Strahovi (anksioznost I panicni napadi) u trudnoci

[Cvrcak123 31]

Evo me drage moje,ne znam sta bi vise pisala....ne znam na koji nacin da se borim.sve sto pocnem da radim nemam koncetraciju.misli su mi usmerene samo na taj prokleti strah.zvala sam psihijatra,rek'o mi da se javim popodne.to mi je zadnja nada da mi promeni terapiju ili sta vec.Nebevita,reci nesto draga,pomozi ...sta da radim???jos jednom se zahvaljujem svima,divne ste.ovo mi je jedino druzenje...zalosno,zar ne? 

[KruelaDeviL 4630]

Cvrcak,izvini,ali stalno ponavljas sta da radis a zene su ti na 5stranica napisale. Moras da se saberes. Idi do lekara,ali moras TI da promenis pogled na sve. 

Mozda je glup primer,ali meni to sve lici kao tipa hocu da smrsam ali drzim dijetu:Jedes sve sto pozelis i kad pozelis a mrsavis! 

Prosto ne ide. Neke stvari moras moras da menjas. Ako razmes sta hocu da ti kazem. Lekovi samo pomazu,ali nisu resenje. Ali ako moras pij. Idi do lekara i to je to.

Izmenjeno 16 Mar 2018 od strane KruelaDeviL

[Cvrcak123 31]

Cinim sve  i svasta da bi bilo bolje,da mogu sama ne bi se ovde obratila za pomoć.zahvalila sam se svim ženama  ,hvala i tebi.borim se pa kako bude iako izgleda da nista  ne cinim za sebe ja znam da dajem sve.i meni nije jasno o čemu  se radi .pozdrav i hvala ti.

[KruelaDeviL 4630]

U pocetku je mnogo tesko. Ja sam svaki cas citala o napadima,bila nervozna,gledala u jednu tacku ali bitno je da nastavis da se trudis. Uzmi i lekove ali probaj da ih izbacujes polqko nakon odredjenog vremena i videces koliko je lepo bez lekova. Ja u pocetku nisam mogla bez bromazepana a kad sam dobila leiove za tahikardiju skontama sam da ne zelim da pijem lekove do kraja zivota i divno mi je.  Idi do lekaranoin caj od maticnjaka umereno,pricaj sa lekarom,gledaj filmove,setaj....videces da svet nije toliko strasno mesto.

[leni 5767]

Cinim sve  i svasta da bi bilo bolje,da mogu sama ne bi se ovde obratila za pomoć.zahvalila sam se svim ženama  ,hvala i tebi.borim se pa kako bude iako izgleda da nista  ne cinim za sebe ja znam da dajem sve.i meni nije jasno o čemu  se radi .pozdrav i hvala ti.

sta tacno radis, da bismo znali sta pomazs a sta ne? Da ne pisemo stalno isto. Koje tehnike? Da li su ti neke knjige pomogle?

[Cvrcak123 31]

Pustim film-ne ide.uzmem da strikam-ne ide.brisem prasinu i placem,citam knjigu a ne znam sta sam procitala.izadjem da setam,i mislim kako me svi cudno gledaju...eto tolko o svakom mom pokusaju...noću se budim uplasena,ne mogu da spavam.i tako...dan je godina.zelim da sve ovo prodje sto pre.hiljadu puta kazem sebi ne smeš da places i ta neka knedla stoji u grlu.a onda kad krenem da placem ne mogu da se zaustavim.sve mi nesto zao.zao mi moje porodice,to sto sam otisla.jer tu sam zivela 37god.otac mi je umro kad sam imala 14god.tesko sam to podnela.... Eto to je to sto sam mogla sad napisem a ima jos puno toga...

[Voljena 703]

Moraćeš ozbiljnije da poradis na koncentraciji. Šta je ono što te u životu iskreno raduje? Koja svetla tačka? Možda neko malo dete u porodici, neko sećanje na naročito srećan trenutak, predmet koji voliš, bilo šta. Ključ je da u trenutku kad osetiš da kreće napad, na najodlučniji mogući način, grčevito se fokusiras na izabranu osobu/predmet/trenutak koji te ispunjava prijatnoscu. Vremenom ćeš uspeti da odbiješ napade.

[Cvrcak123 31]

Hvala voljena.imam drage osobe zbog kojih moram da izdrzim,cilj koji ce da mi da snage da se borim.pokusacu i to.pozdravljam te,draga.

