces se i ostalo vise nego druge zene ali ce te sve to iscrpeti i kada se rodi beba neces imati snage.Zato idi po terapiju ili na razgovor kod psihijatra.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Cvrcak 123 razgranici u glavi ako si tuzna zbog nove sredine, sto si sama .... to je jedno i adaptiraces se.Ako znas da si podlozna anksioznosti i ako vidis da se to produbljuje nemoj da cekas. Ja sam i prvu i drugu trudnocu isla na razgovore kod psihijatra.Meni je pomoc bila potrebna jer moje misli nisu mogle da prestanu same od sebe. Stres steti tebi stetici bebi naravno ne mislim na plac i promene raspolozenja, mislim na stres prouzrokovan panicnim napadom.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Podržavam ono što je napisala nebevita. Prepusti se stručnim licima i biće ti dobro. 

Ja uživam na selu iako smo se doselili ovde nakon 12 godina života u gradu. Manja sredina može da bude odlična za život ali moraš da daš šansu pozitivnim ljudima da uđu u tvoj život. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Cvrcak, verujem da ti vreme ide sporo. Ali pomisli da dani idu pa idu. Istim ritmom, sta god ti radila i da nisi trudna isli bi isto, a ovako tvoja beba raste svakim danom. To sto kazes da osecas da ne pripadas kad odes kod svojih, to je zato sto i ne pripadas vise tu. Ti sad imas svoju sopstvenu porodicu, svoj dom. Kakav god se tebi sad cinio, tvoj je. Neki strah od nepoznatog je na neki nacin normalan, ali ne smes dopustiti da te savlada. Te misli su samo misli i nista drugo. To nije stvarno. Tebi se ne desava nista konkretno lose, to su sve tvoje besposlene misli koje ti prave tu zbrku. Pokusaj ovo. Pomaze, provereno.

Kad se probudis, odmah ustaj. Ali odmah! Nema lezanja, istezanja. Nista. Odmah ustajes, cim otvoris oci. Znaci ne dozvoljavas nijednoj misli da krene da luta.Palis muziku. Cim to uradis stavi kafu, caj, mleko, sta vec pijes. Dok to radis, pevusi uz tu muziku. Uzmi lak, nalakiraj nokte. Pa pravi planove sta ces kuvati. Ne mozes nikako reci da nemas sta da radis. U kuci uvek ima posla. Brisi prasinu. Usisaj. Peri sudje. Videces da je proslo nekoliko trenutaka da nisi pomislila kako ti je lose. Onda ce se protezati na minute, kasnije na sate i posle na dane. Sama ces sebe hvatati da mislis koliko dugo nisi imala anksiozne misli. Sve u zivotu se treba vezbati, tako i pozitivno razmisljanje. Nece ti uvek biti lako. Nekad ces misliti, evo opet krece, nikad nece biti bolje. Ali ne odustaj. Bice ti bolje! Bice ti super. Uvek kazem, misli kako ce ti sledece godine u ovo doba biti lepo. Kako ces biti srecna i ponosna kako si prevazisla ove misli. Cekaces muza da dodje sa posla da mu ispricas kako je beka jela, koliko kakila (videces koliko o kaki ima da se prica), kako si je zasmejavala. Tek te cekaju lepi trenuci u zivotu.

Ja te iskreno molim da primenis ovo sutra kad se probudis i samo u toku dana napisi da li je pomoglo. Imas sajt na kome ti kazu da na ovaj nacin mozes da se resis anksioznosti za dva meseca. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Pozdrav za Cipelic i Mamino, ne stizem na forumu  da propratim desavanja i meni ste bili podrska u trecem trom. ali na ove teme za anksioznost nadjem vremena jer znam iz iskustva koja je  to muka i borba.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Nebevita:wub: dok sam citala sta je Cvrcak pisala setila sam se tebe, kad vidim ti pisala. Kako si? Kako je cerka prihvatila bebu? Kako su tebi prosli prvi dani?

Mamino voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Cerkica je tesko prihvatila, popustila je u skoli, samo gleda sta radi bebac i sta mi radimo sa njim, skola i sve drugo vise nije bitno.Prvi dani su za bebca prosli super nije imao grceve, bila je to jedna predivna beba.Sada je poceo malo da pravi nestasluke ;). Samo ustaje pa pada unazad, non stop neko mora da sedi pored njega ludilo.Ja sam se tesko oporavila od carskog, jedno 45 dana sam samo isla po kuci od kreveta do kuhinje, toaleta.Pocela sam brzo da radim od kuce, tako su mi ti prvi meseci proleteli, ja sednem pored bebca kucam on spava i tako. To je zahvaljujuci sefu koji je pristao da tako radim.Sve te obaveze su mi skrenule misli.Sada idem dva tri puta nedeljno na posao, muz pazi bebca i tako ide nekako. 

