Strah Od Nove Trudnoće

odgovora

Objavljeno

Kao što već znate, u 5. mesecu sam prekinula drugu po redu željenu trudnoću. Nisam bila spremna da rodim bolesno dete.

Sad mogu da planiram novu trudnoću i već imam ovulacije itd. a pošto sam oba puta zatrudnela čim smo pokušali, sigurna sam da ni sad nema 'fizioloških' smetnji. Međutim, imam paničan strah od nove trudnoće, ne zbog onog što je bilo, nego zbog porodične bolesti na koju je testiranje u toku. Nenormalno se bojim trudnoće a u isto vreme želim dete više nego bilo šta u životu. Osećanja su mi konfliktna i uskomešana.

U četvrtak idem opet sa sestrom na Institut za majku i dete da vidim dokle se stiglo sa našim ispitivanjima. Nemam hrabrosti i strpljenja. Evo i sad mi lupa srce dok pišem.

Da li je neko imao slične strahove?

Kako ste se izborile sa njima?

Ko vam je i na koji način pružao potporu?

Imate li sada dete i kako ste se osećale kad ste saznale da ste trudne?

Molim vas za iskustva, savete, podršku i utehu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Kao što već znate, u 5. mesecu sam prekinula drugu po redu željenu trudnoću. Nisam bila spremna da rodim bolesno dete.

Sad mogu da planiram novu trudnoću i već imam ovulacije itd. a pošto sam oba puta zatrudnela čim smo pokušali, sigurna sam da ni sad nema 'fizioloških' smetnji. Međutim, imam paničan strah od nove trudnoće, ne zbog onog što je bilo, nego zbog porodične bolesti na koju je testiranje u toku. Nenormalno se bojim trudnoće a u isto vreme želim dete više nego bilo šta u životu. Osećanja su mi konfliktna i uskomešana.

U četvrtak idem opet sa sestrom na Institut za majku i dete da vidim dokle se stiglo sa našim ispitivanjima. Nemam hrabrosti i strpljenja. Evo i sad mi lupa srce dok pišem.

Da li je neko imao slične strahove?

Kako ste se izborile sa njima?

Ko vam je i na koji način pružao potporu?

Imate li sada dete i kako ste se osećale kad ste saznale da ste trudne?

Molim vas za iskustva, savete, podršku i utehu.

Ja se secam tvoje price i divila sam ti se na takvoj odluci,nije lako odluciti se.

Ja mogu samo da ti dam podrsku da se ostvaris kao mama,i od srca ti to zelim.Videces sta ce ti reci dr,kakvi su rezultati ispitivanja.

Kakve su sanse da ti svaka beba nasledi bolest?

A potporu najvecu moze samo porodica da ti da. :wub:

Tangerine voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Hvala, My Heart. Pa taj gen je dosta jak. Baka je imala 2 brata i obojica su joj umrla od toga sa 20 godina. A od 3 njene sestre sve su imale bolesne sinove i/ili unuke. Jedna tetka je rodila 2 bolesna sina i jednog zdravog. Moj rođeni ujak je zdrav ali to ništa još uvek ne znači. Meni je rizik 12,5% po nekim proračunima ali ni to mi nije merodavno jer 'kom se desi, tom je 100%'. Roditelji me ne razumeju, suprug neće da prizna ali je i dalje ubijen u pojam kao i ja.

Kako te ne razumeju?