[Voljena 703]

Pokušaj, ali pokušaj zaozbiljno. Na prvu naznaku naleta, samo skreni misli. Ne smeš se koncentrisati na nadolazeći napad (jer će te to još više uplašiti) nego PO SVAKU CENU, najjače što možeš, na misao o dragoj osobi. Funkcioniše. Meni je pomoglo svojevremeno. 

[Cvrcak123 31]

Voljena,da li se to tebi desavalo u trudnoci ili ne? 

[Cipelic 3914]

http://www.anksioznost.net

[Voljena 703]

Probleme sam imala pre, iz sličnih razloga -promena sredine, nerazumevanje sa mužem , odbojnost prema ljudima i mestu, itd. Mene je trudnoća spasila. Na samom njenom početku sam shvatila da sad postoji neko mnogo važniji od mene ko od mene zavisi i o kome moram da brinem.

[MicaZoki(LUKA) 289]

Cvrcak draga,osecala sam se u potpunosti isto kao i ti. Ma sta god radila,nije vredelo. Hvatala me je panika da nisam mogla u kuhinju da udjem,kako udjem tako pocnem da se gusim. Strah od svega i svacega,kada bi pocela da pisem,pomislila bi da stvarno nisam bila normalna. Nista nije moglo da mi pomogne da se bolje osecam,mozda na trenutke,te setnje,kupovina,ali i tada je strah bio prisutan. Strah,strah,strah,gde god da se okrenem,sta god radila,uvek je bio prisutan strah. Nije mi prijalo drustvo,galama. Najbolje mi je bilo kada sam sama,svaki dan sam setala po basti,to mi je prijalo,ali opet sam mislila na sve to. To se tebi sada sve skupilo,svadba,preselila si se,zatrudnela i sve se tako brzo desilo. Treba ti malo vremena da se priviknes na novonastalu situaciju. Procice te sve to... Samo treba da nadjes nacin kako da ti bude lakse da lepo izguras do kraja.

[Cvrcak123 31]

Draga moja,kako da guram skoro ceo dan sam sama....obuzme me nesto,dođje mi iz koze da izadjem.dodje muz pa se lepo posvadjam s njim ,bude mi jos gore.pa se pitam sta mi je ovo trebalo....zelim bebu i najvise me plasi kako cu da izdrzim sve ovo.placem.placem.svasta pokusavam ali nista ne ide.mnogo se plasim .pozdravljam te.

[MicaZoki(LUKA) 289]

I ja sam bila sama,muz je dolazio kuci oko 16,17 h,pa onda malo prilegne da odmori,a ja neznam gde sam,neznam sta cu sa sobom,sto kazes iz koze bi iskocila,stomak bi iscupala,ma grozno. Znam u potpunosti kako se osecas. Svi su mi govorili da nesmem tako,da moram da se trgnem,sto zbog sebe,sto zbog bebe,ja sam bila svesna toga da moram,ali je to bilo nesto jace od mene. Radila sam sve i svasta da mi bude bolje i tako je prolazilo vreme. Caskala sam sa trudnicama,pa mi je bilo malo lakse.Sada kad pomislim samo na taj osecaj,ma nikome nebi pozelela. Proci ce sve to,strasno je dok traje i jeste svaki dan kao godina,mislis da nikad nece proci taj osecaj,ali hoce,proci ce. 

[Cvrcak123 31]

Luka,duso...eto tebi bar ne moram da objasnjavam,ma koliko se trudila nece pa nece.taj strah,ta nemoc...Tebi se to desilo u 7mesecu(kolko pamtim),a meni je od početka  tako.izdrzacu ma koliko bilo tesko....veliki pozdrav . 

[MicaZoki(LUKA) 289]

Jeste u sedmom mesecu,bilo je strasno,ali je proslo. Svaki dan ce ti biti novi izazov,da prebrodis to,kako sam ja to zvala prezivljavanje... Izdrzaces ti to i to ce proci,nista netraje vecno. Samo razmisljaj da ce i to da se zavrsi i taj strah i panika. Onda ces da uzivas. 

