Kada vaspitanje predje u zlostavljanje

[*Unina mama :-)* 226]

Da li neki roditelji preteruju i prelaze granicu vaspitnih mera? Da li je odraz njihovog trenutnog raspoloženja nekada merilo i količine načina vaspitanja, pa se nekada, slobodno možemo reći, graniči sa iživljavanjem. Može li vaspitanje da predje u zlostavljanje?

[*Unina mama :-)* 226]

Deca koja su redovno fizički kažnjavana (batine po zadnjici, šamari), manje su inteligentna nego deca koja o svojim greškama i nestašlucima razgovaraju sa roditeljima, tvrdi on.

Razgovor sa decom, uključujući i onu sasvim malu, utiče na povećanje moždanih konekcija i na kognitivni kapacitet, ističe doktor Stros, a prenose lokalni listovi.

Što roditelj manje pribegava fizičkom kažnjavanju, to je verbalna komunikacija s detetom potrebnija u njegovom obrazovanju i korigovanju grešaka u ponašanju.

Šamari i drugi vidovi batina predstavljaju zastrašujuće i stresne događaje za decu koji za posledicu mogu da imaju kognitivni deficit.

Što su batine prisutnije, to je razvoj mentalne sposobnosi deteta sporiji, zaključak je višedecenijskog istraživanja doktora Mareja Strosa.

[Neuhvatljiva 186]

Da li neki roditelji preteruju i prelaze granicu vaspitnih mera? Da li je odraz njihovog trenutnog raspoloženja nekada merilo i količine načina vaspitanja, pa se nekada, slobodno možemo reći, graniči sa iživljavanjem. Može li vaspitanje da predje u zlostavljanje?

Kaži nam svoje mišljenje i šta te navelo da otvoriš ovu temu?

[Nice 8803]

Roditelja koji prestrogo kažnjavaju svoju decu sigurno ima i ne podržavam zlostavljanje u bilo kojem obliku, za fizičko kažnjavanje nisam ali ovakva istraživanja su većinom čista glupost. Decenijsko istraživanje, kako je sprovođeno? Pitao decu? Pitao roditelje? Deca počesto govore ono što im neko drugi kaže, roditelji često ne govore istinu. Ako neko dete kad poraste postane nasilnik, oni zaključe da je to zato što ga je roditelj pokoji put udario po guzi? Ma jelde? Daj malo logički razmišljajmo. Poznajem koliko hoćeš primera dece odrasle u izrazito disfunkcionalnim porodicama gde su i gledali i doživljavali zlostavljanje pa ih evo danas normalni i uspešni ljudi, a isto tako onih koje roditelji nisu nikad pogledali popreko, pa se danas bahate na sve strane i maltetiraju koga stignu. Pustimo se kojekakvih istraživanja i slušajmo malo više svoj zdrav razum i roditeljsku intuiciju, kao da tamo neki američki ili čijigod istraživač zna kakvo je vaše dete bolje od vas.

[Topaz 120]

Milion puta mi pukne film ali izbrojim do 10 duboko udahnem i pokusam da rijesim neki problem mirne glave. Nije uvjek lako ali uspjevam nekako

Kazne su postale svakodnevnica u vaspitanju djece i pri tome ne mislim na fizicke kazne nego one psihicke koje sociopatskim roditeljima vrlo lako mogu da predju u psihicko zlostavljanje djece.

Kazne poput nema izlaska ili igrica dok ne uradis zadacu su po mom misljenju prihvatljive i prije bi rekla da se radi o kompromisu na relaciji djete-roditelj. U tom kontekstu od izuzetne vaznosti je autoritet ali koji ne smije biti izgradjen na strahopostovanju roditelja od strane djeteta nego na vlastitom primjeru sopstvenih moralnih vrijednosti i dosljednosti roditelja u namjeri da sprovede svoju volju.