Jedno drugom ste najveca podrska u ovome,koliko je tesko tebi toliko je i njemu. Nadam se da ce sledeca beba biti zdrava i da ces je ljuljuskati u rukama

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Tangerine, da li postoji mogućnost VTO sa isključivo ženskim zametkom? Možda bi to zapravo bilo najprihvatljivije rešenje. Ne znam da li ovde kod nas uopšte tako nešto postoji, ali sigurna sam da negde u okolnim zemljama može.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Draga Tangerine, razumem tvoj strah, nisam imala tako teško iskustvo, ali strah i zebnja i nada, sve mi je to poznato.... Prvu trudnoću sam izgubila, bilo je to pre 10 god. Lako je meni da sada savetujem, imam dvoje dece, ali znam da nije lako... Ja sam se brzo odlučila za drugu trudnoću, samo 3 mes kasnije, ali sam bila užasno uplašena, da ne krene loše. Trudila sam se da radim puno, čitala, renovirali stan a ustvari živela od jednog do drugog ultrazvuka.... Nije lako. Posle pobačaja doživela sam nešto što bih sada opisala kao nervni slom.... Mm mi je bio jedina prava podrška, rasterivao strahove a ostali baš nešto i nisu imali razumevanja... Ali eto, uspeli smo. Za drugo sam se odlučila tek posle 7 god.

Samo hrabro, korak po korak, prvo testiranje i rezultati, pa onda odluka kako dalje. I ne vredi čekati da budeš skroz spremna, strah će biti tu sve dok ne budeš držala svoju bebu u rukama. Ali uspećete vi, ti si hrabra .... Samo napred....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Tangerine...prvo sačekaj te rezultate, pa na osnovu njih pokušaj da razmisliš koja opcija bi bila najbolja...ovo što Phoenix predlaže VTO, je sasvim ok predlog...

Imaš moju podršku i molim se da više nikad ne prođeš kroz to prethodno iskustvo. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Tangerine, znam tvoju priču, sećam se svega.... ne znam koliko si upućena u moj slučaj, imala sam tri spontana pobačaja zaredom, ova trudnoća, hvala Bogu ide dobro, nadam se da će se tako nastaviti. Malo je reći koliku tugu, bes i frustraciju sam osećala posle svakog pobačaja, al' rešila sam da idem dalje, samo sam o bebi mislila, neopisivu želju sam imala da ponovo ostanem trudna, iako sam bila svesna da ću imati izuzetno visokorizičnu trudnoću, kao što i imam. Sad samo mislim o Februaru, kad ću ako Bog da, držati svoju dugo čekanu bebu u naručju, tad ću znati da su se moja upornost i hrabrost isplatili.

Naravno, tvoj slučaj jeste težak zbog opterećene anamneze i verujem da ti nije nimalo lako, ali čvrsto verujem i od srca ti želim za početak jednu lepu i zdravu bebu.

A ta testiranja po koja ideš u četvrtak treba da pokažu šta? Ako su u redu nema opasnosti za sl. trudnoću. Izvini ako si negde pisala a ja nisam ispratila.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Draga Tangerine mozemo samo da ti pricamo i da te podrzavamo ali tvoj strah samo ti znas...ja npr sam imala dr problema 2puta sa osam i po meseci sa, izgubila bebe..hmmm al eto treceg februara u 03-20h posle ponoci mi je radjen carski i ja sam sad posle samo par meseci trudna bojim se strah me je uvek je tu ono sta ako opet..al prepustam se Bogu i Njegovoj volji...moras biti jaka sta god da bude..posle svakog poraza ces biti jaca MORAS.i imaj veru u sebe i u to da ces roditi zdravu i pravu bebu mozda jednostavno tad nije bilo vreme(pa zakljucila sam da su testovi bili pokazali da beba nije ok)..samo razmisljaj pozitivno i od mene imas veliku podrsku...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ne razumeju, oni smatraju da se sve završilo kad sam se probudila iz anestezije, i nema šanse da im objasnim da je mene sve stiglo 2 meseca nakon pobačaja. Pre jedno dve nedelje sam se gušila od plača pošto mi je majka rekla da se prenemažem, tj. da je meni ta trauma samo izgovor što nisam dala uslov i šta imam kao da razmišljam sad o tome kad je prošlo i kad sam to super podnela kad je bilo aktuelno. Verujem da ne misli ništa loše ali toliku netaktičnost stvarno ne mogu da shvatim. Ja njoj kažem nešto što niko ne zna, da sam ja celo leto razmišljala o onom što se desilo, i ona meni tako. Jako sam ljuta.