Mamino, Cipelic i MicaZoki(LUKA) volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ne znam kako da vam se zahvalim da nije vas mislila bi da sam luda.jer kako je moguće da ne budem srecna dok cekam prvo dete.ovi dani su mi jos veći uzas zato sto me muz mnogo nervira,ma ne mogu da ga gledam i ako mi nista ne kaze.sve mi je dozvoljeno.cak i to da sedim kod mame do porodjaja,samo da bi mi bilo dobro.ne znam odakle odjednom ta odbojnost.znao je za moju anksioznost od početka i uz mene je.ali mi nista ne odgovara...nisam srecna.odbijam da izadjem iz kuce,cini mi se da me svi cudno gledaju...drage zene,ne znam kako cu ovo da izguram .samo se nesto zalim.imam terapiju,ponekad popijem  pa krivim sebe...ma ne znam sta mi je....:huh:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Evo i mene :D

"Smetate" mi po mailu :P

Ja ću pozdraviti sve nove i stare članice.Nisam dugo bila on line ali evo uistinu, čitam jer mi redovno mail stigne.Ja ću se isto Cvrcak123 obratiti jer je trenutno tu u najvećoj potrebi.6g se borim sa anksioznošću.2 trudnoće i 2 poroda odradila u tom stanju.Sada sam relativno dobro.Nikada u 6g nisam koristila ništa jače od normabela.I ne bih se igrala doktora pa davala savjete kako to nikome nije potrebno.Ja sam,eto,za sebe tako odlučila i danas ne žalim naravno za tim.Složila bih se sa mnogim savjetima ovde.Radi na sebi! koliko god da je to teško i koliko god je to dugotrajan i mukotrpan proces. Koliko god je to teško u stanju kada te "peru" napadaji iz dana u dan.Ali ti moraš sagledati u dubinu svoga bića i tu tražiti odgovore ali i riješenja.I koliko god se moraš uhvatiti u koštac sama sa sobom toliko nemoj dozvoliti da zapuštaš odnose oko sebe. Prije svega, svoga muža! Zaboga, nemoj izgubiti dobru osobu pored sebe. Pokušaj se prisjetiti zbog čega si se zaljubila u toga čovjeka.Posvjesti si to, ako treba iz dana u dan. Pored toliko groznih muškaraca imati sreće pa "dobiti" baš dobroga. Vrijedno je truda. Drugo .. radi! U radu je spas.Fizički posao.Ova anksioznost zna uljuljati u svakodnevnicu.Odupri se tome.Čisti!kuhaj!peci! To se bar uvijek može.

Sorry, toliko se u ovim stanjima samosažaljevamo a to je najgore!

Život u ruke and go on!

:babymommy:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja se samo ne bih slpzila da je lakse u mladjim godinama. Mene je najgira ankioznost spucala sa 21. Kako sam starija to mi je lakse. Prosto strah je strah i nema tu sta. Da li je strah od lifta,pauka,psa,bolesti,smrti....nema veze. 

Drugo. Zivot u pregradju,selu,moze biti laksi.

Trece. Savete ces dobijati uvek i svuda. Bukvalno. Od kladjenja koji ce pol biti kada ti ugledaju stomak do kladjenja kada ces se poroditi. Od glupavih sujeverja. Mene je porodilja,lrevet do moga u bolnici rekla da ce mi dete biti dlako jer sam dirala psa(iako sam joj rekla da pogleda dete je li dlakavo ona me je ubedjivala da jeste) od toga se neces odbraniti. Slusas samo sebe i zdravo. I strucna lica.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Hvala vam na svemu,hvala na lepim recima.Vama je bilo teze,ali kao sto kaze ona izreka"svakom je svoja muka najteza".ne znam vise sta da pisem ni sta da radim...ocajna sam...tek sam 13-ta nedelja,pitam se sta cu dalje...kao da sam opsednuta.konstantni strah...i pitam se zasto je ovako kad sam ovo zelela.nemam vise reci,prazna sam,istrosena...kad sam kod mame i tad placem sto sam ostavila svoj dom...ma nije mi nigde dobro.volela bi da odem negde gde me niko ne zna,sama...

I ja sam se pitala sta mi je,zasto tako mislim i osecam se uzasno kada sam to toliko zelela. To je valjda tako kada nas uhvati aksioznost,sta znam. Nemoj misliti da si losa osoba ili da ces biti losa majka,naprotiv,bices divna majka a i jesi divna osoba. Nista tebi nefali,a ta aksioznost ce se vremenom smanjivati i bice ti lakse i bolje. To sto mislis da bi ti bilo bolje da zivis sama i da bi volela da odes negde gde te niko nezna. To tvoja podsvest govori da bi vrlo rado krenula sve ispocetka,ali kao stara ti,a ne sa bebom i ovim sada zivotom. Volela bi da se vratis u vreme kada si bila slobodna. Taj osecaj sam ja imala kada sam se porodila... Proci ce,samo polako. Zene su ti sve rekle,pokusaj sve,pomocice ti,veruj mi. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ja se samo ne bih slpzila da je lakse u mladjim godinama. Mene je najgira ankioznost spucala sa 21. Kako sam starija to mi je lakse. Prosto strah je strah i nema tu sta. Da li je strah od lifta,pauka,psa,bolesti,smrti....nema veze. 