Diktatura nikome nije dobro donjela pa tako ne donosi dobro i u vaspitanju djece

[Topaz 120]

Al ga srocih hahahahaha .... valjda cete skontato sta je pisac htjeo reci :-)

[mna mama 4535]

Meni samo jedna stvar nije jasna ovde - zbog cega poistovecujes vaspitanje sa kaznjavanjem? Kaznjavanje, fizicke vrste, verovatno moze da predje u zlostavljanje. Vaspitanje, koje nikako ne podrazumeva kaznjavanje (pogotovo ne fizicke vrste) tesko da moze da predje u zlostavljanje.

Mislim da generalno postoji jedan veci problem - a on lezi u tome sto u vecini pravimo veoma pogresne asocijacije vezane za neke primarne pojmove, tipa vaspitanje. A te pogresne asocijacije nam daju za pravo da dignemo ruke od vaspitanja - da ne bi zlostavljali decu, pobogu (a ustvari da se mi ne bi mnogo mucili) - i onda dobijemo citave generacije pune razmazenih, sebicnih i nevaspitanih osoba, dok se mi pitamo sta je to sa mladima danas.

Sto se tice roditelja koji svoje ophodjenje prema sopstvenoj deci odredjuju prema svom trenutnom raspolozenju - rekla bih da su to pravi primeri bez-vaspitnog odrastanja i razmazenosti, i da je njima pre svega potrebno jedno valjano prevaspitanje, uz jednu solidnu dozu fizickog kaznjavanja u vidu najmanje dva-tri postena samara

Tako je maybe,u pravu si svaku reč....

[Dulcinea 1862]

Ша­мар због двој­ке

Од­нос из­ме­ђу на­став­ни­ка и ро­ди­те­ља ђа­ка је све го­ри, по­ка­зу­ју не­зва­нич­ни по­да­ци из основ­них и сред­њих шко­ла Ср­би­је, а то­ме све­до­че и го­то­во сва­ко­днев­ни на­сло­ви о про­свет­ним рад­ни­ци­ма ко­ји са ка­те­дри за­вр­ша­ва­ју у бол­ни­ца­ма.

Ја­сми­на Стан­ко­вић, пот­пред­сед­ни­ца Фо­ру­ма бе­о­град­ских основ­них шко­ла, ка­же да су по­да­ци из по­след­њег ис­тра­жи­ва­ња, ко­ји го­во­ре да су 40 од­сто на­став­ни­ка жр­тве на­си­ља сво­јих уче­ни­ка, а исто то­ли­ко њих да су пре­тр­пе­ли на­си­ље од ро­ди­те­ља – са­да си­гур­но још го­ри.

– Чи­ње­ни­ца је­сте да се од­нос на­став­ник–ро­ди­тељ по­гор­шао, а раз­лог за на­си­ље, би­ло вер­бал­но или фи­зич­ко углав­ном су оце­не. Ро­ди­те­љи­ма је ја­ко те­шко об­ја­сни­ти да је ва­жни­је зна­ње од оце­не. Њих на­про­тив, не ин­те­ре­су­је ка­кво зна­ње сти­чу њи­хо­ва де­ца, ва­жна је са­мо оце­на у књи­жи­ци – об­ја­шња­ва Стан­ко­вић.

Иако по­да­ци го­во­ре да је на­си­ље у шко­ли по­ста­ло сва­ко­днев­на по­ја­ва, на­ша са­го­вор­ни­ца ка­же да су та­кви слу­ча­је­ви ипак по­је­ди­нач­ни. На пи­та­ње да ли се ро­ди­те­љи ода­зи­ва­ју на ро­ди­тељ­ске са­стан­ке, она од­го­ва­ра по­тврд­но, али…

– До­ла­зе ро­ди­те­љи до­бре де­це, а та­мо где има­мо про­блем, ро­ди­те­љи се не ода­зи­ва­ју. Ми их упор­но по­зи­ва­мо, лич­но, пре­ко пе­да­го­га и пси­хо­ло­га, али не­ма­мо ни­ка­кве дру­ге мо­гућ­но­сти на рас­по­ла­га­њу, па не мо­же­те их на си­лу до­ве­сти у шко­лу – до­да­је Ја­сми­на Стан­ко­вић.