Ma,kakav uslov pored svega sto ti se desilo..bzvz..ocekujes da te majka razume i da te utesi,a ona ti samo napravi jos gore..uvek te stigne kasnije,nikada u tom trenutku.Ako mislis da ce ti biti lakse da pricas sa nekih psihologom ti idi,nema cega da te bude sramota,nisi takva zato sto si zelela,vec zato sto drugog izlaza nije bilo,i mislim da i trebala pricati sa nekim strucnim,jer situacija nije bezazlena.

Ti si jaka zena i izguraces sve ovo,i ja se nadam najboljem ;)

Tangerine voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

ee draga....rekli su mi sad posle drugog puta da je kao problem u meni i da ja nemogu da izguram trudnocu do kraja 8mesec je rizican i nece da zadrzi plod....e ovako da ti kazem,prvi put su me prirodno porodili sa sve kontrakcijama bolovima i ostalo na kraju sam kako kazu MORALA da vidim bebu da nebude da su je "ukrali" taj prizor ce mi uvek ostati u glavi-maleno detence isperd kog stojim i urlao od bola mazim je po onoj maloj kosici crnoj i oprastam se od nje...uvek mi je u glavi kad god sklopim oci ona je tu...drugi put su me na carski posto je bila ablacija ili ti odvajanje posteljice i morali su cr posto su mislili da ce mi vaditi matericu..kad sam se probudila jos posle toga tri dana su mi se borili za zivot krenula mi voda na srce pritisak 200/150 i tako al iskreno samo sam se molila Bogu i dan danas mi je samo to u glavi da je Bog uz nas i da on sve radi sa razlogom kazu kad te nesto slomi to te je Bog stavio na iskusenje da vidi koliko si jak a ja sam mu odg kad sam izasla iz porodilista -pogledala sam u nebo i rekla Vidis da sam jaka daj mi trecu sansu.i sad slucajno ostanem trudna i znam da je to Bozijom voljom i verujem u to da ce sve biti u redu

Tangerine voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

tako da draga moja moras i ti verovati moras biti jaka nista ne sme da te srusi samo veruj u sebe..ja iskreno nisam strucnu pomoc potrazila al sam postala...kako da kazem..kao kamen vise me nista ne dotice bitna sam samo ja i moja beba u tibi..moj muz mi je bio najveca podrska i porodica isto..al bez njegove podrske mislim da bi izludela...e tako malo sam te udavila al sam htela da znas moju pricu i da sam i posle svega toga i dalje jaka zato moras biti i ti....verujem u tebe posto znam kako ti je!!!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Draga Tangerine, sve o čemu pišeš stvarno prepoznajem. Eto, bilo je davno i srećno sr završilo ali kad god se setim.... Trudnoća je bila mala i nije postojala nikakva porodična anamneza, ipak bilo mi je grozno. To se desilo u maju, posle nedelju dana vratila sam se na posao kao da se ništa nije ni desilo. Većina nije ni znala a meni se činilo da se to dogodilo nekom drugom... I tako do kraja školske godine. A onda raspust i puno vrenena za razmišljanje, što baš ja, šta dalje i sl. Počela sam da dobijam napade panike, da se gušim, da mislim da ću se onesvestiti... Mm je dolazio po mene kad se to desi, tešio me i nikad mi nije rekao da je to bezveze, da nemam razloga, da mi nije ništa. U avgustu je postalo grozno i već sam bila shvatila da pucam, jednog dana stala ispred ogledala i rekla sama sebi: E sad je dosta! I uspela da se povratim. Shvatila sam da se to često dešava (što i jeste), da ima nade i sl. I odlučila se da probam ponovo.... O svemu ovome prvi put pišem, nekako mi je duuugo bilo previše lično... Druga trudnoća je bila ok, ali nisam uživala ni malo, samo sam brinula i čitala i pazila se. I radila... Mm je imao razumevanja i plaćao češće preglede :) i slušao kukanje..... I prisustvovao porodjaju i još milion stvari.... Eto, moja ćerka sad ima 9 god.

