Strahovi (anksioznost I panicni napadi) u trudnoci

[*Cvrky87* 2446]

Ja sam rekla da znam kako je sa gledista deteta cija majka se godinama borila sa aksioznoscu zbog neznanja doktora,jer nisu znali mnogo o tome.

Iskreno mogla sam pasti u depresiju,da zavrsim sa lekovima ili da me nema,ali sam se morala trgnuti zbog moje Une,jer ona mi je od prve sekinde postala #1,a nje otac i ja ne zivimo zajedno i on nema uslove da brine o njoj da se meni nesto desilo,ali i zene ovde su veliki uticiaj i nadu i veru mi pruzile 

[k a m 2644]

Nisam videla ovaj post pa tek sad odgovaram. Kam, ja sam bila u tvojim cipelama i zato sebi dajem za pravo da budem malo grublja i direktnija. Dok god su me stitili, samo su me dublje gurali. Kad sam morala da se zauzmem za sebe, ojacala sam i pobedila. Moj svestenik je uvek govorio, kad sam pitala hoce li sve biti u redu sa mnom-to od tebe zavisi, kad od mene trazis odgovor isto je kao da mi das volan svog zivota u ruke. Ja cu da vozim, ali tamo gde ja mislim da treba. Uhvati volan i vozi svoj zivot. To i ja mogu tebi da kazem. Ova borba u koju si usla, injekcije, trece dete, zrelost, ojacace te toliko da ces ppststi veca od svake nevolje  

Daj Boze leni, iz tvojih usta u Bozije usi sto bi se narodski reklo. I ja osecam da je ovo nesto ogromno sto mi se desava sto ce mi ili iz korena promeniti zivot ili cu propasti.

A koliki sam panicar.. samo cu vam reci da sam imala ovih dana napad panike vise puta..i za tatinu kontrolu kod onkologa i za sebe veceras, isla da podignem rezultate KS. Ne znam kako da pomognem sebi da ne umirem pred svaki UZ, jer to ce tek biti haos.

[*Cvrky87* 2446]

@k a m i ja imam napad panike kad treba na UZ,sva se upalim bukvalno,gorimmmm

[Ivkacvetic 1]

ivka,kad krene porodjaj vise ne mislis o tome. Nema mesta strahu.  priroda sve uglavnom odradi sama.  

Kam,kada radis test?

Nadam se.. mada mislim da sam malo ojacala..sebi sad stalno ponavljam da nisam toliko ja bitna nego beba..da se sve lepo zavrsi i onda da se posvetim i sebi i bebici..

sad oko porodjaja- verujem da daju nesto za smirenje ako se uspanicis ali da li mozes da se onesvestis? 

[KruelaDeviL 4630]

U Pancevu daju bensedin bas zbog toga sto neke panice ali i da opuste misice. Planiras epidural? 

Ja sam imala na prvom porodjaju a planiram i sad.

[MicaZoki(LUKA) 289]

Nadam se.. mada mislim da sam malo ojacala..sebi sad stalno ponavljam da nisam toliko ja bitna nego beba..da se sve lepo zavrsi i onda da se posvetim i sebi i bebici..

sad oko porodjaja- verujem da daju nesto za smirenje ako se uspanicis ali da li mozes da se onesvestis? 

Ivka,nema teoretske sanse da se uspanicis,to ti potpisujem. Ja sam bila u katastrofalnom stanju od sedmog meseca. Panika me nije popustala,svaki dan je bila borba,da ostanem normalna,bilo je strasno. Nocu sam se budila,hladan znoj me je oblivao,gusila sam se od silne panike. Dok nisu dosla dva dana pred termin, 3 h ujutru,probudio me cudan bol,ispao sluzni cep,naprsao vodenjak ( ja sam mislila da je pukao)  i ja polako u bolnicu sa osmehom na licu,jer je krenulo,bila sam toliko smirena,kao da sam dva bensedina odjednom popila,porodila sam se tek suttadan,ceo dan u bolnici,ni p od panike. 

Tako da ce biti sve ok,nebrini.

[Ivkacvetic 1]

U Pancevu daju bensedin bas zbog toga sto neke panice ali i da opuste misice. Planiras epidural? 

Ja sam imala na prvom porodjaju a planiram i sad.

Da da..uzecu epidural..