Ми­ло­рад Ан­тић, пред­сед­ник Фо­ру­ма сред­њих струч­них шко­ла ка­же да је овај про­блем из­ра­жен та­мо где де­те ни­је упи­са­ло же­ље­но за­ни­ма­ње.

– Ви има­те де­те ко­је је же­ле­ло да упи­ше ме­ди­цин­ску, а би­ло је при­ну­ђе­но да упи­ше тек­стил­ну ко­ја је би­ла 15. на ли­сти же­ља и ту он­да на­ста­је огро­ман от­пор пре­ма шко­ли и на­став­ни­ци­ма и то се ви­ди и по оце­на­ма. Ро­ди­те­ље с дру­ге стра­не ни­шта дру­го и не за­ни­ма осим оце­на и обич­но до екс­це­сних си­ту­а­ци­ја до­ла­зи на кра­ју школ­ске го­ди­не, ка­да има­те и псов­ке и ви­ке и прет­ње и гу­ра­ња на ход­ни­ку – при­ча Ан­тић.

Он признаје да у својој дугогодишњој каријери није имао ни један физички обрачун, али да зна многе своје млађе колеге, нарочито колегинице које не могу да издрже притисак и напуштају школу.

– Наставници немају заштиту, свако може да их пљуне или гађа. Ви можете да ми лупите шамар и за то платите казну, мислим 30.000 динара по Закону о основном образовању. Ми можемо да пријавимо родитеља директору и полицији, али то је онда опет веће малтретирање наставника и без правог решења. А решење би било када би наставник имао статус службеног лица, када би родитељи потписивали уговор са школом и када би као у Медицинској школи Београд била транспарентна правила – од облачења до понашања – сматра Милорад Антић.

Сами просветни радници ретко говоре под пуним именом и презименом о насиљу које трпе у школи. Разлози за то су многобројни: од страха да би тиме била нарушена репутација школе и могућих проблема са директором, до неке врсте стида и немоћи што се мире са таквом ситуацијом.

– Родитељи најчешће сматрају да нисмо објективно оценили знање његовог детета. Уз много вике и жучи, углавном успевам на крају да решим проблем, али сам имала ситуацију и када је један родитељ преврнуо сто за којем смо седели. Ја сам била паралисана у том тренутку, остала сам да седим док су папири летели на све стране и молила се да отац изађе из учионице, што је и урадио, на срећу – прича професорка математике у једној београдској средњој школи.

На питање како решити проблем насиља над просветним радницима, она одговара слично као и већина њених колега – потребно је да боље буду заштићени законом (45 одсто). Петина анкетираних се залаже за добијање статуса службеног лица. Да би се ситуација побољшала променом вредновања просвете од власти, медија и друштва у целини сматра 17 одсто наставника, а сличан проценат се залаже за развијање толеранције увођењем превентивних програма и радионица, разговором с ученицима и бољом сарадњом с родитељима. Просветни радници сматрају и да би сарадња са психолошко-педагошком службом требало да буде боља.

– Нажалост, ученици и родитељи насилници имају подршку директора и просветних власти, који у великом броју случајева одобравају да се поништи оцена. Потом се формира комисија која често да много вишу оцену него што је била првобитна и тако понизи и поништи читав труд наставника. И онда се питамо како је наставничка професија деградирана, како губи углед, поштовање и ауторитет и какве поруке онда друштво преноси будућим грађанима ове државе – каже на крају Милорад Антић.

Сан­дра Гу­ци­јан

објављено: 06.08.2012.

Boldovano je tacno i nasa svakodnevnica!

Ovo sto sam oznacila italikom sam licno dozivela i to u 4.om mesecu trudnoce!