Od svega toga je u mom srcu ostao duboko neki strah da uvek može nešto da krene na loše, ali ja mu ne dam da me obuzme, borim se i uživam sa klincima.....

Tangerine voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

ee draga....rekli su mi sad posle drugog puta da je kao problem u meni i da ja nemogu da izguram trudnocu do kraja 8mesec je rizican i nece da zadrzi plod....e ovako da ti kazem,prvi put su me prirodno porodili sa sve kontrakcijama bolovima i ostalo na kraju sam kako kazu MORALA da vidim bebu da nebude da su je "ukrali" taj prizor ce mi uvek ostati u glavi-maleno detence isperd kog stojim i urlao od bola mazim je po onoj maloj kosici crnoj i oprastam se od nje...uvek mi je u glavi kad god sklopim oci ona je tu...drugi put su me na carski posto je bila ablacija ili ti odvajanje posteljice i morali su cr posto su mislili da ce mi vaditi matericu..kad sam se probudila jos posle toga tri dana su mi se borili za zivot krenula mi voda na srce pritisak 200/150 i tako al iskreno samo sam se molila Bogu i dan danas mi je samo to u glavi da je Bog uz nas i da on sve radi sa razlogom kazu kad te nesto slomi to te je Bog stavio na iskusenje da vidi koliko si jak a ja sam mu odg kad sam izasla iz porodilista -pogledala sam u nebo i rekla Vidis da sam jaka daj mi trecu sansu.i sad slucajno ostanem trudna i znam da je to Bozijom voljom i verujem u to da ce sve biti u redu

Draga Tangerine, sve o čemu pišeš stvarno prepoznajem. Eto, bilo je davno i srećno sr završilo ali kad god se setim.... Trudnoća je bila mala i nije postojala nikakva porodična anamneza, ipak bilo mi je grozno. To se desilo u maju, posle nedelju dana vratila sam se na posao kao da se ništa nije ni desilo. Većina nije ni znala a meni se činilo da se to dogodilo nekom drugom... I tako do kraja školske godine. A onda raspust i puno vrenena za razmišljanje, što baš ja, šta dalje i sl. Počela sam da dobijam napade panike, da se gušim, da mislim da ću se onesvestiti... Mm je dolazio po mene kad se to desi, tešio me i nikad mi nije rekao da je to bezveze, da nemam razloga, da mi nije ništa. U avgustu je postalo grozno i već sam bila shvatila da pucam, jednog dana stala ispred ogledala i rekla sama sebi: E sad je dosta! I uspela da se povratim. Shvatila sam da se to često dešava (što i jeste), da ima nade i sl. I odlučila se da probam ponovo.... O svemu ovome prvi put pišem, nekako mi je duuugo bilo previše lično... Druga trudnoća je bila ok, ali nisam uživala ni malo, samo sam brinula i čitala i pazila se. I radila... Mm je imao razumevanja i plaćao češće preglede :) i slušao kukanje..... I prisustvovao porodjaju i još milion stvari.... Eto, moja ćerka sad ima 9 god.

Od svega toga je u mom srcu ostao duboko neki strah da uvek može nešto da krene na loše, ali ja mu ne dam da me obuzme, borim se i uživam sa klincima.....

Ja ne znam sta drugo da vam kazem osim da ste jako hrabre i da vam se divim

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Za koji dan će biti tri meseca a ja samo razmišljam kad ću ponovo biti trudna...i bojim se, nije da se ne bojim! Kad sam ostala trudna najveći problem mi je bila mučnina, nikad mi nije palo na pamet da možda nešto neće biti u redu. Posle double testa sam počela da razmišljam o tome i kao da sam osećala da će rezultat biti loš. Mm i ja smo pričali o tome i u neku ruku bili pripremljeni(za one koje nisu upućene bio je Daunov sindrom).