[Ivkacvetic 1]

ivka,kad krene porodjaj vise ne mislis o tome. Nema mesta strahu.  priroda sve uglavnom odradi sama.  

Kam,kada radis test?

Hvala na podrsci..znaci mi..

[Ivkacvetic 1]

Ivka,nema teoretske sanse da se uspanicis,to ti potpisujem. Ja sam bila u katastrofalnom stanju od sedmog meseca. Panika me nije popustala,svaki dan je bila borba,da ostanem normalna,bilo je strasno. Nocu sam se budila,hladan znoj me je oblivao,gusila sam se od silne panike. Dok nisu dosla dva dana pred termin, 3 h ujutru,probudio me cudan bol,ispao sluzni cep,naprsao vodenjak ( ja sam mislila da je pukao)  i ja polako u bolnicu sa osmehom na licu,jer je krenulo,bila sam toliko smirena,kao da sam dva bensedina odjednom popila,porodila sam se tek suttadan,ceo dan u bolnici,ni p od panike. 

Tako da ce biti sve ok,nebrini.

Hvala tti na podrsci.. osecam i ja da sam malo opustenija kako se blizi porodjaj jer mi je bas tesko..sva sam troma i tesko mi je da se krecem.. Mada desi mi se u toku dana da se uspanicim kako su ja to sve i sta cu..ali govorim sebi-mogu ja to..i onda me popusti.. a sto se tice i moje istorije napada panike i agorafobije-sad me je spopalo nesto da mi se samo ide negde i da se krecem.. duboko verujem da ce me moja bubica izvuci iz svega ovoga..

[MicaZoki(LUKA) 289]

Hvala tti na podrsci.. osecam i ja da sam malo opustenija kako se blizi porodjaj jer mi je bas tesko..sva sam troma i tesko mi je da se krecem.. Mada desi mi se u toku dana da se uspanicim kako su ja to sve i sta cu..ali govorim sebi-mogu ja to..i onda me popusti.. a sto se tice i moje istorije napada panike i agorafobije-sad me je spopalo nesto da mi se samo ide negde i da se krecem.. duboko verujem da ce me moja bubica izvuci iz svega ovoga..

I meni je na kraju bilo jako tesko,jedva sam hodala,jer mi je L bio jako nisko. Ali sam isla svaki dan u duge setnje,to me je opustalo. A da sam znala da ce tako porodjaj izgledati,kao sto izgleda,ma nijedne sekunde se nebi uplasila. Porodjaj nije strasan,sve ide postepeno,prirodno i nemoj se plasiti. Znam da neznas sta da ocekujes i zamisljas raznorazne scene,ali nije strasno uopste. Ja sam bila preplasena i bas sam imala panicne napade,ma uzas jedan. To ti je strasnije,nego sam porodjaj. Bice to sve dobro i sve ce da prodje.

[MicaZoki(LUKA) 289]

Zdravo Luka.Draga,sta da ti kazem,beba je Bogu hvala dobro a ja isto zivim u strahu svaki dan.Sve vas pozdravljam i ne znam kako da se birim protiv depresije i panicnih napada tako da ne mogu nikakav savet da vam dam .To je nesto jace od mene.

Cvrcak,kako si? Jos sitno je ostalo,da zagrlis svoju devojcicu. 

[Cvrcak123 31]

Luka...draga...hvala ti na svemu.uspela sam.znacila mi je tvoja podrska.ljubim te

[KruelaDeviL 4630]

Cvrcak,kako si sad? Lepo ime ste odabrali.

[Cvrcak123 31]

Sad?hm.ne znam...zbunjena sam.uplasena.ovo mi prva beba pa brinem o svemu.jos je i tako mala...sto se tice psihickog stanja,bolje sam.hvala svima na lepim zeljama.pozdrav od mene i moje devojcice.

[KruelaDeviL 4630]

bices bolje kad iskustvo i praksa odradi svoje. Ja pet nedelja nisam smela da kupam V.

[MicaZoki(LUKA) 289]

Sad?hm.ne znam...zbunjena sam.uplasena.ovo mi prva beba pa brinem o svemu.jos je i tako mala...sto se tice psihickog stanja,bolje sam.hvala svima na lepim zeljama.pozdrav od mene i moje devojcice.