 

Ja sam zatrudnela sa 26 god. pa me je tada uhvatila aksioznost.  Tako da godine i nisu toliko bitne,kako kaze Kruela,strah je strah.

Cvrcak123 voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Cvrcak123 ja sam prvu trudnocu jedva izdrzala napadi anksioznosti su bili strasni, strahovi strasni i na kraju se zavrsilo dobro rodila sam devojcicu. Posle 8 godina sam opet ostala trudna porodila sam se pre sedam meseci i u drugoj trudnoci si mi ukljucili   bensedine sto zbog napada panike sto zbog pritiska.Nisu kod tebe samo hormoni, na brzinu sam iscitala sta si pisala vidim da si pominjala da popijes neki lek.I da nisi pila lek moj ti je savet da odes kod dr po terapiju, izdrzces ti tridnocu plakaces, svadjaces se i ostalo vise nego druge zene ali ce te sve to iscrpeti i kada se rodi beba neces imati snage.Zato idi po terapiju ili na razgovor kod psihijatra.

Nebevita,tebe sam se skoro setila. Drago mi je da ti je bolje. Veliki poljubac za tebe i bebca. :wub:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • 4d ultrazvuk
      Započeo/la Jovana12345 · Objavljeno
      Drage zene, pazite gde idete na euz. Moje iskustvo sa klinikom ultramedika je bilo jako negativno. Dr je na izvestaju napisao da je pregled radio koristeci 3d tehnologiju, da bi mi kasnije priznao da ipak nije jer je beba bila u takvom polozaju da je mogao samo 2d. Dok na izvestaju pise suprotno. Sada cekam pregled kod drugog doktora jer u ovaj nalaz naravno ne verujem. 
    • Trudnoća bez ikakvih simptoma
      Započeo/la Andrejica · Objavljeno
      Zdravo svima,imam pitanje. Dali se nekom desilo da ostanete trudni al' da dobijate menstrualni ciklus.  
    • Expertni ultrazvuk
      Započeo/la tegy18 · Objavljeno
      Pozdrav mame. Da li je neko radio Expertni u NS, u poliklinici Consulium? Da li doktorice ok? Ili imate neku drugu preporuku.
    • Nemiran san kod bebe
      Započeo/la NikaTea · Objavljeno
      Da li mogu da dobijem Vaš kontakt telefon/mail?
    • Kad je najbolje vreme početi bebu navikavati na nošu?
      Započeo/la Emma46 · Objavljeno
      Moje dete ne piski noci u pelenu. Nikada i nije. Obucem ga u 21h i u 5 ujutru kad se budi da sisa, pelena je suva. Od kad se rodio. Kakio je za ovih 7 meseci mozda 20x u pelenu. Svaki put moramo da ga skinemo da bi kakio. Sad ja njega treba da cekam do 2god da mu skinem pelene. Vristi kad mu se oblaci pelena, samo je cupa i pokusava da skine. Ne moze on ostaviti pelene tako mali, ali moje misljenje je da on vec pokazuje zelju da mu se skine plastika sa guze. Jer mu to nije prirodno ni prijatno. I kaki na nosi. Ne piski, to obavi cim ga skinem. Ali se na njemu vidi jasno i kad hoce da kaki i kad hoce da piski. Da li ja previse analiziram moje dete ili je on specifican ne znam, ali je jako jasno kad zeli u vc. A sad su se doktori i proizvodjaci pelena slozili da dete treba da nosi pelene 2god jer nije psihicki spremno za to pre(gore su znaci koje dete od 2god pokazuje kada je spremno za odvikavanje od pelena, koje sam ja licno videla na mnogo beba, ne samo na mom detetu, ali pedijatar je rekao mami ne jos ). Ali zato svi upisuju decu na strani jezik sa 2-3god. Za to su spremni, ali za osnovnu, urodjenu fiziolosku potrebu nisu.  Ne zelim da forsiram neke stvari, ali cista logika mi je da nije zdravo za kozu ni za samo razvijanje osecaja i kontrole nuzde dugo nosenje pelena. Kako ce da razviju osecaj za to ranije kad ih mi teramo da budu upisani i ucimo da je to ok. Ispada da deca prvo nauce bukvalno sve drugo sto mogu pre nego sto krenu u skolu a sto nije urodjena ljudska potreba, ali da piske sami to najteze savladaju.  
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)

    There are no registered users currently online