Strahovi (anksioznost I panicni napadi) u trudnoci

odgovora

Objavljeno

Ja nisaaam,bas cu da pogledam. Mi smo super,udomili smo kucu,pa se zanimamo i uzivamo. I ja sam mnogo bolje od ovog sunca. SuperStar kako si ti ? :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ivanice,jeste to tacno Ali pokusavam sama da izguram to I dobro mi ide,a onda najblizi umesto da ti budu podrska,vrate te 10 koraka unazad :( Ceo Dan Sam plakala,ubi me glava :( A ti Ivanice,preseci te misli na pocetku da Ne zaglibis posle...Procitaj temeljno Idjoseve komentare I tebi ce to biti dovoljno veruj mi!Ja sam zapala mnooogo duplje,na meni ce doktor da radi I da radi :)

Mali Idjos,mnogo je tesko,divim ti se!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

To u svakom slucaju...Nego sam ja nekako i navikla ovako,pa mi se ne ide kod lekara dok me ne strefi bas gadan napad...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Gde si bre Ivanice,kako si ti?

Ja sam uglavnom dobro...Mada sam danas naglo ustala i tako mi je pao mrak na oci da sam precrkla...Tad sam shvatila da je ovo nase samo NEREALAN OSECAJ u glavi jer mi nikada nije pao mrak na oci,shvatila sam da nisam nikad bila ni blizu onesvescivanja...Ne vredi,mora da se ustaje polako,opominje beba :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Dobro, guram polako... Imam malo tremu pred svadbu, ali to je valjda normalno, proći će i to :)

Kako ti provodiš dane?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ma procice naravno :) Ja ne znam da l da se udajem... Meni je ok,imam i dalje strahove ali kao da sam se predala ili napredujem,ne znam sta je :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Nemojte da mi zamerite sto necu procitati prethodne postove-uzasno sam slaba sa zivcima pa cu se mozda ponoviti ili traziti savet koji je vec zapisan.

Ja imam napade strahova koje ne znam kako da okarakterisem. Oni imaju nekog osnova (npr clan porodice sa slabijim zdravljem itd ali nista hitno i alarmantno). Nocu ne mogu da spavam jer osecam neki neodredjeni strah da ce se nesto lose desiti i da je zivot katastrofa i uzas. (a trudna sam i umesto da se radujem ja sam apaticna)

Ali mnogo vaznije od toga i ono sto me vise uznemirava su moji napadi besa kojih se stidim. (verbalni, ne fizicki) i onda placem posle toga. Strasno me sramota zbog toga. Ja sam kolerik, ali ovo sto se meni desava je uzasno. Ljudi nije mi dobro i ne znam da li je to od trudnoce pa sto hormoni rade ili zato sto sada dok sam trudna ne mogu da se izborim sa problemima sa strane (novac, bolesti, briga oko mame moje, moji pregledi itd...)

Malo pre sam strasno vikala na mamu i mnogo se stidim zbog toga, osecam da gubim i nerve i zivce, pada mi mrak na oci cim mi nesto zasmeta. Smetam samoj sebi. Sramota me mog ponasanja.

Cim ustanem prva pomisao je: jos jedan baceni dan, jos jedan uzasan dan, jos jedan dan sa frkom na mojoj grbaci.

Moji prijatelji misle da samo oni imaju probleme pa me zasipaju svojim problemima i ja sam se distancirala posto nikog ne zanima da samnom porazgovara.

Moja mama misli da postoje samo objektivni i njeni psiholoski problemi.

Moj muz kaze da 'tripujem'.

Za psihologa nemam para.

Jel sam ja uopste normalna sto se ovako osecam u trudnoci ili trudnoca doprinosi tome da se ponasam kao nikada u zivotu i umesto da se radujem da proplacem svaki dan?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Foxice,ti si superiska kakvih ima-npr. ja :)

Ja kad poludim (bez nekog velikog razloga) na mm znam i fizicki da krenem,sto nije za pohvalu i ne znam kako me trpi :(

Ja pored svega toga sto si navela se osecam blagi receno nesposobno za zivot...Nigde ne idem bez mm,retko idem kod drustva,vrti mi se,onesvescuje mi se,ne zivi mi se...