Cvrcak draga,cestitam ti od srca.  Uspela si i svaka ti cast. Tek sad vidim da si pisala i nemogu da ti opisem koliko mi je drago zbog tebe. Sta god da ti treba,slobodno pisi i u pp,tu sam da pomognem i posavetujem sta mogu. Sada ce ti prvi mesec biti malo tezi dok se neupoznas sa bebom i novonastalom situacijom. Svaki dan i svaki mesec ce ti biti sve laksi i lepsi. Nemoj se bojati nicega,sada uzivaj.  Ljubim te i grlim jako i tvoju bebanu. 

[k a m 2644]

Nisam htela da pisemj u tromesecju, nije tema za trudnice. Ne mogu da se sastavim od sinoc. Isli smo kod tih prijatelja. Inace se slabo vidjamo. Od kako su dobili dete ona mu se potpuno posvetila, zatvorila se u kucu. Sinoc shvatim da je i bolje tako. Bio nam je prosle godine termin u mesec dana razmaka. Sinoc gledam njihovog decaka i sve vreme mislim da bi nas decak sada bio isti toliki. Pa ove moje sa njim, kako se igraju, kako su velike i kako ga paze.. I sinoc dok sam ih spremala za spavanje, kaze K meni  Mama mnogo je sladak S. Ona bi volela da ima bas takvog brata. Tu sam se raspala i danas ceo dan placem. I vidim da ovo nikada nece proci, do kraja zivota cu nositi ovu ranu koja zacas moze da prokrvari. Ova zaokupljenost  mi trenutno pomaze samo da ne razmisljam, ali to ostaje i pratice me dok sam ziva. Poznajemo njega preko 20 godina, mnogo znaci mom muzu. Oni su dobri ljudi, cekali su preko 6 godina da ga dobiju. Ali ja ne mogu da ozdravim. Samo mogu da budem zahvalna Bogu sto je sad devojcica. Da je decak moja psiha to ne bi podnela. 

[miliccam 4194]

Joj kam, citam ovo I placem. Nemam reci utehe, to ne postoji I nazalost ta rana ce uvek biti tu. Ne znam da li si isla kod psihologa, ne secam se. Ne znam da li bi I koliko to pomoglo, ja nikada nisam isla a sada mislim da je mozda trebalo. Moj tata je preminio pre vise od 20 godina, ja sam tada imala 10 I da ne govorim koliko sam to lose podnela. Ja sam to zakopala, prvih 10 godina nisam mogla da izgovorim rec tata kasnije sam mogla ali uz knedlu u grlu. A sada posle toliko godina, da li zbog hormona ili cega vec po ko zna koji put samo ga se setim i iz cista mira pocnem da se tresem I placem. Pre neki dan je moj brat stavio njegovu staru sliku na fb ja sam plakala sat vremena. Znam da nije dobro za bebu I da ne bi trebalo ali jace je od mene. U prvoj tr se desavalo, narocito kada je cesto pocela da se koristi rec tata, ali sam se nekako savladala a sada ne mogu. Mozda je trebalo da idem na razgovor kod nekog strucnog ali tada je to bilo valjda sramota ili sta vec. Hocu ti reci da takve rane ne zarastu, samo vremenom naucis da zivis sa tim. Bas sam ti pomogla.

Ja sam uglavnom osoba koja tugu cuva za sebe, samo srecu delim , tugu gutam mozda I zbog toga dodjoh sada do ovde.

[k a m 2644]

mico, naravno da rane ne zarastaju, to ne prolazi nikada i niko to nece promeniti. Nikakvi razgovori sa strucnim licem nece pomoci da nestane ono sto ne moze da nestane. Moze da se samo promeni nas odnos prema tome, ali ja ne zelim da zivim kao da se to nije desilo, kada znam da jeste. Ne zelim da ga zaboravim kao da nikada nije ni postojao, kada znam da jeste. Ne zelim da ova tuga nestane, iako u mom zivotu jos ima srece. Iako imam decu kojoj sam potrebna, ako da Bog stize jos jedna srecica.. ja tugu koju misao o njemu donosi sa sobom ne zelim da potisnem. Kakva bih ja majka bila kada bih ga zaboravila. Ta tuga je tiha i samo moja, ispliva ponekad i tada ne pusta, nosi i nosi.. 