Ja sam imala podršku sa svih strana i i dalje je imam. Kolege na poslu su vrlo pažljive, ne sažaljevaju me ali me vrlo često pitaju kako se osećam i psihički i fizički. To mi mnogo znači. Znači mi i što sada mogu o svemu tome da pričam bez burnih emocija jer desilo se šta se desilo i ja sada tu ne mogu ništa. Moram dalje!

Kod tebe je sve drugačije ali se nadam da će se naći rešenje i da ćeš uskoro biti naša trudnica :wub:

Moram još jednom javno da saopštim koliko mi je svaka tvoja reč značila!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Suncokrete, gde si pisala o svojim pobačajima? Gde mogu da pročitam? Jesu li bili spontani i da li se zna šta ih je uzrokovalo? Šta ti je bilo najteže? Jesi li išla kod psihologa ili na kraju nije bilo potrebe?

Hvala ti na podršci i onda i sad, i zauvek.

Ja sam to parcijalno pisala, na više tema, ukratko ću ti ovde napisati.

Da, bili su spontani, rano, u 7-oj nedelji, otkrila sam da imam Trombofiliju, to je bolest krvi, u trudnoći smeta tako što se u arterijama stvaraju mikrotrombovi koji mogu da spreče dotok kiseonika do ploda, što se uglavnom završava fatalno. Moja sreća je u tome što mi se to uvek dešavalo na početku trudnoće,(ako se to može nazvati srećom) jer se dešava da trudnice gube bebe u kasnijem stadijumu trudnoće. Posle trećeg pobačaja našla sam dr. koji mi se maksimalno posvetio i zahvaljujući njemu guram, pod punom ratnom opremom( lekovima).

Šta mi je bilo najteže? To što me proganjala misao da nikad neću moći da rodim, da nikad neću čuti otkucaje srca ploda, da nikad neću osetiti bebu kako se rita, to je za mene bila nemoguća misija, al' Gospodu hvala, osetila sam i ja te čari. Kod psihologa nisam išla, nisam bila baš u tolikom rastrojstvu, posle svakog pobačaja sam odbolovala sama, "za svoju dušu" i vrlo brzo kretala dalje, sa bolom u srcu al' osmehom na licu. Znaš kako, može da zvuči morbidno, ali ti pobačaji su me ojačali, posle prvog sam baš, baš bila loše, to je onaj osećaj kad ne znaš šta te snašlo, "zašto baš meni" i sl... posle drugog, novo razočarenje, nova bol, al' za nijansu slabija, možda zato što je već poznata, ona je već postojala, samo sam je aktivirala, a posle trećeg sam ja bila ta koja je tešila devojke koje su bile sa mnom u čekaonici za kiretažu. Možda me je to sve ojačalo zato što znam da od goreg uvek ima gore, da budem "srećna" što mi se sve dešavalo u ranoj fazi trudnoće... tako sam se tešila i bilo mi je lakše.

Tužno je to kroz šta žene prolaze, ništa gore nema od gubitka deteta, ja sam gubila rano, dok je još samo skup ćelija, pa je bolelo k'o sam djavo, al' ti i M@r@.... ne dao Bog nikome više.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Maro, dugujem ti jednu dugu i iscrpnu pp ali nikako da stignem. Poruke koje pišem na ovoj temi pišem s telefona i kratke su, a tebi imam da kažem mnogo toga za šta mi trebaju specijalni uslovi. Kod kuće nemam internet trenutno, a na poslu je uvek neko tu. I onda ako se raspekmezim pred monitorom, neću biti sposobna da radim.

E, ovako. Kod mene je novo to da su me juče zvali i iz Instituta i iz laboratorije u inostranstvu, i uzorci će se slati iduće nedelje, što znači da ću u roku od 3 nedelje najverovatnije imati rezultate. To mi ipak uliva nadu jer sam očekivala još odugovlačenja, ali su doktorke na Institutu odlučile da malo ubrzaju proceduru koliko je u njihovoj moći. Baš da vidim kako bi to ovi nesposobnjakovići kod nas u NS izveli.