Ali u poslednje vreme se stvar popravlja,shvatam polako da su svi strahovi nerealni i da nista nece da se desi,ucim nekako da zivim sa tim i to se malo pomalo povlaci ali bilo je STRASNIH trenutaka...Sestri sam rekla sve najgore jer nije htela da opere sudove,mm takodje jer me nije vodio na vasar i jos mnogo gluposti....

Takodje problemi sa parama,sa svekrvom,moram uskoro da zivim sa njim (trenutno sam kod majke dok on pokusava da dovrsi pravljenje kuce) i tako...

Fox voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Lajkovala sam ti post zato sto mi je lakse sto nisam jedina a ne sto mi se svidja sto ti je tako :D . Osecam se kao vanzemaljac :)

Reci mi da li je kod tebe to bilo izrazeno pre trudnoce u istoj meri ili se povampirilo u trudnoci kao kod mene (umela sam ja ranije da imam nesto od ovoga ali ne u ovoj meri)...

Ni meni se nigde ne ide bez mm. A mm nikad nigde zbog posla ni ne ide...

Kad trebam negde da krenem-to su visinske pripreme.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

A kako da se uziva u trudnoci meni nije jasno....Kako kad ludimo zbog gluposti,dobicemo strije,gojimo se,grudi ce da nam se razvuku,vrtoglavice,svakog meseca redovi kod lekara....Da ne nabrajam vise...

Samo pokusaj da shvatis da je sve to MNOGO PREUVELICANO i da strahovi NISU REALNI...

Nemoj da mi se nerviras,tebe nisam navikla takvu!Ljubim te i drzi se

Fox i VelNes volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Meni je gore bilo pre,sad se navikavam nekako,gledam stvari za bebu,pa uzivam kad se mrda...Inace do skoro nisam ni bila svesna da sam trudna ali sve nekako dolazi na svoje.Imam i dalje nenormalne ispade ali procice valjda sve,bar tako kazu mame koje su prosle to...Moraces da nadjes nesto da ti okupira misli i razmisljaj kako ce biti lepo kad rodis (ja to nisam mogla ali sam sanjala,pa mi je bilo tako realno) :)

Tesko je da se opustis pored svih problema,ja sam mislila da ce svi da me razmaze,da necu brinuti ni o cemu ali nista od toga...Ode mi "najlepsi period " u k...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

.Ode mi "najlepsi period " u k...

Upravo to.

Znas sta je meni najgore, sto ne mogu realno da sagledam stvari pa sve preispitujem. Pitam se da li su mi reakcije primerene, da li su mi misljenja dobro formirana. Pocinjem da gledam kako me ko gleda, sve imam osecaj da svi bulje u mene, pa mi je neprijatno da izlazim na ulicu (dalje da idem negde, do grada itd...) i to ne zbog trudnoce i stomaka nego ne znam zasto.

Sinoc mi ustaje devojka u busu da sednem, a ja pocrvenela samo sto nisam pocela da placem.

Danas me pogleda devojka jedna dok sam setala psa, meni doslo da joj vrisnem u facu: sta me bre gledas :D A devojka je samo pozitivno komentarisala psa i mene.

Ahahah, smesna sam samoj sebi.

Ja stvarno ne znam je li ovo kriza identiteta posto sebe ne prepoznajem, ja ovakva nisam bila nikada..ili je samo do hormona koji me ubise.

Stvarno se bojim da nisam luda :blink:

SuperStar, VelNes i Ivanica85 volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sve isto ali to je od trudnoce,nista drugo :D Ti si super,nisi ni za ovu temu,samo si hipersenzitivna ;)

Mozda se javi Mali Idjos pa ti da neki savet,ona prica samo pametno :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ivanice,kako teku pripreme?Kako si?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Evo i mene da se javim...

Dobro sam, guram polako, i završavam sa pripremama za svadbu :)

Jutros kada sam se probudila , samo mi je onako palo na pamet, Bože, pa ja sam trudna, porodicu se i imati bebu, kao da još toga nisam ni svesna :wub:

Draga Fox, nisi luda, svi mi sa ovim problemom verovatno tako mislimo, ali kada se smirimo i sagledamo stvari realno, shvatimo da smo daleko od bilo kakve ludosti :D

A hormoni, hormoni, hormoni... i ja ponekad imam noću te strahove, pa se preznojavam, pa mi je vrućina, pa mislim da ce se desiti ko zna šta, ali razmislim i shvatim da se nikada nista nije desilo.... Prođe i trudnoca, i kada vidimo bebice, mislim da će biti sve ok, sem ako se ne bojite porođaja kao jaaaaaa :o

VelNes, wonderwoman i Fox volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Jutros kada sam se probudila , samo mi je onako palo na pamet, Bože, pa ja sam trudna, porodicu se i imati bebu, kao da još toga nisam ni svesna :wub:

Svakog dana se budim tako i ne mogu da poverujem da ima neceg u stomaku-ziva nisam od ultrazvuka do ultra zvuka...