[paper_moon 16452]

Šta biste uradili na mestu roditelja dečaka koji je izvršio samoubistvo?Ovo je strahota koja se desila,i nastaviće da se dešava.Moje mišljenje je da policija,nastavnici,direktor škole nemaju nikakve moći u ovom slučaju.Da sam ja roditelj tog deteta,ne bi čekala policiju,ne bi čekala jednog dana da mi dete pretučeno i psihički maltretirano od strane monstruma dođe kući.Ne bi čekala da odem na grob svom detetu,nego bi direktno kaznila na pravi način i monstrume i tvorce takvih monstruma.Prvo bi bilo verbalno upozorenje,a ako ni to ne prolazi,onda istom mjerom.U takvom društvu živimo.Moja majka je prosvetni radnik,znam kako je.Pre su prosvetari bili cenjeni,sad ih maltretiraju,ali u pravom smislu te reči,i roditelji i deca.

[zlatni papagaj]

Злостављање је злостављање а васпитање је васпитање.

Граница не постоји.

Казна мора да постоји и треба да буде адекватна учињеном делу. У принципу, најбоље је спречити а не лечити, значи, прича, прича, прича, прича и опет прича, али казна када дете константно НАМЕРНО понавља грешке за које је способно да разуме.

Šta biste uradili na mestu roditelja dečaka koji je izvršio samoubistvo?

Сада је касно било шта говорити, али, ако се дете жалило родитељима, а ови професорима, школском полицајцу и опет ништа и вероватно из разговора са дететом да се иста ситуација понавља, лично, мало би преиспитао ситуацију, пратио дете, видео ко га кињи, малтретира и слично а онда насилницима показао лепшу страну малтретирања.

Све у свему, најбитнији је однос деце са родитељима, чврство поверење уз разговор, пуно проведеног времена заједно, упознати све дететове пријатеље и родитеље његових пријатеља а ако ће нека невоља да се догоди, ништа је не може спречити, тако је суђено, на жалост.

Свако добро!

[MatroNadja 7362]

Злостављање је злостављање а васпитање је васпитање.

Граница не постоји.

Zato ja i ne pisem na ovoj temi

[Nice 8803]

Kad se sve sabere i oduzme, problem nije toliko u načinu vaspitanja, već u odsustvu bilo kakvog vaspitanja. Decu danas mnogo više vaspitava televizija, društvo i sve drugo, nego oni čiji je to primarni zadatak. Kad pogledam koliko nasilja ima u današnjim crtanim filmovima, neki su previše i za moj želudac, a koliko sam primera videla da majka bubne dete u hranilicu i posadi ga ispred TV-a da joj ne bi smetalo dok nešto radi ili internetiše

[mna mama 4535]

Ja ću napisati naš slučaj na ovoj temi,jer ne znam gde bi drugo,možda ima još neka adekvatna tema ali ne mogu da je tražim jer mi je net bezobrazno spor...elem: pre par dana Anastasija dolazi iz škole sa pričom da su je 2 dečaka TUKLA U TOALETU!!!!!!!!!!!!???????!!!!!!!! MOLIMMMMMMMMM??????Inače moje treće čedo je jedno sitnije ,slatko žensko stvorenje inače vrlo žilavo! E a dogodilo se to da si par dana pretog incidenta,bila 2 odeljnje 4. razreda na jednom rođendanu u igraonici kada je moja ćerka bila na vrhu tobogana i kada je jedna dečkić iz tog drugog odelenja bukvalno naleteo na njenu nogu u igri,on je tu iznerviran nju udario po leđima na šta mu je ona vratila ali sigurno ne istom merom,više je kaže mahnula rukom...da bi par dana nakon toga,on nju sačekao u školskom WC-u i udario je,ona kreće da beži ali je zaustavlja njegov drug,inače dete koje živi u stanu iznad našeg,dete koje je svaki dan u liftu sa mojom decom,dete kojem ja posvetim pažnju vrlo često,dete koje mi se baš činilo dobro i umiljato ali dete koje potiče iz 'nezgodne' porodice...e to dete je čuvalo stražu svom drugu,da bi je oni krenuli udarati,šamarati itd....zamislite 2 dečaka protiv jedne devojčice znatno sitnije od njih...ona se tu nekako izvukla bez povreda,došla je kući...e tu sam ja digla prašinu.zvala sam učitelja,inače mm je sreo roditelje,ispričao šta se desilo,oni su došli,izvinjavali se...sutra dan smo otišli u školu,prvo kod njihove učiteljice,pa kod direktora i psihologa,sve se to 'dokumentovalo',adekvatno su kažnjeni,mislim daje škola uradila šta je mogla...e sad,mala je vajda da ta deca postanu dobri ljudi iz kakvih porodica dolaze,dzaba svo 'školsko' vaspitanje...nasilje u najavi...i to kakvo...u budućnosti...