Ako rezultate dobijem u razdoblju plodnih dana, možete zamisliti na koji način ćemo ih proslaviti. :) Naravno, ako budu dobri. Ako budu loši... malo ću se više aktivirati na temama o usvajanju dece.

Hvala još jednom svima na podršci.

Držim palčeve iz sveg srca!

Tangerine voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Tangerine tu sam ja, kad god budeš imala vremena...a nadam se da će slavlje biti takvo da ceo komšiluk čuje ;)

Sunce naše hrabro, možda jeste malo lakše ranije izgubiti bebu...a možda je i malo lakše jednom a ne tri puta.

Sve u svemu, ne dao Bog nikome ovakvo iskustvo...ali uz vas je sve bilo mnogo lakše. Znala sam da ovde ima neko ko zna kroz šta prolazim i čije reči su mi bile snaga. Prvo je to bila Tangerine, pa su se javile Guest74, Red i Gogule koje su kroz isto prošle. Eto i Dunjica...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Strah nikada ne prolazi, ali vremenom postaje lakše...Ja sam pre 2 godine imala vanmateričnu koja se završila teškom operacijom, bukvalno za 1,5 dan sam od potpuno zdrave žene postala neko koga svi moraju da služe... I to je bio veliki šok i za moju psihu i za moje telo, a da ne pričam o bolu zbog izgubljene bebe. Dugo sam panično radila testove svaki put kad mi kasni, tada sam danima bila paralisana od straha, nesposobna da normalno funkcionišem, iako sam znala da nema šanse da sam trudna. Sada posle 2,5 godine, strah je manji, ali još uvek je prisutan. A što se tiče podrške, ja sam zaključila da u takvim situacijama niko ne može potpuno da me razume i da mi pruži nesebičnu podršku, već da moram sama da se izborim sa tim, jer samo ja znam kako se u dubini duše osećam.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Suncokrete, ti si tek u trudnoći saznala da imaš trombofiliju? Da li ste odmah znali da je to u pitanju, ili je tome prethodila agonija i nagađanje?

Da li ti trombofilija zadaje muke i kad nisi trudna? Moram priznati da ne znam ništa o ovoj bolesti.

Stvarno je velika tuga što si tri puta morala da prođeš pakao, i hvala Bogu da si na kraju dočekala i ritanje svog anđela. Molim se da ovog puta sve bude kako treba i da tvoje čedo, tvoj blagoslov, dođe u tvoj zagrljaj kad mu bude vreme i da zajedno tu radost podelimo ovde kao što smo delile tugu.

Ima na stranim forumima jedan divan termin koji označava dugoočekivanu bebicu koja dolazi nakon gubitka -- rainbow baby. Želim ti da ti ova nova beba donese radost koja će nadomestiti sve ono kroz šta si morala proći.

Posle drugog spontanog smo uradili analize i to na predlog komšije koji radi u Transfuziji a čija se žena takodje susretala sa tim problemom u trudnoći.

Da, nažalost Trombofilija deluje i van trudnoće, u vidu, infarkta, tromba, plućne embolije, moždanog udara....tako da, ajde, može se reći da mogu da budem srećna što sam je na vreme otkrila kako bi' sprečila odredjenim lekovima u kasnijim godinama pojavu neke od pomenutih bolesti.

Želim ti da ti ova nova beba donese radost koja će nadomestiti sve ono kroz šta si morala proći. Hvala, isto želim i tebi :wub:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ima na stranim forumima jedan divan termin koji označava dugoočekivanu bebicu koja dolazi nakon gubitka -- rainbow baby. Želim ti da ti ova nova beba donese radost koja će nadomestiti sve ono kroz šta si morala proći. Tangerine, divna jedna zeno!!!