Ja taman kad se smirim i pomislim: hmmm...kako je sve lepo, odmah me napadne misao 'ma nesto mora da se desi' i krenem da zebem nekako.

A porodjaja sam tek skoro pocela da se plasim...

Najbolje da se napijem pred porodjaj :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Jao Ivanice imas temu strah od porodjaja-tako nesto,mene je malo smirila :) Ja planiram epidural,mislim da je najbolje resenje...

Ja tek postajem svesna,gledam garderobicu,pelenice...vec sam zaljubljena u tu ulogu <3

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Isto i ja Fox.... :wub: Sreća naša te se ne dogadja nista strasno :rolleyes:

SuperStar, ja još nisam počela da gledam, čekam da prodje svadba, pa ću onda...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sve hoću nešto da napišem al mi se ne da..Nikako da nađem prave riječi..

Meni je početak prve trudnoće bio Pakao.U to vreme su se desile strašne stvari u mojoj porodici-moj rođeni brat je završio na psihijatriji,odmah par meseci nakon toga moj muž izgubi tragično brata.

Oboje smo bili utučeni.Ja nisam bila samo utučena,ja sam mislila da ću da poludim.Posete bratu u bolnici su me koštale dane i dane jecanja najstrašnijeg osećaja straha,stalno sam se pitala da li će mu biti bolje?I ako mu bude bolje,da li će mu se vratiti?Bilo je užasno,ne mogu preneti rečima ni jedan delić svog osećaja,takve reči ne postoje.Jeza me i sad hvata kad se setim kako sam se tresla,kako sam se plašila ljudi,reči,ma svega.I sama ne znam kako sam izgurala.Moj brat je bio bolje.Al mene su progonile svakakve misli.

Nisam mogla ni sa kim pričati kako treba,jer niko ne može ni da te shvati ako nije u tvojoj koži.Kod doktora kad odem,ne mogu da se otvorim,ne mogu da kakve sve misli haraju mojim umom,jer su bile jezive.

Opterećivala sam se svakom sitnicom oko trudnoće,bebe,samo da ugušim druge misli.Čitala sam o svemu,to me veselilo.Išla u kupovinu,maštala,a u nekim trenucima opet s eplašila Šta ako ne budem dobra majka?Da li ja mogu da zaštitim jedno biće koje zavisi od mene 100%,kad sam ovako i sama trenutno slaba?I tako u krug.I to nije stalo onog dana kad sam se porodila.Bila sam ja srećna,al stalno u nekom strahu.I opet pitanja,šta sve treba da uradim da moja beba bude uvek srećna,šta da joj pružim a da sam pružila sve?I

Izvinjavam se što sam odužila,samo sam htela podeliti s vama svoje iskustvo.Vremenom je sve nekako došlo na svoje.Tek sad mogu reći da sam opuštenija,ova trudnoća mi uz moju Sofiju prosto leti.Mnogo sam jača,srećnija,na sve gledam drugačije.Ne,nisam se ja oporavila u potpunosti,ali sam sigurna da uskoro to i hoću.Moram.Zbog njih-mojih anđela.

I zaista kad rodite bebice,ma imaćete toliko lepih trenutaka da vam niko to ne može dočarati dok ne doživite.Kad pomirišete te kosice,kad sisaju kao mali mačići,osmehnu se prvi put,nešto kažu na svoj bebeći jezik.Joj kad prohodaju,evo sad smo u toj fazi pa bi išli svukud.Videćete sve ćete pregrmeti,sve će vam lakše pasti ;) .