[Cvrcak123 31]

Luka,hoce proći ce ali je tesko .mnogo tesko.znas i sama.ponekad popijem lek bas kad ne mogu da se iskontrolišem.plasim se,plasim se ...hvala ti sto si uz mene...jedva cekam da upoznam bebu i da ova panika prodje.plasim se kako cu tako dugo u ovakvom stanju.ne prolazi mi malo...

[MicaZoki(LUKA) 289]

Znam Cvrki da je tesko,najgore je to vreme,cekanje. Proci ce i sama znas da hoce. Vrlo rado bi ti pomogla,ali neznam kako. Mogu jedino da budem tu,da imas sa kime da pricas. Sta bi vise volela,decaka ili devojcicu? 

[Cvrcak123 31]

Volela sam decaka ali je devojcica.radila sam "Harmony"test ,Bogu hvala beba je zdrava.Draga moja,znam da zene imaju mnogo veći problem od ovog mog ali tako me obuzme neki nemir da ne znam sta cu sama sa sobom.sve me nervira.ponekad pozelim da me nema.Cesto placem,nemam nikakav majcinski instinkt.osecam se zarobljeno.tuzna sam,nigde mi se ne ide...nista mi se ne radi.plasim se...ma ne znam ,samo ponavljam jedno te isto..hvala na razumevanju.ljubim te.

[MicaZoki(LUKA) 289]

Ja sam saznala pol bebe tek u 6. mesecu,mada sam znala sta ce biti. Pa to je divno.  Nebrini se zbog toga sto nemas majcinski instikt,to dolazi samo po sebi. Ja i kada sam se porodila,nisam imala nikakav osecaj,to sve dolazi postepeno. Secam se kada su mi pricali,jao kada se porodis,pa ti stave bebu na grudi,pa to se odma voli. Nije bas tako,nemas odma osecaj,to sve dolazi kako beba raste. I ti ces ga imati,polako. I ja sam se potpuno isto osecala i ponavljala svaki dan jedno te isto sestri i drugarici. To je trenutni osecaj,neces se tako uvek osecati,nemora da znaci da ce te to do kraja drzati,mozda nestane ubrzo,kad krene da ti raste stomacic,kad osetis bebicu da se mrtka u stomaku. Da li ima nesto na sta pomislis ili uradis u toku dana,da se osecas malcice bolje?

[Cvrcak123 31]

Ne znam...nista mi ne odgovara...bolje mi je samo kad pomislim da ce sve ovo da prodje,da cu opet na pos'o i opet biti u društvu...da cu setati sa svojim detetom....ali to kratko traje.onda pomislim to je tako daleko.pocnem da se gusim,tresem,placem...i taj osecaj  zarobljenosti,ta panika me ne pusta...sve me plasi...mozda ce uskoro da prodje,nadam se...

[MicaZoki(LUKA) 289]

Dobro je da postoji nesto na sta pomislis,sto te opusta. Nije to tako daleko,kao sto ti se cini,brzo ce to. Opet ces raditi,biti u drustvu,a ovaj osecaj ce da te popusti. Sto vise misli na te lepe stvari,pa makar te i na minut,dva opustile. To se desava ocigledno nama koji tesko podnosimo promene,neko je vec pisao o tome,da li u ovoj temi ili nekoj drugoj... Ja sam ti ziv primer da ce to sve doci na svoje. Mislila sam da cu poludeti,da nesto nije uredu samnom,ali sam tek kasnije shvatila da nisam jedina. Tako da samo misli da ce to sve proci. Smisljaj ime za bebu,znam da ti nije do toga,ali pokusaj.  

[Cvrcak123 31]

Luka,ti si tako dobra i tako me savrseno razumes...sigurna sam da samnom nesto nije u redu.ma koje "drugo stanje" ovo je neko ko zna koje.Draga znas i sama da je u ovom stanju i 6dana tesko a tek 6meseci.ne preostaje mi nista sem da cekam.plasim se da se ovako ne razbolim ...pozdravljam te 

[MicaZoki(LUKA) 289]

I jedan dan je bio predugacak,znam... Draga,neces se razboleti,sve ce to proci i ti ces se osecati savrseno. Sada ti je najteze,kako vreme bude prolazilo i dalje ces se osecati tako,ali ce ti biti malo lakse,samo misli na posao,druzenje i da ce i taj dan doci. Tako je barem meni bilo. A kada se porodis,sve prolazi. Nemoj da se bojis,bice to sve dobro. Kada ti je termin?