Na ovoj temi su najhrabrije zene koje sam imala cast da sretnem. Vecinu virtuelno! Takvim savrsenim bicima, kao sto ste vi, treba da se dese ne jedna, vec najmanje tri zdrave i prave bebice, za kojima cete da jurite po kuci neprestano!

Grlim vas i volim sve!!!

A sto se tice moje sledece trudnoce, jos uvek ne dozvoljavam strahu da nadvlada i zivim u ubedjenju da ce sve proteci savrseno. A onda uhvatim sebe, kako sumnjam u to i bojim se... i kao da, ako odlozim to, jos malo, bice mi lakse....

Zajedno smo ovde da pomazemo jedna drugoj ljubavlju i bodrenjem! Pa ima da bude kako treba, ne zvala se ja Empy! :wub:

Tangerine voli ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Ima na stranim forumima jedan divan termin koji označava dugoočekivanu bebicu koja dolazi nakon gubitka -- rainbow baby. Želim ti da ti ova nova beba donese radost koja će nadomestiti sve ono kroz šta si morala proći. Tangerine, divna jedna zeno!!!

Na ovoj temi su najhrabrije zene koje sam imala cast da sretnem. Vecinu virtuelno! Takvim savrsenim bicima, kao sto ste vi, treba da se dese ne jedna, vec najmanje tri zdrave i prave bebice, za kojima cete da jurite po kuci neprestano!

Grlim vas i volim sve!!!

A sto se tice moje sledece trudnoce, jos uvek ne dozvoljavam strahu da nadvlada i zivim u ubedjenju da ce sve proteci savrseno. A onda uhvatim sebe, kako sumnjam u to i bojim se... i kao da, ako odlozim to, jos malo, bice mi lakse....

Zajedno smo ovde da pomazemo jedna drugoj ljubavlju i bodrenjem! Pa ima da bude kako treba, ne zvala se ja Empy! :wub:

:wub:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Šestice, da li sada radite na bebi? Da li osećaš sada spremnost?

Kako je tvoja starija ćerkica podnela maminu 'bolest'?

Kada ste otkrili da je trudnoća vanmaterična? Koliko je nedelja bila stara trudnoća? Da li si pisala negde o tom iskustvu?

Hvala ti što si svoje iskustvo podelila s nama. Mogu da se poistovetim sa osećanjima koja opisuješ, samo što su u odnosu na tvoje moji fizički bolovi bili gotovo zanemarljivi. Eksplozivna laktacija, vrtoglavice, malaksalost -- taman da odvuku pažnju od emotivnog zemljotresa; ali fizički bol prođe i zaboravi se, a to što duša treba da pregrmi... to je ono što ostane da te izjeda.

Ne mogu ti reći da sam spremna, jer pokušavamo, a ja sam u nekim momentima prestravljena. Pogotovo kad mi se javi neki simptom koji me podseti na ono što se desilo.

Moja ćerka je par dana pre toga napunila 2 godine, tako da nije ni bila svesna šta se desilo, a mm je odlično preuzeo na sebe potpunu brigu o njoj samo da bi ona što manje osetila da me nema. Milsim da je bilo značajno i što sam ja pre toga bila svaki dan odsutna zbog posla pa se navikla da mama nekad nije kući.

Što se tiče trudnoće, imala sam menstruaciju za koju sam posumnjala da nije prava jer mi su odužio neki braon sekret kad je već trebala da prestane, tako da sam 10. dana od početka menstruacije uradila test koji je bio pozitivan, a već 16. dan sam ležala u bolnici operisana, pa ti sad vidi za koje kratko vreme se sve iskomplikovalo. Beta dan pre operacije mi je bila preko 7500.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

Tačno pre godinu dana, a sada Lana grli svoju Anu, Klaker mazi tibu a ja čekam da počne da raste stomačić :wub:

Tada mi je bilo nedostižno ali sam ipak verovala :)

Još jedna godina prođe i sada sve tri mazimo bebironce :babymommy:

Baš sam srećna :wub:

Konačno.