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sve majke se suocavaju sa raznim strahovima. Ja sam panicar pa sam uvek brinula o svemu, ulazila u sobu dok spava sto puta, pravila razne scenarije UZASNE po glavi sta se moze desiti, cak sam tripovala da otvorim prozor na spratu dok Vuk spava u drugoj sobi da kroz prozor ne udje macka i ne ode kod Vuka u sobu i skoci mu na lice, mislim... :blink: onda taokdje, da li cu biti dobra majka, da li cu ga voleti (da to sam se plasila u trudnoci, mozete zamisliti) da li cu ga lepo negovati, vaspitavati... Mislim da ce nas ti strahovi pratiti uvek kolika god da su nam deca jer svako zivotno doba nosi nova iskusenja... I ja sam brinula u trudnoci i svi su mi govorili "uzivaj", a ja sam se pitala kako mogu da se opustim i uzivam kada toliko brinem o malom bicu u meni i sada vidim da sam bila blesava da sam zaista trebala da se opustim i uzivam :) ali niko nam ne moze "reci" sta da radimo kako da se osecamo... Moramo sami da prelomimo u svojoj gl;avi...

SuperStar, Ivanica85 i VelNes volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Mene izgleda hvata anksioznost od obaveza , iako sam po prirodi vrlo odgovorna....hm

Taj glupi stres, ceo dan me boli želudac, još nedelju dana do svadbe, nisam živa :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Fox, sjecam se mojih istovjetnih pocetaka dana - jos jedan tmuran... i ona pitanja - hocu li ovako cio zivot?!

Bilo je perioda kad sam hvatala sebe da mi je postajalo sve svej

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Fox, sjecam se mojih istovjetnih pocetaka dana - jos jedan tmuran... i ona pitanja - hocu li ovako cio zivot?!

Bilo je perioda kad sam hvatala sebe da mi je postajalo sve svejedno - zivjecu kao neki pogon fabrike - odradicu svoje i to je to :)

Ali, SVE je to, hvala Bogu, proslo! Ali, to sam postigla uz pomoc ljekara. A, u Domu zdravlja rade psiholozi i za njih novac ne treba!

Zato, kao sto odvajas vrijeme za kontrole kod ginekologa, odvoji i za svoju dusu :)

natapavle voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Sto se tice lekara i dz, razocarana sam sto se tice jako uglednih i dobrih, a o dz necu ni da govorim. Za ludaka poput mene treba ludak u struci :ph34r:

Ono sto moram da napomenem, primetila sam da opet pamtim svoje snove, a meni su oni jako bitni jer snovi su "kraljevski put u nesvesno". A uvek je vazno sta nam nesvesno porucuje ^_^

Nego, da ne filozofiram. Izvristala sam se na par ljudi koji su to zasluzili. Ne dozvoljavam da me grize savest. Videla sam par ljudi koje gotivim. I svet je opet suncan. Do sledeceg sr%nja :D

Za dva dana cu opet biti na ovoj temi i kukati. Neuroticar sam, a ima i gorih stanja da ne kazem onu drugu rec sa r umesto t...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Mene izgleda hvata anksioznost od obaveza , iako sam po prirodi vrlo odgovorna....hm

Taj glupi stres, ceo dan me boli želudac, još nedelju dana do svadbe, nisam živa :(

Ja bih tako volela da mogu da ti pomognem, nemaš pojma koliko bi mi bilo drago kad bih nekako uspela da ti dočaram koliko sve to nije strašno.

Ta svadba, to je jedan dan, koji će proći, i u kom ti treba da gledaš da uživaš i da se opustiš, koncentriši se na mužića i na sebe, na vašu ljubav.... gostima ništa neće faliti, i sve ćete vi to srediti, a ako neko ne bude bio zadovoljan, samo da ti kažem- uvek ima neko ko nečim nije zadovoljan, jednostavno postoje takvi večito nakrivo nasađeni ljudi, pa makar im servirala šampanjac i kavijar i svirala im najlepša muzika, oni će naći nešto što im ne valja...ima takvih papana.

A ti se opusti, pokušaj da preko dana pokloniš sada sebi malo vremena, po pola sata za relaksiranje, uradi neke vežbice dok slušaš omiljene pesme, pleši, skači, ljubi muža, mazi tibu, biće ti sve ove obaveze koje moraš da pozavršavaš mnogo lakše ako dozvoliš i sebi da se zabaviš. Toliko vremena sigurno imaš.

Ja sam se udala prošle godine, sama sam organizovala venčanje, malo mi je i mama pomogla, moj dragi za takve stvari nema dara i sve je prepustio meni (hvala mu), i znam da ima tu dosta organizacije, ali u principu sve je to uživancija i tema za radovanje. Nemoj da se nerviraš, sve će to proći i proći će dobro. :)

Ivanica85 voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.