[k a m 2644]

[miliccam 4194]

Ne radi se o zaboravu, svoje drage I treba pamtiti, samo bih ja volela da se svog oca secam sa osmehom na licu a ne u suzama I sa ogromnim teretom na dusi, a tu strucno lice I razgovor mozda mogu da pomognu. 

Divna fotografija kam. 

[k a m 2644]

Draga, ako mislis da bi ti razgovor sa nekim znacio uvek mozes da pokusas. Verujem da ti tata fali i da osecas taj nedostatak. Moj teca je otisao prerano, umro je mlad od leukemije, mladji brat je bio drugi razred. To su bas teske stvari, za celu porodicu. Zao mi je  

[k a m 2644]

Dođoh danas u bolnicu da rodim moju devojčicu. Jutros mi moj muž kaže: Sanjao sam našu bebu. Pitam ga: Da li si sanjao bebu devojčicu? Kaže: Da, zar sumnjaš da je devojčica? I nasmeja se. Ja celu trudnoću sanjam bebu dečaka. Iako su nam potvrdili da je beba devojčica. Kažem mu: Mislim da ne sanjam nju, sanjam nekog drugog. Sanjam našeg Alekseja. Možda hoće da mi nešto poruči. Mamice, ne tuguj više. Rodiće se sad moja sestrica pa ćeš da se utešiš. 

Prva noć u bolnici, taman zadremasmo. Ovde odjednom vika, trčanje... Zovi porodilište, krvari... Ima jake bolove, spuštamo je...krvari..trče sestre i guraju krevet. Iz sobe do nas. Tu su ležale njih 4. Ja rekoh kad sam se već probudila da odem do toaleta. Njima upaljeno svetlo, sve 4 tu.. to je bila peta, ne znam ni kad su je primili. Pitam ih, kažu: Ma mrtva joj beba, ma beži... i odmahuju glavom. Odveli su je dole u porodilište jer ovde nema nikoga od lekara.

 Samo sam zaćutala i pobegla u krevet. Ista ta soba u kojoj sam i ja bila pre dve godine...čak sam danas i sestru poznala koja je meni bila te strašne noći. Htela sam da joj to kažem..ali ona to viđa svaki dan, i noć..Kod mene nije bilo trčanja, jurnjave..sve se usred noći završilo tiho, kao neki strašan čin, neka tajna, da niko ne zna.. moja mrtva beba i ja u krvi i bolovima. 

Preživela je najgore što jedna žena može preživeti. Ali to nije sve. Uprkos psihičkom njenom bolu na koji se niko neće obazirati, sada će doktor krvnički rovariti po njenoj materici. Da ukloni svaki trag da je tu ikada bila bebica, koja je živela, mrdala se i kojoj su se radovali. Svanuće uskoro dan, najgori dan u njenom životu. Ali samo prvi u nizu od mnogo loših dana koji su pred njom.

Plačem sada u mraku bolničke sobe i ne mogu da se zaustavim. Želela bih da zagrlim tu namučenu ženu, da joj kažem da je ja razumem, da se ne zgražavam kao druge, da joj kažem preživećeš..da joj kažem bilo koju reč...Jako, jako sam tužna! Zašto moraju da se rađaju male mrtve bebice? Ti anđeli koje mame nisu stigle da zagrle, poljube? Ja mog dečaka nekad osećam toliko jako, kao da mogu da ga zagrlim. Ponekad kao da ga čujem kako trčkara po kući. Mala bela glavica sa paperjem na temenu. Živim život i imam još čemu da se radujem. Imam decu kojoj sam potrebna. Znam da o njemu brinu bolje nego što bih ja. Ali živim za dan kada ću ga videti i kada ćemo ponovo biti zajedno. 

Teško mi je u bolnici, psihički iscrpljujuće. Želim samo da zagrlim moju bebu i sve zaboravim. Zahvalna sam Gospodu što me udostojio da ponovo nekom budem Mama. 

 

 

 

Izmenjeno 2 Apr 2019 od strane k a m

[MicaZoki(LUKA) 289]

Kam,rasplakala si me. Sigurno da je tvoj andjeo uvek tu sa vama,jako mi je zao sto si morala da prodjes kroz sve to. Zelim ti da uzivas sa svojom decom i da se ta bol barem malo utisa,ona ce uvek postojati ali da bude s' vremenom manja. Svu srecu ovog sveta ti zelim.

[k a m 2644]

Mico hvala ti puno na utešnim rečima.