 

E da, pošto mi je ova trudnoća bila za poželeti, sada nema ni trunčice straha. Jedva čekam sledeću :wub:

Abej, M@r@, Tangerine i 1 ostali volite ovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

heh ja se ipak i dalje plasim, ne bih ja bila ja

Share this post


Link to post
Share on other sites

Objavljeno

BubiBi :wub: 

Blago vama! Što bih ja volela da zaspim i kad se probudim da kažem eto..godina prođe i grlim bebironca..:(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se prijavite da biste odgovorili

You need to be a member in order to leave a comment

Napravite nalog

Postanite član/ica Bebac porodice i uključite se u diskusije na forumu.


Napravite novi nalog

Prijavite se

Već imate nalog na Bebac forumu? Prijavite se ovde.


Prijavite se

  • Članovi/članice na temi   0 članova

    No registered users viewing this page.



  • Postovi

    • Novi članovi Bebac foruma
      Započeo/la Aida87 · Objavljeno
      Zdravo, moja beba ima 40 dana i danas je prvi put zaspala na stomaku.Koliko dugo smije spavati u tom polozaju,cini mi se da mu godi jer juce nije spavao cijeli dan (malo ga grcevi muce).!? Hvala unaprijed na odgovoru
    • Porodilište - Sombor
      Započeo/la JovanicaC · Objavljeno
      Bralac, mnogo nam znači tvoja pomoć.  Uglavnom sam i spakovala sve to što si pomenula. Samo eto me je bunila ta odeća za bebu pošto mi je par mama reklo da ponesem odeću (zeke i benkice) a par vas da ne treba ništa.    Termin mi je 15. 06. 
    • Treći trimestar
      Započeo/la wonderwoman · Objavljeno
      Auu sta je sa ovim forumom, nigde nikog nema 32 nedelja, termin je 25.7. I ocekujem devojcicu, pocinje da me bolucka donji stomak, u prvoj trudnoci to nisam imala a nosila sam decaka jako nisko. Pozdrav svima! 
    • Porodilište - Požarevac
      Započeo/la wonderwoman · Objavljeno
      Pozdrav mame i buduće mame  ima li koja da se skoro poradjala u poxarevackom porodilistu? Nisam od 2013e,malo sam u zaostatku sa informacijama, sve je dobrodoslo! Hvala! 
    • Porodilište - Čačak
      Započeo/la Sarita10 · Objavljeno
      Moje iskustvo sa kraja 2019 godine je odlično! Sto se tice porodilistu u Cacku jedinu primedbu imam na sestre sa neonatologije. Donose bebe na podoj, odu, nema ih po sat vremena. Obavezno je dojenje lezeci, i kako legnes sa bebom da doji nema okretanja na drugu dojku dok ne dodju, a njih nema, bebe plaču. Ne mozes da ustanes iz tog položaja zbog rane. I zene ne dobijaju savete i pomoc oko dojenja. Nije ni čudo što danas retko ko doji. Sve ostalo u porodilistu ocena 5! Babice su predivne, čistoca je na zavidnom nivou, sve je renovirano, novo, svaki čas dobijamo nove spavacice koje nisu pocepane kao sto su ranije bile. Moj porodjaj je bio prirodan. Dali su mi nesto za ublažavanje bolova kad sam došla u salu, nisam trazila nista, a to mi je mnogo pomoglo.  Da napomenem da nisam imala nikog poznatog u porodilistu, ni jednog doktora, ni sestru, a prema meni su svi bili divni.  Ovo pišem jer znam da ima puno negativnih komentara, ali nije sve baš tako. Moj stav je da je čačansko poridiliste veoma dobro, u nekim stvarima bolje i od Narodnog Fronta i drugih vecih bolnica.  Sve pohvale! 
  • Teme

  • Ko je online? (See full list)