[mna mama 4535]

Dugi postvi mi nisu jača strana..ali valjda ćete shvatiti priču...zaboravila sam da napomenem da se to desilo akon 4. časa,ćerkicin učitelj nije bio tu i ona je odmah došla kući,nije prijavljivala nikom...

[Kamilica 2881]

Jooj, mna, strasno! Strasno! Pa zar dva decaka da se dogovore da biju devojcicu? Gde ide ovaj svet....

E, ovoga se ja najvise bojim... Ne bojim se za svoju decu, njih znam kako su vaspitani, ali se bojim druge dece kojoj ko zna sta sve moze da padne na pamet, koja ko zna iz kakvih porodica poticu... Ne smem vise ni da misim...

Mna, kako je tvoja cerkica sad? Kako se ona oseca posle svega?

[mna mama 4535]

Jooj, mna, strasno! Strasno! Pa zar dva decaka da se dogovore da biju devojcicu? Gde ide ovaj svet....

E, ovoga se ja najvise bojim... Ne bojim se za svoju decu, njih znam kako su vaspitani, ali se bojim druge dece kojoj ko zna sta sve moze da padne na pamet, koja ko zna iz kakvih porodica poticu... Ne smem vise ni da misim...

Mna, kako je tvoja cerkica sad? Kako se ona oseca posle svega?

Ma ona se nekako 'borila',sva je vižljasta te im je nekako uspela umaći od tih strašnih udaraca,ona nije uplašena već 'ljuta' ,ovaj dečko iz komšiluka je bio da se 'izvini' sa rostiljema,i ona mu je kaže 'oprostila'!! Ma srećom u našoj maloj školi nisu baš četi takvi incidenti,nije da i nema ali ipak u manjj meri,srećom....

[mna mama 4535]

Jooj, mna, strasno! Strasno! Pa zar dva decaka da se dogovore da biju devojcicu? Gde ide ovaj svet....

E, ovoga se ja najvise bojim... Ne bojim se za svoju decu, njih znam kako su vaspitani, ali se bojim druge dece kojoj ko zna sta sve moze da padne na pamet, koja ko zna iz kakvih porodica poticu... Ne smem vise ni da misim...

Mna, kako je tvoja cerkica sad? Kako se ona oseca posle svega?

Baš tako

[paper_moon 16452]

Zlatni Papagaj,ja sam i rekla da roditelj treba da reaguje prvog dana kad mu dete dođe kući i požali se kako ga neko maltretira.Ja ne bih čekala u ovakvoj zemlji da reaguje policija,koja najčešće i neće da se mješa.A već sam rekla da imam osjećaj da ni škola nema velikog uticaja,barem u priči Maybe nije imala.Ova tema bi trebalo da se preimenujue u temu Kada nevaspitanje pređe u zlostavljanje.

mna mama i ja se plašim,al dobro je da imaš dobro izgrađen odnos sa svojim detetom koje ti sve govori i na vreme možeš reagovati.

[Neuhvatljiva 186]

mna...žao mi je... nadam se da je Anastasija dobro, a da će dečaci shvatiti kakvu glupost su uradili.

[paper_moon 16452]

mna...žao mi je... nadam se da je Anastasija dobro, a da će dečaci shvatiti kakvu glupost su uradili.

Teško da će takvi ikad shvatiti,nažalost